Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 151 narodni poslanik.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 122 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Srpski pokret obnove, srpski politički brend je juče proslavio 25 godina svog političkog delovanja po obnovi višestranačja u Srbiji. Jedan od osnovnih programskih ciljeva naše političke stranke je obnova tradicionalnih vrednosti, obnova istorijskog sećanja i pun doprinos nacionalnom pomirenju.

Prošle godine smo obeležili sto godina od početka Prvog svetskog rata. Moje pitanje će biti postavljeno Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, gospodinu Aleksandru Vulinu, a tiče se sledećeg.

Srbija ima bogatu filmsku industriju. Naši filmovi, režiseri i scenaristi su jako dobri, popularni i postoji niz kultnih filmova. Ali, nažalost, izuzev filma „Marš na Drinu“, ne postoji ni jedan jedini snimljen kadar, igrani film o sjajnim pobedama srpske vojske u balkanskim i Prvom svetskom ratu. To je velika sramota za Srbiju. Umesto toga, nama se i dalje repriziraju do besvesti serijali poput „Otpisanih“, pa filma „Otpisanih“, pa izmišljenog „Povratka Otpisanih“, u kojima se ponovo forsiraju ideološke podele, izmišljene ličnosti i izmišljeni događaji treba da služe kao naša istorijska svest u vaspitanju budućih generacija.

Sa druge strane, Srbija ima o čemu da priča i što se tiče filmske industrije. Pored Cerske bitke 1914. godine, Bregalničke bitke, bitke na Kajmakčalanu, na Kumanovu, možemo snimiti neki film, recimo, o prelasku srpske vojske, Vlade i stanovništva preko Albanije, kada je za skoro mesec i po dana nadčovečanskog marša poginulo 72.000 ljudi u bespućima Albanije. Umesto toga, mi imamo jedan igrani film koji je takođe finansirala država, a zove se „Igmanski marš“. Igmanski marš je trajao jednu noć. Čast antifašistima koji su se borili i gde je dosta verno prikazano njihovo stradanje, a tiče se promrzlih nekoliko prstiju. O poređenju Igmanskog marša, gde nije bilo žrtava i koji je trajao jednu noć, i albanske golgote, mislim da je suvišno pričati.

Mi nemamo film o Kolubarkoj bici, najsjajnijoj pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu, o 1300 kaplara koji su napustili školovanje i pridružili se Kolubarskoj bici i dali svoje živote, većina njih, a trebali su da budu buduća elita Srbije. Mi nemamo film o Mojkovačkoj bici. Mi nemamo nijedan film o boravku Vlade i Vojske na Krfu i sjajnom ponašanju, o boravku ranjenika i bolesnih na ostrvu Vido, o Plavoj grobnici, o Solunskom frontu, o bitkama kod Dobrog Polja srpske i francuske pešadije, o proboju Solunskog fronta, o tome da su čak u tri zemlje severne Afrike naši vojnici ostavili svoje kosti u Prvom svetskom ratu.

Srbija je u velikoj meri zaboravila one koji su zadužili ne samo našu, nego sve prethodne i sve buduće generacije, one koji su za ovo što danas imamo, a zove se sloboda, dali najveću hrišćansku vrednost, a to je život. Mislim da je komunizam zvanično otišao, ali da je najveći problem Srbije danas ukorenjeno komunističko nasleđe. Mislim da zaista Srbije treba da učini napore u svim segmentima svog delovanja da se oslobodi toga jednom zasvagda, da prestanemo sa ideološkim podelama, sa finansiranjem i repriziranjem ideoloških filmova, jer oni imaju veliki uticaj na oblikovanje svesti i istorijsko sećanje svih generacija.

Zbog toga je moje pitanje gospodinu Vulinu – šta će Ministarstvo, koje se između ostalog i bavi ovim pitanjima, uraditi u segmentu svoga delovanja da se ova velika istorijska nepravda prema onima koji su nas zadužili ispravi? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga. Izvolite.

