Reč ima Marijan Rističević, pa ću vam dati reč po amandmanu jer nije bilo direktnih prozivki. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih čak bio voljan da podržim ovakvu vrstu amandmana, jer i ja sam pristalica nekih skraćenih rokova, ali ne smatram da je protivustavno da se podzakonska akta donesu u roku od tri meseca.
Ja sam kao nekadašnji poslanik gledao kako se krši Ustav i odbijao da glasam kada se Ustav kršio. Na primer, dok je moj kolega poljoprivrednik bio premijer, predložen je zakon koji je bio protivustavan, koji je tako i proglašen, da uhapšeni nemaju pravo na branioca dva meseca. Ja sam prisustvovao i odluci i zakonu koji je donet za to vreme da tužioce bira Vlada. Dakle, toliko je bilo nezavisnosti, toliko je bilo ustavnosti, da je u to vreme donet zakon, koji je, naravno, kasnije je proglašen protivustavnim, po kome su ministri, odnosno Vlada Republike Srbije birala je tužioce i samim tim su oni bili u funkciji, ne građana, već političkoj funkciji Vlade i partija koje su sačinjavale Vladu.
Nemam ništa protiv da se ovaj rok skrati, ali mislim da samim tim što u zakonu piše da će se podzakonska akta doneti u roku od tri meseca, da je to sasvim dovoljno, da to može da znači da će biti doneti i u roku od nedelju dana, da mogu biti doneti u roku od mesec dana i dva meseca, ali je Vlada, odnosno Ministarstvo koje se bavi zaštitom životne sredine dobilo neki razuman rok od tri meseca. Ja im savetujem da taj rok ubrzaju i da se, ukoliko je to moguće, u proceduri uklope u ovih 30 dana, a ako treba i neki kraći rok da bude.
U svakom slučaju, ja sam za brzinu, ali da se ne izgubi na kvalitetu i voljan sam čak da podržim ovaj amandman, ali smatram da zakon nije protivustavan, da je bilo protivustavno ono što sam već opisivao i da baš nije uputno da neko ko je kao predlagač nekada kršio Ustav na najvažnijim pitanjima civilnog društva, da zbog jedne odredbe da će u roku od tri meseca biti donet pravilnik kaže da je to protivustavno.
S tim u vezi, 2009. godine, koliko znam, donet je Zakon o bezbednosti hrane, a 2012. godine, kada smo došli, planski akti, odnosno planski dokumenti koji su vezani za bezbednost hrane, koji nisu bili usvojeni tri godine. Dakle, voleo bih da prilikom ovakvih amandmana neko bude malo i samokritičan, s obzirom da su rokovi koji su ovde propisani obavezujući, a da u nekim zakonima koji su donošeni do 2012. godine nije bilo rokova za donošenje podzakonskih akata, već je to stajalo samo uopšteno.
Dakle, ako je rok tri meseca, to ne znači da podzakonska akta ne budu doneta i za mesec dana. Ja bih bio voljan da podržim ovakav amandman, ali se bojim da iz nekih drugih tehničkih uslova ne ograničimo Vladu, ali svakako im preporučujem da budu vredni, ažurni, da vreme provode u trudu i znoju, da rade onako kao što nije radila prethodna Vlada i sve će biti u redu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Očigledno da je naš amandman bio dobar i očigledno da je i moja diskusija pogodila na pravo mesto, jer ovakav odziv komentatora renesansnog znanja i obrazovanja je potvrda tome.
Naravno, pažljivijim slušanjem, razumevanjem srpskog jezika, pa i sposobnošću čitanja može da se dođe do puno dobrih zaključaka. Recimo, u smislu razumevanja da sam pomenuo Ustav kada sam govorio o amandmanima na član 21. i na član 22. Član 22. je direktno kršenje Ustava, a to je skraćenje roka za važenje zakona sa osam dana na jedan dan. To piše u Ustavu i bilo bi dobro da narodni poslanici učine napor i u okviru svojih sposobnosti i mogućnosti razumevanja, čitanja i analize dođu do saznanja koja su u izvoru u Ustavu, a važna su za rad narodnih poslanika.
