Hvala.
Na član 27. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli zajedno narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo, zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić i zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko sa kolegama, poštovani narodni poslanici, ovo je poslednji član, član 27. u kome mi predlažemo da umesto stupanja na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, mi predlažemo da reč „osmog dana“ naime članom 151. Poslovnika Narodne skupštine, određeno je da ovlašćeni predlagač pri podnošenju predloga zakona daje i obrazloženje koje sadrži između ostalog razloge zbog kojih se predlaže da propis stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Pokušavajući da predstavi razloge ranijeg stupanja na snagu, predlagač izmena i dopuna Zakona o biocidnim proizvodima navodi, citiram – osnovni razlog zbog kog se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ je potreba da se obezbedi kontinuitet u funkcionisanju sistema upravljanja biocidnim proizvodima, kao i zakonski okvir za promenu nadležnosti u ovoj oblasti.
Čuli smo već od prethodnog govornika, od kolege Karića da je već dve i po godine to nije na snazi, odnosno taj zakon je praktično ukinut, tako da ne vidimo razloge zašto se ne bi poštovala zakonska obaveza o stupanju na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući današnjom sednicom, potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće iz ministarstva, vidim da neko neraspoloženje povodom naše rasprave ovde i povodom ovog amandmana i poštovani gosti iz ministarstva, ne razumem, otkud takva vrsta neraspoloženja, naročito kada se ima u vidu gospođo Bošković Bogosavljević da su sadržinu ovog amandmana potpisali svi poslanici opozicije u ovoj Narodnoj skupštini.
Poštovana gospodo, to nije česta situacija ovde. Mi imamo neke različite pristupe, ali ja smatram da obrazloženje i argumentacija koja stoji u osnovi ovog amandmana koji su potpisali svi poslanici opozicije, takođe treba nešto da nam sugeriše.
Moj je utisak poštovana gospodo, pre svega gospođo Bošković Bogosavljević, da ukoliko ne prihvatite i ovaj amandman, kao i ovaj prethodni na član 26. i 21. i 22. Zakona o hemikalijama, da će to da otkrije jednu vrstu vaše nekonzistentnosti, neefikasnosti i samovolje ove Vlade.
Vi ćete gospođo Bošković Bogosavljević po mom sudu da se priključite ovoj grupi ministara koji se ponašaju nekonzistentno u odnosu na ono što je i sadržina i procedura zakona koji se ovde usvajaju, pokazaćete jednu neefikasnost i samovolju.
Smatram, poštovana gospodo narodni poslanici, ako je Vlada takva, dajte nemojmo mi narodni poslanici da budemo takvi. Hajde da se mi usmerimo ka konzistentnosti, ka efikasnosti ovde prilikom usvajanja zakona i pre svega ka očuvanju vladivini prava umesto samovolje koju promoviše ova izvršna vlast, poštovana gospodo. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INTEGRISANOM SPREČAVANjU I KONTROLI ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Ivan Karić, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Primili ste izveštaje Odbora za zaštitu životne sredine i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Karić, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, u članu 1. kojim se menja član 6, da kažem mi smo intervenisali samo u smislu da u vremenu koje je utvrđeno usvojenom projektnom dokumentacijom, odnosno odlukom nadležnog organa o probnom radu, obrazloženje koje sam pročitao, obrazloženje Vlade i ministarstva u principu nema ništa sporno.
Želja našeg predloga u ovom amandmanu je bila da razgraničimo procese koji bi, za koje je potrebno možda više od 240 dana probnog rada i da se omogući nekim kompleksnijim, složenijim proizvodnim procesima da mogu da vrše monitoring i ono sve što je potrebno za IPPC dozvolu i duže od 240 dana da na taj način ne budu zeleni uvek oni koji su, koji onemogućavaju industriju i koji sprečavaju razvoj kako nas vrlo često ovde okarakterišu.
U predlogu izmene i dopune zakona utvrđuje se probni rad od najduže 240 dana. Složićete se da za neke proizvodne procese bi možda taj probni rad mogao da bude i duži, a da kažem, imamo i neku nesaglasnost sa članom 157. Zakona o planiranju i izgradnji gde piše da probni rad može trajati najduže godinu dana. Obaveza investitora je da prati rezultate probnog rada.
Nismo hteli da pokvarimo nikakve izmene i predlog izmene ovog Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja i ovde imamo potrebu da ukažemo da bi trebalo razmišljati o transpoziciji u sektoru industrijskog zagađenja po novoj direktivi o industrijskim emisijama i o direktivi o industrijskim emisijama iz 2010/75 EU, a ne samo o direktivi iz 2008/1 Evropske zajednice o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Inače je ova oblast vrlo kompleksna i dolazi do velikih problema. Izdato je samo 10 dozvola a to nas dovodi u problem da možda nećemo moći ni do 2020. godine da ispunimo sve ove rokove.
