Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana ministarka, saradnici iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već najavila naša narodna poslanica Marjana Maraš, ja ću govoriti o protokolima, odnosno o predlozima zakona o potvrđivanju dva protokola, o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju i održivom razvoju Karpata i, drugo, Protokol o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata.
Karpatski planinski sistem obuhvata, kao što je poznato, sedam zemalja, među kojima je Srbija. Tu su Rumunija, Ukrajina, Slovačka, Češka, Poljska, Mađarska. Ovde su, kada govorimo o jednom takvom odnosu, gde je uključeno više zemalja, sigurno važni ti međunarodni i međudržavni odnosi i da realizacija određenih programa zavisi ne od jedne ili nekoliko zemalja, već zavisi od usaglašenog odnosa i delovanja svih zemalja koje su obuhvaćene jednim sporazumom. To govori da pitanja i problemi vezani za životnu sredinu nemaju granicu. Oni nisu lokalnog karaktera. Oni su globalni i podrazumevaju učešće svih koji žive na ovoj planeti ili u jednom regionu, ako je pitanje uže koje se razmatra.
Karpatski region je najvažniji šumski kompleks u Evropi, koji uključuje najveće preostale prašume i prirodne šume van Rusije. Može se reći da je karpatski šumski region najveće šumsko blago u Evropi. Glavni je problem, ali to nije samo u karpatskom regionu, nelegalna seča, koja je prisutna drastično u nekim zemljama, recimo, u Rumuniji, mada taj problem imamo i mi.
Možemo retorički sada da gradimo svoju diskusiju ili svoj govor u pravcu kritikovanja nečega, ali ja ću reći da se zapravo EU bavi ovim problemom i ona nastoji da ovo pitanje nelegalne seče šuma kroz zakone još bolje i kvalitetnije reguliše, jer svuda ima takvih problema. To je, takođe, globalni problem u jednom negativnom smislu, koji je prisutan.
Imamo činjenicu da npr. od 1950. godine do danas više od polovine šuma na planeti je uništeno. To je jedan katastrofalni podatak, ali je realan, takav je. Moramo sa time da se suočimo.
Dve trećine latinoameričkih šuma je takođe uništeno, jedna polovina afričkih. Još je drastičnija situacija u Aziji. U SAD eksploatacija šuma je bila brza, nagla, nemilosrdna i ona postoji već jedan duži period. U poslednjih 200 godina je zaista teške posledice to ostavilo.
Kada se kaže 200 godina, to je jedan mali period u poređenju sa onim što je priroda i ovaj živi svet nastajao, evoluirao milijardama godina, a onda praktično za jedno relativno kratko vreme uništi se pola od toga ili više od polovine.
Posledice uništavanja šuma su zaista velike. Pre svega, u sastavu atmosfere, jer se time povećava količina ugljen dioksida, a ona narušava ono što je efekat staklene bašte, odnosno ozonski omotač. Uništavanjem šuma smanjuje se količina kiseonika, najvažniji resurs za postojanje živog sveta, nastaje erozija, pojavljuju se poplave, menja se klima i menja se biološki sastav, odnosno biološka raznovrsnost u živom svetu, što je najveći greh koji može da se učini prema živoj prirodi.
U kontekstu ovoga spomenuo bih nešto što zadivljuje čovečanstvo, a to je primer reakcije poglavice američkih Indijanaca. Reč je o poglavici Sijetlu, koji je uputio pismo ili se obratio tadašnjem američkom predsedniku gospodinu Frenklinu Pirsu, kao odgovor na ponudu predsednika SAD da kući nekih 8.000 km2 od plemena Indijanaca na čijem čelu je Sijetl bio za nekih 150.000 dolara. To su bile te cene, odnos ili vrednost, da tako kažem, u to vreme.
Nećete mi zameriti ako neke delove njegovog obraćanja ovde iskažem, jer je to zaista poučno i važno je da se vratimo u sferu razmišljanja, ne samo mi, nego čitava javnost o onome što je danas globalni problem zaštite životne sredine, kao najvažnijeg uslova za opstanak i napredak čovečanstva.
