Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, uvažene dame iz Visokog saveta sudstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću biti vrlo kratak. Nisam hteo malopre da se javim kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, nego da iskoristim ovo vreme koje pripada poslaničkoj grupi JS. Reći ću odmah na početku poslanička grupa JS podržati predlog koji je Visoki savet sudstva uputio Narodnoj skupštini za izbor sudija za određen broj sudova u Republici Srbiji koji se prvi put biraju.
Istovremeno, želim da kažem da sam pomalo nespreman da uzmem učešće u ovoj raspravi ili možda nisam bio prisutan kada je utvrđivan dnevni red, nisam znao da je možda pridodata i tema - problemi u pravosuđu i kako ih rešiti, jer vidim da je određen broj kolega više pričao o tome, a manje o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju na period od tri godine.
Mogu da kažem da, pošto sam imao tu srećnu okolnost da kao predsednik odbora učestvujem u radu Visokog saveta sudstva kada je formirao i utvrdio predlog koji danas imamo pred nama, da je taj predlog za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju usvajan na Visokom savetu sudstva jednoglasno, a da je prethodno komisija koja je bila formirana od strane istog tog Visokog saveta sudstva mukotrpno i stručno radila posao i došla do predloga koji je išao na Visoki savet sudstva i on je danas pred vama.
Ono što treba da znamo svi ovde jeste da svi ovi kandidati i kandidatkinje koje danas imamo pred nama su sudijski pomoćnici ili sudijski saradnici pet, osam, 10, 12 i ne znam koliko godina, u osnovnim, višim, apelacionim ili privrednim sudovima. Dakle, sve su to kandidati i kandidatkinje koji imaju dugogodišnji rad u pravosuđu. Dakle, oni mogu već, što se kaže, koliko juče da zauzmu mesto sudije i da počnu da rade taj posao, jer već godinama rade sa kolegama sudijama, rade na izradi presuda, rešenja, raznih odluka itd, i vrlo su stručni da mogu da rade sudijski posao.
Mi danas biramo sudije koje prema Ustavu Republike Srbije i prema Zakonu o izboru sudija biramo na tzv. trogodišnji mandat i zovemo ih trogodišnjaci, a da će posle isteka te tri godine na osnovu ocena rada njihovog u pravosuđu, odnosno u sudovima gde oni budu izabrani, da budu ili ne budu izabrani na stalnu sudijsku funkciju. Da kažem da je u toku izrada pravilnika o oceni rada sudija. Već je bio skoro i usvojen pravilnik, ali su određene primedbe stigle od strane nadležne komisije iz Brisela, koliko se ja sećam, gospođo Ilić, pa je radna grupa uzela u obzir te primedbe i evo, upravo ovih dana pred članovima Visokog saveta sudstva se nalazi, da kažem, predlog, odnosno nacrt tog pravilnika, koji će u vrlo bliskoj budućnosti biti usvojen na Visokom savetu sudstva.
Što se poslaničke grupe JS tiče, dileme nema mi ćemo podržati predlog Visokog saveta sudstva, jer smatramo da svi ovi predloženi kandidati i kandidatkinje zaslužuju da ponesu naziv sudije, da li u osnovnim, prekršajnim ili privrednim sudovima.
Mi danas ovde biramo, odnosno u danu za glasanje ćemo birati sudije za Prvi osnovni sud u Beogradu, za osnovne sudove u Sjenici i Negotinu, Pazaru, Ivanjici itd. Ja mogu u ime poslaničke grupe JS da poželim tim novoizabranim sudijama da imaju uspeh u radu, da se drže Ustava i propisa Republike Srbije, da ne podležu nikakvim političkim i bilo kakvim drugim pritiscima, već da rade ni po babu, ni po stričevima, kako mi to obično kažemo u Srbiji i da donose odluke koje će biti zasnovane upravo na zakonu i na činjenicama iznetim pred njima itd. Dolaziće sigurno u situaciju da će neke njihove odluke od strane viših sudskih instanci možda biti korigovane, vraćene na ponovno odlučivanje itd, ali to je život, to se i danas dešava itd.
Ne bih širio temu. Predlažem, gospodine uvaženi potpredsedniče Skupštine, da ako treba da raspravljamo o svim problemima koji postoje u pravosuđu, da imamo jednu tematsku sednicu Narodne skupštine Republike Srbije, koja će glasiti – problemi u srpskom pravosuđu i kako ih rešiti.
