Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Povreda Poslovnika, reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana ministarko Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, smatram da ste, gospodine Bečiću malopre povredili Poslovnik Narodne skupštine i to članove 104. i 106. Poslovnika Narodne skupštine.
Član 104. tiče se prava jednog narodnog poslanika na korišćenje replike drugom narodnom poslaniku nakon govora tog narodnog poslanika.
Očigledno je da je narodni poslanik koji je govorio pre narodnog poslanika, gospodina Neđe Jovanovića, dao svoj osvrt na ono o čemu je govorio narodni poslanik Zoran Živković, pogrešno tumačeći jedan dobar deo onoga o čemu je govorio narodni poslanik Zoran Živković i prema članu 104. narodni poslanik Zoran Živković je u takvom slučaju, poštovani predsedavajući Bečiću, imao pravo na repliku, a vi mu to pravo niste dali.
Dakle, povredili ste Poslovnik. Povredili ste i član 106. Poslovnika Narodne skupštine, kada narodnog poslanika koji je govorio pre narodnog poslanika Neđe Jovanovića, niste upozorili da se u svojoj diskusiji vrati na ono što je tačka dnevnog reda, član 106. tiče se toga.
Tačka dnevnog reda u ovom momentu je naš amandman, narodnog poslanika Zorana Živkovića i mene na jedan član Predloga zakona o hemikalijama.
Narodni poslanik koji je govorio, je govorio o svemu, osim gospodine Bečiću o onome što je predmet i sadržina našeg amandmana. Vaša je obaveza bila da ga za početak upozorite, da se vrati na tačku dnevnog reda.
Vi niste reagovali ni na osnovu člana 104. ni na osnovu člana 106. povredili ste Poslovnik, i sebi molim vas, sada na osnovu Poslovnika, izrecite meru upozorenja, gospodine Bečiću.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Kao što se pozivate na član 104. ne čitate ga do kraja. Gospodin Živković je dobio pravo na repliku na izlaganje gospođe ministarke kada su uslovi bili i kada je pomenut u tom izlaganju.
Takođe, da ne čitam ponovo isti član 104, ali na kraju se kaže – o korišćenju prava iz člana 1, iz stava 1. i 2. ovog člana, odlučuje predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući.
Ja sam procenio da izlaganje gospodina koji je govorio i na čije se izlaganje poziva gospodin Živković, da ima pravo na repliku, nema mogućnosti, nije pomenuto ime i prezime, ni u negativnom kontekstu, nisam ga prepoznao iz tog izlaganja, tako da sam smatrao da mogu da koristim član 104. i da odlučim o tome da li ima prava ili nema pravo na repliku.
Ja sam odlučio da nema pravo na repliku. Svaki sledeći put kada procenimo da ima pravo na repliku, repliku će i dobiti.
Zahvaljujem.
Da li da se glasa o ovome? (Da)
Hvala.
Da li još neko želi po amandmanu?
Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, mislim da je veoma važno da nastavimo našu raspravu o našem
amandmanu na član 21. ovog Predloga zakona, pre svega, poštovana gospodo, zato što je Narodna skupština institucija u kojoj se raspravlja o idejama i predlozima zakona, umesto da se u Narodnoj skupštini ćuti, kao što je red, poštovana gospodo.
Povodom našeg amandmana ovog, da se dijalog ceni umesto da se naziva i označava mržnjom, kao što je to uradio malopre gospodin Babić, ne može poštovana gospodo usmerenost ka dijalogu da bude mržnja, naročito u instituciji koja služi za raspravu, poštovana gospodo.
O čemu je ovde reč, da podsetim još jednom i narodne poslanike i ministarku Bošković Bogosavljević i uvažene gošće i goste iz Ministarstva, kako bismo vas ubedili da prihvatite ovaj naš amandman i sledeći na član 22.
