Ponovite, nisam čuo ono što ste rekli zadnje?

Da ne edukuje narodne poslanike.
Znači, oni su ovde ispred Vlade, da brane predloge zakona koje usvaja Narodna skupština. Naše je na osnovu njihove elaboracije, na osnovu njihovih obrazloženja i argumenata da prihvatimo ili odbijemo.
Ja cenim vaše akademsko zvanje, cenim akademsko zvanje gospođe ministarke, ali ono je vezano isključivo za poljoprivredu, za ostala nema tako visoko akademsko znanje.
U mojoj oblasti, vi ste na nivou informacije iz Vase Pelagića, te bih vas s toga molio gospodine Bečiću da ubuduće govornicima koji se obraćaju Narodnoj skupštini, tj. nama poslanicima, skrenete pažnju da ne edukuju narodne poslanike.
Jedna informacija, to ste trebali da date gospođi ministarki, budžet Republike Srbije se kreira od 1. januara do 31. decembra. Ne postoje pare koje se ostavljaju. Znači, budžet nije u sistemu štednje, on se svake godine formira, svake godine se predviđaju pozicije i o tome što je govorila moja koleginica, a vi ste odgovorili, tj. gospođa je odgovorila da nisu ostavljene pare, to Vlada treba da predvidi u budžetu za tekuću godinu, tako da ne postoje ostavljeni novci, to ne postoji u budžetu. Zahvaljujem se.

Gospodine Bradiću, ja vas sada pitam da li ćete da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Blagoje Bradić, s mesta: Nema potrebe.)
Nema potrebe zato što ste svesni da ste prekršili Poslovnik i da ste iskoristili javljanje po povredi Poslovnika za repliku gospođi ministarski, tako da nemam nikakav drugi komentar.
Izvolite, reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Samo kratko.

Gospodine Bradiću, ukoliko ste dobro slušali, ja sam odgovarala na pitanja koja mi je direktno postavila narodna poslanica. Ona je ova pitanja postavila u okviru svoje diskusije vezane za zakone koji su na današnjem dnevnom redu.

Govorila je o tome koliko je važna prekogranična saradnja, koliko je važan dobar odnos prema životnoj sredini, aktivnosti u smislu primene protokola o saradnji u oblasti veterine, itd.

Dakle, ja nisam izašla izvan konteksta postavljenih pitanja. Smatrala sam da kada mi je postavila pitanja, a pitanja su vrlo životna, tiču se naših gledalaca, da je moja dužnost da na njih odgovorim. Nikako da ovo svoje obraćanje političarim i nikako da ga koristim u neke druge svrhe. Hvala.

Zahvaljujem gospođo ministar.
Ja sam upravo i komentarom mojim da je gospodim Bradić zloupotrebio poslovnik, iskoristio to kao repliku, upravo odgovorio na pitanje i na njegovu konstataciju da gospođa ministar pokušava da edukuje poslanike, ne nego gospođa ministar je kao jedan ministar koji je u konstruktivnoj raspravi odgovorio na pitanja koje mu je postavila prethodna govornica. Zahvaljujem.
Reč ima dr Dijana Vukomanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Takođe se pridružujem vašoj intervenciji, ali prosto, javila sam se refleksno odmah nakon izlaganja mog kolege prethodnika narodnog poslanika i pozivam se na član 106, 102. pogotovo koji kaže da niko ne može da opominje govornika ili učesnika u pretresu, stav 3, a to je upravo ovlašćeni predstavnik Vlade, odnosno ministarka.
Zaista mislim da nije red da u ovoj skupštini dozvolimo da neko iz poslaničkih klupa uzima mesto predsedavajućeg i da uvodi red i da odlučuje o tome ko će da edukuje i ko će kako da govori.
Takođe, naglašavam da je i poslanik naglasio da je reč ne samo o ministarki nego i o ekspertu, odnosno o profesoru, doktoru iz date oblasti i zaista mislim da je ovo prostor za jedan kolegijalni i civilizovan dijalog tako da bih zaista zamolila da se ne dozvoli da bilo ko iz poslaničkih klupa disciplinuje predstavnike Vlade.

