Gospodine predsedavajući, gospođe iz Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, naš ovlašćeni predstavnik u Skupštini je rekao da ćemo mi kao poslanička grupa podržati predlog kandidata koji je, nezavisno od ove Skupštine, učinio Visoki savet sudstva.
Mi kao narodni poslanici, bez obzira čime smo se bavili, čime se bavimo, čime ćemo se baviti, nismo učestvovali ni na koji način u izboru ovih kandidata, nikoga nismo predlagali, nikog nismo protežirali, nismo intervenisali ni za koga, nismo davali nikakve sugestije, nikoga nismo zvali telefonom. Ostavili smo vama, kao jednom stručnom telu, da o tome odlučuje.
Ono što ja znam raspisan je konkurs na koji su mogli da se jave svi oni koji ispunjuju ove uslove i svi oni koji žele da obavljaju ovu časnu i veoma tešku funkciju. Svi su se oni javili, dali svoje biografije, Visoki savet sudstva je formirao komisiju koja je svakog kandidata, svaki papir pregledala, zatražila mišljenje sudova u kojima su oni boravili, u kojima su radili, tražili njihovu ocenu, a onda imali intervju sa svakim od kandidata.
Znam da je to veoma težak posao, ali to je jedini način da dođete do, od ogromnog broja kandidata, od velikog broja ljudi, koji su želeli da budu sudije, da budu izabrani, broja 12. Rekli ste da ste napravili selekciju i da ste od svih izabrali 60 najboljih, a onda ste od tih 60 morali, jednostavno nije bilo više mesta, da izaberete najbolje od najboljih.
Ocene koje ste izneli ovde o njima govore da se radi o ljudima i kandidatima koji su se dokazali prvo na fakultetu, imajući prosek ocena od 8 - 9,5, što na državnim fakultetima, priznaćete, nimalo nije lako. Lako je na ovim fakultetima na kojima predaje gospodin Veselinović, koji sada nije u sali i koji je o svemu pričao u svom izlaganju, a ponajmanje o ovim kandidatima. Tamo je lako završiti pravni fakultet za dve godine, ne morate ni da se pojavljujete. Kada imate ovakve profesore, kao što je gospodin Veselinović, onda je jako bitno da vam na predaju takvi profesori, nego da završite na državno pravnom fakultetu, i to je siguran znak da ste dobar kandidat.
Nakon toga su se, svako od njih, negde zaposlili, započeli svoju karijeru, naravno, kao pripravnici, neki su bili u advokaturi, neki po osnovnim sudovima i ostali i svuda su se za tri godine unazad, po onome kako ste dobili u izveštaju, naročito isticali. To „naročito isticali“ znači da su prvi dolazili na posao, da su poslednji odlazili, da su bili zainteresovani za svaku radnju u tom sudu u kome su bili, da su išli na sve moguće seminare, da su dobili sve moguće sertifikate, da su usput učili strane jezike. To, naravno, nisu naučili za tri godine, nego očigledno postoji jedno opšte obrazovanje koje su oni stekli kroz srednju školu i kasnije na fakultetu. Na tome sam, kao narodni poslanik, veoma zahvalan, znajući kako radi ovaj Visoki savet sudstva zadnje tri godine, znajući da nijedna afera, nijedna mrlja, nijedna primedba nije mogla da vam se kaže. Niste čuli danas u Skupštini, niti ćete čuti od bilo kog poslanika bilo koju primedbu na kandidate koje ste vi nama predložili.
Zbog toga što ne postoji nijedna mrlja na njihovim karijerama, zbog toga što javnost Srbije zna da najtransparentnije biramo ove sudije, mi ćemo u Danu za glasanje, kao poslanička grupa, dati glas za vaš predlog, dati glas da podržimo ono što ste vi nama dali.
Podvlačim, u ranijem periodu, 2009. godine, su sudije birane na ovakav način. Bila je jedna kafana u Nišu, nišlijska kafana, tamo je neki predsednik Odbora za pravosuđe, koji je u to vreme vedrio i oblačio po Srbiji, koji je odlučivao ko će biti sudija, a ko neće biti sudija, imao ratni štab. U tom ratnom štabu su bile razvijene zastave i geografske karte Srbije sa strelicama, gde su označeni sudovi koji su do tada bili opštinski, pa su preimenovani u osnovne. Smanjen je broj tih osnovnih sudova. Okružni su preimenovani u više sudove. Tamo su pisani hatišerifi, pisano je ko može biti, a ko ne može.
Onaj ko je bio blizak DS, onaj ko je bio blizak tadašnjoj ministarki pravde, taj je moga da prođe. Onaj za koga su opštinski odbori DS davali saglasnost i mišljenje, oni kandidati za koje su poslanici DS davali mišljenje i stav da mogu da budu sudije, takve sudije su prolazile i niko drugi nije mogao da prođe. Zato smo tada imali preko 800 sudija i tužilaca koji su ostali bez svojih funkcija. Tu je bilo mnogo ljudi koji su obavljali posao preko 20, pa i 30 godina, koji se za sve vreme nisu okaljali, koji su bili potpuno nezavisni od politike i od svih političkih stranaka, ali to je bila njihova najveća smetnja, nisu bili bliski sa DS i nisu mogli da prođu.
To je samo da bi se javnost Srbije podsetila kako se nekada biralo, da bismo mogli da napravimo paralelu između onoga šta je bilo i onoga što je danas.
Ono što je moja sugestija, kao čoveka koji je u ovoj profesiji više od 25 godina, jeste nedostatak sudija, nedostatak broja sudija. U mnogim sudovima u Srbiji, po vertikali, imate ogroman broj predmeta, ogroman priliv u svim materijama, a imate mali broj sudija. Po sistematizaciji stoji da je u svakom sudu potrebno još par sudija. Moj apel jeste prema Visokom savetu sudstva da što pre tu materiju, odnosno taj problem reši. S obzirom da imate ogroman broj kandidata, koje ste sada nabrojali i koji će se javiti na svaki sledeći konkurs, čak otići i u neko mesto u kome nemaju prebivalište, ne bi li obavljali funkciju za koju su se školovali i za koju su dali čitavog sebe. Mislim da u tom pravcu morate da razmišljate, a sve dok budete radili na ovaj način, budite sigurni da ćete imati punu podršku i SNS, i njene poslaničke grupe i čitave stručne javnosti u Srbiji. Hvala.