Zahvaljujem.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Pavićeviću, još nismo ni započeli sednicu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Samo da se najavim.)
Sačekajte malo.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Gordana Čomić, Suzana Spasojević, Nenad Milosavljević i Ćorilić Milena.
Nastavljamo zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4. 5. 6. 7. i 8. dnevnog reda.
Povreda Poslovnika, dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući i današnjom sednicom, gospodine Arsiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, smatram da je povređen član 87. Poslovnika, u čijem stavu 1. piše – sednice Narodne skupštine po pravilu održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom od 10 do 18 časova sa pauzom od jednog časa.
Mi danas nastavljamo sednicu koju smo imali i juče povodom ove tačke dnevnog reda, gospodine Arsiću, i nije mi jasno zašto je jučerašnja sednica prekinuta u 15 časova i 20 minuta kada u našem Poslovniku fino piše, a juče je bila sreda, da sredom radimo do 18 časova?
Mi smo juče počeli sednicu, napravljena je pauza, kao što i piše ovde, od jednog časa do 15 časova. Ja sam se spremao prema redosledu govornika da juče govorim. Došao sam u ovu salu u jednom trenutku i zatekao praznu salu bez ikakvog obaveštenja – zašto je ta jučerašnja sednica prekinuta? Saznao sam da je jedan narodni poslanik nakon pauze govorio. Mi smo imali redosled prijavljenih narodnih poslanika i ne razumem zašto je jučerašnja sednica prekinuta u 15 časova i 20 minuta i zašto nismo radili kao što je Poslovnikom predviđeno do 18 časova?
Mi smo, dakle, juče sami ovde odlučili, neko je odlučio da dva sata i 40 minuta Skupština ne radi, a Skupština je trebalo da radi. Mene kao narodnog poslanika niko nije ni obavestio da je ta sednica odložena za danas, a nije mi ni jasno ko to i na osnovu kojih razloga odlučuje da se jedna sednica koja treba da traje do šest sati prekine u 15 časova i 20 minuta juče. Za mene je to ne samo povreda člana 87, nego i člana 107. koji govori o dostojanstvu narodnih poslanika i naše Skupštine, gospodine Arsiću.

Gospodine Pavićeviću, sednica je prekinuta negde oko 16 časova. U samom Poslovniku piše – po pravilu, kako ste i pročitali. Znači, nije obavezujuće, a razlozi za prekid te su ti da bismo ispoštovali dostojanstvo Narodne skupštine i da bi tokom te sednice, pogotovo dok učešće u diskusiji imaju predstavnici političkih stranaka koji ne podržavaju Vladu RS, da tu bude prisutan i ministar. Znači, mislim da tu nema nikakvih posebnih problem.
Mi smo o tome obaveštavali, a i poslanici imaju obavezu da učestvuju u radu Narodne Skupštine i ne vidim nijedan jedini razlog što u periodu kada je bio nastavak od 15 časova niste bili u sali. Da ste bili u sali, znali biste za taj problem.
Da li želite u Danu za glasanje Skupština da se izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)
U redu.
Dajem reč narodnom poslaniku Marijani Maraš.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pošto će moj kolega iz poslaničke grupe, Miletić Mihajlović govoriti o drugim zakonima koji su deo današnje objedinjene rasprave, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti pre svega na zakone o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, kao i Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaj o saradnji u oblasti veterine.

Vlada Republike Srbije i Kabinet ministara Ukrajine su, želeći da u budućnosti nastave i prošire saradnju u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, kao i da osiguraju koordinaciju državnih fitosanitarnih mera, potpisali Sporazum o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja. Sporazum je u skladu sa međunarodnim standardima za fitosanitarne mere i Međunarodnom konvencijom o zaštiti bilja i između ostalog predviđa: preduzimanje neophodnih mera ugovorenih strana za sprečavanje ulaska štetnih organizama i karantinski štetnih organizama sa jedne na teritoriju druge ugovorene strane za vreme uvoza, izvoza ili tranzita; razmenjivanje informacija o pojavi i širenju štetnih organizama i karantinski štetnih organizama na teritorijama ugovorenih strana; pružanje uzajamne naučne, tehničke i druge pomoći; postupanje u slučaju otkrivanja karantinski štetnih organizama prilikom fitosanitarnih pregleda.

Kao razloge za donošenje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, predlagač je naveo da zakon treba da uspostavi pravni okvir za saradnju dve države u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, stvori uslove za unapređenje saradnje dve države u ovoj oblasti, da se intenzivira saradnja nadležnih ministarstava dve države, da se stvore uslovi za edukaciju stručnjaka i doprinese razvoju ekonomskih i trgovinskih odnosa između dve države.

