Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Kao što vam je poznato, ovu posebnu sednicu sazvala sam da bi se Narodnoj skupštini obratila Njena Ekselencija, gospođa An Braser, predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Čast mi je da u ime narodnih poslanika i u svoje ime, pozdravim Njenu Ekselenciju gospođu An Braser, a pored nje, pozdravljam i ostale članove delegacije Njenu ekselenciju Tima Kartrajta, šefa Misije Saveta Evrope, Artermija Kartenka, zamenika šefa Kabineta predsednice An Braser i Javhenija Kžižanovskog, savetnika predsednice An Braser.

Sada molim Njenu Ekselenciju gospođu An Braser, da uzme reč.

Hvala vam.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani poslanici, dame i gospodo, sada ću govoriti na svom jeziku, a ovo je sve što znam da kažem na srpskom, uz vašu dozvolu nastaviću da govorim na engleskom, uz pomoć prevodioca.

Zadovoljstvo mi je i imam posebnu privilegiju da vam se danas obratim. Ovo je moja druga poseta ovom regionu. Pre dve nedelje sam bila u Zagrebu, a sutra idem u Sarajevo. Veoma sam zahvalna predsednici Narodne skupštine, Maji Gojković, što me je pozvala u Srbiju i što mi je omogućila priliku da vam se danas obratim kao predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Želim da se vama zahvalim što ste došli na ovu sednicu, jer znam da je ovo posebna sednica i znam šta to znači za parlamentarce da rade dodatno. Tako da vam se zahvaljujem što ste ovde danas. Za mene je jako važno da obiđem različita mesta kako bi bolje upoznala ceo region, svaku zemlju posebno i posebno da ostvarim lične kontakte, jer politika se svodi na osobe, to jesu osobe, to jesu ljudska bića, tako da su ti lični kontakti jako važni, ali ne samo lični odnosi sa političarima već i sa civilnim društvom. Susrela sam se sa predstavnicima civilnog društva juče. Tako reći sam imala priliku da održim jedno predavanje na Univerzitetu i za mene je važno da imam kontakt sa akademskim građanima i sa mladima.

Vaša zemlja je mlada članica Saveta Evrope, s obzirom na to da ste se pridružili ne tako davno, pre nekih 12 godina, međutim, ako pogledamo promene koje su se od tada desile, ogromne su. Danas je Srbija stabilna, demokratska, više etnička i više kulturalna država. Ona je zemlja kandidat za članstvo EU. Takođe, ona je važan igrač na evropskoj sceni, s obzirom da je predsedavajući u OEBS-u i ona je takođe jedan od glavnih činilaca u regionu gde imate ogromnu odgovornost.

Ono što je možda još važnije jeste da Srbija deli vrednosti pan evropske zajednice i najviše standarde u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije.

Dame i gospodo, promene o kojima sam upravo govorila su veoma važne za Srbiju, posebno za građane vaše zemlje koji moraju biti u mogućnosti da imaju koristi od visokih standarda koje Savet Evrope pruža u oblasti demokratije, ljudskih prava i vladavine prava.

Želela bih da pohvalim vlasti u Srbiji, kao i političke aktere što su odlučno započeli proces reformi. Veliki napredak ste postigli u jačanju vaših demokratskih institucija, reformi, izbornog sistema i pravosuđa, borbe protiv korupcije, koja podriva našu demokratiju, tako da zaista moramo da se borimo protiv nje u svim našim zemljama.

Takođe, ste ostvarili veliki napredak u jačanju lokalne samouprave, kao i u ostvarivanju prava manjina.

Ponosna sam na to što su tela Saveta Evrope, uključujući i našu Parlamentarnu skupštinu, u mnogome doprineli postizanju ovih velikih rezultata.

Prošle sedmice je Komitet ministara Saveta Evrope razmatrao saradnju između Srbije i Saveta Evrope i na osnovu postignutog napretka je doneo odluku da obustavi to redovno procenjivanje zasnovano na dijalogu. Ovo je jedna pozitivna vest i zaista je svim srcem pozdravljam i želim da vam još jednom čestitam na tome.