Dakle, u članu 21, još jednom da se podsetimo, Vlada je predložila sledeće – da podzakonski propis o kojem govori gospođa Bošković Bogosavljević, koji se donosi na osnovu ovog zakona, da će se doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Mi smo predložili poštovana gospodo, da malo podsetim i narodne poslanike, možda neko nije stigao da pročita sve amandmane i obrazloženje zašto je neki odbijen, a neki prihvaćen, predložili smo da će se podzakonski propis koji se donosi na osnovu ovog zakona, doneti u roku od mesec dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, mi predlažemo, umesto tri meseca, mesec.
Vlada je odgovorila na naš amandman zašto ga ne prihvata i Vlada, predstavnik Vlade je napisao – amandman se ne prihvata, zato što je za donošenje ovog propisa, kojim se uređuje visina taksi za najsloženije administrativne postupke na poslovima upravljanja hemikalijama, potrebno uraditi adekvatnu procenu opravdanosti troškova.
Dakle, potrebno je neko vreme, kako ja razumem, da se uradi adekvatna procena opravdanosti troškova.
Sada ja, poštovana gospodo, upravo u ovom obrazloženju Vlade, u odgovoru gospođe Bošković Bogosavljević, kada se javila ovde povodom našeg amandmana, primećujem jednu nekonzistentnost, poštovana gospodo.
Dakle, Vlada kaže, treba nam mnogo vremena za procenu opravdanosti troškova. Vlada nam time kaže, neko vreme koje smo mogli i do sada da koristimo za ovakvu vrstu procene, jer se Predlog zakona priprema, neko vreme protiče, a mi nismo iskoristili za to i sada za Predlog zakona, poštovana gospodo, za koji predlažemo da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, što je nešto što nije redovno stanje, što nije poštovanje onoga što je zakon i Ustav, onda se za takav zakon koji odmah sutra treba da stupi na snagu, traže tri meseca, za podzakonski propis.
Poštovana gospodo, ja u tome primećujem jednu vrstu nekonzistentnosti. Naš predlog je bio, poštovana gospodo, mnogo je tri meseca. Ministarstvo treba da pokaže da se ozbiljno bavilo i do sada ovom materijom, da je analiziralo, pripremalo, išlo u susret ovoj raspravi, a ne čekalo današnju raspravu da se da još tri meseca.
Argumentacija koju mi nudimo ovde služi tome da i ono što je sadržinski, mi smo to tako i ocenili, dobro da bude na odgovarajući, formalni način zaokruženo. Naš zakon nije samo sadržina, nego je pitanje i forme i procedure. I da li je potrebno, poštovana gospodo, u danu kada smo ovde imali gošću iz Saveta Evrope, da se ponovo poziva na jednu tačku Rezolucije Evropskog parlamenta koji i danas raspravlja o Srbiji, da se pozovem na jednu tačku gde Evropski parlament u Rezoluciji kaže – preveliki broj zakona po hitnom postupku. Sada vidimo da i u onim slučajevima kada za to ne postoji opravdanje, gospođo Bošković Bogosavljević, naročito ako smo dve i po godine imali neuređeno polje jednim delom kojeg se tiče i ovaj zakon.
Pa dajte da zakon stupi osmog dana i da ova Vlada sebi zada jedan zadatak i da kaže – za mesec dana to da uradimo, da pokažemo jednu efikasnost. Ako Vlada neće, da narodni poslanici ovde, svi mi zajedno, pritisnemo tu Vladu da Vlada uradi to efikasnije nego što sama predlaže, gospođo Bošković Bogosavljević. Hvala.

Replika, pošto ste pomenuti, narodni poslanik Zoran Babić.

Najočitiji primer nekonzistentnosti je kada pogledate ova dva amandmana. Po jednom amandmanu se rokovi skraćuju sa tri meseca na mesec, a po drugom amandmanu se rokovi produžuju sa danom stupanja na snagu ovog zakona, sa sutradan na osam dana. To je očiti primer nekonzistentnosti i nedogovora sa samim sobom.
