Dame  i gospodo narodni poslanici, gospodin Zoran Babić je zamerio meni ovde što ispred sebe imam nekoliko knjiga koje čitam i koje koristim u raspravama u našoj Narodnoj skupštini.
A koje knjige se ovde nalaze, poštovana gospodo? Rečnik srpskog jezika za koji se utvrdilo da nam je veoma koristan ovde. Poslovnik Narodne skupštine, Poslovnik Evropskog parlamenta, a imam ovde, poštovana gospodo i Poslovnik iz Kraljevine SHS iz 1922. godine, poštovana gospodo. Prelistavao sam i čitao i u članu 43. tog Poslovnika piše – zabranjeno je čitati besede. A gospodin Babić umesto da sledi ovu našu tradiciju on ovde zadaje zadatke svojim narodnim poslanicima da pišu esejske zadatke i onda čitaju po dva minuta, po tri minuta, po pet minuta, a to je još 1922. godine bilo zabranjeno, poštovana gospodo, prema Poslovniku.
Ne bismo mi to saznali da ne čitamo knjige, poštovana gospodo, i evo šta još kaže tu, gospodine Arsiću. Kaže – na sednici od 24. maja 1919. godine, potpredsednik dr Ivan Ribar, to je nešto kao vi danas, gospodine Arsiću, potpredsednik Skupštine, kaže – gospodine poslaniče, evo kao da govori gospodinu Babiću, nije dozvoljeno čitati, nego, ako ste hteli da što čitate, trebalo je to ranije da predložite predsedništvu, da predsedništvo kaže šta treba da radi, a da li se to treba čitati ili ne. Čitanje pre, a ovde diskusija i rasprava, poštovana gospodo.
Druga stvar, kaže gospodin Babić, evo dva minuta odoše i na knjigu, i ne žalim gospodine Arsiću, što su i ova dva minuta otišla na jednu od knjiga koje stoje ovde ispred mene, i da iskoristim u replici gospodinu Babiću povodom jedne teme koja se tiče obrazovanja. Hvala.

Kolega Pavićeviću, pošto ste me prozvali imenom i prezimenom neću da vam repliciram, ali je očigledno da iako živimo u 21. veku neki ljudi se i dalje ponašaju kao da smo u 19. ili 20. veku.
Možete da zaključite vi sami. Ja znam na koga mislim.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. našeg Poslovnika. Neću mlatarati evropskim poslovnicima, neću mlatarati poslovnicima Kraljevine Srbije, Kraljevine Crne Gore, neću mlatarati ni poslovnikom Crnogorske pravoslavne crkve.
Dakle, osloniću se na naš Poslovnik i mislim da je povređen član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine.
Nije akademski čestito vređati narodne poslanike, narodne poslanice, zato što svoja izlaganja izlažu pismeno, odnosno na način da pročitaju svoje govore i da na takav način steknu odgovarajuću sigurnost.
Nismo svi predavači, ne penjemo se svi na sto kao neki predavači na fakultetu Političkih nauka da bi ostavili utisak na studente, kao kafanske pevaljke koje ostavljaju utiske na goste i očekujem da zbog narušavanja dostojanstva Narodne skupštine, vi ubuduće upozorite kolegu iz opozicione stranke, a drage moje kolege narodni poslanici, dragi građani, vi po izlaganju mog prethodnog govornika možete da vidite koja je razlika između obrazovanog i pametnog. Hvala.

Kolega Rističeviću, u mnogome se slažem sa vašom diskusijom, ali morate da znate da je gospodin Pavićević profesor, naučni radnik koji pokušava da se bavi politikom i onda na sasvim drugačiji način reaguje, nego što mi reagujemo.
Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Ono što je razlika između 1922. i 2015. godine je mnogo toga. Razdaljina od devedeset tri,  devedeset četiri godine, ali i druga država. Ono na šta se poziva malopre gospodin Pavićević je država Kraljevina, odnosno Skupština Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ja sam najmanje očekivao da će gospodin Pavićević da izvadi stenogram sa Skupštine Crne Gore, sa Cetinja, pa da vidimo kakva su tu iskustva, šta je tu rečeno.
Mislim da su tu zbog korena i porekla gospodina Pavićevića, da će mnogo bolje argumente naći u tim stenogramima, a ne u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Ovo je Republika Srbija, Narodna skupština Republike Srbije, gde radimo i funkcionišemo po pravilima koja su definisana Poslovnikom o radu.
A ja ću gospodinu Pavićeviću, i znam da ću dopreti do njega, da ga zamolim, nemojte bar vi vređati narodne poslanike, nemojte vi vređati koleginice i kolege koje kako vi kažete pišu eseje, a ja kažem rade posao narodnog poslanika koji mu je poveren, jer bolje je to što se spreme, što zakonskim predlozima i argumentaciji pročitaju ono što su oni napisali, nego što će za razliku od nekih narodnih poslanika, i tu ne mislim na uvaženog kolegu iz Niša, jako se zabrinuo, jer sam rukom tu prošarao, ne mislim zaista, uvažavam i disciplinu i posvećenost poslu, ali bolje je i to nego što će biti neki narodni poslanici koji će vođeni političkom mržnjom ovde govoriti sve i svašta.
Prema tome SNS, narodni poslanici SNS odgovorno rade svoj posao, svi do jednog od 136 narodnih poslanika, to radimo zadnjih devet meseci od 27. aprila, odnosno od 16. aprila kada je konstituisana ova Skupština i tako ćemo raditi do kraja.
Ja sam zahvalan mojim koleginicama i kolegama iz poslaničke grupe zato što su posvećeni poslu. Vidite koliko je ovde narodnih poslanika, a vidite koliko je ispred vas, gospodine Pavićeviću.