Međutim, dozvolite mi da vam ipak predočim i neki savet. Srbija, demokratska država zasnovana na ljudskim pravima i vladavini prava je uvek nešto na čemu moramo da radimo. Slobodu koju imamo, ne možemo da uzmemo zdravo za gotovo, tako da moramo da uložimo veliki napor, jer uvek možemo bolje u svim državama članicama Saveta Evrope.

Ne smete da stanete na pola puta u procesu reformi, bez obzira na sve što ste uradili, svi politički činioci se moraju uključiti u postizanje zajedničkog cilja, a to je da se ojača demokratija u Srbiji, da se održi vladavina prava i da se garantuje zaštita ljudskih i manjinskih prava u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Naglasila bih nekoliko prioritetnih oblasti.

Reforma pravosuđa treba da nastavi da se odvija na temeljima već postignutih rezultata, posebno kako bi se ostvarila veća efikasnost sudova, smanjila kašnjenja u sudskim procesima i obezbedilo sprovođenje presuda, donetih na nacionalnom nivou.

Treba nastaviti sa reformama u cilju jačanja pluralizma medija i povećanja transparentnosti vlasništva nad medijima.

Nedavno usvojeni zakoni o medijima predstavljaju odgovarajući zakonski okvir. Njihovo sprovođenje sada treba da bude na prvom mestu, najvažniji prioritet. Novinari moraju biti imuni na pritisak i na neprimerene uticaje, istovremeno poštujući načela profesionalne etike u svom radu.

Ne postoji sloboda bez odgovornosti.

Treba nastaviti ostvarivanje manjinskih prava na temelju dobrog zakonodavnog okvira koji već postoji. Potrebno je dalje unaprediti delotvorno sprovođenje zakonodavstva u oblasti borbe protiv diskriminacije.

Potrebno je jačati podršku nezavisnim telima koja imaju nadzornu ulogu, pošto ona već igraju aktivnu i pozitivnu ulogu u zaštiti i unapređenju ljudskih prava, kao i u kontroli rada Vlade.

Mi, kao parlamentarci, jedna od naših dužnosti jeste da kontrolišemo rad Vlade, bez obzira da li smo u vladajućoj stranci ili opoziciji.

Njihovo saznanje i preporuka, treba pažljivo razmotriti i adekvatno primeniti. U svim ovim, kao i u mnogim drugim oblastima, Savet Evrope pruža dragocenu stručnu pomoć i podršku.

Na raspolaganju vam takođe stoje koizvestioci i monitoring Komiteta Parlamentarne skupštine, koji vam mogu pružiti političku podršku.

Takođe, bih naglasila da su ove reforme od suštinskog značaja za evropske integracije Srbije. Da bi ste uspeli, neophodno je da imate sve adute na svojoj strani.

Sve zemlje u regionu prolaze ili su prošle kroz proces evropskih integracija. Neke su naprednije i već su se pridružile EU i stoga su saradnja i razmena iskustva važni.

Znam, gospođo predsednice da vi obilazite svoje susedne zemlje, svoje kolege, predsednike parlamenata susednih zemalja, što je takođe jako važno.

Tako da, ne ustručavajte se da učite od svojih suseda i da sa njima delite svoje iskustva. Udruživanjem snaga možete mnogo brže napredovati na putu ka EU.

Dame i gospodo, uvažene kolege, podelila bih sa vama neka razmišljanja o izazovima sa kojima naša organizacija mora da se suoči, koji zahtevaju koordinisani odgovor svih država članica.

Prvi izazov koji bih pomenula je suprotstavljanje ispoljavanju ekstremizma. Nedavni teroristički napadi u Danskoj i Francuskoj su prodrmali pravne temelje naših društava. Ne sme biti opravdanja za terorizam i dužnost je naše organizacije da doprinese pronalaženju delotvornog odgovora na ovakvu pretnju.

Terorizam je nesumnjivo najvidljivija i najopasnija pretnja sa kojom se naše društvo mora suočiti. Ipak, danas u Evropi postoje i neke druge pretnje koje su daleko manje očigledne na prvi pogled iako imaju razarajuće posledice, one podrivaju same temelje naših demokratskih društava.

