Hvala.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.
Ovo je još jedan primer pozitivne prakse koja se ovde nameće. Posle člana 60. dodaje se član 60a, koji glasi – izvoznik plaća taksu za procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja.
Amandmanom se vrši usklađivanje sa važećim jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa i to je još jedan doprinos DS pri kvalitetnijoj izradi ovih izmena i dopuna zakona. Mislim da je to takođe jedna od važnijih stvari.
Jako je bitno da se oko suštine ne razlikujemo i da zajedno upućujemo Srbiju u onaj pravac koji je EU prepoznala kao dobar tih godina kada smo imali pozitivne izveštaje. Smatram da i vi kao ministarka morate da uradite mnogo više od nas. Mi ćemo vas uvek podržavati kada se za to steknu uslovi i kao što ste vi rekli, kada date vi maksimum u datim okolnostima. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Branka Karavidić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać, od vremena grupe.

Uvažena predsednice, uvažena ministarko, damo i gospodo narodni poslanici, moja koleginica Branka Karavidić je u dogovoru sa nama podnela amandman na član 13. i predvidela da se član 13. briše.

Naime, članom 13. se regulišu takse. Kaže – visinu takse, obaveze plaćanja, kao i način plaćanja taksi iz člana 30. stav 5, člana 48, člana 61, člana 67. stav 7, člana 68. stav 5. i da ne čitam, to su sve novi članovi, koji predviđaju uvođenje taksi, i člana 76. stav 2. ovog zakona, utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine; prihod od taksi propisanih ovim zakonom pripada budžetu Republike Srbije.

Vlada je odbila ovaj amandman uz obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 17. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati i njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu. Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden javni postupak ili radnju koju je pružio, odnosno sproveo nadležni subjekat. Shodno navedenom zakonu, poslovi za koje se uvodi taksa spadaju u najsloženije postupke kojima se obezbeđuje minimalizacija štetnih efekata od hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu, pa tako ne postoji ekonomsko opravdanje da finansiranje ovih postupaka padne na teret građana, već na teret privrednih subjekata koji ostvaruju profit proizvodnjom, odnosno stavljanjem u promet hemikalija. Republičke administrativne takse propisuje se posebnim Zakonom o republičkim administrativnim taksama.

U ovom obrazloženju je došlo do zamena teza. Ovim amandmanom nije bila težnja da se prebaci plaćanje takse na građane, nego da i dalje ostanu isti subjekti, obveznici plaćanja taksi.

Cilj amandmana je bio da ne propisuje te takse Vlada, nego da one budu propisane Zakonom o administrativnim taksama koje donosi ova Skupština, jer ako Skupština propisuje takse, to subjektima koji plaćaju daje neku pravnu sigurnost i procedura donošenja taksi je javnija i objavljuje se u „Službenom glasniku“ i subjektima koji su obavezni da plaćaju zaista pruža veću mogućnost da se na vreme upoznaju i da ispunjavaju tu obavezu plaćanja taksi.