Mi danas, i apelujem na sve koleginice i kolege, treba da govorimo samo o kandidatima koji su danas pred nama i da kažemo – taj i taj kandidat možda ne zadovoljava po nečijoj proceni i da osporimo tu kandidaturu i ništa drugo.
Visoki savet sudstva je dao predlog. Poslanička grupa JS, kao što sam rekao, stoji iza tog predloga, glasaćemo za njega. Još jednom želim puno uspeha i sreću izabranim sudijama koji će biti izabrani, nadam se, za nekoliko dana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, predstavnici Visokog saveta sudstva, koleginice i kolege narodni poslanici, čuli smo koji su predlozi odluka za izbor kandidata danas pred nama za sudije koji se prvi put biraju na tu odgovornu i značajnu funkciju.
Srpska napredna stranka bezrezervno podržava rad nezavisnog sudstva, za razliku od nekih ranijih vremena i ranijih stranaka, koji su partijski birali sudije. Ali, nažalost, imamo amneziju kod tih partija koje su 2010. godine urušile pravosuđe. Opterećenost suda je takva da imamo veliki broj nerešenih predmeta iz ranijih godina i tome, nažalost, doprinosi manjak sudija.
Potrebno je da izaberemo mnogo više sudija nego što i danas imamo na dnevnom redu i vi to isto znate. Postoje sudije koje u radu imaju više od 300 predmeta. Iz tog razloga postoje sudije koje zakazuju suđenja. Nažalost, imamo primere u Privrednom sudu u Novom Sadu, svega dva puta godišnje ili izvršenja koja traju tri do pet godina na osnovu izvršne isprave ili u osnovnom sudu, gde je u februaru sledeće ročište za glavnu raspravu zakazano u oktobru mesecu ove godine.
Kada je reč o ovim predloženim kandidatima, iz priloženih biografija koje ste vi pročitali, koje smo dobili, jasno je da se Visoki savet sudstva rukovodio sagledavanjem rezultata rada ovih predloženih kandidata, mišljenje kolegijuma, koje predstavlja samo jedan od parametara vezan za izbor sudija, dužina staža, kvalitet u dosadašnjem radu. U kontekstu svih tih činjenica, Visoki savet sudstva se rukovodio željom da izaberu najkvalitetniji kandidati.
Bitno je da se Visoki savet sudstva da predloži najkvalitetnije kandidate koji su već dugo godina u pravosuđu, kako bi se pospešio rad pravosuđa, kako bi sve učinili da pravosuđe u narednom periodu bude kvalitetnije, a rad sudija transparentniji, efikasniji, stručniji, ali odgovorniji.
Nadam se da će ovi predloženi kandidati, kada budu izabrani za sudije, suditi u razumnom roku, da neće trpeti pritiske, da će završavati svoje predmete na vreme, da neće biti disciplinskih prijava i da neće, kako je rekao moj kolega, biti nikakvog uticaja na njih, da će se samo baviti pravilima struke.
Čuli smo i da je u skladu sa Zakonom o sudijama Visoki savet sudstva za sve kandidate pribavio mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje sudijske funkcije. Složićemo se da je za obavljanje jedne ovakve funkcije značajno da kandidat ispunjava sve te uslove, da ispunjava sve uslove da bude stručan, osposobljen i dostojan kako bi na sveukupan način podigao nivo i kvalitet pravosuđa u Srbiji.
Ističem da je bitno da se radi o kandidatima koji su stručni, o čemu ste nas vi uverili, ove biografije koje smo pročitali, da su svi kandidati odgovorni, savesni, dostojni sudijske funkcije, da će se njihovim izborom za sudove za koje su aplicirali i za koje su predloženi na ovoj sednici parlamenta podići nivo kako rada tih sudova, tako i pravosuđa u Srbiji, koje posrće unazad nekoliko godina, ali uspešno pokušava da se izbori sa svim problemima.
Srpska napredna stranka će podržati ovaj izbor. Mi ćemo u danu za glasanje glasati za ove kandidate. Ja im zaista želim svu sreću u radu, da izdrže rad bez pritisaka i da sude po savesti. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođe iz Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, naš ovlašćeni predstavnik u Skupštini je rekao da ćemo mi kao poslanička grupa podržati predlog kandidata koji je, nezavisno od ove Skupštine, učinio Visoki savet sudstva.
