Hvala, gospodine Arsiću.
Mislim da je vreme, posle sat i nešto replika i razgovora o svemu samo ne o onome što je dnevni red ove sednice i ove tačke dnevnog reda, mislim da je vreme da se vratimo na današnju tačku dnevnog reda. To je predlaganje članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Mislim da je jedino kolega Orlić sa dužnom pažnjom naveo ono što je važno znati danas kada govorimo o tački dnevnog reda. Da su kolege poslanici, ili bar oni koji su učestvovali u raspravi, obratili pažnju na sve navode koje je kolega izneo, shvatili bi koliko je veliki značaj teme o kojoj danas raspravljamo za visoko obrazovanje Republike Srbije u celini.
Naime, citirajući odredbe Zakona o visokom obrazovanju, odredbe koje se odnose na poslove koji su u nadležnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, možemo shvatiti šta sve Nacionalni savet za visoko obrazovanje znači u strukturi visokog obrazovanja i koje su njegove obaveze.
Ovo govorim iz razloga što je visoko obrazovanje jako važno za sadašnjost i budućnost Srbije. Mislim da greše svi oni narodni poslanici i drugi koji govore o visokom obrazovanju na način da govore negativno o visokom obrazovanju.
Mi imamo veoma kvalitetno visoko obrazovanje, nažalost, kažem nažalost, daleko kvalitetnije obrazovanje nego što nažalost neki o njemu govore i kvalitetnije visoko obrazovanje nego što smo u situaciji da uložimo sredstva u razvoj visokog obrazovanja. Ne treba razmišljati o visokom obrazovanju samo sa stanovišta činjenice da Ministarstvo obezbeđuje 94% plata za sve zaposlene u prosveti i u nauci, jer plate nisu jedini uslov da bi visoko obrazovanje bilo kvalitetno. Postoji potreba visokog obrazovanja za finansiranjem, a zbog ekonomske situacije to nismo u situaciji da učinimo u meri u kojoj je to potrebno, u kojoj visoko obrazovanje zaslužuje.
Želeo bih da kažem jednu stvar koja se nekako slučajno ostavlja po strani, a to je da problemi u finansiranju visokog obrazovanja datiraju iz prošle decenije, kada je na neobjašnjiv način fakultetima uskraćeno pravo na materijalne troškove. Tada je objektivno napravljena ogromna praznina u finansiranju visokog obrazovanja, koja se godinama unazad nije mogla nadomestiti na pravi način.
Ako uzmete još to da se nalazimo u uslovima globalne krize, koja potresa i našu zemlju, onda se može shvatiti značaj onoga što se radi u viskom obrazovanju, da se uprkos skromnim finansijskim sredstvima postižu tako kvalitetni rezultati.
Zašto kažem kvalitetni rezultati? Ne treba zaboraviti da je u prethodno vreme, pa i u vreme mandata Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kojem ističe mandat, jer mi ćemo sada izabrati novi, je Beogradski univerzitet ušao na listu 500 najboljih u svetu na osnovu Šangajske liste, pa onda među 400. Ne može se prenebregnuti činjenica da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje i te kako imao svog udela u postizanju tog cilja. Ja kao neko ko je obavljao određeni broj godina posao ministra za prosvetu, a kasnije i za nauku, ne mogu a da iz profesionalnih, moralnih razloga ne izrazim zahvalnost svim članovima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i profesoru Srđanu Stankoviću kao predsedniku Nacionalnog saveta, ali i svima ostalima za ono što su učinili u razvoju i unapređenju visokog obrazovanja u Republici Srbiji.
Veliku zahvalnost takođe dugujem i predsedniku KONUS-a, profesoru Branku Kovačeviću, na onoj, kako bih rekao, njegovoj objedinjavajućoj funkciji, jer je uspeo u to vreme da sve univerzitete u Srbiji, i privatne i državne, usmeri ka jednom cilju, da visoko obrazovanje učinimo što kvalitetnijim, naravno, i predsednicima Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, kako profesoru Arsenijeviću, tako i profesorki Vujičić.