Znači, ovo što je rečeno u obrazloženju nije adekvatno onome što smo mi hteli da postignemo amandmanom. Ne želimo da prebacimo to na građane. Samo smo želeli da propisivanje tih taksi bude u nadležnosti Skupštine Zakonom o administrativnim taksama, kao i ostale takse što se propisuju. Zahvaljujem na pažnji.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege, za razliku od moje poslaničke grupe, da kažem, Zeleni Srbije nastavljaju da insistiraju na tome da reči „budžetu Republike Srbije“ mogu da se dodaju reči „ili javnoj agenciji“, s obzirom da smatramo da je upravljanje hemikalijama jedino ispravno i na najbolji način moguće kroz javne agencije i planira se da prihod od taksi pripada budžetu Republike Srbije ili javnoj agenciji, ukoliko se za tim ukaže potreba kako bi se zakon efikasno sprovodio.
U prilog tome da se zakon efikasno sprovodio je da je Agencija za hemikalije donela 45 podzakonskih propisa na preko četiri hiljade strana i da su transponovani skoro svi relevantni propisi EU.
Takođe je, veoma interesantno i da je za upis hemikalija u Registar hemikalija podneto dve hiljade zahteva i odobreno. Za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa oko 30 i za PIS postupak oko 40.
Na drugoj strani, to piše u obrazloženju, od poslednjih izmena zakona nije započet veliki broj postupaka. Započeto je 1.676 predmeta za upis hemikalija u Registar hemikalija, 11 zahteva za izdavanje dozvola za obavljanje delatnosti prometa, naročito opasnih hemikalija, i 14 zahteva za PIS postupak. To je jedna četvrtina i govori o zastoju u upravljanju hemikalijama od kada je ukinuta Agencija za hemikalije, a kaže se da se javna agencija može osnovati ako razvojni, stručni i regulatorni poslovi ne zahtevaju stalan i neposredan politički nadzor, iako javna agencija može bolje i delotvornije da ih vrši, nego organ državne uprave, a naročito ako se u celini ili pretežno mogu finansirati scene koje plaćaju korisnici usluga.
Mi ovde imamo, više nego, da kažem, očigledno, da ukidanjem javne agencije hoćemo da izvršimo neki politički nadzor i na taj način, možda iz oblasti nezavisnog donošenja odluka, imamo politički nadzor ili eventualno političko uplitanje u donošenje odluka koje su hemikalije dozvoljene, a koje nisu, što naravno može imati implikacije na upravljanje životnom sredinom na teritoriji Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Karić, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović-Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, u članu 86. Zakona o hemikalijama stav 1. mi smo predložili da nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, a preko inspektora za zaštitu životne sredine.
Naravno, predlažemo da se drugačije definišu nadležnosti sanitarne inspekcije u vršenju nadzora nad primenom Zakona o hemikalijama. Sanitarna inspekcija ima nadležnost, tradiciju i iskustvo u vršenju nadzora nad primenom Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, a što podrazumeva konceptualno drugačije postavljen sistem nadzora i poslova koji u vezi sa njim vrši inspekcija.
Sa druge strane, sanitarna inspekcija nema dovoljno kapaciteta i potrebna znanja za vršenje nadzora nad svim odredbama Zakona o hemikalijama, a što se može zaključiti iz podataka koji govore o do sada izvršenom nadzoru.
Tako je i predlagač izmena Zakona imao intenciju da suzi oblast za koju je nadležna sanitarna inspekcija, ali je to učinio, po nama, na neadekvatan način, dodajući definiciju, u skladu sa članom 1, koja može da poremeti celokupno sprovođenje Predloga zakona kojim se pojam predmeta opšte upotrebe nepravilno i protivno relevantnom propisu EU, jer se takvom definicijom sužava pojam predmeta opšte upotrebe, ne samo nekoliko kategorija i ne odnosi se na iste pojmove date u uredbi koja propisuje zabrane i ograničenja.
Tako imamo one čuvene narukvice od gume, a o kojima smo razgovarali, i tu aferu o kojoj je sanitarna inspekcija izjavila da je proverila sve gumice, ali svako ko se i najmanje razume u hemikalije zna da se pronađeni ftalati, koji su zabranjena hemikalija, ne mogu naći u gumicama, nego se mogu naći samo u PVC plastici. Izjava sanitarne inspekcije pokazuje koliko su bili nestručni za sprovođenje hemikalija, što ne znači da sanitarna inspekcija nije stručna za ono što je u delokrugu njenog delovanja.
Mi se ovde, kao Zeleni, borimo za pravo, da kažem, da inspektor za zaštitu životne sredine i stručnjak koji se razume u oblast hemikalija vodi inspekciju u ovim oblastima.
U prilog tome ide i ta izjava sanitarne inspekcije da je proverila sve gumice, što nama govori da nije ništa provereno, niti taj sanitarni inspektor zna o čemu govori, niti je on trebao da vrši inspekciju nad oblasti upravljanja hemikalijama.
