Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Arsiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, poslanici Nove stranke glasaće, naravno, za usvajanje ova dva protokola i tri međunarodna sporazuma, ali bih hteo da ovaj jedan povod ovde sada iskoristim da uputim i dve napomene povodom izvesnih tema koje su danas na dnevnom redu ovde, uz jedno prethodno podsećanje ministarki Bošković Bogosavljević da je danas četvrtak i da je vreme da saznamo da li ste prihvatili naša četiri amandmana na ona dva predloga zakona o kojima smo razgovarali u utorak. Dva dana su prošla i ja mislim da je u redu da saznamo da li je to prihvaćeno, da se možda još malo i bolje pripremimo za amandmansku raspravu, gospođo Bošković Bogosavljević.
Što se tiče ova dva protokola i tri sporazuma, dve napomene bih hteo ovde da saopštim, ne samo gospođi Bošković Bogosavljević, nego i svim narodnim poslanicima koji učestvuju u današnjoj raspravi. Najpre, mi ovde razgovaramo o dva protokola uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i o održivom razvoju Karpata. Jedan protokol se tiče održivog turizma, a drugi održivog upravljanja šumama.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam čitao one protokole koje mi sada ovde treba da potvrdimo, meni se učinilo da je sadržina, evo, makar jednog od ova dva protokola - jedna slika strašnog sudara sa našom realnošću i da treba da radimo mnogo više, da nešto što je ambijent u kojem mi živimo bude u odnosu na ove teme mnogo bolji, poštovana gospodo. Evo, da pokušam to ovde da potvrdim.
Na primer, u ovom Protokolu o održivom upravljanju šumama, uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, mislim da se vrlo jasno promoviše jedna kultura pošumljavanja. Da li mi treba da pripadamo tome? Naravno da treba da negujemo tu kulturu.
Evo, ja vidim član 8. Posebne mere u Poglavlju 3. Član 8. tiče se očuvanja i uvećanja površina pod šumama. Evo, u dva stava se kaže sledeće – veoma je važno da to čujemo. Kaže – svaka strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji, kroz održivo upravljanje šumama i planiranje prostora, u cilju očuvanja postojećih površina pod šumama, kao ključnog sastavnog dela karpatskog dela. Drugi stav, koji je, ja mislim, za ovo o čemu sada govorim još važniji, kaže – svaka strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji u cilju povećanja površina pod šumama na Karpatima itd, itd.
Šta sada ja zapažam? Evo, na osnovu nekih podataka i na osnovu naše rasprave na Odboru, neguje se ovde i promoviše kultura pošumljavanja, a naša praksa, koliko ja mogu da primetim, je potpuno drugačija, mi imamo jednu kulturu sečenja šume. Kako sam sada razmišljao? Naravno da je u redu da mi ovde potvrdimo jedan protokol koji nas usmerava ka jednoj drugačijoj praksi i drugačijoj kulturi, ali sam se pitao šta će da se desi ukoliko mi ne uspemo da ispunimo neke obaveze koje preuzimamo, na primer, na osnovu ovog protokola. U Vojvodini, koliko sam razumeo ovde, a nisam iz te oblasti, ali sam se malo informisao za ovu raspravu, mi imamo 6% te teritorije koja je pokrivena šumama, kaže da je evropski minimum 14%.
Da li ćemo mi uspeti ove obaveze koje ovde stoje da ispunimo i ako ne ispunimo, šta će da se desi? Da li smo malo razmislili o tome da li smo sposobni da ispunjavamo sve obaveze koje preuzimamo na osnovu nekih protokola? Ili, moram ovde jednu dodatnu napomenu oko ova tri sporazuma. Pazite, imamo tri sporazuma, jedan potpisan sa Istočnom republikom Urugvaj 20. septembra 2011. godine, to je, znači, pre tri i po godine, 13. februara 2012. godine sa Republikom Alžir, 6. juna 2013. godine sa Ukrajinom, a sva tri tražimo ovde, nakon toliko vremena, da se po hitnom postupku potvrde. Zašto, gospođo Bogosavljević Bošković? Zašto se ne držimo onoga što piše u zakonu, da kažemo - kako hitni postupak, kada je od jednog potpisivanja prošlo tri i po godine, od drugog dve godine, od jednog godinu i po dana, i sada mi, posle toliko vremena, moramo baš po hitnom postupku ovde sve to da potvrdimo? Važno je da se držimo nekih procedura, nekih dobrih običaja i, naravno, pravila, poštovana gospodo.