Kakve to veze ima sa kandidatom?

Ima, zato što oni to treba da znaju.

Ne bi bili kandidati da ne znaju.
Molim vas, nastavite po tački dnevnog reda, u skladu sa članom 106. Poslovnika Narodne skupštine.

Može se desiti mladim sudijama, ovde ima i sudija koje se biraju kao prekršajne sudije, da imaju pred sobom lica koja imaju i po stotinu krivičnih prijava, čije krivične prijave zastarevaju zbog konfuzije u pravosuđu koje četiri meseca nije radilo zbog štrajka advokata, zbog odgovornosti ministra pravde. Može se desiti da osude lice i da dve godine se ne izvršava presuda koja je pravosnažna. I to smo imali slučaj ovih dana. I da lice moguće koje su osudili sretnu na sportskoj utakmici da radi u obezbeđenju, lice koje dve godine ima pravosnažnu krivičnu presudu. Sve se to može desiti ovim mladim kolegama koje imaju ocenu između osam i devet i po, prošli su seminare, prošli su edukacije, učili jezike, odlično znaju jezike, svetske jezike i mnoge od tih stvari im se mogu desiti.
Ja ih pozivam da ne klonu duhom, da unesu energiju u rad pravosuđa i da se pobune protiv toga ako se desi ovako nešto u pravosuđu, ako se desi ono što se dešava poslednjih dve-tri godine. Ja se nadam da će imati vašu podršku u Visokom savetu sudstva.
Imam još jednu poruku za te ljude koji će biti izabrani. Socijaldemokratska stranka i naša poslanička grupa „Zajedno za Srbiju“ i „Zeleni Srbije“ će glasati za izbor svih ovih sudija zato što imamo poverenje u vaš rad i računamo da oni nisu birani po bilo kom kriterijumu, osim po njihovom znanju i kvalitetu koje su stekli tokom obrazovanju. Pozivam ih, naravno, da ne pokleknu i da ne sude kada su u pitanju okrivljeni ni po tome koje su vere, koje su nacije, koje su profesije i da li su sinovi pojedinih tajkuna i da li su sinovi pojedinih ministara, poslanika, da sude samo na osnovu zakona i onoga što piše u zakonu i da ne pokleknu pritiscima i da imaju politička suđenja. Naravno, to bi bilo veoma loše za naš pravosudni sistem koji je bogat tim primerima.
Unapred želim da im čestitam i da im poželim puno uspeha i sreće i, naravno, da izdrže na tom veoma teškom putu. Hvala.

Pravo na repliku ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala vam.
Samo moram radi javnosti i radi istine, jer, očekivala sam od prethodnog govornika koji je doktor pravnih nauka da zna razliku između nadležnosti osnovnog suda i višeg suda. On je govorio upravo o najtežim krivičnim delima koji su u nadležnosti višeg suda. Mi danas biramo sudije osnovnog i prekršajnog suda.
Takođe, moj prethodni govornik je pokazao elementarno neznanje kada je govorio o prekršajnim sudovima i o krivičnim sudovima, o prekršajnim delima i o krivičnim delima. Mi smo sad slušali jednu tiradu političku, uopšte nismo pričali o kandidatima.
Meni je drago što se mi slažemo u jednom delu, a to je da je za pravosuđe najbitnije nezavisno sudstvo, ali mi je žao što prethodni govornik o tome nije vodio računa kada su njegove kolege bile na vlasti, kada su imale svog ministra koji je 2010. godine napravio od pravosuđa to što su napravili, koji su birali sudije po političkoj pripadnosti, ko je pripadnik njihove stranke i ko je podoban da sudi. Nije mi jasno zašto tada moj prethodni kolega nije digao glas i govorio o nezavisnom sudstvu. Hvala.

Pravo na repliku, doktor Janko Veselinović. Izvolite.

