Znači, ministar je prihvatio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem.
Želja u svim amandmanima je bila, bez obzira što se ne slažemo sa predloženim izmenama i što smatramo da bi trebalo uraditi novi zakon o hemikalijama i usaglašavati ga sa direktivama EU, želja je bila da u nekim delovima u kojima možemo, da kažem, popravimo tekst izmenjenog Predloga zakona.
U ovom amandmanu, u skladu sa članom 33, „PIC“ uredbe, koja je najviša uredba EU u oblasti hemikalija i upravljanja hemikalijama, predviđeno je objavljivanje liste kandidata za listu supstanci koje izazivaju posebnu zabrinutost, a u cilju davanja jasne informacije potrošačima i privredi, o kojim se supstancama radi.
Ovo je posebno interesantno zato što građani svakodnevno koriste preko 100.000 toksičnih, kancerogenih, mutagenih i ostalih štetnih i veoma opasnih hemikalija i zbog toga je neophodna rigorozna kontrola, zbog hemikalija koje se nalaze u različitim proizvodima, a koje su u vezi sa bolestima modernog doba. Tako u vezu sa hemikalijama, na osnovu naučnih istraživanja, mogu se dovesti i karcinom i leukemija i sterilitet i dijabetes i gojaznost i autizam i alergije i mentalne deformacije kod dece i imunološki poremećaj, kao i rak dojke i rak testisa.
Veoma je značajno ovo sve imati u vidu zbog toga što kada upravljamo hemikalijama može doći do veoma loših posledica, kao što vidimo.
Zahvaljujem na usvojenom amandmanu i kao i do sada, i kada se slažemo i kada se ne slažemo, imamo predloge, pa se oko toga raspravljamo. Zahvaljujem.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Zahvaljujem i ministarki koja je prihvatila ovaj amandman. Smatram da je veoma važno da na ovaj način nastavimo saradnju i diskusiju. Još jednom vam se zahvaljujem i u raspravi u načelu što ste nam to omogućili.
Koliko nam je drago što se ovaj amandman usvojio i što je postao sastavni deo zakona, toliko nam nije drago što Agencija nije na kraju vraćena i što nismo imali prilike da jednu agenciju koju je EU, kao što i sami znate, označila kao jednu od pet najuspešnijih u Srbiji, nismo uspeli da se izborimo za sve te mlade ljude koji su bili tamo zaposleni, kao mlade, stručne kadrove koje je Srbija proizvele na jedan potpuno nov i moderan način.
Smatram da je to velika stvar za Srbiju koju nismo uspeli u ovom slučaju da uvažimo. Potpuno smo svesni toga da ste kao ministarka, i o tome smo govorili, nasledili katastrofalno stanje od 2012. do 2014. godine i da smo u te dve godine vratili Srbiju 50 godina unazad kada je ova tema u pitanju. Smatram da je bilo veoma bitno da se u tom smislu skupi snaga i hrabrost da se Agencija vrati, kako bi na jedan sveobuhvatan način na temu hemikalija, biocidnih proizvoda, danas mogli potpuno drugačije da razgovaramo i Srbija bi danas umesto začelja bila sigurno jedan od lidera u regionu.
Pedeset godina smo iza Hrvatske, preko 100 godina smo u ovoj temi iza razvijenih zemalja EU. Smatram da je to nešto što smo morali kao zemlja da uvažimo i da prepoznamo kao nešto što je važno.
Do 2012. godine svi izveštaji Evropske komisije su bili pozitivni, 2012, 2013, 2014. i 2015. godine će biti sigurno negativni. Zaista bih voleo da zajedno sa poslanicima bilo opozicije, bilo pozicije, zajedno radite u ovoj oblasti do te mere da Srbiju vratimo na ono mesto koje joj pripada, a to je da bude lider makar u regionu, ako ne i jedan od primera u EU. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.
Ovo je još jedan primer pozitivne prakse koja se ovde nameće. Posle člana 60. dodaje se član 60a, koji glasi – izvoznik plaća taksu za procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja.
Amandmanom se vrši usklađivanje sa važećim jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa i to je još jedan doprinos DS pri kvalitetnijoj izradi ovih izmena i dopuna zakona. Mislim da je to takođe jedna od važnijih stvari.
Jako je bitno da se oko suštine ne razlikujemo i da zajedno upućujemo Srbiju u onaj pravac koji je EU prepoznala kao dobar tih godina kada smo imali pozitivne izveštaje. Smatram da i vi kao ministarka morate da uradite mnogo više od nas. Mi ćemo vas uvek podržavati kada se za to steknu uslovi i kao što ste vi rekli, kada date vi maksimum u datim okolnostima. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Branka Karavidić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać, od vremena grupe.

