Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko Bošković, uvažene kolege poslanici, očito danas u ovoj raspravi o protokolima, uopšte i vrlo važnim sporazumima, možda nekima, gospođo ministar, ne odgovara nivo rasprave, odnosno odgovora, jer mnogo je lakše pričati jednim prizemnim rečnikom u kome možda i neke reči nisu baš, kako da kažem, prihvatljive, pa je to onda interesantno za medije.
Ja sam juče u razgovoru sa novinarima baš raspravljala o tome da su ovo danas važni sporazumi, iako možda tema medijski uopšte nije toliko propraćena i na kraju dobijemo odgovore određenih novinara – danas nemamo šta izvestimo iz Skupštine. Ne, danas imamo jako važne stvari da izvestimo, a to je da ova Skupština ratifikuje sporazume uz pomoć kojih će, evo, od sutra već početi da rešava mnogo važne stvari.
Danas imamo pojavu neprestane kiše koja će možda izazvati određenu vrstu i nivo poplava. Juče je Vlada Srbije usvojila Nacionalni plan za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda uz pomoć UN i Svetske banke. Znači, to pokazuje odgovoran pristup Vlade, ali i ove Skupštine koja treba da ratifikuje određene vrste protokola na osnovu Karpatske konvencije.
Prvo, naći se u društvu sedam država, koje su Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija, Ukrajina, znači, u srcu Evrope, koja obuhvata otprilike Karpatske planine, i zaštititi, na kraju krajeva, taj region u smislu određenih vrsta i biljaka i životinja i naći načina da se takvom zaštitom i biti deo jedne grupe država koje će štiti, i samim tim uspostaviti određene uslove, da ćete na neki način promovisati i održivi turizam, promovisati pošumljavanje šuma u jednoj državi, podići, na kraju krajeva, određene ekonomske privredne aktivnosti je u svakom slučaju privilegija. To nemaju sve države.
Rumunija ima 40% teritorije Karpatskih planina. Jedna trećina teritorija praktično Rumunije zahvataju te planine, a od toga dva miliona ljudi živi u tom delu, 700 naselja ima i mi smo kao parlamentarci imali prilike u Rumuniji da čujemo da je to za njih veliki značaj, da ovakve vrste protokola i konvencija zaista postoje i da zajednički sedam država kroz taj regionalni pristup i saradnju zaista mogu mnogo toga da urade.
I ovo što su moji prethodnici rekli, ako je 6% šuma u Republici Srbiji, a nekih 14% je u drugim državama razvijenim EU, to znači da je na nama veliki posao na pošumljavanju. Pri tome, za to su potrebno određena finansijska sredstva. Mnogo je lakše kada imate protokole potpisane konvencije da povlačite sredstva i od EU i od država u regionu na zajedničkim projektima i radite taj posao, nego da to samo radite.
Jednostavno, mi smo na putu na kome sam sebi treba da zadajemo ciljevi koji sigurno da su visoki, ali mi moramo da se krećemo tim putem.
Na kraju krajeva, ono što bih rekla o samim protokolima to je da ovaj protokol nije obuhvaćen samo kada pričamo o životnoj sredini. On obuhvata uopšte održivi razvoj. Znači, za sve to podrazumeva i održivo ekonomsko korišćenje svih resursa, ali podrazumeva i deo koji se odnosi i na industriju i na energiju, ali podrazumeva i kulturnu baštinu, ali podrazumeva i održavanje i očuvanje tradicionalnih znanja, ali i onaj deo koji se odnosi na obrazovanje i učešće javnosti. Tu je svakako veliki značaj nevladinog sektora, odnosno civilnog društva i ova kao važna oblast u srcu Evrope je jedan od instrumenata pružanja pomoći održivom razvoju.
Prema tome, Srbija je od velikog značaja uopšte što se nalazi pod patronatom ove konvencije i što se nalazi u udruženju ovih sedam država koje će zaista u budućnosti imati načina da se izbore sa svim izazovima, pogotovo kada su u tanju klimatske promene, a mi ćemo biti svedoci i ovih dana kako se Srbija nosi sa svim tim izazovima.
