Gospodine Bečiću, postoji jedna izreka u našem narodu, parafraziraću je – ja drumom, gospodin Marković šumom. Ja postavim pitanja – gde je novac, gde je 25 miliona evra, gde je deponija u Vrnjačkoj Banji, gde je to, a on mi priča o zakonima i o podzakonskim aktima. Evo, postaviću još jedno pitanje, zapravo dva, gospodinu Bečiću.
Prvo, svo to silno smeće koje je u toj akciji tako lepo pokupljeno, sa sve onim kačketima, marketinškim potezima i svim tim, gde je odveženo? Na sledeću deponiju koja se zove smetlište, jer sanitarnih deponija u Srbiji postoji šest za ovoliku Srbiju.
Još jedno pitanje za vas, gospodine Bečiću, a da prenesete gospodinu Markoviću. Da li je čuo za firmu „Njuz vol“, za kampanju koja je trajala dve nedelje u režiji DS i Olivera Dulića, za nekoliko bilborda i jedno platno u Pop Lukinoj ulici? Znate li koliko je koštalo tih nekoliko bilborda i to jedno platno u Pop Lukinoj ulici? Petsto hiljada evra. Za dve nedelje 500 hiljada evra. Pa, je li to ekologija u režiji DS, gospodina Dulića, gospodina Markovića i svih ostalih? Da li je to praksa koja treba da se nastavi? Ja mislim da je to kriminal i da time ne treba da se bavi Narodna skupština, već nadležni državni organi. Mislim da se tužilaštvo već bavi time, ali način na koji se želja za što boljim ekološkim društvom u našoj državi pokazuje bilbordima i jednim platnom u Pop Lukinoj ulici od 500 hiljada evra je degradiranje Narodne skupštine, gospodine Markoviću.