Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 103 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Suzana Spasojević, Nenad Milosavljević i Siniša Maksimović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 10, 11. i 12. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje Mirjana Ivić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Majda Kršikapa, kao sekretar Visokog saveta sudstva i Vesna Janjić, samostalni savetnik u Visokom savetu sudstva.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 14. novembra 2014. godine, o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 11. decembra 2014. godine i o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju od 26. decembra 2014. godine.
Da li želi reč predstavnik predlagača?
Reč ima Mirjana Ivić, izborni član Visokog saveta sudstva. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.
Ja molim za malo tišine i koncentracije o ovome što ću pričati.
Znam da ste svi dobili materijale i volela bih samo ukratko da vas podsetim na ono o čemu ćemo danas raspravljati.
Na osnovu člana 47. Zakona o sudijama u vezi sa odlukom o broju sudija Visoki savet sudstva je u „Službenom glasniku“, a ona i „Politici“, sredinom prošle godine objavio oglas za 12 upražnjenih sudijskih mesta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.
Visoki savet je 22. jula obrazovao komisiju čiji zadatak je bio da izvrši proveru podnetih prijava, da utvrdi njihovu potpunost i blagovremenost i da obavi razgovore sa svim prijavljenim kandidatima.
Takođe, pribavljena su i mišljenja za kandidate o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, pa tako za kandidate koji dolaze iz sudova pribavljeno je i mišljenje i suda iz kog potiču i neposredno višeg suda, za kandidate koji su van sudova iz organa i organizacija u kojima rade, a za advokate mišljenja advokatskih komora u kojima su upisani.
Komisija je obavila razgovore sa svim prijavljenim kandidatima, pa imajući u obzir i mišljenja koja su pribavili za iste, utvrdio je i predložio Visokom savetu sudstva 12 kandidata, a Visoki savet na sednici održanoj 30. novembra 2014. godine predložio je Narodnoj skupštini sledećih 12 kandidata za izbor za sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Prva na spisku je Avramović Zorica, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu. Rođena je 1980. godine u Beogradu. Pravni fakultet je završila u Beogradu 2003. godine, sa prosečnom ocenom 9,16. Pravosudni ispit položila 2006. godine, a nakon položenog bila je pripravnik u Okružnom, a zatim u Prvom opštinskom sudu. Od 2006. do 2009. godine u Okružnom sudu u Krivičnom odeljenju i to kao sudijski pomoćnik u posebnom Odeljenju za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu, od 2010. u Apelacionom sudu. Ocena njenog rada za ispitivani broj godina 2011, 2012. i 2013. od sudija kod kojih je radila je - naročito se ističe. Bila je učesnik naučnih skupova. Radila je seminare - gubitak života i nezakonito postupanje, alternativne sankcije i da vam sve ne nabrajam. Materijal imate ispred sebe pa možete da me detaljno pratite.
Sledeći je Barović Velibor, sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Rođen je 1975. godine u Beogradu. Pravni fakultet završio je u Beogradu 2000. godine, sa prosečnom ocenom osam. Pravosudni ispit je položio 2002. godine. Od 2003. do 2009. godine bio je pomoćnik u Trećem opštinskom sudu sa zvanjem savetnik višeg savetnika sudijskog. Zatim od 2013. godine u Prvom osnovnom, onda u Drugom, a od 2014. godine zasnovao je radni odnos u Prvom osnovnom sudu na radnom mestu samostalni saradnik sa zvanjem samostalnog savetnika u Parničnom odeljenju a ocene rada za ove tri ispitivane godine su bile – naročito se ističe. Barović Velibor bi je četvrti po redu rangiranih kandidata u svom sudu iz kog dolazi, tako da sudije nalaze da on ispunjava uslove za izbor za sudiju Prvog osnovnog suda.
Sledeći je Brajković Aco. Korisnik je početne obuke u Pravosudnoj akademiji. Rođen je 1982. u Arilju. U Beogradu je završio fakultet 2005. godine sa prosečnom ocenom 8,84.
