Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Na izlaganje koje smo čuli pre izlaganja kolege Babića, svakako bih ga preskočio, smatrajući ga jednim neuspelim pokušajem duhovitosti, da nije problem bio iste prirode kao i onaj zbog kog sam se javio još pre par minuta, a ticalo se obraćanja vama direktno i pominjanja neke stranačke discipline pri vođenju sednice. Mislim da je i za ovo poslednje i za to problem iste prirode, a to je nepažnja.
Ko god je pratio šta sam kazao po pitanju komentara na tekst objavljen na sajtu „Peščanika“, mogao je dobro da čuje, ako je pazio. Ja sam rekao da čovek ne mora da se bavi naučnim radom da bi dao svoj sud o tekstu na sajtu „Peščanika“, a ne svoj sud o nekom naučnom radu. Tekst na sajtu „Peščanika“ nije naučni rad. To je jedan stav, čuli ste po mom mišljenju, kakav i koliko vredan.
Što se tiče onog prvog što smatram važnijim, hteo sam vama, gospodine predsedavajući, da kažem da potpuno razumem svu toleranciju i trpeljivost koju demonstrirate, ali da ipak apelujem da budemo konkretniji kada dođe do toga da se narodni poslanik javi i zbog toga što nije pazio, nije čuo, nije razumeo ili je rešio da predstavi tako da nije razumeo, iznosi ovde stvari koje posle samo čine stvar komplikovanijom, izazivaju replike i unose novi nemir u sednicu, čak i kada mu se to dozvoli, a vi to tolerišete, pa, primetio sam, na kraju reagujete, ne želeći da prekidate. Vidite da to ni on sam ne poštuje, već naprotiv, vređajući vas komentarima o nekakvoj stranačkoj disciplini, dalje vređa i sve ostale kolege. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, nema nikakvog sukoba i nema nikakvog razmimoilaženja između mog uvaženog kolege Orlića i mene. Dakle, imamo potpuno usaglašene stavove vezano za izmišljotine oko navodnog plagijata gospodina Nebojše Stefanovića i po tom pitanju nema nikakve razlike.
Ali, gospodine Pavićeviću, nešto mnogo važnije. Kada citirate i kada se pozivate na Poslovnik iz 1922. godine, morate da znate da se država tada zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Da li to znači da ste vi za monarhističko uređenje ove države, da država prestane da bude republika i da postane kraljevina? Da li ste za to da kralj u Srbiji bude vaš partijski šef Zoran Živković, pošto je prethodno bio predsednik Vlade i sada mu verovatno u biografiji fali da postane i kralj? Ako ste spremni da ga krunišete za kralja, krunišite ga, ali, verujte, podršku u narodu za to nemate.
Što se tiče knjige koju ste hteli da poklonite ili koju ćete pokloniti mom kolegi i prijatelju Zoranu Babiću, kad već pominjete knjige i kad se već pozivate na akademsku čestitost, hajde onda budite istinoljubivi do kraja. Vladimir Dedijer nije prvo napisao „Nove priloge za biografiju Josipa Broza Tita“, nego je prvo napisao „Priloge za biografiju Josipa Broza Tita“ i to što ste rekli, tražio je od Tita dozvolu dok je Tito bio živ, a „Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“ su objavljeni, ispravite me gospodine Pavićeviću, evo ja sada nemam knjige ispred sebe, ja sada ništa ne čitam, pričam iz glave, objavila je izdavačka kuća „Otokar Keršovani“ iz Rijeke 1981. godine kada je Tito umro. Vladimir Dedijer je u „Novim prilozima za biografiju Josipa Broza Tita“ potpuno revidirao stavove o Josipu Brozu Titu iz vremena kada je Josip Broz bio živ.
Nemojte da idete tim putem da jedno govorite kada ste na vlasti, a drugo da govorite kada ste u opoziciji. Jedno je kad je neko živ i drugo kad neko nije živ, taj put nije dobar.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Pravo na repliku dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo, kada sam ja bio na vlasti? Kada gospodine Arsiću, gospodo Martinoviću, Babiću, Orliću i ostala gospodo? Nikada, ali se spremam da dođem na vlast i to će da bude promena, poštovana gospodo, prava.
Što se tiče Dedijera, evo da vam kažem, 1978. godine iz kabineta predsednika, naravno, tačni su ovi podaci, ali kaže – poštovani druže Dedijer, primio sam vaše pismo od 7. aprila i sa njegovom sadržinom upoznao sam druga predsednika Tita. Naravno, drug predsednik nema ništa protiv da objavite treće izdanje „Priloga za biografiju“, ali je napomenuo da bi tu priliku trebalo iskoristiti da se otklone i isprave neke nepreciznosti kojih u knjizi ima.
Naravno, ovo su „Novi prilozi za biografiju“, ali pazite, to je trotomno izdanje. Najobimnije i ja sam, budući da gospodin Babić želi da se bavi mojom biografijom, ja sam dao blagoslov gospodinu Babiću da nastavi da se bavi, da pročita sva tri toma, ali za početak prvi tom, gospodine Martinoviću. Kad pročita prvi, ja donosim drugi tom, pa treći, a naravno u međuvremenu gospodin Babić da nastavi da se bavi i slobodno da saopštava ko sam, odakle sam, šta sam. Ja dajem blagoslov za to poštovana gospodo.
Druga stvar, kada ja kažem sukob na naučnoj osnovi, ne znam zašto se to prenosi u neko političko polje. Nauka je puna sukoba, različitih tumačenja. Ljudi pristupaju tako da stalno nešto dokazuju, a onda proveravaju još jednom.
Šta je problem da gospodin Orlić dovede u pitanje nešto što kaže ili uradi gospodin Martinović i obrnuto, poštovana gospodo, ali je naravno problem ako gospodin Babić nema uvid ili ne zna odgovor na to šta se dešava između pojedinih poslanika, pa kada je čak reč i o sukobu na naučnoj osnovi, ali hajde da pustimo to polje neka se razvija, neka teku ti sporovi, da ih tako nazovemo. Ako je termin „sukob“ prejak, pa da vidimo dokle će ti sporovi da nas odvedu, poštovana gospodo. Hvala.