Dakle, poglavica u svom obraćanju kaže: „kako neko može kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje. Ta misao nama je strana. Mi ne posedujemo svežinu vazduha ili bistrinu vode. Sva ova zemlja svet je za moj narod.“ Dalje, on kaže: „ako vam prodamo našu zemlju, morate znati da su reke naše sestre, ali i vaše. Morate naučiti vašu decu, kao što smo mi našu, da je zemlja naša majka. Šta god snađe nju, snaći će i njenu decu. Ako čovek pljuje na zemlju, pljuje na sebe samog. Mi znamo, zemlja ne pripada čoveku, čovek pripada zemlji, što će reći da priroda ne pripada čovek, već čovek pripada prirodi i deo je nje. Ako prodamo svoju zemlju, onda je volite kao što smo je mi voleli. Štitite je, kao što smo je i mi štitili. Nemojte nikada zaboraviti u kakvom stanju je bila kada ste je preuzeli. To je najvažnija poruka. Svom svojom snagom, moćima i srcem sačuvajte je za svoju decu i volite je kao što Bog voli sve nas. Jednom ćete spoznati da je vaš i naš Bog isti.“
Na kraju, gotovo očajnički, poglavica, postavlja određena pitanja, ali već sa namerom da tu zemlju mora prodati predsedniku SAD, jer ako je ne bi prodao, ne bi bilo mira, došlo bi do uništenja njegovog naroda i glavom se ne može kroz zid. U očaju konstatuje: „ne razumem zašto se ubija bizon, zašto se krote divlji konji, zašto je u dubini šuma toliko ljudskog smrada, zašto je pogled na zelene bregove pocepan žicama što govore, gde su jeleni, nema ih više, gde je orao odleteo? Pravom životu došao je kraj, počinje borba za opstanak.“
Dakle, ova zadnja misao – počinje borba za opstanak, nije u onom smislu u kome je Darvin gradio svoju teoriju – borba za opstanak živih bića, kao jedan mehanizam za prirodnu selekciju i za dalju evoluciju. Ovde je reč o tome da je čovek izašao ili da će njegova slutnja izaći iz onoga što je okvir prirode, poremetiti ono što je biološka ravnoteža i ugroziti tu živu prirodu, a samim tim ugroziće i sebe.
Kada je reč o Protokolu o održivom turizmu uz okvirnu konvencije za zaštitu i održivom razvoju Karpata, ovde će strane u sporazumu preuzeti mere za promovisanje održivog turizma na Karpatima, pružajući dobrobit lokalnom stanovništvu zasnovanom na izuzetnoj prirodi, pejzažima i kulturnom nasleđu Karpata i u tu svrhu će pojačati saradnju.
Inače, eko turizam je nov oblik jedne od najvećih i najnaprednijih privrednih delatnosti na svetu. Začeta je krajem 80-tih godina prošlog veka, kao pokušaj da se smanji negativan uticaj tradicionalnog turizma na životnu sredinu, a to je iscrpljivanje prirodnih resursa, zagađivanje i promene eko sistema.
Međunarodna turistička organizacija definiše eko turizam kao odgovorno putovanje kroz prirodna dobra koje ne narušava životnu sredinu i pruža dobrobit lokalnom stanovništvu.
Ovde je bitna i ta edukativna komponenta koja podrazumeva da su svi korisnici ovakve jedne usluge zainteresovani za pitanje zdrave životne sredine i da samim tim što koriste i konzumiraju jednu takvu potrebu učestvuju u unapređenju i očuvanju životne sredine.
Godina 2002. je prelomna u razvoju ovog novog vida turizma i UN su tu godinu proglasile godinom eko turizma.
Dakle, ako na ovakav jedan celovit, sveobuhvatan način razmatramo sva ova pitanja koja se tiču životne sredine, onda vidimo da je čitavo čovečanstvo negde na pet minuta ili čak na minut do 12, da sva zvona treba da zazvone i da svi zajedno na globalnom nivou moramo se ovim pitanjem pozabaviti na najbolji mogući način. Ova pitanja i ovi problemi su prioriteti ispred svih prioriteta, jer rešavanje ovakvog jednog prioriteta je osnovni uslov za opstanak budućeg zdravog života naše dece i budućih generacija.
Naravno, razmišljajući u ovakvom jednom kontekstu, sa zadovoljstvom ćemo učestvovati i dalje u ovoj problematici, a kada dođe dan za glasanje, poslanička grupa SPS će svakako glasati za usvajanje ovih zakona o potvrđivanju ovih sporazuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući, uvažene kolege iz ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o nekoliko različitih sporazuma. Smatram da je svaki od njih veoma značajan u svojoj oblasti.