Populizam buja, raste, razorno je i ponekad zapaljiva retorika je sve prisutnija u političkom diskursu. Govor mržnje postaje sve rasprostranjeniji naročito na internetu. Dozvolite mi da u ovom kontekstu naglasim sledeće – političari imaju posebnu odgovornost da promovišu toleranciju i poštovanje. Sve demokratske političke snage se moraju jasno zalagati protiv razorne populističke retorike, netolerancije i govora mržnje. Moramo ostati ujedinjeni uprkos svim našim političkim različitostima, moramo ostati ujedinjeni i snažno štititi svoje vrednosti od opasnosti i ekstremizma.

Parlamentarna skupština je sada spremna da odgovori na ovaj izazov. U januaru 2015. godine, dakle pre dva meseca smo formalno pokrenuli parlamentarni savez protiv mržnje. To je jedna panevropska politička platforma za borbu protiv rasizma, mržnje, netolerancije, kao i za promovisanje suživota, zajedničkog života. Sa zadovoljstvom iščekujemo učešće parlamenata Saveta Evrope u ovom projektu.

Drugi izazov koji bi naglasila je regionalna saradnja. Regionalna stabilnost je ključna za evropsku perspektivu ovog regiona. Ne tako davno, ovaj region je bio poprište razarajućih ratova koji su za posledicu imali hiljade žrtava, razorenih porodica, izbeglih i nestalih lica. Jedini način da se zacele ratne rane i iznedri pomirenje jeste unapređenje dijaloga i saradnje.

Evropske integracije se poslednjih 60 godina temelje na istim ovim principima, ostvariti pravdu za prošle događaje sa jedne strane i udružiti snage u pronalaženju zajedničkih rešenja za zajedničke izazove, sa druge strane.

Nema održivog mira bez pravde i nema pravde bez istine. Naša je dužnost da govorimo istinu, da osuđujemo gnusne ratne zločine koji su počinjeni tokom sukoba 90-tih i da pokažemo političku posvećenost izvođenju odgovornih pred lice pravde.

Naglasila bih, ne sme biti nekažnjavanja za kršenje ljudskih prava, nekažnjavanja posebno kada su u pitanju ratni zločini, zločini protiv čovečnosti. Zbog toga danas kada se poslednji procesi Haškog tribunala privode kraju, sve zemlje u regionu treba da pojačaju napore na nacionalnom nivou i da omoguće pravdu, istinu i nadoknadu štete za žrtve.

Takođe, dobra saradnja sa Haškim tribunalom je od suštinskog značaja za okončanje suđenja koja su u toku. Saradnja Srbije sa Haškim tribunalom je dobra. Podstičem vaše vlasti da nastave da se kreću u istom pravcu.

Istovremeno, neophodna je jasna opredeljenost političara kako bi se pronašla zajednička rešenja za probleme sa kojima se zemlje u regionu suočavaju. Pre svega mislim na potrebu da se nađu održiva rešenja za izbeglice koje su raseljene tokom sukoba. Aktivnosti na ovom planu su nedavno povećane i želim da pohvalim političare Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije na njihovoj političkoj posvećenosti u okviru takozvanog Sarajevskog procesa.

Pitanje nestalih lica takođe treba da ostane ključni prioritet. Učinjen je napredak na ovom planu koji je zaista za pohvalu i pozdravljam usvajanje Deklaracije o ulozi države u rešavanju pitanja osoba nestalih usled ratnih sukoba i kršenja ljudskih prava, koju su potpisali predsednici Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije u avgustu mesecu prošle godine. Ovakva posvećenost na najvišem političkom nivou treba da podstakne dalji napredak.

Na kraju, kada govorimo o regionalnoj saradnji, moram da pozdravim pozitivan razvoj događaja u dijalogu između Beograda i Prištine. Prvi sporazum o principima koji uređuju normalizaciju odnosa je bio ključna tačka u ovom procesu i uverena sam da će u budućnosti ostvaren još veći napredak, jer zaista potreban nam je još veći napredak.