Zahvaljujem se, gospođo Vukomanović.
Upravo ono što sam i rekao, gospođa ministar je, ono što se i očekuje od ministra i od ovlašćenog predstavnika predlagača, da odgovori na sva pitanja narodnih poslanika koje narodni poslanici u svojim izlaganjima postave, ali opet nećemo razumeti neke od predstavnika opozicije. Nekada kažu zašto ministri ne odgovaraju na pitanja, a opet, s druge strane, kada ministri odgovaraju, kažu zašto oni odgovaraju i pokušavaju da edukuju poslanike samo što daju odgovore na postavljena pitanja.
Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?
(Dijana Vukomanović, s mesta: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko Bošković, uvažene kolege poslanici, očito danas u ovoj raspravi o protokolima, uopšte i vrlo važnim sporazumima, možda nekima, gospođo ministar, ne odgovara nivo rasprave, odnosno odgovora, jer mnogo je lakše pričati jednim prizemnim rečnikom u kome možda i neke reči nisu baš, kako da kažem, prihvatljive, pa je to onda interesantno za medije.
Ja sam juče u razgovoru sa novinarima baš raspravljala o tome da su ovo danas važni sporazumi, iako možda tema medijski uopšte nije toliko propraćena i na kraju dobijemo odgovore određenih novinara – danas nemamo šta izvestimo iz Skupštine. Ne, danas imamo jako važne stvari da izvestimo, a to je da ova Skupština ratifikuje sporazume uz pomoć kojih će, evo, od sutra već početi da rešava mnogo važne stvari.
Danas imamo pojavu neprestane kiše koja će možda izazvati određenu vrstu i nivo poplava. Juče je Vlada Srbije usvojila Nacionalni plan za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda uz pomoć UN i Svetske banke. Znači, to pokazuje odgovoran pristup Vlade, ali i ove Skupštine koja treba da ratifikuje određene vrste protokola na osnovu Karpatske konvencije.
Prvo, naći se u društvu sedam država, koje su Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija, Ukrajina, znači, u srcu Evrope, koja obuhvata otprilike Karpatske planine, i zaštititi, na kraju krajeva, taj region u smislu određenih vrsta i biljaka i životinja i naći načina da se takvom zaštitom i biti deo jedne grupe država koje će štiti, i samim tim uspostaviti određene uslove, da ćete na neki način promovisati i održivi turizam, promovisati pošumljavanje šuma u jednoj državi, podići, na kraju krajeva, određene ekonomske privredne aktivnosti je u svakom slučaju privilegija. To nemaju sve države.
Rumunija ima 40% teritorije Karpatskih planina. Jedna trećina teritorija praktično Rumunije zahvataju te planine, a od toga dva miliona ljudi živi u tom delu, 700 naselja ima i mi smo kao parlamentarci imali prilike u Rumuniji da čujemo da je to za njih veliki značaj, da ovakve vrste protokola i konvencija zaista postoje i da zajednički sedam država kroz taj regionalni pristup i saradnju zaista mogu mnogo toga da urade.
I ovo što su moji prethodnici rekli, ako je 6% šuma u Republici Srbiji, a nekih 14% je u drugim državama razvijenim EU, to znači da je na nama veliki posao na pošumljavanju. Pri tome, za to su potrebno određena finansijska sredstva. Mnogo je lakše kada imate protokole potpisane konvencije da povlačite sredstva i od EU i od država u regionu na zajedničkim projektima i radite taj posao, nego da to samo radite.
Jednostavno, mi smo na putu na kome sam sebi treba da zadajemo ciljevi koji sigurno da su visoki, ali mi moramo da se krećemo tim putem.
Na kraju krajeva, ono što bih rekla o samim protokolima to je da ovaj protokol nije obuhvaćen samo kada pričamo o životnoj sredini. On obuhvata uopšte održivi razvoj. Znači, za sve to podrazumeva i održivo ekonomsko korišćenje svih resursa, ali podrazumeva i deo koji se odnosi i na industriju i na energiju, ali podrazumeva i kulturnu baštinu, ali podrazumeva i održavanje i očuvanje tradicionalnih znanja, ali i onaj deo koji se odnosi na obrazovanje i učešće javnosti. Tu je svakako veliki značaj nevladinog sektora, odnosno civilnog društva i ova kao važna oblast u srcu Evrope je jedan od instrumenata pružanja pomoći održivom razvoju.
Prema tome, Srbija je od velikog značaja uopšte što se nalazi pod patronatom ove konvencije i što se nalazi u udruženju ovih sedam država koje će zaista u budućnosti imati načina da se izbore sa svim izazovima, pogotovo kada su u tanju klimatske promene, a mi ćemo biti svedoci i ovih dana kako se Srbija nosi sa svim tim izazovima.