Možda bi na ovaj način, transponovanjem obe ove direktive, sprečili industriju da ulaže u najbolje dostupne tehnologije koje mogu vrlo brzo biti van ovih „bat tehnika“, zato što će biti van saglasnosti sa Direktivom industrijskim emisijama 2010/75. To može dodatno da iskomplikuje i položaj Srbije u toku pregovora, pa da onda moramo da produžavamo neke rokove dalje.
Ono što je za nas bilo interesantno u celoj ovoj raspravi, predlagali smo da integrisana dozvola obuhvati sve prethodne dozvole, da uđe na početku projektne linije i da investitor razmišlja odmah i o „bat tehnikama“, najbolje dostupnim tehnikama, ali da vodna dozvola, građevinska dozvola za upravljanjem otpadom integriše sve te potrebe. Naravno, to nije moglo da se reši samo ovim zakonom, to zahteva intervencije i u nekim drugim zakonima. Na taj način bismo integrisanu dozvolu stavili ravnopravno na početak projektne linije svih proizvodnih postrojenja za budućnost.
Ovde smatramo da je opet trebalo ponuditi kompletno novi zakon. Razumemo da ima problema koje bi trebalo prevazići, ali, znači, i zakon koji transponuje direktivu IPPS iz 2008, ali i zakon koji transponuje direktivu ovim industrijskim emisijama iz 2010. godine. Zaista se bojim da ćemo ovim tempom, sa ovako velikim i zahtevnim IPPS dozvolama, nećemo biti u stanju ni 2020. godine da ispoštujemo rok. I Hrvatski je rok pomeren na 2018, jer je i ona imala probleme sa tim rokom, ali verovatno da ni oni neće ni 2018. godine biti sposobni da to ispune. Moramo da osposobimo i administraciju i da vidimo, u stvari, da li nam još nešto nedostaje i da li Skupština može da pomogne u realizaciji ili u implementaciji ovih zakonskih predloga, da bismo brže izdavali dozvole, da bismo velika industrijska postrojenja kontrolisali. Jer, zaista, u okolini velikih industrijskih postrojenja imamo velike probleme sa zaštitom životne sredine.
Prema tome, bilo bi dobro da što pre, i kad imamo priliku da transponujemo, da transponujemo jednovremeno sve evropske direktive i na taj način zaokružimo proces, a da zaista našu industriju i ljude koji će tek ulagati u industriju upozorimo i na vreme osposobimo da mogu po novim standardima, da ih ne bi dovodili u zabludu i možda ukinuli, da tako kažem, neke „bat tehnike“ ili ih stavili van snage, a onda doveli njih u problem zato što su ulagali u najbolje dostupne tehnologije, nažalost, kojima je, ako smem da kažem, istekao rok trajanja. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko i saradnici, samo nekoliko reči vezano konkretno za ovaj amandman. Veoma respektujem zalaganje „Zelenih“ za zelenu Srbiju, ali mislim da je ovde u pitanju ili nerazumevanje ili nešto drugo.
Kada je bila načelna rasprava, ja sam, govoreći o izmenama i dopunama Zakona, istakao i sada ponavljam – najvažniji zakon u oblasti zaštite životne sredine je upravo Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zaštite životne sredine. Zašto? Zato što on ima za cilj da spreči, ne da leči, tako što će utvrditi uslove koje mora da ispunjavaju operateri, pa tek onda može da dobije dozvolu da radi.
Šta je suština izmena Zakona? Ima ih dve ključne. Jedna je kada su u pitanju novi operateri, koji ne mogu da počnu da rade dok ne dobiju dozvolu i druga je, postojeći, koji su dužni da prilagode svoje aktivnosti kroz jedan program mera kako da to urade do 2020. godine. E, upravo taj prvi amandman se odnosi na te nove operatere.
Amandman koji je podnet govori ovde da zakon želi da produži ili da reguliše probni rad. Zakon se ne bavi probnim radom postrojenja, barem ne ovaj predloženi zakon. To radi jedan drugi zakon. Ovde je bio cilj Vlade da, ne upuštajući se u to koliki će biti probni rad, kad se završi probni rad da se dobije dodatnih 240 dana do dobijanja dozvole da može da radi postrojenjem, pod dva uslova. Jedan od uslova je da testovi pokazuju da su one, kada je u pitanju zaštita životne sredine, u okviru zadatih mera i drugi je da ispunjava one tehničke uslove kroz tehnički pregled.
Ja mislim da je to izuzetno korektan predlog. Zašto? Zato što postrojenje tek kad završi probni rad može da zatraži dozvolu za integrisano sprečavanje, tzv. integrisanu dozvolu. Ali, to istovremeno može da znači da bi morao da prekine rad do dobijanja te dozvole. Da ne bi dolazili u tu situaciju, a to ekonomski veoma košta, predlagač odnosno Vlada je rekla – mogu da nastave sa radom i posle probnog rada, dakle, ne definiše probni rad nego i posle probnog rada, do 240 dana, ako su ispunjeni uslovi kada su u pitanju mere i zaštite životne sredine i ako ispunjava tehničke uslove odnosno upotrebnu dozvolu.