Kao što znate, aktivnosti u Savetu Evrope na Kosovu se sprovode u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN. Naš glavni cilj je da obezbedimo da svi evropski građani, naglašavam svi, bez izuzetka, uživaju standarde u oblasti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. naše aktivnosti saradnje na Kosovu su u skladu sa ovim ciljem i pozdravljam konstruktivna pristup Srbije ovom pitanju koji je omogućio našoj organizaciji da pokrene niz projekata na Kosovu.

Na kraju, ali ništa manje važne, pitanje krize u Ukrajini. Ovo je verovatno jedan od najozbiljnijih izazova sa kojim se u Evropi danas moramo suočiti. Ova kriza se ne sme rešavati vojnim putem. Nedavno postignut Sporazum u Minsku daje tračak, nade, ali to je ipak samo tračak, ali hajde da damo šansu miru, jer nam je mir neophodan u Ukrajini kako bismo je podržali da ostvari neophodne uslove za izgradnju jedne stabilne, demokratske države, zasnovane na vladavini prava.

Kao što znate, Savet Evrope ima neophodne mehanizme i ekspertizu, stručnost da podrži ove reforme. Sada sprovodimo jedan novi akcioni plan za period od 2015. do 2017. godine, za podršku reformama u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije. Istovremeno moramo nastaviti da radimo na evropskom i međunarodnom planu kako bismo zaštitili osnovne principe međunarodnog prava.

Poštovanje teritorijalnog integriteta je osnovni princip međunarodnog prava. granice se ne mogu menjati jednostrano ili silom. Sve države članice moraju poštovati ove principe. Baš iz tog razloga Parlamentarna skupština Saveta Evrope je donela odluku da uvede i produži sankcije delegaciji Rusije na poslednjem zasedanju.

Neki članovi Parlamentarne skupštine, uključujići i članove delegacije Srbije, nisu podržali ovakav pristup.

Kao predsednik Parlamentarne skupštine moram da poštujem način glasanja svih članova parlamentarne skupštine, ali isto tako moja uloga je da se postaram da se odluke Parlamentarne skupštine i sprovode. Biću jasna, nismo isključili delegaciju Rusije iz rada Parlamentarne skupštine. Dakle, potvrdili smo im mandate kako bismo mogli da radimo sa njima i na pronalaženju rešenja za krizu u Ukrajini.

I dalje smo spremni da započnemo ozbiljne, konstruktivne razgovore sa članovima delegacije Rusije. Međutim, ja sam se sastala sa predsednikom ruske Dume tri puta u poslednjih nekoliko meseci.

Međutim, biće teško nastaviti ovaj dijalog, pošto smo baš nedavno obavešteni da je delegacija Rusije donela odluku da prekine sve kontakte sa Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope do kraja 2015. godine.

Žao mi je zbog ovakve odluke. Nadam se da ćemo naći načine da održimo komunikaciju. Kao predsednica Parlamentarne skupštine istražiću sve mogućnosti za ostvarivanje dijaloga putem parlamentarne diplomatije i zaista računam na podršku svih članova Parlamentarne skupštine, kako bismo postigli uspeh.

Hvala vam na vašoj podršci i pomoći, jer zaista ne možemo sebi dozvoliti taj luksuz da ne razgovaramo jedni s drugima.

Uvaženi poslanici Narodne skupštine, dame i gospodo, pred nama su veliki izazovi i u mom današnjem obraćanju sam mogla da se usredsredim samo na neka od pitanja sa kojima se moramo uhvatiti u koštac, koja moramo rešiti, ali ne smemo da odustanemo. Kao izabrani političari koji predstavljaju 820 miliona Evropljana imamo političku dužnost da radimo zajedno i da pronađemo rešenja. Ljudska prava, demokratija i vladavina prava nisu ni levo, ni desno, niti u centru.

Kada je u pitanju zaštita osnovnih prava naših građana, moramo biti ujedinjeni. Biće tu poteškoća na putu i do sada je bilo poteškoća i predstoji nam dosta posla, ali sam uverena da ćemo uspeti, jer mi moramo da uspemo. Nemamo drugog izbora. Zajedno možemo promeniti stvari, naglašavam zajedno.

Hvala vam na vašoj podršci.

Zahvaljujem Njenoj Ekselenciji na obraćanju.