Kada je u pitanju Protokol o održivom turizmu uz okvirnu Konvenciju o zaštiti održivom razvoju Karpata, osnovni cilj ovog protokola jeste da se ostvari jedan veoma ambiciozan zadatak, a to je sa jedne strane da se razvija turizam u pravom smislu te reči, ali uz puno poštovanje svih ekoloških principa. Znači, da ne trpe nikakve negativne posledice ni lokalno stanovništvo, ni priroda.
Kao što sam već rekla, to jeste veoma ambiciozan zadatak, ali ne i neostvariv i da bi se on ostvario potrebna je jedna regionalna saradnja. Upravo ta regionalna saradnja i koordiniran rad svih država koji pripadaju tom karpatskom sistemu, potreban je i neophodan je kako bi se sve ono što je predviđeno ovim protokolom, zaista praktično bilo ostvarivo.
Ono što je predviđeno jeste da sve strane potpisnice, međusobno razmenjuju znanja i iskustva, kako unaprediti turističku ponudu. Isto tako, nešto što je jako bitno kako obezbediti uslove za rad i van sezone, nešto što je jako bitno.
Benefiti od održivog turizma su zaista brojni i značajni. To je nešto što je Evropa već odavno prepoznala, i meni je jako drago da i naše resorno ministarstvo prepoznalo tu potrebu i prepoznalo taj ogroman potencijal i da je prepoznala da je jako isplativo i korisno ulagati u isto i to iz više razloga. Ovaj turizam pomaže, znači sa jedne strane da se uživa u nekim netaknutim lepotama prirode uz tendenciju da iste takve i ostanu i drugo, omogućava život na tim prostorima. Omogućava život na tim prostorima tako što omogućava lokalnom stanovništvu da živi i radi i da može da zaradi, upravo na različite kreativne načine, gde je opet edukacija jako potrebna, a tako što će različite svoje ponude imati kome da ponude, zato što postoje ljudi koji su, i te kako voljni da plate za organske proizvode, za organsku hranu, zato što to zaista nešto što je u budućnosti neće imati cenu.
Znači, sa jedne strane smanjuje se siromaštvo, smanjuje se migracija sa ovakvih prostora, što je jako bitno. Tako, još jednom ponavljam veoma mi je drago da resorno ministarstvo uvidelo potrebu da se neprestano ulaže i unapređuje ova oblast, a ovaj protokol je upravo jedna od tih načina.
Takođe, srodan protokol jeste Protokol o održivom upravljanju šumama, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Opet, kao što sam već rekla radi se o regionalnoj saradnji. Znači, svuda je stavljen akcenat upravo na regionalnoj saradnji zato što jedna država kada bi delovalo u tom pravcu ne znači ništa, ukoliko, upravo potreban je taj zajednički rad i to koordiniran rad. Ovde, u ovom slučaju kada su šume u pitanju na preventivnom delovanju i očuvanju šuma Karpata.
Još jednom bi naglasila, koliko je bitno preventivno delovanje. To neću govoriti, znači neću govoriti zato što su moje kolege već govorile o tome i smatram da je više nego jasno zbog čega je potrebno maksimalno zaštiti šume, ali jako je bitno preventivno delovanje, jer kada dođe do učinjene štete onda je već kasno i potrebno je uložiti mnogo više napora.
Zatim, tu su i dva sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja i sporazumi između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine. Ovi sporazumi u značajnoj meri unapredi će veterinarstvo u našoj zemlji. Opet, države potpisnice moći će međusobno da razmenjuju znanja, iskustva, kao i najnovije naučna dostignuća koja su stalno sve veća i veća. Tako da, moći će da se preduprede i da se preventivno deluje na mnoge zarazne bolesti, kada su životinje u pitanju, znači stalno se radi na pronalaženju novih lekova, isto kao i za ljude, uostalom. Tako da će to mnogo unaprediti veterinarstvo u našoj zemlji, a samim tim unapredi će mogućnosti izvoza, što je jako bitno, plasman naših proizvoda na strano tržište, što je naravno više nego unosan posao.