Kolega Babiću, molim vas, ako gospodin Pavićević bude bio ministar ili predsednik Vlade, uradite njegovu biografiju.
Povreda Poslovnika, dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, povređen je član 106. Prethodni govornik znači može govoriti samo o tački dnevnog reda. Mi smo na tački dnevnog reda koja govori o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Ovo sve što smo do sada čuli je praktično dezavuisanje tačke dnevnog reda i pričanje o tome kako se pišu biografije i o gospodinu Dedijeru i o gospodinu Stefanoviću, o doktoratu. Očito je jedno nepoznavanje uopšte tačke dnevnog reda.
Da vam kažem, ovako nepoštovanje tačke dnevnog reda dovodi do toga da jednostavno građani Srbije misle da zaista to visoko obrazovanje ima problem i ako još o tom problemu gospodin Pavićević govori na jedan način na koji pokušava da dezavuiše svačiji rad u ovoj Skupštini, svačiji doktorat, svačiji naučni rad i ne dozvoljava da svako od nas može da iznese u javnosti mišljenje o bilo čijem radu nego samo je ispravno ono što gospodin Pavićević i njegovi članovi stranke misle o nečijem radu, onda to pokazuje da Srbija nikada neće moći da ide napred.
Pogotovo neće moći da ide u privrednom smislu, jer naše diplome treba da budu u funkciji ekonomskog razvoja Skupštine ne samo Srbije, nego Republike Srbije uopšte.
Prema tome, putem kojim se teže ide je onaj kojim smo svi mi stekli svoje diplome na krajnje pošten i korektan način. Put kojim se lakše ide je put kojim ćete izađi iz anonimnosti i pričati koješta.
Molim vas, gospodine predsedvajući, da zaista pomognete svima nama da krenemo putem kojim se ređe ide, a kojim ćemo zaista imati uspeha. Hvala.

Koleginice Tomić, ja se potpuno slažem sa vama, međutim odredbe Poslovnika 106. mogu da se primenjuju ukoliko narodni poslanik priča u načelu, a ovde je reč o replikama koje smo prinuđeni svi mi da slušamo skoro sat vremena, a možda i više. Ja tu ne mogu da pomognem nešto mnogo.
Pravo na repliku imaju još Zoran Babić i Aleksandar Martinović i sa ovim završavamo sa krugom replika.

Osim što je malo pre, i to je jako lepo elaborirao moj uvaženi kolega gospodin Martinović, jednu potrebu gospodina Pavićevića, da menja ustavno uređenje i da proglasi gospodina Živkovića monarhom, vidim da je sada odredio ulogu i za sebe. Ima raznih uloga po dvoru, ali ne, ova uloga je uloga vladike ili patrijarha, jer vidim da daje blagoslove, tako da ta vrsta blagoslova mislim da je vezana za crkvu a ne za bilo koga od nas kao pojedinaca.
Ono što bih poručio i time bih se pridružio apelu uvažene koleginice Tomić da ovu raspravu uvedemo po samoj tački dnevnog reda, a to je da je kolega Pavićević toliko daleko od vlasti, pa čak i one u senci, koliko je daleko i od onoga ko je na naslovnoj strani i na prednjoj strani knjige koju drži, koliko je daleko i od Josipa Broza Tita. Toliko je gospodin Pavićević daleko od vlasti.
Ono što bih mu poručio, kao što bih poručio i nekim drugim kolegama koji me nisu shvatili toliko ozbiljno, ali su sada već stavili prst na čelo, a to je, gospodine Pavićeviću, prvih 20 godina u opoziciji je teško, posle toga ćete se naviđi, bez brige budite.

Hvala.
Pravo na repliku dr Aleksandar Martinović.