Moja koleginica po svemu sudeći nije pažljivo slušala, a za nju kao nekog ko dolazi iz pravne struke i mislim advokatske profesije čak, bilo bi jako važno da sluša kada govori druga strana, pa čak i kolege u Narodnoj skupštini.
Govorio sam o pravnom sistemu u koji kolege ulaze, dakle, nisam govorio o krivičnim delima za koje će oni suditi. Nadam se da će jednog dana ove kolege iz osnovnih sudova preći u više sudove, jer po principu hijerarhije moguće je da oni jednog dana budu i sudije višeg suda i da sude i za ova dela. Međutim, ja nisam pričao o tome, govorio sam o sistemu u koji oni ulaze i šta ih jednog dana očekuje.
U tom smislu sam dao jednu poruku. Mislim da je niko nije mogao, osim zlonamernih, shvatiti drugačije, već kao jedna poruka koja jeste upozorenje sudijama u kakav pravosudni sistem ulaze i kojih opasnosti treba da se plaše, a taj pravosudni sistem ne stvaraju samo sudije. Stvara ga i ova Narodna skupština Republike Srbije kroz nadzornu funkciju koju ima i prema Ministarstvu pravde i koju ima u kontroli sprovođenja zakona. Stvara ga izvršna vlast kada urušava neravnopravnost stubova vlasti, zakonodavne, sudske i izvršne. Stvaraju ga i narodni poslanici kada za ovim govornicama izriču presude i podižu optužnice iako ovo nije sudnica nego Narodna skupština. U tom smislu ovo je shvatio sam čisto politički pamflet koji je izgovorila koleginica i nema veze sa stručnom raspravom. Hvala.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Neđo Jovanović.

Uvaženi predstavnici VSS, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS, pre svega principijelno se zalaže za apsolutnu nezavisnost pravosuđa, ali istovremeno, danas imamo situaciju da imamo jednu vrstu obaveze. Iako se zalažemo za nezavisno pravosuđe u celini i smatramo da parlament ne treba da odlučuje o izboru sudija, danas imamo ustavnu obavezu i zakonom propisanu obavezu, da donesemo odluku o predlogu VSS za izbor sudija koji se prvi put biraju za nosioce pravosudne funkcije.
Stoga na samom početku ove moje diskusije želim da istaknem da poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve predloge iz odluka koje su danas tačka dnevnog reda i da ćemo glasati upravo ovako kako je VSS predložio.
Poslanička grupa SPS izražava zadovoljstvo što je VSS za nosioce pravosudnih funkcija predložio kandidate, koji prema navedenim biografijama, ali pre svega i prema mišljenjima sednica svih sudija u sudovima gde su kandidati radili je dala pozitivnu ocenu i pozitivno mišljenje o tim kandidatima.
Zašto mi u poslaničkoj grupi SPS stavljamo prevagu na mišljenje sednica svih sudija u odnosu na sve ono što njihove biografije sadrže? Jednostavno, iz razloga što upravo sudije koje su najdirektnije upućene i najdirektnije vezane za rad svojih sudijskih pomoćnika, a istovremeno i oslonjene na sudijske pomoćnike u svom radu, i te kako dobro znaju, koliko njihov rad vredi, koliko su oni stručni, koliko su dostojni, koliko su odgovorni u svom radu i u tom smislu, sudije imaju najveću ulogu, a istovremeno i najveći stepen odgovornosti, da jednu takvu ocenu iznesu.
Naravno da mi u poslaničkoj grupi SPS želimo da verujemo da u tom stavu sudija nema lažne solidarnosti, da nema simpatija koje nisu utemeljene na realnim pokazateljima, na onom kriterijumi koji podrazumeva merljiv kriterijum i proverljiv kriterijum, da li zaista oni kandidati koji su predloženi vrede ili ne vrede? U suprotnom, došlo bi do potpune devalvacije, ne samo struke u pravosuđu, već i ruiniranja onoga što je već ruinirano 2010. godine kada je, kako reče koleginica Bilja, učinjeno nešto što podrazumeva ogroman problem, što podrazumeva stvaranje bolesnog stanja u pravosuđu.