Uvažena predsednice, uvažena ministarko, damo i gospodo narodni poslanici, moja koleginica Branka Karavidić je u dogovoru sa nama podnela amandman na član 13. i predvidela da se član 13. briše.

Naime, članom 13. se regulišu takse. Kaže – visinu takse, obaveze plaćanja, kao i način plaćanja taksi iz člana 30. stav 5, člana 48, člana 61, člana 67. stav 7, člana 68. stav 5. i da ne čitam, to su sve novi članovi, koji predviđaju uvođenje taksi, i člana 76. stav 2. ovog zakona, utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine; prihod od taksi propisanih ovim zakonom pripada budžetu Republike Srbije.

Vlada je odbila ovaj amandman uz obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 17. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati i njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu. Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden javni postupak ili radnju koju je pružio, odnosno sproveo nadležni subjekat. Shodno navedenom zakonu, poslovi za koje se uvodi taksa spadaju u najsloženije postupke kojima se obezbeđuje minimalizacija štetnih efekata od hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu, pa tako ne postoji ekonomsko opravdanje da finansiranje ovih postupaka padne na teret građana, već na teret privrednih subjekata koji ostvaruju profit proizvodnjom, odnosno stavljanjem u promet hemikalija. Republičke administrativne takse propisuje se posebnim Zakonom o republičkim administrativnim taksama.

U ovom obrazloženju je došlo do zamena teza. Ovim amandmanom nije bila težnja da se prebaci plaćanje takse na građane, nego da i dalje ostanu isti subjekti, obveznici plaćanja taksi.

Cilj amandmana je bio da ne propisuje te takse Vlada, nego da one budu propisane Zakonom o administrativnim taksama koje donosi ova Skupština, jer ako Skupština propisuje takse, to subjektima koji plaćaju daje neku pravnu sigurnost i procedura donošenja taksi je javnija i objavljuje se u „Službenom glasniku“ i subjektima koji su obavezni da plaćaju zaista pruža veću mogućnost da se na vreme upoznaju i da ispunjavaju tu obavezu plaćanja taksi.

Znači, ovo što je rečeno u obrazloženju nije adekvatno onome što smo mi hteli da postignemo amandmanom. Ne želimo da prebacimo to na građane. Samo smo želeli da propisivanje tih taksi bude u nadležnosti Skupštine Zakonom o administrativnim taksama, kao i ostale takse što se propisuju. Zahvaljujem na pažnji.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, za razliku od moje poslaničke grupe, da kažem, Zeleni Srbije nastavljaju da insistiraju na tome da reči „budžetu Republike Srbije“ mogu da se dodaju reči „ili javnoj agenciji“, s obzirom da smatramo da je upravljanje hemikalijama jedino ispravno i na najbolji način moguće kroz javne agencije i planira se da prihod od taksi pripada budžetu Republike Srbije ili javnoj agenciji, ukoliko se za tim ukaže potreba kako bi se zakon efikasno sprovodio.
U prilog tome da se zakon efikasno sprovodio je da je Agencija za hemikalije donela 45 podzakonskih propisa na preko četiri hiljade strana i da su transponovani skoro svi relevantni propisi EU.
Takođe je, veoma interesantno i da je za upis hemikalija u Registar hemikalija podneto dve hiljade zahteva i odobreno. Za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa oko 30 i za PIS postupak oko 40.
Na drugoj strani, to piše u obrazloženju, od poslednjih izmena zakona nije započet veliki broj postupaka. Započeto je 1.676 predmeta za upis hemikalija u Registar hemikalija, 11 zahteva za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa, naročito opasnih hemikalija, i 14 zahteva za PIS postupak. To je jedna četvrtina i govori o zastoju u upravljanju hemikalijama od kada je ukinuta Agencija za hemikalije, a kaže se da se javna agencija može osnovati ako razvojni, stručni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politički nadzor, iako javna agencija može bolje i delotvornije da ih vrši, nego organ državne uprave, a naročito ako se u celini ili pretežno mogu finansirati scene koje plaćaju korisnici usluga.
Mi ovde imamo, više nego, da kažem, očigledno, da ukidanjem javne agencije hoćemo da izvršimo neki politički nadzor i na taj način, možda iz oblasti nezavisnog donošenja odluka, imamo politički nadzor ili eventualno političko uplitanje u donošenje odluka koje su hemikalije dozvoljene, a koje nisu, što naravno može imati implikacije na upravljanje životnom sredinom na teritoriji Republike Srbije. Zahvaljujem se.