Prema tome, Protokol o održivom turizmu u okviru konvencije koja se odnosi na Karpatsku konvenciju i Protokol o održivom upravljanju šumama sigurno treba prihvatiti i sigurno treba što više u javnosti govoriti o tome i o značaju ovakvih konvencija zbog toga što mislim da u društvu nije dovoljno shvaćen uopšte značaj ne samo pitanja životne sredine, nego uopšte održivog razvoja. Negde se sve to svodi na neki budžet i na neki novac.
Juče je premijer to lepo objasnio. Preventiva jedan dinar podrazumeva sedam dinara rešavanja posledica. Znači, bolje je sprečiti nego lečiti. Ako se to odnosi na zdravlje ljudi, onda to treba da se odnosi i uopšte na održivi razvoj naše ekonomije i naše privrede i naših privrednih aktivnosti.
Ono što sigurno treba reći je da je gospođa ministar sigurno u oblasti veterine stručnija i zbog toga odgovori koje smo dobili zaista pokazuju stepen problema sa kojima se Srbija suočava i jednostavno način na koje ministarstvo rešava mnoge probleme koji su i u oblasti veterine danas svi svedoci, a mi smo tu da pomognemo.
Mi kao poslanici možemo da pomognemo ukoliko zaista podržavamo ovakve sporazume između Republike Urugvaja i između onoga što se odnosi na zaštitu biljnog karantina i zaštitu bilja. Znate, kada imate određenu vrstu bolesti kada su u pitanju biljke, onda imate poremećaje i kod ishrane životinja, a samim tim dolazite u probleme kod zdravlja ljudi, jer u pitanju je ishrana. Kao što vidite, to je jedan problem koji uopšte nije izolovan. Znači, svi segmenti u društvu jedan multidisciplinarni pristup u ovakvom rešavanju problema je potreban.
Ja sam htela da postavim jedno pitanje, a ne znam da li je u stanju sada da se da taj odgovor, ali kada pričamo o ruralnom razvoju, uopšte o trećoj komponenti i IPARD programa, mi imamo taj ruralni turizam i imamo sada inicijativu Evropskog parlamenta i Unije uopšte da se razvija taj održivi turizam koji je povezan sa životnom sredinom. Ruralni turizam je više povezan za seoski tzv. turizam, odnosno uopšte za ruralni razvoj područja i mogu reći da je vezan i za žensko preduzetništvo, jer negde su žene na selu poljoprivredni proizvođači negde nosioci tog posla.
Htela sam da pitam da li postoji uopšte saradnja sa Ministarstvom turizma gospodina Rasima Ljajića i da li postoji određena potreba da se edukacija izvrši ljudi pre nego što budu konkurisali za IPARD sredstva, jer negde prva i druga komponenta što se tiče same poljoprivredne proizvodnje daće se prioritet tome? Čini mi se da će taj ruralni turizma, naravno, u skladu i sa održivim turizmom i uopšte sa turizmom kao jednom važnom privrednom granom u Srbiji, mislim da je potreba da ta intersektorska saradnja bude jača i bolja i da na neki način se izađe sa tom edukacijom ispred poljoprivrednih proizvođača, odnosno i žena preduzetnica koje bi se bavile ruralnim turizmom i negde da se pripremimo kao država mnogo više dok se ne raspišu konkursi, dok ne budemo bili sposobni da povlačimo sredstva iz evropskih budžeta po pitanju IPARD programa, jer to je upravo u skladu sa ovim protokolom kada govorimo o održivom turizmu.
Mi smo bili inače gosti u Zagrebu na jednoj evropskoj konferenciji koja se odnosila na održivi turizam i tu su učestvovale 22 države. Evropska unija je zaista zainteresovana da kada je u pitanju održivi turizam se da mnogo veći značaj. Srbija je članica i zaista jedna od važnih država koja učestvuje u mnogim projektima vezana za održivi turizam i mnoga sredstva kada su u pitanju banje Balkana recimo učestvuje dugi niz godina, zatim kada su u pitanju putevi rimskih imperatora, ali me interesuje ovaj deo kada je u pitanju ruralni turizam da li smo u mogućnosti da zaista u saradnji sa Ministarstvom turizma, s obzirom da naš Odbor kojim ja predsedavam obuhvata i rad Ministarstva turizma, da se nekako napravi ta jača saradnja da bi se lakše pripremili poljoprivredni proizvođači u Srbiji da se bave ovim poslom.
Sigurno u danu za glasanje da ćemo ove protokole i SNS i svi poslanici podržati. Hvala.