U želji da ovaj zakon u punoj meri ostvari svoju svrhu i svesni značaja saradnje u cilju sprečavanja unošenja i širenja štetnih organizama i karantinski štetnih organizama, Socijalistička partija Srbije će podržati njegovo donošenje. Sporazum treba da doprinese bezbednijem i lakšem plasmanu naših proizvoda na ukrajinsko tržište, a mala geografska distanca je činjenica koju treba iskoristiti za što veći plasman naših proizvoda na ukrajinsko tržište.

Treba reći da potencijali međusobne razmene nisu dovoljno prepoznati ni iskorišćeni, ali je poslednjih godina ipak vidljiv pomak. U prvoj polovini 2013. godine prvi put je zabeležen suficit u razmeni dve zemlje. Od tada je nastavljen rasti izvoza semena suncokreta i hibridnog kukuruza. U periodu januar – septembar 2014. godine ukupna razmena roba i usluga između Ukrajine i Republike Srbije je bila 218,4 miliona dolara, što znači povećanje u poređenju sa istim periodom prethodne godine za 16,7%. Izvoz roba i usluga u Srbiji je bio 102,7 miliona dolara, povećanje je bilo 24%, a uvoz roba i usluga iz Srbije 115,7 miliona dolara i povećanje 32,1%.

Predsednici privrednih komora Srbije i Ukrajine su 7. juna 2013. godine potpisali i memorandum o saradnji, koji treba da doprinese boljem povezivanju privrede dve zemlje. Tom prilikom rečeno je da Srbija ima veliki potencijal ulaganja, pre svega u oblasti razvijanja semenarstva i povrtarstva, jer su mogućnosti srpskih poljoprivrednih i naučnih instituta velike.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske i Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, on je potpisan kako bi se olakšao promet životinja i proizvoda životinjskog porekla, da se istovremeno onemogući unošenje zaraznih bolesti i po zdravlje štetnih proizvoda životinjskog porekla, kao i da se razvije saradnja u oblasti veterinarstva. Potvrđivanjem sporazuma saradnja dve države u oblasti veterine treba da dobije pravni okvir, čime se stvaraju uslovi za olakšan promet i povećanje obima razmene poljoprivredno prehrambenih proizvoda životinjskog porekla. Sporazum treba da doprinese ne samo saradnji nadležnih veterinarskih organa dve zemlje, već i naučnih ustanova i predstavnika agroindustrijskog kompleksa.

Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa afričkim zemljama odvija se neujednačeno, sporadično i sa stalnim deficitom na strani Srbije. Od 2009. do 2012. godine izvoz na taj kontinent kretao se od 50 do 125 miliona dolara godišnje, što je bilo 0,6 do 1,5% ukupnog izvoza Srbije u tom periodu, dok je uvoz bio 130 do 250 miliona dolara ili 1 do 1,5% ukupnog uvoza. Daleke 1982. godine robna razmena sa Alžirom je iznosila 500 miliona dolara, a Srbija je imala stalni suficit. Danas je situacija takva da je robna razmena Srbije i Alžira simbolična.

Srbija ima interes da visoki nivo političkih odnosa koji imamo sa Alžirom unapredi u oblasti ekonomije. Na poslovnom forumu Srbija-Alžir u Privrednoj komori Srbije istaknuto je da je robna razmena dve zemlje stagnirala posle 90-ih godina, ali je 2012. godine postignut mali napredak. Uz efikasno korišćenje potencijala i dobar pravni okvir, kojim se stvaraju uslovi za dalji razvoj ekonomske saradnje, u bliskoj budućnosti očekujemo ponovno uspostavljanje održive i dosledne saradnje dve države.

Sporazum između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaj o saradnji u oblasti veterine zaključen je pre svega u cilju olakšavanja međusobne trgovine životinjama i proizvodima životinjskog porekla, povećanja robne razmene u sektoru poljoprivrede, kao i uspostavljanja čvršćih poslovnih veza predstavnika poljoprivredno prehrambene industrije. Sporazum uređuje više pitanja od značaja za saradnju u oblasti veterinarstva, čime se stvaraju uslovi za saradnju nadležnih veterinarskih organa. Saradnja u oblasti veterine dobija pravni okvir, a time se stiču uslovi i za ostale segmente saradnji u oblasti poljoprivrede. Sporazum takođe treba da stvori osnov za uspostavljanje poslovnih veza predstavnika poljoprivredno prehrambene industrije dve zemlje i poveća obim razmene poljoprivredno prehrambenih proizvoda.