Zatim, poslednji sporazum o kome danas diskutujemo jeste između Republike Srbije i Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja. Ovim sporazumom omogućava se jedan pravni okvir za dve države, da međusobno zarađuju u ovoj oblasti. Mislim da je jako dobro to što će i olakšati plasman naših proizvoda na ukrajinsko tržište, što je jako dobro. Samim tim, ohrabriće mnoge, znači da počnu da se bave ovim poslom, već su mnogi i otkrili, praktično da ovo može da bude i te kako unosan posao, mnoge porodice žive od proizvodnje, na primer lekovitog bilja. Tako da ovakvi i slični sporazumi svakako deluju ohrabrujuće na te ljude, jer čim postoji tržište, čim se to otvaraju neke nove mogućnosti, naravno da će biti ljudi koji će uvek biti zainteresovani da rade u toj oblasti.
Na samom kraju, ono što bih dodala jeste da su svi ovi protokoli, sporazumi veoma korisni za našu zemlju, uvek je dobro da ima što više takvih sporazuma, unapređuje se ekonomska saradnja svih zemalja potpisnica. Poznato je da ništa bolje ne zbližava ljude nego ekonomija, kao što je moga poštovana koleginica već naglasila, jako je dobro da imamo takve protokole, takve sporazume da bi smo imali pristup fondovima EU, to je takođe nešto što je jako dobro i korisno i nadam se da ćemo iskoristiti na najbolji mogući način. Sve su to razlozi zbog kojih definitivno sve ove sporazume treba podržati u danu za glasanje. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jelisaveta Pribojac.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani narodni poslanici, pred nama je danas set predloga zakona posvećenih Karpatima, a tiču se potvrđivanja Protokola o održivom turizmu i održivom upravljanju šumama, uz okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, a koji je potpisalo sedam zemalja, pripadnica karpatskog planinskog lanca i to Poljska, Mađarska, Češka, Rumunija, Slovačka, Ukrajina i Srbija.
Znamo da Karpati predstavljaju veoma važan rezervoar biološke razvnovrsnosti, predstavljaju jedan od najvećih eko sistema, što ih čini posebno važnim. Predstavljaju utočište mnogim ugroženim planinskim vrstama, ali i poslednje stanište za neke krupne sisare.
Cilj potvrđivanja ovakvih protokola jeste pre svega promocija održivog upravljanja i zaštite karpatskih šuma, kroz unapređenje i aktivnosti posebno na očuvanju i uvećanju površina pod šumama, promovisanju racionalnog korišćenja šuma kao ekološkog i obnovljivog materijala, unapređenju uloge šumarskog sektora u ublažavanju klimatskih promena. Ono što je veoma važno jeste unapređenje zaštitne funkcije šuma, kao što je sprečavanje poplava, erozija tla, klizišta, jer znamo da one same po sebi poboljšavaju stabilnost i otpornosti na prirodne poremećaje.
Uzimajući u obzir visoku vrednost šuma za razvoj turizma jasno je da se na ovakav način može vršiti i promocija karpatske regije kao održive turističke destinacije, što može da predstavlja šansu za ekonomski razvoj manje razvijenih područja i značajan potencijal za poboljšanje socijalnog, kulturnog i privrednog razvoja lokalnih ekonomija.
Ciljevi zaštite očuvanja i održivog upravljanja resursima Karpata mogu biti ostvareni samo u saradnji svih zemalja potpisnica protokola, a svaka od njih mora razvijati i sprovoditi politiku na svojoj nacionalnoj teritoriji u cilju održivog upravljanja karpatskim šumama.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaj o saradnji u oblasti veterine i Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, važno je istaći da se njima uređuju pitanja koja se tiču pre svega pravnog okvira saradnje u oblasti izvoza, uvoza i prevoza, odnosno prometa života i proizvoda životinjskog porekla, poštujući sve veterinarsko sanitarne mere.
Na taj način se vrši razmena izveštaja o pojavi, stanju i kretanju zaraznih bolesti kod životinja, preduzimanju mera za sprečavanje istih, suzbijanje, iskorenjivanje zaraznih bolesti kod životinja, obaveštavanje u slučaju kada pošiljka ne zadovoljava veterinarsko sanitarne uslove, kao i rešavanje spornih pitanja.
Na ovakav način se takođe stvaraju uslovi za olakšan promet i povećanje obima razmene i poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, proizvoda životinjskog porekla, što doprinosi unapređenju ekonomskih odnosa ovih zemalja.