Prosto treba da se razumemo zbog čega ne treba prihvatiti taj amandman. Znači, ponavljam, niti se zakon bavi probnim radom, niti definiše to pitanje. On samo daje mogućnost da, koliko god je drugim zakonom utvrđen probni rad, da još do 240 dana može da nastavi da radi pod ova dva uslova koja sam izneo. Mislim da je apsolutno Predlog zakona korektan i daje mogućnost za rešavanje problema. Hvala lepo.

Gospodine Kariću, pretpostavljam da hoćete o amandmanu da govorite?
(Ivan Karić, s mesta: Da.)
Dobro, onda moram dati reč gospodinu Markoviću. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege dame i gospodo, predstavnici ministarstava, smatram da je ovaj Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine na neki način kruna svih naših napora, odnosno pokušaja da se u ovih nekoliko dana u načelnoj raspravi oko Zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima i na kraju o ovom zakonu izjasnimo o tome kuda ide dalje ovaj put, u kom pravcu će raditi država, ministarstvo, postupanje institucija itd.
Ja potpuno uvažavam intenciju ministarstva da se u samo jednom članu menja ovaj zakon, uvažavajući sve okolnosti, mada nismo dobili odgovore i u obrazloženju zakona od strane ministarke, ni u ovoj raspravi da li su baš ispunjeni svi uslovi, odnosno da li su građani Srbije, institucije Srbije zaštićeni u primeni ovog zakona, imajući, pre svega, u vidu mogućnosti da se neke strane kompanije bolje organizuju, da neke uslove koje danas ne mogu da ispoštuju u EU upravo u ovom međuprostoru od 240 dana, odnosno osam meseci, odnosno još šest meseci probnog rada, odnosno ne ispoštuju u odnosu na zakone po kojima funkcionišu ili rade u EU. Znači, to su neke dileme koje su vezane za naše izjašnjavanje po ovom zakonu, ali s obzirom da nije otvorena diskusija na pravi način i da nemamo vremena da razgovaramo o amandmanu, uvažavam da postoji dobra namera i da ćete možda u pravilnicima i podzakonskim aktima otkloniti svaku vrstu sumnje, da ne dođe možda do problema u funkcionisanju između privrednih subjekata u Srbiji, odnosno domaćih privrednika, u odnosu na tzv. strane investitore.
Ono što je nama ostala dilema, mi smo potpuno svesni da u ovoj raspravi koja je trajala, gde se vrši izmena 21 člana Zakona o hemikalijama, 26 članova Zakona o biocidnim proizvodima, ostaje i dalje dilema i nismo dobili odgovore na ključna pitanja - da li država Srbija po ovom modelu koji promoviše, odnosno posle usvajanja ovog zakona ima upravljanje, odnosno da li građani Srbije imaju zaštitu koju treba da imaju od institucija ove države? Da li ćemo imati adekvatnu kontrolu kvaliteta vode, vazduha, zemljišta? Da li će se akcioni planovi, o kojima smo toliko puta pričali, realizovati u narednom periodu? Da li će država Srbija biti sigurna da će ministarstvo koje je nadležno za rešavanje ovih problema adekvatno odgovoriti na sve zahteve EU? Da li ćemo u narednom periodu imati mogućnosti, snage i mudrosti da rešavamo pitanja koja su važna za građane?
Mi smo iz diskusije, odnosno iz rasprave koja je vođena ovih dana, posebno iz diskusije koja je vođena danas o amandmanima, potpuno sigurni da vi, poštovana ministarko, nemate podršku i da nećete imati adekvatne sagovornike u državnim institucijama po ovom pitanju.
Takođe, verujemo da imate dobru nameru, ali diskusija koja uvek vraća na prošlost, diskusija koja se bavi temama koje su prošlost, pogotovu ako je diskusija bez argumenata, koja je usmerena na to da se na neki način unizi ono što su uradili ljudi pre vas, ne dovodi rešenjima, odnosno ne doprinosi ničemu.
Mi smo potpuno sigurni da će u vrlo kratkom periodu ova Skupština opet otvoriti ove teme, da ćete morati da otvorite ove predloge, odnosno da razgovarate i da razmislite o ovim predlozima koje smo uputili u ovoj raspravi po ovim zakonima.
Potpuno sam, takođe, siguran da će koncept koji je ranije usvojen doći opet na dnevni red. Ja verujem da postoji dosta institucija, da postoji mnogo ljudi u Srbiji koji hoće ozbiljno i stručno i profesionalno i posvećeno da se bave ovom temom. Današnja rasprava u ovoj Skupštini upravo govori o tome da ti ljudi treba da sačekaju neku svoju novu šansu, ona će sigurno doći. Hvala.