Mi kao narodni poslanici, bez obzira čime smo se bavili, čime se bavimo, čime ćemo se baviti, nismo učestvovali ni na koji način u izboru ovih kandidata, nikoga nismo predlagali, nikog nismo protežirali, nismo intervenisali ni za koga, nismo davali nikakve sugestije, nikoga nismo zvali telefonom. Ostavili smo vama, kao jednom stručnom telu, da o tome odlučuje.
Ono što ja znam raspisan je konkurs na koji su mogli da se jave svi oni koji ispunjuju ove uslove i svi oni koji žele da obavljaju ovu časnu i veoma tešku funkciju. Svi su se oni javili, dali svoje biografije, Visoki savet sudstva je formirao komisiju koja je svakog kandidata, svaki papir pregledala, zatražila mišljenje sudova u kojima su oni boravili, u kojima su radili, tražili njihovu ocenu, a onda imali intervju sa svakim od kandidata.
Znam da je to veoma težak posao, ali to je jedini način da dođete do, od ogromnog broja kandidata, od velikog broja ljudi, koji su želeli da budu sudije, da budu izabrani, broja 12. Rekli ste da ste napravili selekciju i da ste od svih izabrali 60 najboljih, a onda ste od tih 60 morali, jednostavno nije bilo više mesta, da izaberete najbolje od najboljih.
Ocene koje ste izneli ovde o njima govore da se radi o ljudima i kandidatima koji su se dokazali prvo na fakultetu, imajući prosek ocena od 8 - 9,5, što na državnim fakultetima, priznaćete, nimalo nije lako. Lako je na ovim fakultetima na kojima predaje gospodin Veselinović, koji sada nije u sali i koji je o svemu pričao u svom izlaganju, a ponajmanje o ovim kandidatima. Tamo je lako završiti pravni fakultet za dve godine, ne morate ni da se pojavljujete. Kada imate ovakve profesore, kao što je gospodin Veselinović, onda je jako bitno da vam na predaju takvi profesori, nego da završite na državno pravnom fakultetu, i to je siguran znak da ste dobar kandidat.
Nakon toga su se, svako od njih, negde zaposlili, započeli svoju karijeru, naravno, kao pripravnici, neki su bili u advokaturi, neki po osnovnim sudovima i ostali i svuda su se za tri godine unazad, po onome kako ste dobili u izveštaju, naročito isticali. To „naročito isticali“ znači da su prvi dolazili na posao, da su poslednji odlazili, da su bili zainteresovani za svaku radnju u tom sudu u kome su bili, da su išli na sve moguće seminare, da su dobili sve moguće sertifikate, da su usput učili strane jezike. To, naravno, nisu naučili za tri godine, nego očigledno postoji jedno opšte obrazovanje koje su oni stekli kroz srednju školu i kasnije na fakultetu. Na tome sam, kao narodni poslanik, veoma zahvalan, znajući kako radi ovaj Visoki savet sudstva zadnje tri godine, znajući da nijedna afera, nijedna mrlja, nijedna primedba nije mogla da vam se kaže. Niste čuli danas u Skupštini, niti ćete čuti od bilo kog poslanika bilo koju primedbu na kandidate koje ste vi nama predložili.
Zbog toga što ne postoji nijedna mrlja na njihovim karijerama, zbog toga što javnost Srbije zna da najtransparentnije biramo ove sudije, mi ćemo u Danu za glasanje, kao poslanička grupa, dati glas za vaš predlog, dati glas da podržimo ono što ste vi nama dali.
Podvlačim, u ranijem periodu, 2009. godine, su sudije birane na ovakav način. Bila je jedna kafana u Nišu, nišlijska kafana, tamo je neki predsednik Odbora za pravosuđe, koji je u to vreme vedrio i oblačio po Srbiji, koji je odlučivao ko će biti sudija, a ko neće biti sudija, imao ratni štab. U tom ratnom štabu su bile razvijene zastave i geografske karte Srbije sa strelicama, gde su označeni sudovi koji su do tada bili opštinski, pa su preimenovani u osnovne. Smanjen je broj tih osnovnih sudova. Okružni su preimenovani u više sudove. Tamo su pisani hatišerifi, pisano je ko može biti, a ko ne može.