Stoga, kada govorimo o kriterijumima koje kandidati moraju da ispune da bi bili izabrani za sudije, moramo da istaknemo nešto što je veoma važno, a to je da pored onoga što podrazumeva njihov uspeh tokom studiranja, koji se valorizuje kroz prosečnu ocenu, podrazumeva još jedan kriterijum, a to je kriterijum, njihovi pokazatelji u praksi, njihovi pokazatelji u samom radu, jer je veoma čest slučaj, veoma veliki broj slučajeva da upravo oni kandidati, bez obzira na profesiju, da li se radi o pravničkoj profesiji, lekarskoj profesiji, inženjerskoj profesiji, koji imaju inponzantan prosek ocene, koji su pokazali vrhunsko znanje, kao teoretsko znanje na fakultetu, u praksi nisu mogli najbolje da se snađu i nisu dali adekvatne rezultate u praktičnom radu.
Ovde smo naišli na nekoliko primera gde nemamo impozantne ocene, kao što je slučaj u Sjenici ili Novom Pazaru ali zato imamo ono što moramo da prihvatimo kao merljivo i kao kriterijum, da su upravo ti kandidati koji imaju prosek 7, pa čak i ispod 7, su se u svom praktičnom radu iskazali sa veoma visokom ocenom, da se naročito pokazuje kao dobar njihov rad, da su se pokazali kako u praktičnom radu, tako i u učešću, u edukacijama, učešću u radu u savetovanjima na seminarima, svemu ostalom što je ovde navedeno.
Mislim da je to dovoljno da se od strane ove Skupštine, od nas narodnih poslanika, prihvati kao razlog, da se ovi kandidati podrže. Međutim, treba reći da upravo na ovim ljudima, za koje sam siguran da će biti izabrani za sudije, i to sudije koje se prvi put biraju na tri godine, već od dana izbora stoji i veliki teret i veliko breme odgovornosti.
Ta odgovornost se vezuje, ne samo za njihov rad, već i za rad suda u koji se biraju, pa samim tim i za uspešnost pravosuđa u celini.
Na žalost, ove ljude će opteretiti i ono što već godinama opterećuje srpsko pravosuđe, a to je i dalje prisutan problem, neefikasnost ili nedovoljna efikasnost sudova, pa čak i pravosuđe u celini i to je neujednačena sudska praksa koja je jedan od generatora koji uzrokuju probleme koji se vezuju za povredu prava na suđenju u razumnom roku, i to je istovremeno i ono što podrazumeva povredu prava stranke da dobije presudu u zakonu propisanom roku, jer nije često slučaj da se umesto presuda izradi u roku koji je najduže 30 dana, izradi posle godinu dana, pa čak i posle godinu dana dostavi stranci.
Postavlja se pitanje i ovde prisutni narodni poslanici verovatno su imali slična iskustva, a ko je to do sada poneo odgovornost u pravosuđu, ukoliko je prekoračio taj rok, pa čak da ga je prekoračio i za mesec dana, a ne kamo li oni koji ga prekorače i po godinu dana.
Ko je snosio sankciju za to, da li je bio pozvan na odgovornost i po kom osnovu i da li je za tu vrstu odgovornosti poneo i adekvatnu meru, koja je svakako zakonom ustrojena? Nismo sigurni da postoji veliki broj slučajeva takvih sudova i takvih sudija.
Nesumnjivo je da su upravo ovo pokazatelji bolesnog stanja pravosuđa koje je nasleđeno iz ranijeg perioda i sa kojim se danas bori i VSS i Ministarstvo pravde, a kojim se suočavamo upravo mi ovde u Narodnoj skupštini, kada raspravljamo o predlozima kandidata za izbor sudija.