Zaključujem Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Nastavak Prve sednice Prvog redovnog zasedanja je u 11,00 časova.

(Sednica je završena u 10,25 časova.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 151 narodni poslanik.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 122 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Srpski pokret obnove, srpski politički brend je juče proslavio 25 godina svog političkog delovanja po obnovi višestranačja u Srbiji. Jedan od osnovnih programskih ciljeva naše političke stranke je obnova tradicionalnih vrednosti, obnova istorijskog sećanja i pun doprinos nacionalnom pomirenju.

Prošle godine smo obeležili sto godina od početka Prvog svetskog rata. Moje pitanje će biti postavljeno Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, gospodinu Aleksandru Vulinu, a tiče se sledećeg.

Srbija ima bogatu filmsku industriju. Naši filmovi, režiseri i scenaristi su jako dobri, popularni i postoji niz kultnih filmova. Ali, nažalost, izuzev filma „Marš na Drinu“, ne postoji ni jedan jedini snimljen kadar, igrani film o sjajnim pobedama srpske vojske u balkanskim i Prvom svetskom ratu. To je velika sramota za Srbiju. Umesto toga, nama se i dalje repriziraju do besvesti serijali poput „Otpisanih“, pa filma „Otpisanih“, pa izmišljenog „Povratka Otpisanih“, u kojima se ponovo forsiraju ideološke podele, izmišljene ličnosti i izmišljeni događaji treba da služe kao naša istorijska svest u vaspitanju budućih generacija.

Sa druge strane, Srbija ima o čemu da priča i što se tiče filmske industrije. Pored Cerske bitke 1914. godine, Bregalničke bitke, bitke na Kajmakčalanu, na Kumanovu, možemo snimiti neki film, recimo, o prelasku srpske vojske, Vlade i stanovništva preko Albanije, kada je za skoro mesec i po dana nadčovečanskog marša poginulo 72.000 ljudi u bespućima Albanije. Umesto toga, mi imamo jedan igrani film koji je takođe finansirala država, a zove se „Igmanski marš“. Igmanski marš je trajao jednu noć. Čast antifašistima koji su se borili i gde je dosta verno prikazano njihovo stradanje, a tiče se promrzlih nekoliko prstiju. O poređenju Igmanskog marša, gde nije bilo žrtava i koji je trajao jednu noć, i albanske golgote, mislim da je suvišno pričati.

Mi nemamo film o Kolubarkoj bici, najsjajnijoj pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu, o 1300 kaplara koji su napustili školovanje i pridružili se Kolubarskoj bici i dali svoje živote, većina njih, a trebali su da budu buduća elita Srbije. Mi nemamo film o Mojkovačkoj bici. Mi nemamo nijedan film o boravku Vlade i Vojske na Krfu i sjajnom ponašanju, o boravku ranjenika i bolesnih na ostrvu Vido, o Plavoj grobnici, o Solunskom frontu, o bitkama kod Dobrog Polja srpske i francuske pešadije, o proboju Solunskog fronta, o tome da su čak u tri zemlje severne Afrike naši vojnici ostavili svoje kosti u Prvom svetskom ratu.

Srbija je u velikoj meri zaboravila one koji su zadužili ne samo našu, nego sve prethodne i sve buduće generacije, one koji su za ovo što danas imamo, a zove se sloboda, dali najveću hrišćansku vrednost, a to je život. Mislim da je komunizam zvanično otišao, ali da je najveći problem Srbije danas ukorenjeno komunističko nasleđe. Mislim da zaista Srbije treba da učini napore u svim segmentima svog delovanja da se oslobodi toga jednom zasvagda, da prestanemo sa ideološkim podelama, sa finansiranjem i repriziranjem ideoloških filmova, jer oni imaju veliki uticaj na oblikovanje svesti i istorijsko sećanje svih generacija.

Zbog toga je moje pitanje gospodinu Vulinu – šta će Ministarstvo, koje se između ostalog i bavi ovim pitanjima, uraditi u segmentu svoga delovanja da se ova velika istorijska nepravda prema onima koji su nas zadužili ispravi? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga. Izvolite.