Onaj ko je bio blizak DS, onaj ko je bio blizak tadašnjoj ministarki pravde, taj je moga da prođe. Onaj za koga su opštinski odbori DS davali saglasnost i mišljenje, oni kandidati za koje su poslanici DS davali mišljenje i stav da mogu da budu sudije, takve sudije su prolazile i niko drugi nije mogao da prođe. Zato smo tada imali preko 800 sudija i tužilaca koji su ostali bez svojih funkcija. Tu je bilo mnogo ljudi koji su obavljali posao preko 20, pa i 30 godina, koji se za sve vreme nisu okaljali, koji su bili potpuno nezavisni od politike i od svih političkih stranaka, ali to je bila njihova najveća smetnja, nisu bili bliski sa DS i nisu mogli da prođu.
To je samo da bi se javnost Srbije podsetila kako se nekada biralo, da bismo mogli da napravimo paralelu između onoga šta je bilo i onoga što je danas.
Ono što je moja sugestija, kao čoveka koji je u ovoj profesiji više od 25 godina, jeste nedostatak sudija, nedostatak broja sudija. U mnogim sudovima u Srbiji, po vertikali, imate ogroman broj predmeta, ogroman priliv u svim materijama, a imate mali broj sudija. Po sistematizaciji stoji da je u svakom sudu potrebno još par sudija. Moj apel jeste prema Visokom savetu sudstva da što pre tu materiju, odnosno taj problem reši. S obzirom da imate ogroman broj kandidata, koje ste sada nabrojali i koji će se javiti na svaki sledeći konkurs, čak otići i u neko mesto u kome nemaju prebivalište, ne bi li obavljali funkciju za koju su se školovali i za koju su dali čitavog sebe. Mislim da u tom pravcu morate da razmišljate, a sve dok budete radili na ovaj način, budite sigurni da ćete imati punu podršku i SNS, i njene poslaničke grupe i čitave stručne javnosti u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Gospodine Arsiću, koliko vremena ima poslanička grupa?

Imate negde oko 155 minuta. Hoće li vam to biti dovoljno?

Gledaću da se uklopi, s obzirom da moj kolega poljoprivrednik nije tu, ja ću morati da govorim za dvojicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da se nešto kaže, ne samo o beogradskim sudijama, već da se kaže i o 11. i 12. tački dnevnog reda, pošto je objedinjena rasprava. Dakle, o sudijama koje se biraju u Kragujevcu, Ivanjici, Novom Pazaru, Sjenici, itd.
Meni se kandidati koji će biti izabrani i njihove biografije izuzetno dopadaju, ja to neću kriti, mada nisam nikada bio pristalica posebno te treće grane vlasti, zbog toga što je 2009, 2010. godine izvršeno reformisanje, bolje reći deformisanje pravosuđa, da se po političkim osnovama, po političkoj podobnosti izabrao veliki broj sudija, dok su svi drugi koji su bili nepodobni odbijeni sa tih funkcija, jer jednostavno nisu se na vreme učlanili u određene političke stranke. Koliko vidim, ovi kandidati su svi živi, verujem i siguran sam da se neće desiti ono što se desilo ovima koji su po stranačkom principu birali sudije, pa sada ako umre, oni ga ne izbrišu iz članstva političke stranke u kojoj se bio učlanio i oni ga po članstvu izaberu za sudiju, onda se ispostavi da su mrtvog čoveka izabrali za sudiju. Takav promašaj više nikada ne sme da se desi bilo kom izboru sudija u bilo kom reformisanju i deformisanju pravosuđa.
Mi ovde biramo par desetina sudija. Ja im unapred čestitam, ali mislim da to i dalje nije dovoljno da bi se ispravilo sve ono što je bilo grbo, što se grbo rodilo 2009, 2010. godine. Dakle, to je pravosudni sistem koji je zatečen i na koji građani imaju uveliko primedbe, upravo zbog načina na koji je sprovedena tzv. reforma pravosuđa.
Mi kao poslanici svakog dana dobijamo pritužbe na razne postupke određenih sudija koji svojim kvalitetom najverovatnije nisu zadovoljavali, ali su članstvom određenim političkih stranki i te kako zadovoljavali. Bilo je naravno i nepotizma, posebno u Vojvodini, više ne znam koji sudije kome je rod, gotovo da nije moguće sklopiti brakove u određenim sudovima u Vojvodini zato što su većina njih u međusobnom srodstvu. Tako da je gotovo nemoguće da uđu u neku bračnu zajednicu, zbog bliskog srodstva. To je način na koji je nekada biran sudija, odnosno birane sudije, posebno je to bilo izraženo 2009. i 2010. godine.