Što se tiče odnosa naše države sa Urugvajem, treba reći da postoji tradicionalno prijateljstvo dve zemlje, ali sadašnja ekonomska saradnja ispod je mogućnosti dve države i izražen je interes da se ona unapredi, posebno u pogledu povećanja spoljnotrgovinske razmene i investicionih ulaganja. Urugvaj je jedna od najsnažnijih ekonomija Južne Amerike i ovaj sporazum je jedna od prilika za bližu ekonomsku saradnju. Da bismo obezbedili kvalitetan i nesmetan rad veterinarskih i carinskih organa i obezbedili kontrolu prometa, neophodna nam je kontinuirana saradnja nadležnih organa dve države. Sporazum treba da doprinese razvoju naučnih i tehnoloških veza dve države, obzirom da predviđa da će potpisnice sporazuma nastojati da organizuju godišnje sastanke stručnjaka.

Takođe, važno je istaći i da je kvalitetna, pravovremena i efikasna veterinarska kontrola neophodan uslov za obezbeđivanje i očuvanje zdravlja kako životinja, tako i samih građana. Pogotovo ako se uzmu u obzir neželjeni efekti i nesagledive štetne posledice uvoza higijenski neispravnih proizvoda, a posebno zaraženih i obolelih životinja.

Imajući u vidu sve ove razloge, a posebno to da primena ovih sporazuma treba da doprinese unapređenju ekonomskih i trgovinskih odnosa Srbije i država ugovornica ovih sporazuma, kao i da omogući kontrolu prometa i veći pristup, tj. izvoz na strana tržišta, Socijalistička partija Srbije će u Danu za glasanje podržati usvajanje predloga ovih zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Arsiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, poslanici Nove stranke glasaće, naravno, za usvajanje ova dva protokola i tri međunarodna sporazuma, ali bih hteo da ovaj jedan povod ovde sada iskoristim da uputim i dve napomene povodom izvesnih tema koje su danas na dnevnom redu ovde, uz jedno prethodno podsećanje ministarki Bošković Bogosavljević da je danas četvrtak i da je vreme da saznamo da li ste prihvatili naša četiri amandmana na ona dva predloga zakona o kojima smo razgovarali u utorak. Dva dana su prošla i ja mislim da je u redu da saznamo da li je to prihvaćeno, da se možda još malo i bolje pripremimo za amandmansku raspravu, gospođo Bošković Bogosavljević.
Što se tiče ova dva protokola i tri sporazuma, dve napomene bih hteo ovde da saopštim, ne samo gospođi Bošković Bogosavljević, nego i svim narodnim poslanicima koji učestvuju u današnjoj raspravi. Najpre, mi ovde razgovaramo o dva protokola uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i o održivom razvoju Karpata. Jedan protokol se tiče održivog turizma, a drugi održivog upravljanja šumama.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam čitao one protokole koje mi sada ovde treba da potvrdimo, meni se učinilo da je sadržina, evo, makar jednog od ova dva protokola - jedna slika strašnog sudara sa našom realnošću i da treba da radimo mnogo više, da nešto što je ambijent u kojem mi živimo bude u odnosu na ove teme mnogo bolji, poštovana gospodo. Evo, da pokušam to ovde da potvrdim.
Na primer, u ovom Protokolu o održivom upravljanju šumama, uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, mislim da se vrlo jasno promoviše jedna kultura pošumljavanja. Da li mi treba da pripadamo tome? Naravno da treba da negujemo tu kulturu.
Evo, ja vidim član 8. Posebne mere u Poglavlju 3. Član 8. tiče se očuvanja i uvećanja površina pod šumama. Evo, u dva stava se kaže sledeće – veoma je važno da to čujemo. Kaže – svaka strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji, kroz održivo upravljanje šumama i planiranje prostora, u cilju očuvanja postojećih površina pod šumama, kao ključnog sastavnog dela karpatskog dela. Drugi stav, koji je, ja mislim, za ovo o čemu sada govorim još važniji, kaže – svaka strana će preduzeti mere na svojoj nacionalnoj teritoriji u cilju povećanja površina pod šumama na Karpatima itd, itd.
Šta sada ja zapažam? Evo, na osnovu nekih podataka i na osnovu naše rasprave na Odboru, neguje se ovde i promoviše kultura pošumljavanja, a naša praksa, koliko ja mogu da primetim, je potpuno drugačija, mi imamo jednu kulturu sečenja šume. Kako sam sada razmišljao? Naravno da je u redu da mi ovde potvrdimo jedan protokol koji nas usmerava ka jednoj drugačijoj praksi i drugačijoj kulturi, ali sam se pitao šta će da se desi ukoliko mi ne uspemo da ispunimo neke obaveze koje preuzimamo, na primer, na osnovu ovog protokola. U Vojvodini, koliko sam razumeo ovde, a nisam iz te oblasti, ali sam se malo informisao za ovu raspravu, mi imamo 6% te teritorije koja je pokrivena šumama, kaže da je evropski minimum 14%.
Da li ćemo mi uspeti ove obaveze koje ovde stoje da ispunimo i ako ne ispunimo, šta će da se desi? Da li smo malo razmislili o tome da li smo sposobni da ispunjavamo sve obaveze koje preuzimamo na osnovu nekih protokola? Ili, moram ovde jednu dodatnu napomenu oko ova tri sporazuma. Pazite, imamo tri sporazuma, jedan potpisan sa Istočnom republikom Urugvaj 20. septembra 2011. godine, to je, znači, pre tri i po godine, 13. februara 2012. godine sa Republikom Alžir, 6. juna 2013. godine sa Ukrajinom, a sva tri tražimo ovde, nakon toliko vremena, da se po hitnom postupku potvrde. Zašto, gospođo Bogosavljević Bošković? Zašto se ne držimo onoga što piše u zakonu, da kažemo - kako hitni postupak, kada je od jednog potpisivanja prošlo tri i po godine, od drugog dve godine, od jednog godinu i po dana, i sada mi, posle toliko vremena, moramo baš po hitnom postupku ovde sve to da potvrdimo? Važno je da se držimo nekih procedura, nekih dobrih običaja i, naravno, pravila, poštovana gospodo.