Ja ću se koristiti sada malo metaforičnom terminologijom, pa ću reći – da bi se primenila adekvatna terapija za bolesno stanje u srpskom pravosuđu, pored ostalog, neophodno je da se upravo oni koje danas biramo, podvrgnu od samog početka kontinuiranog procesa praćenja i nadzora njihovog rada, a samim tim i kontinuiranog ocenjivanja njihovog rada.
Kao uostalom i sve ostale sudije, i one sudije koje danas rade i koje će raditi, jer je njihova stalnost sudijske funkcije Ustavom zagarantovana.
Ukoliko se ne uspostavi trajni proces, permanentno praćenje nadzora kvaliteta njihovog rada, dolazimo u objektivnu opasnost da, kako one koje danas budemo izabrali ili koje ćemo za koji dan izabrati, tako i one koji su već nosioci pravosudnih funkcija, relaksiramo u situaciji da mogu faktički da upravo svoj rad podvedu pod sve one negativne pojave i okolnosti o kojima sam ja malo pre govorio.
Zašto ovo govorim? Poštovane kolege iz VSS, vama je najbolje poznato da smo mi dugo vremena bili bez pravilnika koji objektivno vrednuje kriterijume o ocenjivanju rada sudija.
Poslednji istinski pravilnik koji je donet je još 1993. godine donet, 2004. godine kada je započet proces, reformski proces pravosuđa, krenulo se u neku vrstu izrade pravilnika, ali više populistički, da bi totalni debakl, totalni fijasko doživeli 2010. godine.
Moram ovde sa pravom da pomenem i sa poštovanjem jednog tadašnjeg ministra pravde, gospodina Batića koji je pokušao da u pravosuđu, mogu slobodno da kažem, uvede red, upravo metotodologijom koja se vezuje za objektivno ocenjivanje i vrednovanje rada sudija.
Na žalost, do toga nije došlo, sve dok ovaj aktuelni sastav VSS nije konačno prepoznao problem koji se vezuje za stručnost, odnosno nestručnost u sudovima.
Zašto? Pa, posle onog fijaska koji smo imali 2010. godine, a danas brojni dušebrižnici, upravo iz tog vremena, nama ukazuju da imamo probleme koje smo mi stvarali, a ne sete se, imaju veoma kratku i ograničenu memoriju da se prisete šta je to urađeno 2010. godine, moramo da istaknemo nešto što je veoma važno.
Današnji kandidati, o kojima diskutujemo i koje ćemo, siguran sam izabrati, ni u kom slučaju ne smeju da dožive sudbinu koje su doživele sudije 2010. godine, kada se bez obzira, ko je bio stručan, ko ne stručan, ko je bio dostojan, ko nije bio dostojan, ko je bio uspešan u radu, a ko nije bio uspešan u radu, u smislu kvaliteta i kvantiteta pokazatelja njihovog rada, čak 700 nosilaca pravosudnih funkcija iz tog vremena je odstranjeno iz sudova.
Na osnovu čega? Na osnovu kojih kriterijuma? Da li je taj proces bio transparentan ili nije, o tome su sudove dali mnogi, mnogi relevantni, mnoga relevantna institucija. Odlukom Ustavnog suda, ili bolje reći na osnovu odluke Ustavnog suda, opet svi ti, bez obzira da li su stručni ili ne, bez obzira da li su dostojni ili ne, su vraćeni u sudove.
Danas imamo situaciju u sudovima koju upravo vi gospodo predstavnici VSS pokušavate da dovedete u neki nivo koji podrazumeva nivo kvaliteta rada pravosuđa i pravosudnog sistema u celini, a to je da se konačno krene sa ocenjivanjem i vrednovanjem rada sudija.