Prema tome, Protokol o održivom turizmu u okviru konvencije koja se odnosi na Karpatsku konvenciju i Protokol o održivom upravljanju šumama sigurno treba prihvatiti i sigurno treba što više u javnosti govoriti o tome i o značaju ovakvih konvencija zbog toga što mislim da u društvu nije dovoljno shvaćen uopšte značaj ne samo pitanja životne sredine, nego uopšte održivog razvoja. Negde se sve to svodi na neki budžet i na neki novac.
Juče je premijer to lepo objasnio. Preventiva jedan dinar podrazumeva sedam dinara rešavanja posledica. Znači, bolje je sprečiti nego lečiti. Ako se to odnosi na zdravlje ljudi, onda to treba da se odnosi i uopšte na održivi razvoj naše ekonomije i naše privrede i naših privrednih aktivnosti.
Ono što sigurno treba reći je da je gospođa ministar sigurno u oblasti veterine stručnija i zbog toga odgovori koje smo dobili zaista pokazuju stepen problema sa kojima se Srbija suočava i jednostavno način na koje ministarstvo rešava mnoge probleme koji su i u oblasti veterine danas svi svedoci, a mi smo tu da pomognemo.
Mi kao poslanici možemo da pomognemo ukoliko zaista podržavamo ovakve sporazume između Republike Urugvaja i između onoga što se odnosi na zaštitu biljnog karantina i zaštitu bilja. Znate, kada imate određenu vrstu bolesti kada su u pitanju biljke, onda imate poremećaje i kod ishrane životinja, a samim tim dolazite u probleme kod zdravlja ljudi, jer u pitanju je ishrana. Kao što vidite, to je jedan problem koji uopšte nije izolovan. Znači, svi segmenti u društvu jedan multidisciplinarni pristup u ovakvom rešavanju problema je potreban.
Ja sam htela da postavim jedno pitanje, a ne znam da li je u stanju sada da se da taj odgovor, ali kada pričamo o ruralnom razvoju, uopšte o trećoj komponenti i IPARD programa, mi imamo taj ruralni turizam i imamo sada inicijativu Evropskog parlamenta i Unije uopšte da se razvija taj održivi turizam koji je povezan sa životnom sredinom. Ruralni turizam je više povezan za seoski tzv. turizam, odnosno uopšte za ruralni razvoj područja i mogu reći da je vezan i za žensko preduzetništvo, jer negde su žene na selu poljoprivredni proizvođači negde nosioci tog posla.
Htela sam da pitam da li postoji uopšte saradnja sa Ministarstvom turizma gospodina Rasima Ljajića i da li postoji određena potreba da se edukacija izvrši ljudi pre nego što budu konkurisali za IPARD sredstva, jer negde prva i druga komponenta što se tiče same poljoprivredne proizvodnje daće se prioritet tome? Čini mi se da će taj ruralni turizma, naravno, u skladu i sa održivim turizmom i uopšte sa turizmom kao jednom važnom privrednom granom u Srbiji, mislim da je potreba da ta intersektorska saradnja bude jača i bolja i da na neki način se izađe sa tom edukacijom ispred poljoprivrednih proizvođača, odnosno i žena preduzetnica koje bi se bavile ruralnim turizmom i negde da se pripremimo kao država mnogo više dok se ne raspišu konkursi, dok ne budemo bili sposobni da povlačimo sredstva iz evropskih budžeta po pitanju IPARD programa, jer to je upravo u skladu sa ovim protokolom kada govorimo o održivom turizmu.
Mi smo bili inače gosti u Zagrebu na jednoj evropskoj konferenciji koja se odnosila na održivi turizam i tu su učestvovale 22 države. Evropska unija je zaista zainteresovana da kada je u pitanju održivi turizam se da mnogo veći značaj. Srbija je članica i zaista jedna od važnih država koja učestvuje u mnogim projektima vezana za održivi turizam i mnoga sredstva kada su u pitanju banje Balkana recimo učestvuje dugi niz godina, zatim kada su u pitanju putevi rimskih imperatora, ali me interesuje ovaj deo kada je u pitanju ruralni turizam da li smo u mogućnosti da zaista u saradnji sa Ministarstvom turizma, s obzirom da naš Odbor kojim ja predsedavam obuhvata i rad Ministarstva turizma, da se nekako napravi ta jača saradnja da bi se lakše pripremili poljoprivredni proizvođači u Srbiji da se bave ovim poslom.
Sigurno u danu za glasanje da ćemo ove protokole i SNS i svi poslanici podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa ministarka Snežana Bogosavljević Bošković.

Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Tomić na ovako lepom pitanju. Sa zadovoljstvom mogu da odgovorim u ovom vremenu koje mi je na raspolaganju.

Kratko ću vam odgovoriti. IPARD program je usvojen, kao što i znate. U narednom periodu, u narednim mesecima ćemo ga promovisati u celoj Srbiji. Pomoći će nam i naučne i stručne organizacije naše poljoprivrede, stručne, savetodavne službe, organizacije civilnog društva i svi građani koji su zainteresovani da nam pomognu da ovaj program prikažemo i da se što bolje pripremimo da naši poljoprivrednici i svi oni koji su zainteresovani za korišćenje sredstava iz ovog programa budu spremni kada budu prvi pozivi. Očekujem da će prvi pozivi biti već početkom sledeće godine.

Naime, IPARD program definiše podršku u svim sektorima poljoprivrede i definiše podršku koju vi sada pominjete i potencirate kao izuzetno važnu. Mi kada smo ga pripremili, imali smo i sami u vidu značaj razvoja seoskog turizma i značaj razvoja turizma na selu sa aspekta same poljoprivredne proizvodnje i to je jedna od oblasti koju IPARD program prepoznaje i koju podržava.

Posebno je podržan seoski turizam u onim područjima koja se danas definišu kao marginalna područja, odnosno kao područja sa otežanim uslovima rada. Tamo će povraćaj uloženih sredstava u ovu oblast ići i do 70%. Dakle, osim primarne proizvodnje, osim prerađivačkih kapaciteta, i razvoj seoskog turizma je jedan od naših ciljeva koji želimo da pomognemo IPARD programom i koji je kao takav predstavljen i pozitivno ocenjen od strane Evropske komisije.

Mnogi ovih dana postavljaju pitanje zašto mi sad čekamo, zašto to odmah ne krene? Mi sad ne da čekamo, mi ćemo sad intenzivno da radimo, da što je moguće više skratimo ovaj period za uspostavljanje operativne strukture, odnosno za obezbeđivanje administrativnih kapaciteta za prezentaciju IPARD programa i za pripremu poljoprivrednih stručnih savetodavnih službi koje će imati posebnu ulogu da u neposrednom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima im predoče za šta sve mogu da konkurišu, da im pomognu da pripreme svoju dokumentaciju na konkursu i da na vreme apliciraju, odnosno da ispune sve te procedure kako bi taj postupak bio siguran.

Između ostalog, bilo nam je potrebno ovo vreme i zbog toga što smo i tu morali neke greške iz prošlosti da ispravljamo. Uprava za agrarna plaćanja u Šapcu, nije bilo jednostavno i nije bilo lako pronaći adekvatnu lokaciju i izvršiti preseljavanje uprave. I to smo uspeli da uradimo. Radimo sada dalje na jačanju administrativnih kapaciteta i na prezentaciji i pripremama. Radićemo maksimalno što je moguće brže i očekujem da ćemo konačno moći da koristimo ova sredstva već početkom sledeće godine.

Tako da, i vas, uvažena narodna poslanice, koja ste uvek aktivni i koja uvek podržavate sva pitanja koja se tiču ne samo životne sredine, već i pitanja iz oblasti poljoprivrede, kao i sve ostale poslanike pozivam, mi ćemo 25. marta imati u „Sava centru“ veliku prezentaciju IPARD programa, a naravno, imaćemo i po celoj Srbiji, i u manjim i u većim mestima i biće nam izuzetno drago i zadovoljstvo da vas sa svim tim detaljima upoznamo, kako biste nam i vi pomogli da ova sredstva koja će nam biti na raspolaganju, a već sad su nam na raspolaganju, i iskoristimo u maksimalnoj mogućoj meri. Hvala.