Vreme, gospodine Pavićeviću.

Naravno, čekam za ona četiri amandmana da gospođa Bošković Bogosavljević kaže da li su usvojena. Hvala.

Gospodine Pavićeviću, dok spominjete te amandmane, vi sami kršite član 106. Poslovnika. Skrećem vam pažnju na to da se pridržavate teme dnevnog reda. Nema potrebe da javnost i građane Srbije dovodite u zabludu jer ti zakoni jesu upućeni po hitnom postupku, ali Narodna skupština je sa njih skinula hitan postupak, to morate da znate. To su procedure u Skupštini Srbije, morate o tome da vodite računa.
Takođe ste dobili reč mimo Poslovnika, zato što ste tako hteli. Zahvaljujem vam se. Kao što ste vi tražili da se striktno pridržavamo Poslovnika, od sada ćemo baš tako da se pridržavamo.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući danas gospodine Arsiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, povređen je član 104. ovog Poslovnika, ja mislim, i to na dva načina. Najpre, gospodine Arsiću, to što je Skupština skinula oznaku hitnosti, ne znači da Vlada u proceduru nije uputila ove predloge po hitnom postupku i to piše na ovim dokumentima.
Gospodine Arsiću, ja ovu napomenu i kritiku nisam uputio vama lično, niti narodnim poslanicima, nego sam ovu kritiku i napomenu uputio predstavniku Vlade danas u našoj Skupštini - gospođi Bošković Bogosavljević. Mislim, gospodine Arsiću, da je obaveza narodnih poslanika ne da po svaku cenu štite Vladu i predstavnike Vlade, nego da mi ovde treba da ispunjavamo jednu od funkcija Narodne skupštine, da kontrolišemo Vladu, svi zajedno ovde, bez obzira da li smo poslanici vlasti ili opozicije. To je jedna stvar, gospodine Arsiću.
Druga stvar, nije bilo moj zahtev da ja sada govorim drugi na današnjoj sednici, nego je to bio zahtev predstavnika SNS, koji su predložili ovde da zbog obaveza ministarke mi, poslanici iz opozicije, govorimo nešto malo ranije, kako bi ministarka mogla da ispuni svoju obavezu prema narodnim poslanicima sada pre svega iz opozicije i da u tom duhu pokušamo da dogovorimo redosled prijavljenih, kako bismo mi govorili dok je ministarka tu.
Ni na koji način nisam prekršio Poslovnik, gospodine Arsiću. Molim vas da vi sada ovde kažete da ste vi pogrešili kada ste izneli ocenu da sam ja delovao tako da se ne pridržavam Poslovnika Narodne skupštine naše Republike, poštovani gospodine Arsiću. Hvala.