Razlog za donošenje zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja jeste takođe uspostavljanje pravnog okvira za saradnju dve države u ovoj oblasti, a koji predviđa preduzimanje mera ugovornih strana za sprečavanje ulaska štetnih organizama sa jedne na drugu teritoriju, razmenjivanje informacija o pojavi i širenju štetnih organizama i karantinski štetnih organizama, razmena stručnjaka u cilju sprovođenja povremenih fitosanitarnih pregleda pošiljaka bilja, biljnih proizvoda, kao i objekata na mestima proizvodnje, sadnje i skladištenja. Na taj način se stvaraju uslovi i za edukaciju stručnjaka, razmenjuju se informacije, iskustva iz naučnih i stručnih dostignuća u toj oblasti.
Ono što bih ja posebno htela da primetim, a i da pohvalim resorno Ministarstvo, jeste to što je sebi dalo i pred sebe postavilo veoma visoke standarde u oblasti ne samo zaštite bilja i zaštite zdravlja životinja, već veoma visoke standarde i u oblasti zaštite životne sredine.
Još jednom sve pohvale za rad vašeg Ministarstva i u Danu za glasanje SNS će podržati sve ove Predloge zakona, protokola i sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Janković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih pokušao da dam svoj mali doprinos u današnjem radu. Mnogo toga je već rečeno u korist prihvatanja ovih protokola i sporazuma.

Naime, usvajanjem Predloga zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata ima veliki značaj za dalji razvoj kako turizma, tako indirektno i cele privrede, a samim tim će uticati i na poboljšanje ekonomskog statusa Srbije.

U trenutku kada se sprovode ozbiljne i teške reforme, a koje treba da nam donesu boljitak, kako nama, tako i budućim generacijama, naša dužnost i obaveza je da sada svojim savesnim radom iskoristimo svaku šansu za boljitak. Međunarodna, međusobna saradnja sedam karpatskih zemalja otvara nam mogućnost saradnje u oblasti turizma, a šta to u stvari znači? To znači razvoj lokalnih zajednica, izgradnja infrastrukture, razvoj poljoprivrede, izgradnja smeštajnih kapaciteta, promocija starih zanata i rukotvorina, promet poljoprivrednih proizvoda i pružanje usluga turizma.

Iz prethodno navedenih činjenica dolazi se do zaključka da se stvara mogućnost smanjenja nezaposlenosti i razvoja sela, pogotovo u planinskim predelima. Usvajanjem zakona, podzakonskih akata, protokola i sporazuma kako unutar zemlje, tako i između zemalja u bliskom okruženju, kao i prekomorskim zemljama, želimo da zaštitimo ekologiju, poljoprivredu i nas same.

Naime, proizrokovači biljnih i životinjskih bolesti, a to su bakterije, virusi, rikecije, paraziti, insekti, kao i zagađen vazduh, ne poznaju političke ni državne granice. To nam mora biti stalno na pameti. S toga je neophodna stalna stručna saradnja i edukacija sa drugim zemljama po svim pitanjima, a naročito u oblasti zdravlja kako ljudi, životinja, tako i biljaka.

Potpisivanjem, sporazuma, protokola i sporazuma sa drugim zemljama pokušavamo da biljne i životinjske bolesti svedemo na što je moguće manju meru sa težnjom uz razmenu stručnih iskustava i da ih iskorenimo. To naravno nude sporazumi između naše zemlje Srbije, Urugvaja i Alžira u oblasti veterine i zdravlja životinja.

Ja kao veterinar podržavam sve protokole i sporazume, a naročito koji su vezani za izvoz, uvoz i provoz namirnica i proizvoda animalnog porekla. Ovi protokoli i sporazumi nam omogućuju veću razvojnu šansu kako u oblasti turizma, tako i u poljoprivredi, tj. u stočarstvu, jer za to već imamo dobru predispoziciju. To su još uvek nezagađeni prirodni resursi za proizvodnju zdrave hrane, iskusni i vredni poljoprivrednici, poznati i priznati stručnjaci.

U Danu za glasanje pozvao bih sve umne i mudre glave ovoga doma, a ima ih, da bez obzira na političku orijentaciju svojim glasanjem podrže sve ove predloge zakona i sporazume o kojima se raspravlja ovih dana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, poštovani građani Srbije, uvažene kolege poslanici, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz najlepše opštine Svrljig i govoriću najviše o veterinarstvu, o ova dva sporazuma sa Urugvajem i Alžirom, ali dotaći ću i ovo za turizam, ove protokole o turizmu koji se tiču masiva Karpata, gde je sedam zemalja potpisnica ovog protokola.