Godine 2008. je položio pravosudni ispit i krajem 2008. godine završava i postdiplomske akademske studije master sa prosečnom ocenom 9,50. Od 2005. godine bio je advokatski pripravnik. Godine 2008. je bio pripravnik u Prekršajnom sudu u Beogradu, a onda po položenom pravosudnom ispitu i sudijski pomoćnik u Prekršajnom sudu u Beogradu. Od 2011. godine radio je kao sudijski pomoćnik u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Godine 2011. upisuje Pravosudnu akademiju i završava je 3. oktobra 2014. godine. Učesnik je mnogih seminara, konferencija, okruglih stolova i treninga, kao npr. u organizaciji Pravosudne akademije okrugli sto na temu: „Unapređenje borbe protiv visoko tehnološkog kriminala“, a zatim i mnogih seminara na Zlatiboru. U banji radio je obuku u Zavodu za intelektualnu svojinu, žigovi i autorska prava, okrugli sto na temu: „Pritvor u domaćem zakonodavstvu i praksi i odnos sa evropskim standardima“, kao i još mnoge treninge. Završio je unapređenje veština pisanja sudskih presuda i drugo.
Sledeći kandidat je Živanović Jaćović Jelena. Ona je sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Obrenovcu. Rođena je 1978. godine. Završila je Pravni fakultet u Beogradu 2003. godine, sa prosečnom ocenom 9,19. Pravosudni ispit je položila, a nakon toga je zasnovala radni odnos u Opštinskom sudu u Obrenovcu na radnom mestu sudijski pomoćnik. Od 2010. godine raspoređena je u Drugi osnovni sud u Beogradu, a 2014. godine u Osnovni sud u Obrenovcu. Ocene za njen rad za ove tri godine, 2011, 2012. i 2013. godinu, bile su – naročito se ističe. Prema mišljenju sednice svih sudija u Obrenovcu, Višeg suda i sudija Apelacionog suda, ispunjava sve uslove za izbor sudije za Prvi sud.
Sledeći kandidat je Ilčić Dragana, sudijski pomoćnik u Trećem osnovnom sudu u Beogradu. Rođena je 1975. godine u Beogradu. Završila je Pravni fakultet u Beogradu 1998. godine za manje od četiri godine, a sa prosečnom ocenom 8,83. Pripravnički staž završila je u Okružnom sudu 2001. godine. Godine 2002. bila je sudijski pomoćnik u Okružnom sudu do 2009. godine. Zatim, bila je sudijski pomoćnik u Četvrtom sudu, u zvanju višeg saradnika. Od 2010. godine do 2013. godine u Prvom osnovnom kao samostalni savetnik, a od 2014. godine u Trećem osnovnom sudu u Beogradu. Ocena za njen rad sa sudijama sa kojima je radila je naročito se ističe. Prema mišljenju sednice svih sudija, Ilčić Dragana ispunjava sve uslove za izbor sudije za Prvi osnovni sud. Dragana je bila i učesnik više seminara i ima sertifikate iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih, kao i sertifikat: „Međunarodni aspekti borbe protiv organizovanog kriminala“. Objavila je više stručnih radova, ali sada neću o tome jer to imate sve u materijalu.
Sledeći kandidat je Lečić Vanja, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu. Godine 1977. je rođena, a Pravni fakultet je završila 2000. godine. Prosečna ocena joj je 8,87. Tokom pripravničkog staža bila je pripravnik Okružnog suda u Beogradu, a zatim je raspoređena u Treći opštinski sud. Položila je pravosudni ispit 2003. godine i od tada je bila sudijski pomoćnik u Okružnom sudu u Beogradu, a zatim u Apelacionom. Radi u građanskom odeljenju. Ocena njenog rada je za sve tri godine bila naročito se ističe. Prema mišljenju sednice svih sudija, njenog i Višeg suda, ona ispunjava sve uslove za izbor. Inače, Lečić Vanja je učesnik stručnog seminara iz Škole ljudskih prava za pravnike u zemljama u tranziciji jugoistočne Evrope, u organizaciji Beogradskog centra za ljudska prava.
