Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, na samom kraju izražavam zadovoljstvo što zatvaramo ovu raspravu baveći se samom temom koja se nalazi na dnevnom redu. Dakle, temom za koju nesporno smatram da je od izuzetne važnosti za čitavo društvo. U tom smislu, zahvaljujem se svim kolegama koje su izrazile podršku predlogu da ovoj temi pristupimo na dostojan način i da podržimo predložena rešenja za izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Na samom kraju bih se kratko osvrnuo na generalne zaključke koje smo izveli svi zajedno. Mislim da nema prostora rezervama. Čuli smo samo jednom, i to od samo jednog poslanika, da postoji neka rezerva po pitanju podrške koju treba iskazati predloženim kandidatima. Ja bih je na samom kraju kratko prokomentarisao.
Rezerva se odnosila na reakciju kandidata bilo, koga od kandidata na dve stvari. Jedno je bilo pitanje rezolucija koja dolazi iz pravca Evropskog parlamenta, gde se konstatuje ili upućuje na neki dodatni rad i eventualno postojanje problema na temu originalnosti radova u našem visokom obrazovanju. Drugo se tiče javne podrške koju su iskazali za ideju akademske čestitosti, jel tako?
Što se tiče one prve, a pre svega ove druge stvari, moram da konstatujem da ne vidim bilo kakav greh predloženih kandidata u činjenici da se po tim stvarima nisu oglašavali. Kao što više, nego jasno smatram ih ozbiljnim ljudima, uspešnim profesionalcima, a jedna od odlika ozbiljnog čoveka je da se ne oglašava oko potpuno irelevantnih pitanja.
Ono prvo i relevantno je, nažalost, u toliko što nije prvi put, bojim se ni poslednje, voleo bih da jeste, da neke poruke koje dobijamo od naših sagovornika iz sveta budu diktirane pre svega ličnim nezadovoljstvom nekih političkih činilaca odavde iz Srbije, koji želeći da nanesu političku štetu Vladu uzmu u vidu one omražene kolateralne štete, naprave štetu i zemlji. Žaleći se na nešto bez ikakvog osnova pokušavaju da provuku poruku koja će ošteti Vladu, a onda uzmu i prikažu nešto što nije dobro ni za našu zemlju.
Slažem se sa kolegom Obradovićem da tema kao što je visoko obrazovanje Republike Srbije nije tema koja zaslužuje da se govori u negativnom tonu. Prosto tema nije takva. Utoliko je gore kada se takva tema tretira na takav način i pri tom nanese štete sopstvenoj zemlji.
Što se tiče podrške akademskoj čestitosti, ona svakako nije relevantna, utoliko kao što je kolega Martinović, ne postoji kao formalna struktura, formalna tvorevina, niti formalni princip. Ona je plasirana sa željom da se oko toga gradi nečija lična pre svega politička prepoznatljivost, ali vrlo bleda ideja stoji iza cele priče. Ideja dovoljno bleda da je svakako ne podrže ozbiljni ljudi kao što su cenjeni kandidati, ozbiljni ljudi koji svakako poznaju društvo, poznaju sistem visokog obrazovanja i poznaju naše zakone. Nikada ne bi ponovili grešku koju već mesecima u ovoj sali, ali ne samo u njoj forsiraju kolege koje se tom sintagmom „akademska čestitost“ intenzivno bave, da ne znaju da su pitanja etike već regulisana našim Zakonom o visokom obrazovanju. Ako bude prilike da se taj zakon prelista, pronaći će sve što je potrebno na tu temu u članu 55.
Ovako ozbiljni ljudi kao što su uvaženi kandidati za članove Nacionalnog saveta neće moći da stanu iza ideje koja podrazumeva predlog zakonskog rešenja koje je takođe vrlo logički i pravno bledo.
Sve u svemu, argumentacija koja je izneta na temu rezervi po pitanju kvaliteta ovih kandidata, mislim da apsolutno pada u vodu i da nema ni jednog jedinog razloga da se bilo kako završi glasanje do apsolutnom podrškom svih nas ovde. Hvala.