Ovo govorim iz razloga što da nije bilo njih, naravno, i fakulteta i naučnih instituta, svih onih koji su deo sistema istraživanja i visokog obrazovanja, ne bi bilo ni mogućnosti da naš univerzitet bude među 400 najboljih u svetu. Pazite, od više od 22.000 univerziteta, Beogradski univerzitet u skromnim uslovima finansiranja, da dostigne tako visoko mesto, to je nešto što apsolutno treba poštovati. Da ne pominjem pojedinačne rezultate koja su neki fakulteti ostvarili. Evo, danas se u novinama pojavio podatak o uspehu Pravnog fakulteta. Da ne pominjem FON, koji je sa svojim studijama slučajeva među najboljima u svetu, Mašinski fakultet, Elektrotehnički, Građevinski, znači, puno fakulteta u obrazovnom sistemu Republike Srbije koji su postigli odlične rezultate.
Mislim da bi trebali da prestanemo da kudimo naše visoko obrazovanje, pri čemu ne kažem da je sve med i mleko. Daleko od toga, ima i slučajeva, ima i primera koji nisu dobri, koji nisu nešto čime se treba pohvaliti. Naprotiv, to treba osuditi, eliminisati, ali unutar sistema koji ima preko 250 hiljada studenata i ogroman broj visokoškolskih institucija dešavaju se i takve stvari. To jeste posao Ministarstva i visokoškolskih institucija i svih ostalih koji su u sistemu visokog obrazovanja da te negativne pojave, osude, iskorene i da se posvete visokom obrazovanju.
Što se tiče poslova koje radi Nacionalni savet za visoko obrazovanje, kolega Orlić ih je detaljno naveo. Ja mogu samo da pomenem, odnosno da istaknem da potrebe budućnosti Srbije zahtevaju da sve one stvari koje su deo nadležnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje treba primeriti, kako međunarodnim standardima u oblasti visokog obrazovanja, međunarodnim kriterijumima, stanju naše akademske zajednice, ali i potrebama Republike Srbije.
U Evropi već postoji evropski prostor visokog obrazovanja. Čini ga 49 zemalja, 28 članica EU, tako i one koje to nisu. Svi se trude naprave svoj obrazovni prostor što kvalitetnijim i da budu deo Evropskog obrazovnog prostora. O Bolonji više niko i ne priča, Bolonju niko i ne pominje. Svi se trude da te kriterijume usaglase sa onim što su standardi u oblasti visokog obrazovanja i da imaju svoje što kvalitetnije visoko obrazovanje.
Mislim da i budućem Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje to stoji kao jedna od glavnih stvari. Nisam slučajno rekao uskladiti ih sa mogućnostima naše akademske zajednice i potrebama Republike Srbije, jer kada uzmete u obzir demografsku situaciju Srbije, da smo mi već sada među pet najstarijih zemalja u Evropi, među 10 u svetu, sasvim je logično zaključiti da budućnost Srbije u ekonomskom smislu leži samo u kvalitetnom obrazovanju i većoj produktivnosti, većem kvalitetu rada. Samim tim se da zaključiti koliko je važno visoko obrazovanje.
Ako pomenem još jedan podatak koji je istakao profesor Ivan Ivić, pre nekoliko godina, da je 2011. godine rođeno 62 hiljade dece, a da je broj onih koji se mogu upisati na prvu godinu studija približno isti, onda možete misliti kako će tek nastati, rekao bih, borba vezano za status pojedinih visoko školskih institucija i njihovu potrebu da upišu nekog na prvu godinu studija.
Ovo govorim iz razloga zato što kada se govori o visokom obrazovanju mnogi od naših kolega iz visokog obrazovanja govore o visokom obrazovanju sa stanovišta interesa, bilo da su interesi ekonomski, bilo da su politički. Najbolje bi bilo da to budu obrazovni i naučni interesi, interesi Republike Srbije, jer bi se onda mnogi primeri koji se navode, vezani za visoko obrazovanje, do kraja demistifikovali.
Moje kolege Ljubiša Stojimirović i akademik Stojadinović su pomenuli stvari vezano za Konus. Konus je predlagač i šteta je što nije ispoštovao odredbe koje govore da se može predložiti više kandidata od broja koji Konus bira.
Videli ste stvari koje su vezane i za strukturu i za zastupljenost. To je nešto što je činjenica u ovom trenutku. Narodna skupština će naravno dati glasanjem svoj odgovor na stav Konusa, ali i drugih predlagača. Mislim da su svi poslovi i predlozi urađeni na vreme i da neće biti nikakvih negativnih posledica na oblast visokog obrazovanja, kako se moglo čuti od pojedinih kolega narodnih poslanika.