Dalje, ovim amandmanom, da kažem, poštovala bi se intencija predlagača zakona da se sanitarnoj inspekciji ograniči nadležnost samo na nadzor nad primenom zabrana i ograničenja propisanih Zakonom o hemikalijama, ali taj bi se nadzor dao samo za prenete opšte upotrebe definisane Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe.
Mislimo da bi predloženim rešenjem u ovom amandmanu izbegli sve ove nedostatke, jer bi, po nama, trebala da bude nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine. Na taj način bi se olakšala komunikacija privrede sa nadležnim državnim organima, kada već ne postoji agencija za hemikalije, a inspekcijski nadzor bi bio efikasniji i ekonomičniji, odnosno trošilo bi se manje sredstava iz budžeta.
Sa druge strane, ono što podržavamo, i u ovom predlogu je moglo da se uoči, jeste uticaj i značaj tržišne inspekcije koja, po nama, ima veliko iskustvo u kontroli stavljanja različitih proizvoda na tržište, a naročito smatramo da tržišna inspekcija ima izgrađena znanja i kapaciteta na koji način se najbrže i sa najmanje posledica povlače ne bezbedni proizvodi sa tržišta.
Takođe, tržišna inspekcija se pokazala u dosadašnjem radu kao najefikasnija inspekcija u kontroli primene zabrana i ograničenja propisanih Zakonom o hemikalijama. Tako da, u ovom delu smatramo da sanitarna inspekcija ne može dovoljno dobro da obavlja ono što bi obavljala inspekcija za zaštitu životne sredine, a naravno da uključivanje tržišne inspekcije i sve ono što ste rekli u danu o načelnoj raspravi da prožimanje inspekcija i uticaj tržišne inspekcije u svakom slučaju je pozitivan. Tako da, smatramo da ovaj amandman, i očekujemo da podržite ovaj amandman u danu za glasanje. Zahvaljujem se.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim grupu mladih sa opštine Savski Venac, koji pohađaju seminar „Podizanje političkih kapaciteta mladih sa opštine Savski Venac“, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale, i molim vas da aplauzom pozdravite naše današnje goste.
Reč ima dr Vesna Rakonjac. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.
Znate, kada se radi o jednom ovakvom kompleksnom pitanju, onda to zahteva i mnogo ozbiljnije stavove i mnogo ozbiljniju raspravu. Ako bismo korak po korak sanitarnoj inspekciji oduzimali ovlašćenja onda bismo došli u jednu vrlo lošu situaciju.
Mislim da je prethodni govornik malo pomešao neke stvari. Sanitarna inspekcija ima nadležnosti koje se odnose na kontrolu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe. U predmete opšte upotrebe su i određeni predmeti koji su kontrolisani. Kada kontrolišemo određene predmete postoje zakonske odredbe o parametrima koji se kontrolišu. Ovom prilikom sanitarna inspekcija nije kontrolisala hemikaliju nego je kontrolisala predmet opšte upotrebe na određene parametre. Određene laboratorije koje su akreditovane za to vrše ispitivanja, a sanitarni inspektor daje predlog mera na osnovu nalaza laboratorije.
Prema tome, kada se radi o ovakvim kompleksnim stvarima moramo voditi računa šta izgovaramo, jer sanitarnoj inspekciji su nadležnosti toliko uskraćene, toliko ograničene u domenu, znači, ispitivanja i zdravstvene ispravnosti hrane, i zdravstvene bezbednosti namirnica, da možemo da očekujemo i porast nekih alimentarnih intoksikacija, jer mnoge namirnice upravo zbog preklapanja nadležnosti, prenošenja nadležnosti na neke druge inspekcije, koje su lobirale u prethodnom periodu, a sada shvataju da ne mogu da postignu kontrolu na terenu.
Imamo situaciju da se mlečni proizvodi veoma retko kontrolišu, da se mnogi drugi proizvodi biljnog porekla, veoma retko kontrolišu, a kada vam zbog preklapanja nadležnosti u jedan ugostiteljski objekat uđe u istom danu sanitarna inspekcija, koja vam kontroliše briseve sa predmeta, uđe vam tržišna inspekcija koja vam kontroliše poslovanje, turistička inspekcija koja vam kontroliše svoje parametre, veterinarska koja vam kontroliše namirnice životinjskog porekla, poljoprivredna koja vam kontroliše namirnice biljnog porekla, a samo iz jednog prostog razloga što u Zakonu o bezbednosti hrane u članu 12, kada je usvajan u prethodnom periodu taj zakon je izbrisana nadležnost da sanitarna inspekcija treba da kontroliše ugostiteljske objekte, odnosno i namirnice u ugostiteljskim objektima.
Prema tome, zamolila bih uvažene kolege da vode računa, kada predlažu uskraćivanje nadležnosti pojedinim inspekcijama, a mi ćemo predstojećim zakonom, znači o inspekcijskom nadzoru da se stvarno potrudimo da naše privrednike ne opterećujemo preteranim inspekcijskim i nepotrebnim nadzorima i preklapanjima, već da to budu svrsishodni nadzori i da imaju efekte za dobrobit i poslodavca a i za dobrobit naših građana. Hvala.