Hvala predsednice.
Svoje pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede. Pitam, kada će se razrešiti poremećaj u otkupu mleka i stoke koji se pojavio u Republici Srbiji? Naime, juče je oko 500 paora protestovalo u Bogatiću, nezadovoljni time da nemaju kome da prodaju svoje mleko i nemaju kome da prodaju stoku u koju su puno toga uložili. U selima u Vojvodini već skoro tri nedelje nema ko da otkupi mleko. Ljudi svoje mleko prosipaju ili prave od njega sir, kažu da imaju pune zamrzivače sira koji nemaju kome da prodaju.
Ključni zahtevi da se interventno otkupe tržišni viškovi svinjskog mesa i mleka bi doprineli stabilizaciji poremećaja i u proizvodnji i u otkupu. Zbog očiglednih poremećaja na tržištu mesa i mleka, stočari zahtevaju hitan interventni otkup tovljenika po ceni od 185 dinara za kilogram žive mere, interventni otkup mleka i zabranu uvoza svinjskog mesa i mleka do kraja godine.
Poljoprivrednici ističu da znaju da je država potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali niko im ne objašnjava zašto nisu iskoristili mogućnost da se primeni član 32, što su skoro sve države u procesu tranzicije ulaska u Evropsku uniju iskoristile da bi zaštitile domaće proizvođače. Naši paori takođe sumnjaju da država to neće da uradi ne zbog Evrope, već zbog toga što štiti velike otkupljivače, odnosno, kako ih mi zovemo – tajkune, kojima odgovara da se uvoze žive svinje, meso, a i meso koje je sumnjivog porekla.
Pitam takođe Ministarstvo poljoprivrede - kada će da se izmene pravilnici o izvozu, preradi i prometu mesa? Do uvećane ponude na tržištu tovljenika u Srbiji došlo je zbog povećanog uvoza svinja i svinjskog mesa. Znamo takođe da je i tržište mleka stalo zbog toga što se uvezlo, na neki način, mleko u prahu, pa su naši paori time jako oštećeni.
Pitam Ministarstvo poljoprivrede - kada će se utvrditi, zbog čijih interesa je dozvoljen uvoz mesa treće kategorije i velikih količina smrznutog svinjskog mesa, u trenutku kada stočari u Srbiji ne mogu da prodaju svoje tovljenike i zbog čega nije počeo izvoz svinjskog mesa u Rusiju, kao što je bilo nekada najavljivano? Kada će biti pronađeno rešenje za probleme na tržištu tovljenika? Ministar Ljajić je nedavno rekao da se razmena nekoliko opcija za rešavanje problema na domaćem tržištu tovljenika obavlja, među kojima je i povećanje nekih, da kažem, uslova za uvoz u cilju njegovog smanjivanja. Druga opcija su za različite vrste podsticaja i subvencija, na šta naši paori sigurno čekaju jer im je potrebna pomoć. Poljoprivreda je dugo godina bila čuvar socijalnog mira, ali na razvoju i stočarstva i mlekarstva i uopšte poljoprivrede se ne ni ne razmišlja.
Pitam ministarku poljoprivrede – kada će poljoprivreda biti naša razvojna šansa, kada će se razmisliti o tome da se pomogne poljoprivrednicima u ovoj zemlji, a ne da ih se uništava? Posebno tu mislim na mlade ljude koji su ostali na selima, koji žele da žive na selu od poljoprivrede, ali čim ulože u više stoke, uguše se. Čim ulože možda više novaca u drugu proizvodnju poljoprivrednu, opet se unište, tako da dolazi jedna teška godina za poljoprivrednike, ako se ne pomogne i mlekarima i stočarima i ratarima. Molim ministarku poljoprivrede da u što bržem roku odgovori kako će pomoći poljoprivredi do za mesec dana, jer počinju radovi na njivama.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, najpre imam pitanje za ministra energetike gospodina Antića i za ministra finansija gospodina Vujovića. Tiče se teme koja je uzburkala domaću javnost, a to je poskupljenje struje.