Hvala predsednice.
Svoje pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede. Pitam, kada će se razrešiti poremećaj u otkupu mleka i stoke koji se pojavio u Republici Srbiji? Naime, juče je oko 500 paora protestovalo u Bogatiću, nezadovoljni time da nemaju kome da prodaju svoje mleko i nemaju kome da prodaju stoku u koju su puno toga uložili. U selima u Vojvodini već skoro tri nedelje nema ko da otkupi mleko. Ljudi svoje mleko prosipaju ili prave od njega sir, kažu da imaju pune zamrzivače sira koji nemaju kome da prodaju.
Ključni zahtevi da se interventno otkupe tržišni viškovi svinjskog mesa i mleka bi doprineli stabilizaciji poremećaja i u proizvodnji i u otkupu. Zbog očiglednih poremećaja na tržištu mesa i mleka, stočari zahtevaju hitan interventni otkup tovljenika po ceni od 185 dinara za kilogram žive mere, interventni otkup mleka i zabranu uvoza svinjskog mesa i mleka do kraja godine.
Poljoprivrednici ističu da znaju da je država potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali niko im ne objašnjava zašto nisu iskoristili mogućnost da se primeni član 32, što su skoro sve države u procesu tranzicije ulaska u Evropsku uniju iskoristile da bi zaštitile domaće proizvođače. Naši paori takođe sumnjaju da država to neće da uradi ne zbog Evrope, već zbog toga što štiti velike otkupljivače, odnosno, kako ih mi zovemo – tajkune, kojima odgovara da se uvoze žive svinje, meso, a i meso koje je sumnjivog porekla.
Pitam takođe Ministarstvo poljoprivrede - kada će da se izmene pravilnici o izvozu, preradi i prometu mesa? Do uvećane ponude na tržištu tovljenika u Srbiji došlo je zbog povećanog uvoza svinja i svinjskog mesa. Znamo takođe da je i tržište mleka stalo zbog toga što se uvezlo, na neki način, mleko u prahu, pa su naši paori time jako oštećeni.
Pitam Ministarstvo poljoprivrede - kada će se utvrditi, zbog čijih interesa je dozvoljen uvoz mesa treće kategorije i velikih količina smrznutog svinjskog mesa, u trenutku kada stočari u Srbiji ne mogu da prodaju svoje tovljenike i zbog čega nije počeo izvoz svinjskog mesa u Rusiju, kao što je bilo nekada najavljivano? Kada će biti pronađeno rešenje za probleme na tržištu tovljenika? Ministar Ljajić je nedavno rekao da se razmena nekoliko opcija za rešavanje problema na domaćem tržištu tovljenika obavlja, među kojima je i povećanje nekih, da kažem, uslova za uvoz u cilju njegovog smanjivanja. Druga opcija su za različite vrste podsticaja i subvencija, na šta naši paori sigurno čekaju jer im je potrebna pomoć. Poljoprivreda je dugo godina bila čuvar socijalnog mira, ali na razvoju i stočarstva i mlekarstva i uopšte poljoprivrede se ne ni ne razmišlja.
Pitam ministarku poljoprivrede – kada će poljoprivreda biti naša razvojna šansa, kada će se razmisliti o tome da se pomogne poljoprivrednicima u ovoj zemlji, a ne da ih se uništava? Posebno tu mislim na mlade ljude koji su ostali na selima, koji žele da žive na selu od poljoprivrede, ali čim ulože u više stoke, uguše se. Čim ulože možda više novaca u drugu proizvodnju poljoprivrednu, opet se unište, tako da dolazi jedna teška godina za poljoprivrednike, ako se ne pomogne i mlekarima i stočarima i ratarima. Molim ministarku poljoprivrede da u što bržem roku odgovori kako će pomoći poljoprivredi do za mesec dana, jer počinju radovi na njivama.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, najpre imam pitanje za ministra energetike gospodina Antića i za ministra finansija gospodina Vujovića. Tiče se teme koja je uzburkala domaću javnost, a to je poskupljenje struje.