Mislim da je konačno vreme da se izbegnu pojave koji su jako štetne za državu, jer smo u situaciji kada upravo zbog ovakvih pojava, zbog pojava povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravično suđenje, stranka nakon što je iscrpela sve pravne mehanizme kod nas, u srpskom pravosuđu koristi svoje pravo, kao poslednje pravo da aplicira sudu u Strazburu i da zbog ovih povreda ukazuje na to da je njen pravni interes, da je njeno pravo ugroženo, da je pretrpela štetu, a ta šteta se multiplicira i ta šteta se na kraju krajeva uvek vezuje za opterećenje republičkog budžeta, jer odlukama suda u Strazburu se uglavnom ukazuje da je država obavezna da nadoknadi štetu svim onima kojima su ova prava povređena.
Da li to treba da dozvolimo? Ne. Da li to treba da dozvole ove sudije koje će biti izabrane? Ne. Apsolutno, poslanička grupa SPS stoji na stanovištu da samo struka, stručnost, znanje i kvalitet u radu sudija moraju da budu nešto što je vrednovano kako bi nosioci pravosudnih funkcija bili sa pravom oni koji će donositi odluke i koji će deliti pravdu, a pravda mora biti dostupna svim građanima.
Naravno da u tom pravcu poslanička grupa SPS pruža snažnu podršku VSS koji je počeo da primenjuje pravilnik o ocenjivanju rada sudija, jer nedavno su konstituisane i komisije, koje su kao neku vrstu pilot projekta počele da ocenjuju rad sudija u nižestepenim sudovima, mislim na osnovne i više sudove. Moram odmah da budem iskren, možda malo ličan, jer pre svega istupam ispred poslaničke grupe SPS, ali kao čovek koji je vezan za pravosuđe i kojem je avokacija advokatura, moram da skrenem pažnju da bi trebalo i te kako dobro razmisliti da li uopšte treba primenjivati pravilnik o ocenjivanju rada sudija republičkog ranga. Izneću dva razloga za koja smatram da su jako utemeljena.
Prvo, ko treba da ocenjuje sudije Vrhovnog kasacionog suda, ili Privrednog apelacionog suda? Po mom dubokom uverenju, ako su ljudi sudije koje su prema ovim kriterijumima, koje ste primenjivali, izabrani, a naročito izabrane Vrhovni kasacioni sud, to znači da je to dovoljno merilo njihovog kvaliteta i dovoljno merilo da se njihov status prihvati i prizna kao status sudija parekselans.
Sudije koji nosi odgovornost da i druge sudije dobro rade. Sudije koji nosi odgovornost da ima najveći stepen struke i sudije koji nosi odgovornost da taj stepen struke mora da bude praktično manifestovan kroz ocenu presuda, a samim tim ocenu rada nižestepenih sudova. To je način ocenjivanja.
Da li će biti presuda ukinuta ili ne ili potvrđena ili ne, to je način ocenjivanja sudija koje su hijerarhijski ispod onoga koje ocenu u smislu donošenja te odluke daje. Ali, za to moramo i te kako dobro voditi računa kako se ocenjuju druge sudije. Gospođo Ilić i koleginice Ilić, i te kako dobro znate da i ovaj pravilnik prilikom početka primene nije baš dao adekvatno podatke koji se vezuju za najbolji način ocenjivanja.
Ukazaću samo na neke pojave i okolnosti za koje sam uveren da ih i vi imate u vidu i da ćete ih sigurno u nekoj daljoj praksi primeniti. Prvo, svi ovde prisutni znamo da kada se ocenjuje rad sudija da se uglavnom vezuje za dva uobičajena kriterijuma, kvantitet i kvalitet. Kvantitet uglavnom za rešen priliv predmeta, ukupan broj predmeta koji je stigao, kojom brzinom je rešavan. Kvalitet, koliki mu je broj ili procenat odluka ukinut, a koliki broj presuda potvrđen.