Zbog različitih dezinformacija koje se pojavljuju u javnosti, a vezane su za poskupljenje struje od 1. aprila, najpre pitanje za ministra energetike - da li će sve socijalne kategorije koje u ovom trenutku imaju popuste za plaćanje električne energije, imati te popuste i nakon 1. aprila? Jer, naravno, tzv. „nezavisni mediji“ proturaju različite informacije, vrlo je bitno zbog građana Srbije da se zna da li će zaštićene kategorije imati zaštićenu cenu i posle 1. aprila.
Pitanje za ministra finansija. Ministar finansija ovih dana govori oko akciza za struju i najavio je da ćemo za jedan kilovat-čas utrošene električne energije plaćati od 0,5 dinara po jednom kilovat-času. Pitanje za ministra finansija glasi – da li se razmišlja da se uvede tzv. stepenovana akciza? To znači da bi za ona domaćinstva, a takvih je preko milion u Srbiji, koja troše do 300 kilovat-časova, a koja su pretežno po ruralnim, odnosno seoskim, područjima Srbije, a imali su prošle godine elementarne nepogode i vidimo kako je i ova godina počela, znači jednu vrlo tešku ekonomsku situaciju, da li se može razmisliti da imamo za njih nižu akcizu, npr. od 0,2 dinara, a da onda za one koji su veći potrošači imamo, da kažemo, veću akcizu, pa da onda ta neka srednja akciza bude 0,5 dinara?
Ovo je vrlo važno pitanje, iako u Evropi imamo obrnutu situaciju, da oni ljudi koji su veći potrošači, njima je akciza manja, ali Srbija je u takvoj ekonomskoj situaciji. Možda ćemo i mi za dve do tri ili više godina moći da stimulišemo veću potrošnju, ali u ovom trenutku Vlada Srbije i ova dva resorna ministarstva treba pre svega da razmišljaju da se zaštite oni ljudi koji su najugroženiji, a kažem, to su u ovom trenutku pretežno porodice koje žive u ruralnim predelima i porodice koje troše do 300 kilovat-časova.
Kada sam pomenuo malopre ministra energetike, mislim da je vredno pažnje da Ministarstvo proceni da li postoji mogućnost da se porodicama koje primaju bilo koji oblik socijalne pomoći otpišu prethodna dugovanja za električnu energiju pre stupanja na snagu ovog novog poskupljenja od 1. aprila.
Sledeće moje pitanje se odnosi na ministra poljoprivrede i ministra trgovine. Gospođa koja je postavila poslaničko pitanje pre mene je već ta pitanja malo dodirnula, ali ja bih da ih još jednom pomenem, a odnose se u ovom trenutku, po meni, na najaktuelniju temu, a to je tržište mleka u Srbiji. Pitanje za ministarku poljoprivrede je – šta se čini u ovom trenutku da seljaci koji, evo u Šumadiji, ja dolazim iz Šumadije, iz Topole, imali smo prethodnih dana bukvalno po selima prosipanje mleka jer mlekare su odjednom prestale da otkupljuju mleko od seljaka i, nažalost, imamo situaciju da, bez reči objašnjenja, bez ikakvog otkaznog roka, mlekare se povlače. Objašnjenja su različita – da dolaze velike količine mleka iz Evropske unije, da je tržište Rusije stalo padom rublje, da su mlekare otkupljivale veće količine mleka a sada su stale i sada, nažalost, tu cenu plaćaju seljaci koji ni za koju cenu više ne mogu da predaju mleko.
Zbog toga je moje pitanje za ministarku poljoprivrede i za ministra trgovine gospodina Ljajića – šta će država učiniti, u kom roku, da se poboljša situacija na tržištu mleka u Srbiji? Posebno smo zabrinuti najavama da će sredinom 2015, znači sredinom ove godine, u Evropskoj uniji biti ukinute kvote za limite u proizvodnji mleka i bojimo se da će tek u drugoj polovini 2015. godine doći do ogromnog prelivanja mleka iz Evropske unije, iz susednih zemalja koje su susedi Srbiji, na teritoriju Srbije i da će tek onda naši seljaci, ako Vlada ne bude imala jasnu politiku, doći u opasnost da više apsolutno neće imati kome da predaju svoje mleko. Zahvaljujem.