Očigledno je da je amandman i diskusija na pravom mestu i zbog toga što se ministarka brani ćutanjem. Znači, apsolutno je bez bilo kakvog komentara na ovaj naš Predlog zakona, osim ako ova hrpa reči koja je napisana kroz obrazloženje treba da bude taj komentar koji je neponovljiv. Ja sam siguran da ni pisac ovih redova ne može da ponovi ovu formulaciju.
Naravno da postoje u Ustavu odredbe koje bi mogle da dokažu da je i ovo skraćivanje roka, odnosno onaj kratak rok, da je i to neustavno, ali nije moje da se bavim analizom Ustavnog suda. Po Ustavu se i vladavina prava pominje. Postoji puno stvari koje definiše Ustav, pa i vladavina prava. Ne postoji racionalno obrazloženje za to da se veliča zakon kao zakon koji treba ponovo da uvede red u oblasti hemikalija, posle ne znam koliko godina katastrofe u toj oblasti, da se sa takvim zakonom, koji se sprema jako dugo, ozbiljno i koji smo mi, ponavljam, bili spremni i da podržimo, zato što je u principu to jedan solidan zakon, da se paralelno s tim ne radi na onom delu koji se tiče podzakonskih akata.
Ne postoji nikakvo istraživanje koje treba sprovesti nakon donošenja zakona koji važi sutradan od dana donošenja, a ne osam dana, kao što to kaže Ustav, pa da se onda počne sa jednim velikim istraživanjem, analizom, verovatno sa stranim savetnicima iz nama dalekih, ali prijateljskih zemalja, sa ljudima koji pune naslovne strane svetskih novina, da bi neki „delivery team“ ili neka specijalna ekipa iz Vlade došla do otkrića kako će, kao što ovde piše, najsloženije administrativne postupke na poslovima upravljanja hemikalijama, potrebno je da se uradi adekvatna procena opravdanosti troškova, kojima će se uspostaviti održiv mehanizam upravljanja hemikalijama. Opravdanost troškova? Troškovi ne mogu da budu opravdani i neopravdani. Radnje koje su neophodne da se dođe do nekog dokumenta su neophodne, a troškovi su realna posledica rada na tim dokumentima.
Ne postoji nigde formulacija da se neko bavi opravdanošću troškova. Naravno da je jasno koji su poslovi i koje su radnje neophodne, zna se njihova cena i onda se tako formira cena svakog proizvoda, pa čak i takse koje su, šire gledano, jedna vrsta proizvoda. Zato ostajem pri tome onome što je jasan utisak, a to je da se ovo odbija samo zato što dolazi iz opozicije i to nije neobično, to nije samo primer u Srbiji, ali najgori primeri takve vrste su u Srbiji.
Svako podsećanje nekih kolega na to šta je nekad bilo i pozivanje na Ustav i pozivanje, direktno ili indirektno, na akciju „Sablja“ mene ispunjava zadovoljstvom, jer to je jedna policijsko-pravosudna akcija koja je na čast Srbiji, građanima Srbije, svima koji su u tome učestvovali i mojoj malenkosti, koji je imao tu čast da praktično na jedan način vodi tu celu akciju koja je ostavila najbolje rezultate u toj oblasti u posleratnoj Evropi, a ne samo u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Nisam najbolje razumeo argumentaciju i naročito onaj deo oko pominjanja stručne spreme. Ne krijem i sa ponosom ponavljam da sam po struci diplomirani mašinski inženjer, da sam to zvanje stekao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao hiljade i hiljade ljudi pre mene i posle mene. Voleo bih da se svako ko se lati te akademske čestitosti prvo kvalifikuje na način što će sam reći šta je, kako i koje je škole je završio.
Žalosno je što se na manjak argumentacije odmah ulazi na uvrede i prelazi na teren uvreda jer ukoliko se koristi argumentacija koja nije vezana za ovaj amandman, a koriste argumentacije iz nekog drugog, onda neko pažljivo ne sluša dobro raspravu, ne čita dovoljno dobro Poslovnik o radu, koji kaže da se rasprava vodi samo o tački koja je na dnevnom redu, odnosno o amandmanu koji je na dnevnom redu.
