Po amandmanu.
Lično sam uvek za skraćenje rokova. Lično sam uvek da država radi i brže i operativnije, ali nisam za to da se na uštrb kvaliteta podzakonskih akata usvajaju predlozi i da se smanjuju rokovi.
Kada mislim na podzakonske akte, ne mislim samo na slovo na papiru, na te predloge koji će se napisati i usvojiti u okviru Ministarstva i u okviru Vlade, već i sama infrastruktura koja je neophodna i koju je neophodno napraviti i pripremiti da bi se ovaj zakon, ali i ta podzakonska akta na pravi način primenila.
Međutim, ono što mi smeta kod predlagača, ni prkos ni inat, već neistina. Neistina izrečena u tome da na ovaj način neko u Vladi krši Ustav. Ja vas pitam – gde to u Ustavu piše i gde to Ustav određuje rok za izvršenje podzakonskih i za pravljenje podzakonskih akata? Ne piše. Nigde se u Ustavu ne kaže da je rok za donošenje i za usvajanje podzakonskih akata mesec, dva, tri, šest ili deset dana. To jednostavno ne piše.
Zbog toga, u debati koja je mogla da se vodi na jedan korektan i civilizovan način, gde možemo pričati o rokovima, ali ne na uštrb kvaliteta, ulazimo u jednu vrstu političkog prepucavanja, političke mržnje i iznošenja neistina da je neko prekršio Ustav, što je ozbiljna optužba, ali kada nije utemeljena u realnosti, kada nije utemeljena u istini, onda je to već jako neozbiljno jer nigde, podvlačim, u Ustavu ne piše da je rok za izvršenje podzakonskih akata, odnosno za donošenje podzakonskih akata mesec, dva, tri, šest ili deset dana.
Zbog toga Srpska napredna stranka insistira, naravno, na što bržoj implementaciji i ovog zakona, na što bržem donošenju ovih zakonskih akata, na što boljem uređenju ove oblasti, ali, naravno, gde će se uskladiti brzina sa kvalitetom samih akata.