Ja neću govoriti o amnestijama, ko je kako amnestiran, bez obzira što je 2001. godine amnestirano 2000 kriminalaca i amnestirano je čak i braćama uz reku i glavni teroristi na KiM. Za razliku od mog kolege ja to neću govoriti, ali moram reći da je on imao primedbu na privatne fakultete, bez obzira što je on profesor prava, ja mislim da nije lepo tako govoriti o privatnom fakultetu, s obzirom da je sam onaj ko je govorio o privatnim fakultetima kao o vrlo lošim obrazovnim ustanovama, da i sam predaje na privatnom fakultetu i ne treba neko da ceni obrazovanje na privatnim fakultetima po sebi, ukoliko tamo predaje, ukoliko misli da on nije dovoljno dobar, to ne znači da su svi privatni fakulteti loši.
S obzirom da ovde nema kandidata koji su pravo polagali u Novom Sadu, gotovo sam siguran da kolega koji predaje na Pravnom fakultetu dr prava, nije njima predavao i time je njihov kvalitet daleko veći. Dakle, nema nikakve opasnosti da su u nekoj neobrazovanosti, što se tiče prava. Dakle, s obzirom da ga nisu polagali pred takvim profesorom, verujem da su i te kako dovoljno kvalitetni, em im on nije predavao, em ne dolaze iz stranke kojoj on pripada, dakle već samim time su ovi kandidati daleko bolji od onih kandidata koji su birani 2009. i 2010. godine.
Želim i da kažem da, što se nas tiče, većine poslanika ovde, mi ćemo pokušavati, bez obzira na način na koji je to ranije rađeno, da očuvamo nezavisnost treće grane vlasti, da ona uistinu bude nezavisna, ali se moramo takođe starati, ne samo da bude nezavisna od ove sadašnje vlasti i od ove sadašnje Vlade, već da ove sudije doprinesu da pravosuđe bude nezavisno i od bivše vlasti, jel ja mislim, nažalost, a velika većina mojih kolega to potvrđuje na terenu, da naše pravosuđe, ono koje je 2009. i 2010. godine birano, gde su birani čak i mrtvi ljudi za sudije, dakle to pravosuđe, taj deo pravosuđa nije nezavistan od vlasti, od današnje jeste a od bivše nije i otuda mnoge optužnice koje se vraćaju na doradu, otuda neprecizne optužnice, otuda odluke suda koje nemaju veze sa nekim racionalnim razmišljanjem, otuda tolike primedbe građana. Uglavnom su one proizvod toga što je 2009. i 2010. godine urađeno našem pravosuđu ono što nikada više ne treba da bude urađeno.
Pravosuđe mora uistinu da bude nezavisno, ne sme da se desi da neko lice koje je u stranci, u radnom odnosu sutradan bude izabrano, recimo u tužilaštvo za ratne zločine, da tamo vrši određenu funkciju. Kakva je to nezavisnost kada jedan ministar pravde dopusti da se zaposli u stranci, to mi je nekako i razumljivo, koja ga je predložila da bude ministar pravde, a sutradan direktno sa radnog mesta iz stranke ode u tužilaštvo, samim time tužilaštvo je pokazalo prijemom takvog stranačkog kadra, bivšeg ministra pravde, pokazalo svoju zavisnost od bivše vlasti koja je uglavnom generator loših odluku, loših rešenja u izvršenju i svega onoga što naši građani danas susreću, gde u pojedinim mestima ima i jasan spoj kriminala i pravosuđa zato što se nije vodilo računa prilikom reformisanja o reformi pravosuđa, uglavnom se vodilo računa o stranačkoj poslušnosti, o deformisanju tog pravosuđa na takav način i zato kao proizvod imamo razne odluke i presude koje odudaraju i od prava i od pravde.
Želim da čestitam svim kandidatima i želim im da budu ono što 2009, 2010. godine bivša vlast nije postigla, dakle da uistinu budu nezavisni i od sadašnje i od bivše vlasti. Hvala.