Sledeći kandidat je Parezanović Danijela, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu. Rođena je 1980. godine, a Pravni fakultet je završila 2003. godine, nakon četiri godine, sa prosečnom ocenom 9,61. Pripravnički staž je u Petom sudu obavila. Pravosudni ispit je položila 2006. godine. Zaposlena je posle položenog kao sudijski pomoćnik u Petom opštinskom sudu, zatim u Okružnom sudu u Beogradu, a od 2010. godine je sudijski pomoćnik sa zvanjem višeg savetnika u Građanskom odeljenju Apelacionog suda u Beogradu. Ocena za njen rad je naročito se ističe za sve tri godine. I ona je jedna od tih koja prema mišljenju sednice svih sudija svog i Višeg suda ispunjava uslove za izbor sudije za Prvi sud. Učesnik je mnogih seminara i radi na izradama sudskih sentenci koje se obavljaju u biltenu Apelacionog suda u Beogradu.
Perić Smiljanić Danijela je sledeći sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu. Rođena je 1979. godine u Užicu. Pravni fakultet je završila u Beogradu 2002. godine, sa prosečnom ocenom 8,83. Pravosudni ispit je položila 2005. godine. Počela je kao volonter u Prvom opštinskom sudu, a 2005. godine kao sudijski pripravnik na određeno vreme u Petom sudu. Od 2010. godine je raspoređena u Prvi osnovni sud, a od 2013. godine je sudijsko pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu, gde je angažovana na proučavanju pravnih pitanja u vezi sa radom sudija. Sve tri ocene ispitivanog perioda su naročito se ističe, te prema mišljenju sednica svih sudija njenog i Višeg suda ona ispunjava potpuno uslove za izbor sudije za Prvi osnovni sud.
Sledeći je Petrović Stojan, sudijski pomoćnik Apelacionog suda u Beogradu. Rođen je 1977. godine u Aleksandrovcu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 2002. godine. Prosečna ocena mu je 7,06. Položio je pravosudni ispit 2006. godine. Kao pripravnik je bio u Trećem sudu, pa je onda bio sudijski pomoćnik. Posle 2010. godine raspoređen je u Apelacioni sud u Beogradu u Krivičnom odeljenju, u zvanju višeg sudijskog saradnika. Takođe, 2010. godine je raspoređen u posebno Odeljenje za ratne zločine i Krivično odeljenje, a od januara 2011. godine u posebnom Odeljenju za organizovani kriminal i Odeljenju sudske prakse. Ocena za taj njegov trogodišnji rad je naročito se ističe. Učesnik je mnogih naučnih skupova, organizovani kriminalitet, stanje i mere zaštite u organizaciji Policijske akademije, zatim pravnog foruma, Pravosudnog centra, učesnik je Kopaoničke škole prirodnog prava u organizaciji Pravosudnog centra. Završio je obuku i stručno usavršavanje i u okviru OEBS-a i Beogradskog centra za ljudska prava. Na savetovanju sudija na Zlatiboru 2012. godine učestvovao je sa temom: „Pritvor kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog“, što je posle i objavljeno u biltenu Vrhovnog kasacionog suda. Ispunjava sve uslove za izbor sudije po mišljenju sednica svih sudija Apelacionog suda.
Sledeći kandidat je Ramić Goran, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji. Rođen je 1983. godine u Beogradu. Pravni fakultet je završio 2006. godine, sa prosečnom ocenom 8,42. Godine 2008. završio je postdiplomske master studije evropskog komunitarnog prava. Od 2006. godine do 2010. godine bio je prvo volonter, a zatim sudijski pripravnik u Okružnom sudu u Beogradu.
Godine 2011. upisuje Pravosudnu akademiju, koju završava 3. oktobra 2014. godine. Učesnik je brojnih seminara, kako domaćih, tako i međunarodnih konferencija. Radio je seminar na temu „Zaštita ljudskih prava“, kao i poseta Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu 2013. godine. Objavio je u biltenu Okružnog suda u Beogradu nekoliko radova, tako da on ima sertifikate, veština pisanja presude i slično. Imate u materijalu sve.
