Zahvaljujem se, gospodine Marković.
Upravo ste i rekli da sam upozorio koleginicu da nije govorila o dnevnom redu. Takođe sam rekao u sledećoj rečenici da neću da dozvolim da više niko govori van dnevnog reda i van ovog amandmana koji je na dnevnom redu, tako da nemate mogućnost da obrazložite.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik i nemate mogućnost da obrazložite i da iskoristite povredu Poslovnika za javljanje za repliku. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, a pre svega građani Srbije koji treba da čuju sve što pričamo u današnjoj raspravi, amandman na član 1. svakako i ja smatram i podržavam svoju koleginicu Ivanu Stojiljković za sve što je rekla, naravno, treba ga odbiti, pre svega što je on u suprotnosti sa Zakonom o hemikalijama koji podrazumeva ukidanje agencije koja je prethodno postojala.
Sve nadležnosti koje je ova agencija imala prenose se upravo na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovo ministarstvo imaće zaista težak i pretežak zadatak, jer nasleđeni su veoma veliki problemi.
Program „Očistimo Srbiju“ zaista je očistio Srbiju. Očistio je i moju opštinu Ivanjicu. Evo, samo kratko da kažem. Moja opština nema ni deponiju. Imala je jednu divlju deponiju koja nije imala nikakve elemente sanitarne deponije. Danas je to potencijalni problem i velika opasnost za moju opštinu.
Tu su mnogi drugi nerešeni problemi, kao što je problem otpadnih voda, nemamo ni transfer stanicu. Problem koji sam iznela i u načelnoj raspravi, zagađenja životne sredine. Stoga postavljamo još jednom pitanje – gde su pare, gde su novci uloženi u programe, da li samo u bilborde ili marketing? Kao što vidite nigde po Srbiji nemamo rešeno pitanje životne sredine. Problemi su ostali ovoj Vladi, ovom ministarstvu i ja ih podržavam da im svi zajedno damo podršku da ovakvim zakonima te probleme polako počinjemo i da rešavamo. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Milošević.
(Jovan Marković, s mesta: Da li mogu sada repliku, da obrazložim?)
Gospodine Markoviću, ako nemate Poslovnik, ja ću vam vrlo rado dati da pogledate.
Da li imate pravo na repliku u izlaganju gospođe Milošević, nijednom niste pomenuti, nije pomenuta stranka i mislim da stvarno preterujete.
(Jovan Marković, s mesta: Da li mogu u jednoj rečenici da obrazložim?)
Ne možete, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Peranović. Izvolite.

Hvala.
Uvažena gospođo ministarko sa saradnicima, kolege poslanici…
(Jovan Marković, s mesta: Gospođa je meni postavila pitanje.)

Skupština Srbije danas ne postoji samo zbog vas, nego postoji zbog 250 narodnih poslanika i svih 250 narodnih poslanika imaju mogućnosti i pravo da govore o amandmanima, a ne samo da mislite da je Skupština danas za vas i da samo vi govorite.
Niste ovlašćeni predstavnik Vlade da obrazlažete zakon, gospodine Markoviću, a vi ste se u tu ulogu izgleda uživeli.