Zbog različitih dezinformacija koje se pojavljuju u javnosti, a vezane su za poskupljenje struje od 1. aprila, najpre pitanje za ministra energetike - da li će sve socijalne kategorije koje u ovom trenutku imaju popuste za plaćanje električne energije, imati te popuste i nakon 1. aprila? Jer, naravno, tzv. „nezavisni mediji“ proturaju različite informacije, vrlo je bitno zbog građana Srbije da se zna da li će zaštićene kategorije imati zaštićenu cenu i posle 1. aprila.
Pitanje za ministra finansija. Ministar finansija ovih dana govori oko akciza za struju i najavio je da ćemo za jedan kilovat-čas utrošene električne energije plaćati od 0,5 dinara po jednom kilovat-času. Pitanje za ministra finansija glasi – da li se razmišlja da se uvede tzv. stepenovana akciza? To znači da bi za ona domaćinstva, a takvih je preko milion u Srbiji, koja troše do 300 kilovat-časova, a koja su pretežno po ruralnim, odnosno seoskim, područjima Srbije, a imali su prošle godine elementarne nepogode i vidimo kako je i ova godina počela, znači jednu vrlo tešku ekonomsku situaciju, da li se može razmisliti da imamo za njih nižu akcizu, npr. od 0,2 dinara, a da onda za one koji su veći potrošači imamo, da kažemo, veću akcizu, pa da onda ta neka srednja akciza bude 0,5 dinara?
Ovo je vrlo važno pitanje, iako u Evropi imamo obrnutu situaciju, da oni ljudi koji su veći potrošači, njima je akciza manja, ali Srbija je u takvoj ekonomskoj situaciji. Možda ćemo i mi za dve do tri ili više godina moći da stimulišemo veću potrošnju, ali u ovom trenutku Vlada Srbije i ova dva resorna ministarstva treba pre svega da razmišljaju da se zaštite oni ljudi koji su najugroženiji, a kažem, to su u ovom trenutku pretežno porodice koje žive u ruralnim predelima i porodice koje troše do 300 kilovat-časova.
Kada sam pomenuo malopre ministra energetike, mislim da je vredno pažnje da Ministarstvo proceni da li postoji mogućnost da se porodicama koje primaju bilo koji oblik socijalne pomoći otpišu prethodna dugovanja za električnu energiju pre stupanja na snagu ovog novog poskupljenja od 1. aprila.
Sledeće moje pitanje se odnosi na ministra poljoprivrede i ministra trgovine. Gospođa koja je postavila poslaničko pitanje pre mene je već ta pitanja malo dodirnula, ali ja bih da ih još jednom pomenem, a odnose se u ovom trenutku, po meni, na najaktuelniju temu, a to je tržište mleka u Srbiji. Pitanje za ministarku poljoprivrede je – šta se čini u ovom trenutku da seljaci koji, evo u Šumadiji, ja dolazim iz Šumadije, iz Topole, imali smo prethodnih dana bukvalno po selima prosipanje mleka jer mlekare su odjednom prestale da otkupljuju mleko od seljaka i, nažalost, imamo situaciju da, bez reči objašnjenja, bez ikakvog otkaznog roka, mlekare se povlače. Objašnjenja su različita – da dolaze velike količine mleka iz Evropske unije, da je tržište Rusije stalo padom rublje, da su mlekare otkupljivale veće količine mleka a sada su stale i sada, nažalost, tu cenu plaćaju seljaci koji ni za koju cenu više ne mogu da predaju mleko.