Međutim, ne smemo robovati samo sa tim. Uglavnom se dešava nešto što bi trebalo da se prepozna kao moguć ili potencijalan problem kroz neujednačenu sudsku praksu. Ne sme sudija da robuje sudskom praksom. Sudska praksa je evolutivan proces i mora da se prilagođava okolnostima i vremenu. Sudska praksa od pre deset godina u odnosu na sudsku praksu danas su dva dijametralno različita pojma.
Sudija mora da bude kreativan. Koliko je evolutivna sudska praksa, toliko je kreativan i evolutivan sudija. Naravno, ne može on izlaziti iz granica sudske prakse, ali ne možemo robovati sudskom praksom. Ne možemo stalno se pokrivati sudskom praksom za donošenje odgovarajućeg broja odluka. Pa šta ako jedan sudija donese 50 presuda ili 500 presuda zato što je poštovao sudsku praksu, a okolnosti su toliko promenjene da više ni sudska praksa ne odgovara onome što čini ambijent za ostvarenje pravno-zaštitnog traženja stranke, kakav je to sudija? To sigurno ne može biti sudija koji će biti pravilno i kvalitetno ocenjen, jer mislim da ne treba da bude na taj način ocenjen, čak lošije nego što se može smatrati pozitivno.
Drugo, ono što je veoma važno, važno je drage koleginice da konačno i preko Ministarstva pravde pokušamo da stimulišemo sudije. Imamo situacije gde sudija prekorači normu, čak i 100%. Imamo sudije koji uvek rade u granicama norme. Vrlo je malo prekoračio. Hajde sada da budemo iskreni, čime su stimulisani oni koji su prekoračili normu? Koji je njihov stimulans? Čime ste vi gospođo Ilić stimulisani ukoliko danas u radu imate nula predmeta? Vama je ista zarada, kao i ostalim kolegama koji u radu imaju 100 predmeta ili 300 predmeta. Da li je to pravilno ili ne? Odgovor je nepotreban, naravno da nije.
Sledeće pitanje koje se u tom pravcu mora postaviti, da li predsednicima građanskih odeljenja treba smanjiti priliv upravo zbog funkcije i posla koji vodi, koji imaju? Opterećeni su, a istovremeno moraju da vode računa o tome da poštuju normu. Sledeće pitanje, da li se prilikom ocene rada sudija vrednuju i referati koje sudije pripremaju za savetovanje i edukaciju imamo Vrnjačku Banju, imamo Zlatibor, imamo sjajne edukacije koje vodi privredni apelacioni sud, više nego izuzetno kvalitetne. Gde su sudije stimulisane za te referate? Gde su ti referati pokazani kroz njihovo ocenjivanje? Oni imaju samo satisfakciju zbog toga što su ti referati pomogli edukaciji, što su ti referati pomogli da se mi, kao oni koji su željni znanja, edukujemo. Ništa više, to je sve. To jeste njima satisfakcija, ali s druge strane, gde su materijalna uporišta u takvom njihovom radu i vrednovanju njihovog rada?
Još nešto i na kraju, pravilnik koji treba da se primenjuje, jeste primenjiv kada imate dovoljno predmeta. Šta ćemo kada je nedovoljno predmeta? Šta ćemo u toj situaciji?
Vi kao izuzetan sudija imate malo predmeta. Onda, primena pravilnika na vas će biti negativna, vi ćete biti negativno ocenjeni. Ja imam mnogo predmeta, pa ću možda biti pozitivno ocenjen ako sam sudija.
Svi ovi problemi koji se pojavljuju u praksi su upravo navedeni iz razloga kako bi se novoizabrane sudije ocenjivale pravilno i ocenjivale onako kako podrazumeva kvalitet njihovog rada, da li su kvalitetni ili nisu.
Na kraju, poslednja rečenica, pošto sam prekoračio vreme, poslanička grupa SPS zaista iskreno pruža bezrezervnu podršku ovakvim vašim predlozima, vama pruža bezrezervnu podršku u radu, vama pruža podršku za sve ono što činite i napore koje ulažete da se stanje u pravosuđu popravi. Hvala.