Ali ću ja sada biti malo i obazriviji, pošto vidim da bi neke kolege meni da ograniče prostor, to je valjda tako demokratski, i da mi ograniče šta ja smem a šta ne smem u izražavanju, pa je tako „stoko jedna“ prihvatljivo, a „mrzeti“ nije prihvatljivo. Kako nazvati slučaj kada se koristi argumentacija iz nekog sasvim drugog amandmana govoreći o amandmanu koji je na dnevnom redu? Nepoznavanje Poslovnika ili neznanje? Da li je i to zabranjeno?
Sa druge strane, kada se koristi argumentacija da je prekršen Ustav i da je to bahatost, a da nije citirano i koji član Ustava i po čemu, iako to ne postoji, onda umesto jednog – izvini, opet smo suočeni sa salvom uvreda. Šta je to drugo već deficit sa istinom ili izrečena laž? Prema tome, birajte da li ćete političku mržnju, neistinu, deficit sa istinom, laž i neznanje. Ali, ja mislim da su u ovom trenutku i u ova dva amandmana na sceni svih pet slučajeva.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, poštovana gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz ministarstva, kada sam izabran za narodnog poslanika, poštovana gospodo, u ovom sazivu naše Narodne skupštine, ja sam izabrao da se ovde borim za najbolje moguće zakone. I svaki put kada učestvujem u raspravi, poštovana gospodo, povodom bilo kog našeg ili tuđeg amandmana, povodom bilo kojeg predloga zakona, ja se borim da zakoni budu najbolji za građanke i građane naše države.
Zato mi je važno ovde da kažem dve stvari, u odgovoru gospodinu Zoranu Babiću. Najpre, poštovana gospodo, u našim amandmanima nema nekonzistentnosti. Apsolutno sledimo logiku. Mi se pozivamo na član 3. Ustava koji se tiče jednog od ključnih načela naše države – vladavine prava, poštovana gospodo. A vladavina prava se tiče i opštosti zakona i usaglašenosti zakona i zakonitosti i pravednosti, poštovana gospodo, a mi se u našim amandmanima pozivamo na taj član Ustava.
Mi smo konzistentni zato što mi tvrdimo ovde da zakon treba da stupi na snagu onako kako je zakonom i Ustavom predviđeno, a ne da se skraćuje vreme, ali da se vreme koje je potrebno za podzakonski akt smanji na mesec dana, jer je tri meseca, po našem mišljenju, mnogo.
Poštovana gospodo i gospodine Bečiću, ovo da prenesete gospodinu Babiću, kada jedan narodni poslanik dijalog i raspravu nazove mržnjom, onda je to, po mom sudu, udar na demokratiju u našoj državi, naročito kada to radi šef poslaničke grupe najveće stranke u našoj Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Replika, pominjanje imena i prezimena, narodni poslanik Zoran Babić, izvolite.
Ovim zatvaramo krug replika.

Ako je politička mržnja udar na Narodnu skupštinu Republike Srbije, onda ću vas pitati gospodine Bečiću i zamoliti da pitate gospodina Pavićevića - a šta je kada jedan narodni poslanik vas gospodine predsedavajući, a na taj način i sve druge narodne poslanike, a na taj način i sve građane Republike Srbije koji su nas izborima ovde poslali da predstavljamo njihove interese i da štitimo njihove interese, da ih predstavljamo, ovde nazove „stoko jedna“? Na šta je to udar? Na šta je to udar? Na koga je to udar?
Sa druge strane, ja ću po treći put i ponavljaću dokle god ne dobijem odgovor, a dobiću ga verovatno i onda kada nam gospodin Pavićević kaže koji je to notar koji je imao prihod od 160, 180 hiljada evra za jedan mesec. Nije rekao i to traje već duže od pola godine.
Član 3. – Vladavina prava je osnovna pretpostavka ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Gde su tu rokovi za podzakonska akta? Nema ih. Ali zato jeste politička mržnja kada koristite argument koji ne stoji, samo da bi napali Vladu i predsednika Vlade, Aleksandra Vučića. To jeste mržnja, ma koliko se vi ježili na to, jer je to istina.