Zbog toga je moje pitanje za ministarku poljoprivrede i za ministra trgovine gospodina Ljajića – šta će država učiniti, u kom roku, da se poboljša situacija na tržištu mleka u Srbiji? Posebno smo zabrinuti najavama da će sredinom 2015, znači sredinom ove godine, u Evropskoj uniji biti ukinute kvote za limite u proizvodnji mleka i bojimo se da će tek u drugoj polovini 2015. godine doći do ogromnog prelivanja mleka iz Evropske unije, iz susednih zemalja koje su susedi Srbiji, na teritoriju Srbije i da će tek onda naši seljaci, ako Vlada ne bude imala jasnu politiku, doći u opasnost da više apsolutno neće imati kome da predaju svoje mleko. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospođa predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana potpredsednica Vlade Kori Udovički nakon posete Bujanovcu i razgovora sa predstavnicima ovog područja izjavila je da u ovim multietničkim sredinama postoji spremnost za nastavak prekinutih razgovora o sedam definisanih tema iz 2013. godine, između lokalnih vlasti i predstavnika manjina i Vlade Republike Srbije. Znajući, ranije izjave predstavnika vlasti, ovom najnovijom izjavom potpredsednice Vlade veoma jasno se nastoji da se poruči, pre svega, međunarodnoj zajednici da su legitimni predstavnici Albanaca prekinuli ranije razgovore sa Vladom o rešavanju životnih problema na ovom području i da sada pokazuju interesovanje da se nastave ovi razgovori.
Očigledno je da aktuelna potpredsednica Vlade koja nije bila član prethodne Vlade nije najbolje upoznata sa ovom veoma ozbiljnom temom iz 2013. godine kada je tadašnji premijer, na sastanku sa delegacijom Albanaca u oktobru obećao da će se sastajati svaka tri meseca sa njima da bi se razmotrili rezultati ostvarivanja programa za urgentno rešavanje životnih problema na području opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa, koji je bio prihvaćen prethodno od strane Vlade na njenoj sednici od 4. juna te godine.
Na kraju istog meseca te godine tadašnja ministarka zdravlja je u Preševu razgovarala sa predstavnicima Albanaca, naravno, tada o aktuelnoj temi, unapređivanju zdravstvene i socijalne zaštite. Međutim, do sada nije ostvarena nijedna od dogovorenih tačaka, pa nije još uvek proradilo porodilište koje je čak svečano promovisano pre godinu dana, što nije nikakva novina, jer i deonica autoputa između Preševa i Bujanovca je svečano bila otvorena četiri godine pre nego što je u praksi proradila.
Početkom novembra iste godine, takođe je održan neuspeo razgovor sa tadašnjim državnim sekretarom Ministarstva pravde i nije se uspelo izbeći ukidanje sudske jedinice u Preševu, a što je bilo prethodno reducirano od ranijeg Opštinskog suda Preševa. Takođe, nije uspelo da se izbegne potpuno ukidanje osnovnih tužilaštava u Preševu i Bujanovcu.
Kada se ovome doda i činjenica da ni raniji, ni aktuelni premijer nisu više pozivali predstavnike Albanaca na razgovore, sasvim je jasno da Vlada Republike Srbije nije bila zainteresovana da nastavi započete razgovore. Pa, zato postavljam pitanje – zbog čega i na osnovu kojih argumenata predstavnici Vlade optužuju Albance za prekid započetih razgovora? Zapravo, da Vlada nije bila do sada spremna za ove razgovore je sasvim jasno upravo iz izjave potpredsednice Vlade date nakon sastanka ambasadorom OEBS-a, a u kojoj se tvrdi da za rešavanje životnih problema iznetih u pomenutom programu neophodno je da se prvo reši problem sa brojem Albanaca u ovim opštinama.
U ovoj teškoj situaciji i do sada neviđenoj situaciji, da rešavanje veoma ozbiljnih i krajnje osetljivih egzistencijalnih problema albanskog stanovništva u Srbiji treba da sačeka određivanje broja Albanaca u ovim opštinama, moram Vladi da postavim sledeće pitanje.