Uvaženi predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, kolege poslanici, slažem se sa mojim prethodnim govornicima iz SNS da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Razlozi su brojni.
Ja dolazim iz opštine o kojoj smo u prethodnom periodu zaista mnogo pričali. Grad Šabac mogao je da bude jedna katastrofa kada je u pitanju ekologija i zaštita životne sredine. Samo ću u par navrata da se osvrnem na ono šta je prethodni režim, odnosno u mom gradu i dalje režim DS i njenih satelita, šta sprovodi i kako štiti, odnosno očuvava ekologiju.
Samo dvesta metara od centra Šapca postoji deponija koja je dostigla nivo četvrtog sprata. Sada je navodno ta deponija prebačena u onu čuvenu regionalnu deponiju Srem-Mačva, ali je i danje tu ostalo to đubre i smetlište koje je samo posle ovih poplava i onog peska koji je korišćen sa dva, tri santimetra pokriveno.
Hoću da istaknem da pored izvorišta našeg gradskog vodovoda, 50 metara od izvorišta izviru fekalije. Sva okolna mesta, mesne zajednice imaju svoje divlje deponije. Pitam lokalnu vlast, odbornici u Skupštini Grada SNS su u više navrata govorili o tome. Samo u toj deponiji kada krenu kiše najezda je glodara prema centru i prema naselju. To je i Kamičak i Bair i Donji šor.
Hoću da istaknem da jedno bahato ponašanje lokalne vlasti i vlasti iz prethodnog režima na republičkom nivou je dovelo do svega toga. Zaista smatram da se poslanici opozicije bez ikakvog prava bune, bez ikakvog prava ukazuju da ova republička vlast radi pogrešno.
Samo postavljam pitanje – kakvu su oni ekologiju stvorili? Kakva je to zaštita životne sredine rađena kada su silni milioni evra potrošeni na raznorazne kampanje, na raznorazne lične promocije, na raznorazne projekte i na raznorazne bilborde? Zaista, mislim da je neuputno govoriti o tome, a kako reče kolega Đukanović, kako nekoga nije sramota da priča o tome? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, pre sat vremena je šef poslaničke grupe jedne od stranaka vladajuće koalicije pozvao svoje kolege da pričaju o čemu oni god žele. Mislio sam da ste vi to čuli, gospodine Bečiću. Dakle, pozvao ih je da pričaju o problemima u svojim lokalnim samoupravama.
Gospodine Bečiću, član 107. Poslovnika kaže da narodni poslanici mogu da pričaju o tački dnevnog reda koja je u toku. Ovako mogu da pričaju na sednici glavnog odbora SNS, ali ne mogu u Skupštini Srbije. Vi ste dužni da obezbedite da se priča o dnevnom redu, da se priča o stanju životne sredine kakva je ona sada i predlozima koje je Vlada podnela da uredi neke oblasti.
Sada se ne priča o tome. Sada se priča o nekim sasvim drugim temama zato što su pozvani da to urade iz stranačke discipline. Vi ste tu prvi među jednakima, a ne član SNS, danas, da uredite i da ovu sednicu uvedete u neki normalan tok.

Gospodine Veselinoviću, da ste bili u sali, pošto ste upravo sada ušli u salu, videli biste i čuli biste da sam upozoravao narodne poslanike da govore o temi, da sam prekinuo replike, da su narodni poslanici koji su govorili pre nego što ste vi ušli u salu govorili o temi, o amandmanu, govorili o svojim argumentima, zašto neki amandman, u ovom slučaju amandman na član 1. ne treba prihvatiti i u početku izlaganja, u sredini izlaganja i na kraju izlaganja su pomenuli amandman koji je na dnevnom redu i ja nemam mogućnosti da im ne dozvolim da govore. Pošto su u međuvremenu kroz argumente zašto ovaj amandman ne treba prihvatiti rekli i pomenuli svoju opštinu, ja to ne mogu da sprečim.
Da li želite da Skupština izjasni o povredi? (Da.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Dragana Barišić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je zakon u potpunosti opravdan i da je njegovo donošenje neophodno, a da je amandman na član 1. neprihvatljiv kao i svi ostali amandmani podneti od kolega iz opozicije. Evo, reći ću zašto.
S obzirom na to da dolazim iz Kruševca, grada gde je do 2012. godine vladala DS, i grad je bio jedna velika deponija. Na svu sreću, tada dolazi SNS na vlast na čelu sa našim sada ministrom Bratislavom Gašićem, koji našem gradu vraća stari sjaj. Nažalost, do tada je gradom vladala žutica, ne ponovilo se.
Inače, ono što želim da kažem, gospoda koja su dobila novac za projekat „Očistimo Srbiju“ novac su koristila za bilborde, ružila moj grad, ne samo moj grad, nego i druge gradove Srbije. U Kruševcu je postojala deponija, samo jedna deponija, nazovi deponija, gde nije bilo primarne selekcije na mestu nastanka otpada. Nisu izgradili ni reciklažni centar koji je bio neophodan, a da ne govorim o problemima oko Ćelijskog jezera u vreme poplava.
Zato mislim da nemaju pravo da daju bilo kakve argumente na ove amandmane, jer su imali priliku i pokazali sve što znaju. Ono što je jedno jedino pozitivno u svemu ovome je što su građani Srbije prepoznali njihove kvalitete i da ih uspešno čiste sa političke scene Srbije. Hvala.