Mislim da je turizam za nas velika šansa i naša zemlja Srbija treba u svim ovim stvarima da učestvuje i uvek potpisivati i sarađivati sa tim zemljama gde može da se promoviše naša životna sredina, kvalitetna poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja koja je kod nas, što se kaže, u prethodnom periodu dosta posrnula, ali je spasila našu zemlju Srbiju.
Što se tiče ovog Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Urugvaja, veterinarski sporazum, taj deo će se najviše odraziti na promet stoke, na promet životinja, praćenje propisa, praćenje robe, ali i sve ono što je bitno za nas. Urugvaj je prepoznatljiv po Montevideu gde smo nekada bili prvaci sveta i mogu da kažem, sigurno mogu da kažem da Srbija može biti prvak sveta i u poljoprivredi, u kvalitetnoj hrani.
Recimo, ja dolazim iz opštine Svrljig koja može da se takmiči i da bude najbolja u Srbiji i u svetu što se tiče očarstva. Najkvalitetnije je svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljiški belmuš, sjenički sir. Tu možemo biti prvaci i zato podržavam normalno ovaj sporazum.
Možemo biti prvaci i u svinjarstvu. Imamo veoma kvalitetne svinje, ali imamo malo problema i nadam se da će nadležno Ministarstvo uspeti da reši ovaj problem sa našim ljudima koji imaju problem u svinjarstvu, koje se dešava u Mačvi gde je stvarno veoma teška situacija.
Što se tiče ovog Sporazuma o veterinarstvu, siguran sam da će to doprineti da kvalitet naših životinja, naše stoke i našeg mesa bude mnogo bolji, da bude bolja kontrola. Znam da je potrebno da se obezbedi veći broj terenskih veterinara, veterinarskih inspektora koji moraju biti više prisutni na samom terenu.
Siguran sam da ova naša Vlada na čelu sa našim premijerom i nadležno Ministarstvo već dovoljno prati i problem sa aktuelnim svinjskim gripom, sa aktuelnim ptičijim gripom tzv. avijarna infloenca koje ima u Bugarskoj, ptičiji grip H5N1, a i u Mađarskoj je mutirao gde je H5N8 i siguran sam da naša Uprava za veterinu već to prati. Zabranjen je uvoz mesa iz Bugarske i to će biti, siguran sam, i iz Mađarske i okolnih zemalja, ali mislim da je potrebno zbog ovakvih bolesti da zaštitimo našu proizvodnju, naše svinjare, da se zabrani uvoz i živih svinja iz svih okolnih zemalja da bismo mogli da spasimo naše poljoprivredne proizvođače koji se bave svinjarstvom, koji se bave mlekarstvom, jer smo malopre čuli od naše ministarske da su već pokrenuti određeni koraci. Ali, siguran sam da može biti još bolje i mislim da bi trebalo u narednom periodu da nadležno Ministarstvo zajedno sa Ministarstvom trgovine pokrene postupak da se pod hitno izvrši otkup tih svinja kojih sada ima preko 60 hiljada u Mačvi i okolini.
S druge strane, što sam malopre rekao zbog ovih bolesti, da se zabrani uvoz živinskog mesa i svinjskog mesa i ostali proizvoda od njih.
Ja kao narodni poslanik, čovek koji u potpunosti podržava ovu Vladu i predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku u Skupštini Srbije, izabran na listi Srpske napredne stranke, siguran sam da će nadležno ministarstvo smoći snage da reši ove probleme u našoj poljoprivredi.
S druge strane, još jednom bih pozvao nadležno ministarstvo da na neki način potpomogne našu poljoprivredu, jer dolazimo do IPAR projekata, do IPAR fondova, ali prethodno moramo pomoći malim gazdinstvima da opstanu da žive i da mogu biti konkurentni.
Ja ću u Danu za glasanje glasati za sve ove zakone koji su sada predloženi od strane Vlade i siguran sam da će ova naša Vlada uspeti sve ove probleme koji su tu da reši i da naši poljoprivredni proizvođači budu ljudi koji će biti mnogo više cenjeni nego što su bili do sada. Još jednom, kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke glasaću za set svih ovih zakona.