Ako rešavanje iznetih problema u okviru sedam tema programa sačinjenih od strane albanskih predstavnika uslovljava se sada sa utvrđivanjem tačnog broja Albanaca, zašto nije na ovaj uslov ukazano u vremenu, upravo 4. juna kada je Vlada prihvatila ovaj program? Zašto se tek nakon dve godine pojavljuje ovo uslovljavanje? Koliko je relevantna potreba da se zna tačan broj Albanaca da bi se rešili sledeći životni problemi koji su veoma često čisto egzistencijalne prirode? Na primer, što je bitan broj Albanaca da bi se rešila nostrifikacija diploma sa univerziteta teritorije Kosova i niz drugih egzistencijalnih problema koji čekaju da se rešavaju.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Prvo pitanje upućujem ministru Verbiću i tiče se objašnjenja i zahteva za objašnjenjem i razlozima za uskraćivanje finansiranja domaćem portalu „SCIndeks“ koji je baza za pretraživanje stručnih radova i koji je široko korišćen u naučnoj i akademskoj zajednici pri obradi, pretrazi i radu sa naučnim radovima. Naime, korisnici ovog portala dobili su praktično od onih koji portal vode obaveštenje da se prestaje sa finansiranjem portala „SCIndeks“ i da već jednom dobrom delu baze naučnih radova ne može da se pristupi.
Smatram da je to uz „KoBSON“ dakle uz portale koji inače imaju registar naučnih radova jedno od osnovnih alata za naučnu zajednicu i ne vidim nikakav logičan razlog da ako je u pitanju bila odluka ministra da uskrati finansiranje, zašto to da uradi, zašto da u 21. veku uskraćujemo jedan takav portal naučnoj sceni i ne samo naučno istraživačkoj sceni u Srbiji. Ako je u pitanju dogovor sa onima koji organizuju i rade na bazi, zašto nije bilo kulturnog obaveštavanja svih korisnika šta će biti sa bazom podataka. U svakom slučaju to je nedopustivo i očekujem da mi ministar Verbić sasvim detaljno odgovori, ne samo o razlozima prestanka finansiranja „SCIndeks“ nego i ako je moguće o motivima da se tako nešto uradi.
Drugo pitanje, prenosim informacije koje je svim poslaničkim grupama uputila grupa radnika kompanije „Agroživ“ AD u štrajku. Naime, njih oko 500 želi da od poslanika dobije podršku da se reši status u kojem su već deset meseci, bez plate, pet meseci bez zdravstvenog osiguranja, vode se kao radnici kompanije „Agroživ“, ali ne mogu da ostvare pravo time na materijalno i zdravstveno osiguranje kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Pre svega, ministru privrede, ali pošto je ovo i problem koji je počeo 2008. godine odlaskom u stečaj, pa odlukom Vlade predajom „Agroživa“ javnom preduzeću „Srbijagas“, pa zatim pojavom firme „BG Mibras“ koja je preuzela „Agroživ“.
Dakle, pretpostavlja ulogu nekoliko ministarstava osim gospodina Sertića, ali ne sumnjam da će on umeti da napravi grupu ljudi koja će umeti i hteti da ljudima koji godinama idu od sastanka do sastanka, štrajkuju u zgradi Opštine Žitište i ne mogu dođu do konačnog rešenja o svom statusu kada je u pitanju sve ono što im se uz kršenje radnih prava događalo tokom 2014. godine.
Sindikat „Nezavisnost“ je imao bezbroj molbi i zahteve za sastanke u Vladi za pronalaženje rešenja za radnike „Agroživa“ i uputio je zahtev za mirno rešavanje mirnog spora između radnika „Agroživa“ i vlasnika „Agroživa“, ali povratne informacije nema. Zbog toga se ovi ljudi obraćaju nama poslanicima, jer smo mi mesto koje bi trebalo da bude zagovarač ostvarenja njihovih garantovanih prava. Kakvo god rešenje da bude, spor predugo traje i sve ono što vide od nadležnih, ne upućuje u to da imaju ikakve nade osim da se u javnosti da ova informacija, da se izvrši pritisak na ministra i da se problem reši. Hvala.