Sledeći kandidat je Stošić Nikola, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, rođen 1981. godine. Pravni fakultet je završio 2005. godine, sa prosečnom ocenom 9,45. Pravosudni ispit je položio 2007. godine. Na Pravnom fakultetu „Union“ 2010. godine je završio specijalističke studije iz predmeta Medicinsko pravo. Nakon položenog pravosudnog ispita, raspoređen je kao sudijski pomoćnik u Prvom opštinskom sudu, parnično odeljenje. Počev od 2010. godine - krivično vanraspravno veće Prvog osnovnog, a od jula 2010. radi u Višem sudu u Beogradu, takođe u krivičnom vanraspravnom veću. Upućen je u posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu. Ocene za njegov rad u ove tri godine su „naročito se ističe“. Prilikom izjašnjavanja sednice svih sudija dobio je glasove kao podršku da je stručan, osposobljen i predlažu ga za izbor za sudiju.
Poslednja u nizu za Prvi osnovni sud je Škulić Jelena, sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu, rođena 1981. godine u Loznici. Pravni fakultet u Beogradu završila je 2005. godine, sa prosečnom ocenom 8,97. Prvo je bila pripravnik, volonter u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Pravosudni ispit je položila 2008. godine i u Prvom osnovnom sudu nastavlja sa radom uz zvanje, a zatim i u Višem sudu u Beogradu 2010. godine kao sudijski pomoćnik u zvanju višeg sudijskog saradnika, postupa u predmetima organizovanog kriminala u okviru Posebnog odeljenja za organizovani kriminal. Godine 2011, 2012. i 2013. su ocenjene kao „naročito se ističe“. Po mišljenju svojih kolega i neposredno Višeg suda, Škulić Jelena ispunjava sve uslove za izbor sudije za Prvi sud.
Kratak rezime. S obzirom da ste čuli kratke biografije, nisam htela detaljno da vam referišem, s obzirom da materijal imate. Vidite da je to sazrela generacija. To su kandidati od 1975. do 1981. godine. Prosečna ocena na fakultetu je takođe impozantna. Ne mora da bude garant kvaliteta, ali je pretpostavka da će biti sjajni. Prosek ocena je od 8,0 do 9,5. Ispitivani period od tri godine ocenjeni kao „naročito se ističe“. Vidite da su to kandidati koji su učesnici mnogih seminara, konferencija, okruglih stolova, međunarodnih i domaćih konferencija. Svi su otprilike počeli od 2000. do 2005. godine sa radom. Znači, imaju već dugi staž. Svi su počeli da rade u sudovima, što je takođe dobro. Svi, taj deo vam nisam čitala, govore jedan do dva strana jezika, što je takođe dobro zbog ovih evropskih integracija i stalnih sastanaka sa njima. Prema tome, to su kandidati koji su stvarno impozantni.
Da vas još obavestim da se za taj oglas za Prvi sud prijavilo 398, znači 400, kandidata. Od toga, 14 sudija, sudijskih pomoćnika 310, a ostala lica, to su lica van pravosuđa i advokati – 74. Osim sa sudijama, sa svima je obavljen intervju jer mnogo je bitno, pretpostavlja se da su kandidati pismeni, ali da li su usmeni. U tom neposrednom dijalogu i intervjuu sa njima smo videli kakvi su, da li oni mogu stvarno to svoje znanje i te ocene da opravdaju i da sednu i sude. Ti intervjui su jako važni.
Na osnovu svega ovoga, mi smo odlučili i od tih 400 ljudi napravili odabir od 60 fantastičnih. Tada smo bili na mukama šta dalje jer treba samo 12. Ne bi pogrešili, verujte, da smo bilo kog iz te grupe, od 60 koje smo mi u uži izbor izdvojili, predložili. Ali, mislim da su ovo stvarno najbolji od najboljih. Za sada toliko o ovoj tački.

Zahvaljujem.