Zahvaljujem, kolega Babiću.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma mi je žao što smo evo i danas ovde saznali da je praksa parlamentarna od pre 100 godina u nekim delovima bila bolja nego što je današnja parlamentarna praksa u našoj državi poštovana gospodo.
U Poslovniku iz 1922. godine postojali su neparlamentarni izrazi, a gospodin Babić, ovde nama danas kaže da on neće time da se bavi, to prebacuje na nekakve druge organe na kolegijum, a ja vam kažem 1922. godine neke stvari su bile mnogo bolje uređene, nego što su danas.
Druga stvar, vidim da ovde postoji jedan sukob na naučnoj osnovi u SNS. Gospodin Martinović, danas i na Odboru za prosvetu saopštava da ocenu o verodostojnosti rada može da da samo čovek koji je stekao doktorsko naučno zvanje, a gospodin Orlić danas kaže ne mora. Pa, dogovorite se poštovana gospodo.
Gospodine Babiću, jeste li vi šef te poslaničke grupe? Uključite se u taj sukob na naučnoj osnovu u SNS da se to reši poštovana gospodo.
Postoji još jedna stvar, primetio sam, da gospodin Babić povremeno saopštava crtice iz moje biografije.
Meni se čini da je gospodin Babić zainteresovan da pripremi neke priloge za moju biografiju, ali poštovana gospodo, vidim da gospodin Babić zna gde sam rođen, gde se bavim i kojim sportom, šta čitam, itd. Molim vas ja to razumem na sledeći način.
Gospodin Babić traži jednu vrstu blagoslova da se bavi mojom biografijom i imamo mi u našoj istoriji jednoga, Vladimira Dedijera, koji se bavio pripremama biografije Josipa Broza Tita, pisao pisma. Mogu li ja to da radim? Tito odgovara – može.
Gospodine Babiću, poklanjam vam prvi ton novih priloga za biografiju Josipa Broza Tita. Da, ako se bavite biografskim crticama nekih narodnih poslanika, da učite od najboljih poštovani gospodine Babiću. Evo, jedan primerak ovde, jedna knjiga manje za mene, ali od danas je vaša.

Zahvaljujem.
Znači, kolega Pavićeviću, vi dajete tu biografiju koju je napisao Dedijer, da je Zoran Babić prouči da bi napisao vašu biografiju, kao što je Dedijer napisao biografiju za Josipa Broza. Ja sam to tako razumeo.
Pravo na repliku, izazvali ste dve replike, kolege Babića i kolege Martinovića. Tri replike, onda idemo redom.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Teško ljudima koji se stide svojih korena i teško ljudima koji beže od svojih korena, i teško ljudima kojima je teško i kojima je vređanje reći gde su rođeni.
Ja sam Srbin iz Lipove pored Vrnjačke Banje, građanin Republike Srbije, Šumadinac, šta god i to ću sa ponosom govoriti na ma kojoj svetskoj destinaciji. Ponosan naslednik Davida Ilije seljaka, Trifuna oca, jednog dobrog čoveka, koji na žalost već jedanaest godina nije sa nama. I toga se nikada neću stideti.
Dok se vi, gospodine Pavićeviću, bavite tim, kako kažete, podelama u SNS, današnja istraživanja koja su objavljena pokazala su da je SNS, pored svih teških mera koje smo u obavezi i koje moramo da sprovedemo zbog vaše neodgovorne i loše politike, i dalje sa stabilnom podrškom građana Republike Srbije od skoro 50%.
Kada sam čitao ta istraživanja, prosto sam se začudio i zabrinuo zbog čega tu nema istraživanja Nove stranke. Gde je tu Nova stranka? I onda sam sa kolegama i koleginicama iz poslaničke grupe, zahvaljujem im se što su mi dali odgovor, shvatio zašto nema Nove stranke. Kažu – kolega Babiću, ovde su istraživanja u procentima, one stranke koje imaju podršku u promilima, njih nema na toj listi. One stranke koje su u statističkoj grešci, nema ih u istraživanjima.
Jako mi je drago što je gospodin Pavićević pokrenuo pitanje rečnika i dobrih izraza u Narodnoj skupštini. To je još jedan razlog za pravi raskol u Novoj stranci. I baš mi je drago i interesuje me kako će se gospodin Pavićević odnositi prema izrazu – stoko jedna, kojim nas je častio Zoran Živković, i da li će to staviti na tu listu loših izraza ili onih izraza koji su u skladu sa akademskom ili skupštinskom čestitošću i koji bi trebali da se koriste u Narodnoj skupštini Republike Srbije ili ne, ili će biti prva na toj listi koja je popunjavana ne na način što je neka komisija propisala ili nije propisala, već na način što je ono što je korišćeno, a doživelo kaznu i loš odijum i u javnosti i u samoj Narodnoj skupštini je stavljeno na tu listu, informišite se o tome.

Zahvaljujem kolega Babiću.
Pravo na repliku, dr Vladimir Orlić.