Dakle, poštovane koleginice i kolege u ime poslaničke grupe SNS, ja bih želeo da podržim predloge koji su dati Narodnoj skupštini na odlučivanje. Smatram, takođe, da u budućem periodu moramo insistirati da Narodna skupština dobije više kandidata od broja koji se bira, jer onda će biti pravo biranje, a ne samo potvrđivanje i bićemo u situaciji, ukoliko se stvarno ne vodi o tome, da postoji odgovarajuća zastupljenost iz naučnih oblasti, da i Narodna skupština bude jedan, ako mogu reći, korektivni faktor u ovom poslu koji nam predstoji.
Na samom kraju, s obzirom da sam i član resornog odbora, ne mogu a da ne prokomentarišem, izvinjavam se predsedniku što ću sa par rečenica izaći iz teme koja je predmet dnevnog reda, stalno citiranje sednica Narodne skupštine Srbije kada se govorilo o kolegi Nebojši Stefanoviću, o „Megatrendu“, o profesoru Jovanoviću, jer ja bih na isti način, koristeći istu argumentaciju koja je korišćena od strane nekih kolega, mogao reći da je dokazano da je ta sednica dokazala da je postojao napad i na profesionalni i na lični i na naučni integritet kolege Stefanovića, takođe profesora Jovanovića, a pogotovo na „Megatrend“, jer iza toga stoje apsolutno određeni interesi.
Treba da budemo korektni i, jedni prema drugima i prema naučnoj javnosti, da ocene koje daje kompetentna naučna zajednica i akademska zajednica prihvatimo kao relevantne, bez obzira da li se slažemo ili ne, jer to je jedini način da možemo da napravimo korak napred.
Pred ovim Nacionalnim savetom stoji veliki posao. Treba da se izabere, odnosno raspiše konkurs za izbor nove Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, gde će moći svako da se javi. Stoji veliki posao zato što posao akreditacije i provere kvaliteta, takav je naziv Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, čeka sve visokoškolske ustanove. Naravno, važno je da ceo postupak bude sproveden na pravi način. Treba iskoreniti, ako tako mogu da kažem, neke stvari koje su bile stvar prošlosti, da se ne dešavaju u budućnosti. U prošlosti se dešavalo da Nacionalni savet nije mnogo komunicirao sa Komisijom za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, iako je to njihovo radno telo. Dešavalo se da postoji jedan paralelizam. To treba, u svakom slučaju, izbeći u budućnosti radi visokog obrazovanja.
Naime, kao što postoje standardi za ocenu kvaliteta visokoškolskih ustanova, postoje i standardi za ocenu kvaliteta akademskih programa, standardi koji su vezani za minimalne uslove za izbor u zvanje. Sve su to standardi koje radi Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a koji se kasnije proveravaju i primenjuju. Od toga ne treba bežati.
Ako želimo kvalitetno visoko obrazovanje, moramo činiti što i drugi, da budemo deo evropskog prostora visokog obrazovanja, da ulažemo u visoko obrazovanje, da ono što je negativno eliminišemo.
Još jedanput ponavljam svoj lični apel, ali vidim da se i kolege iz SNS slažu sa tim, a i mnogi drugi. Ne treba da govorimo negativno o svom visokom obrazovanju, jer ono to ne zaslužuje.
Visoko obrazovanje ili obrazovanje uopšte je jedna od retkih oblasti ili jedna od oblasti gde stojimo jako dobro u, ako mogu reći, poretku zemalja sveta. Drugi nas mnogo više cene, nego što mi mislimo o sebi.
Poštovane koleginice i kolege, naravno, mi ćemo u danu za glasanje dati podršku ovom predlogu, jer potrebno je što pre, mi ćemo to uraditi iduće nedelje, da Nacionalni savet nastavi svoj posao i da ceo postupak vezan za unapređenje visokog obrazovanje bude predmet njihovog rada, a u čemu će sigurno imati podršku i Ministarstva i Vlade Republike Srbije i drugih tela, a nadam se i našeg Odbora, jer jednostavno visoko obrazovanje to zaslužuje, a Srbiji to treba. Hvala.