Da li želi reč izvestilac Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu narodni poslanik Petar Petrović? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana predstavnice Visokog saveta sudstva, mi danas imamo pred sobom Predlog odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na pravosudnu funkciju. Vi ste rekli da je Visoki savet sudstva imao težak posao od puno kandidata izabrati najbolje.
Ne sumnjam da su vaše odluke profesionalno korektne, da ste vodili računa o onome što ste o kandidatima mogli da pročitate iz njihovih biografija, ocena koje su dobijali radeći u pravosuđu i na bazi vašeg ličnog utiska kako o onome što piše, tako i o onome da li vi smatrate da će pojedini kandidat i u radu sa optuženima, u radu u pravosuđu moći da ispuni svoj zadatak. Ponekad, biti sudija ne znači samo poznavanje dobro materije, već znači i nastup, dobar pristup i braniocima i optuženima i, na kraju, čuvanje ugleda, profesije i njene časti.
Rekli ste da su prosečne ocene tokom studiranja predloženih od 8,0 do 9,5. Niste to rekli, ali iz biografija se moglo naslutiti da su svi oni završili državne fakultete, da nema onih koji su završili fakultet „preko noći“ i da nema onih koji su stekli master i neka druga znanja na privatnim fakultetima, „preko noći“, ili kako to znaju da čine pojedini ministri, na fakultetima koje, po svemu sudeći, nisu ponekad čak ni videli, teško da bi mogli da prepoznaju gde se nalaze. Međutim, vaša objektivnost ocenjivanja, naravno, ne bi smela da bude dovedena u pitanje.
Ono što sam želeo danas da kažem, pošto se radi o mladim sudijama koje nisu mogle još ni da naprave grešku, jeste kontekst u kome se oni biraju i pravosuđe i pravosudni sistem koji ih čekaju, sa čime će se oni suočiti. Ovo je više moja poruka tim mladim ljudima koji će deliti pravdu, šta ih zaista čeka u pravosuđu i kako će biti društveno prihvaćeni njihovi efekti ili njihov rad.
Te mlade kolege mogu da očekuju da će osobe koje budu proglašene krivima, pravosnažno osuđene, jednog dana neki ministar amnestirati i da će ih oni sretati na ulicama. Te mlade kolege moraju da budu spremni na to da će neki od tih lica koja će oni osuditi sretati opet u sudnicama za ista krivična dela za koja su ih osudili.
Ovih dana imamo jedan slučaj jednog ubice kojeg je amnestirala na predlog Vlade ova Skupština i koji je izvršio istovrsno ubistvo, ubistvo starice. Moguće je da će opet sudija koji je sudio za to krivično delo dobiti takav jedan slučaj i te mlade sudije moraju biti spremne i na takve situacije.
Jednostavno, društvene okolnosti ponekad su nezavisne od tih mladih ljudi koji su učili pravo, koji su bili odlični studenti, najbolji studenti, koji su među 400 prijavljenih bili u grupu onih 12 koji su izabrani. Dakle, to je zaista jedna selekcija koja pokazuje da oni jesu najbolji. Međutim, da li ih čekaju najbolji društveni uslovi u kojima će oni suditi? Da li će moguće predsednik Republike abolirati neke od osuđenih počinioca krivičnih…

Gospodine Veselinoviću, kad budemo govorili o zakonu, onda o tome. Oduzeo sam vam reč privremeno.
Gospodine Veselinoviću, reč je o kandidatima za sudije. Ostavite predsednika kada budemo raspravljali, ako uspete da skupite dovoljno poslanika, o njegovom nepoverenju ovde u Skupštini. Pričajte o kandidatima. Molim vas. Zatražite ponovo reč.

Ja pričam o kandidatima i kandidatima. Dakle, pričam o njima i šaljem im poruku koju…

Nisam pročitao nigde da je jedan jedini kandidat predsednik Republike Tomislav Nikolić.

Niste me dobro razumeli, gospodine Arsiću.

Ja vas odlično razumem i znam šta hoćete da kažete, ali to nije tema dnevnog reda.

Rekao sam da je moguće da neka od njihovih presuda bude stavljena van snage time što će predsednik Republike abolirati učinioca krivičnog dela.