Ako se neko već tako lako lati Ustava i odredbi Ustava, zašto je onda meni zabranjeno da pitam – a koja je to odredba Ustava prekršena, ukoliko se podzakonska akta donose za tri meseca? Po čemu je to vlast bahata ako se opredelila za tri meseca, jer smatra da je taj rok od tri meseca tačka spajanja za vreme, brzinu i kvalitet podzakonskih akata i, što je najvažnije, pravljenje infrastrukture koja će da i ta podzakonska akta, ali i zakon da primenjuje?

 Vreme.

Jel ja ne mogu da govorim po amandmanu?

Po amandmanu govorite. Izvinjavam se, pošto sam mislio da ste dobili reč po replici. Izvinjavam se, gospodine Babiću, nastavite.

Pozivam se, i time ću završiti, gospodine Bečiću, na reči predlagača, a to je da za ovaj amandman nema utemeljenja u Ustavu i zbog toga što je izrečeno, mislim da o ovom amandmanu ne treba glasati i ne treba ga prihvatiti.
Ono što je takođe jako čudno i nepotrebno, što je i u ono vreme kada sam bio opozicioni narodni poslanik i sada kada podržavam Vladu, kao uostalom i većina građana Republike Srbije, uvek sam se radovao novim prijateljima i novim prijateljstvima i novim znanjima i novim iskustvima koja će doći u državu Srbiju. Bez obzira ko napravio ta prijateljstva, to su prijateljstva vaše države. Ali mi smetaju ona stanja u našem društvu, da kada u Beograd u zvaničnu posetu dođe Vladimir Putin predsednik Rusije. Zašto je došao? Nepotreban je. Kada u Srbiju dođu predstavnici Ujedinjenih Arapskih Emirata, a znamo kakav je investicioni potencijal i prijateljstvo i želja da investiraju u Srbiju - ne trebaju ni oni, znate, zato što ih je dočekao predsednik Vlade. Kada u Srbiju dolazi Toni Bler, sa novi znanjima koja našu državu ne koštaju ništa, ali su donesena - ne treba nam ni on. A ko nam treba? To dolazi od istih onih koji su nas iz ovih skupštinskih sala, iz ovih klupa, plašili, ne nas, znali smo da toga neće biti, plašili su građane Republike Srbije.
Odzvanjaju mi u ušima reči 2012. godine kada se formirala Vlada u kojoj je učestvovala SNS, da će takvom Vladom, bez njih, Srbija biti u izolaciji, hiperinflacije, sankcije, ludila. Onda kada se tako nešto nije desilo, onda kada se desila politika spajanja, politika prijateljstva, prvenstveno na evropskom putu i prijateljstva sa evropskim narodima, kada su se desili snažni kontakti i snažne integracije u regionu, kada je u ovoj sali bio i predsednik Hrvatske i predsednik Mađarske i predsednik Slovenije i predsednik Skupštine Crne Gore, kada je na najvišem nivou primljen kao državnik, zato što to jeste, predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, i u Sarajevu i u Zagrebu, i u Moskvi i u Berlinu, i u Parizu, onda nam smeta i to. A šta odgovara? A šta odgovara? Šta je dobro?
Kada visoki predstavnici Evropske unije kažu – dajte dokaz za cenzuru u Srbiji, onda će od istih tih ljudi doći izgovor i reči – zbunio se. Da li se zbunila i gospođa En, koja je danas sa ove skupštinske govornice ukazala na reformske korake i na sve ono što sprovodi Vlada Republike Srbije? Zašto postoji deo našeg društva koji se mršti na sve dobre stvari koje se dešavaju? Zahvalio sam se i na tome. Zahvalio sam se i na onom prostoru gde još možemo da napredujemo, zato što je podsticaj i jedno i drugo. Ali, nikada neću razumeti, nikada neću podržati da zbog čiste političke mržnje ću dočekati na nož sve dobro što se dešava u našem društvu i u našoj državi.
Ovim amandmanom koji je regularan, ali obrazloženjem koje nije u skladu sa Poslovnikom o radu, a naročito ne da je time i ovim Predlogom zakona Vlada prekršila Ustav, SNS će glasati protiv usvajanja ovog amandmana.