Tema, gospodine Veselinoviću.

…da znate da potrošite ta sredstva koja uberete.
S druge strane, gospodine Vujoviću, ovaj kredit je u evrima, ali ste vi proteklih šest, sedam meseci uzimali kredite u dolarima i mi smo vas na vreme upozoravali. Recimo, kredit za našu državnu gasnu kompaniju, uzeli ste u dolarima. Mi smo vas tada upozoravali. Koliko je, gospodine Vujoviću, pošto ste se danas branili ćutanjem, verovatno ćete nam sada na kraju dati odgovor, ja sa ovim završavam, koliko je ukupno kreditno zaduženje Srbije u evrima povećano, ukupno zaduženje, zbog činjenice da ste se zaduživali u dolarima umesto u evrima, kada to nije bilo ekonomski opravdano? (Isključen mikrofon.)

Gospodine Veselinoviću, molim vas da pričate o zakonima koji su na dnevnom redu.
Ispravna vam je elektronska jedinica. Ja vas poslednji put upozoravam da se vratite temi dnevnog reda. Kada budemo raspravljali o budžetu, o javnom dugu, nemam ništa protiv da o ovome govorite. Izvolite.

Gospodine Arsiću, ja sam pričao o dugu. Ovo je deo ukupnog duga, ali da ne bih vas dovodio u nezgodnu situaciju, pošto verovatno dobijate signale da bi trebalo da me prekinete, pošto pričam o stvarnom životu, evo, ja ću završiti.

Ne javlja mi se ništa. Nastavite dalje.      
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Da li hoće ministar pre toga da odgovori?        
Izvolite, gospodine ministre, pa ću ja.

Izvolite, gospodine ministre.

Hvala lepo.
Namerno nisam hteo da odgovaram u delovima, kako bih imao priliku na jednom mestu da odgovorim na više objedinjenih stvari.
Dozvolite mi da počnem komentarima, odnosno svojim ličnim komentarom na današnju diskusiju. Izuzetno sam zadovoljan kvalitetom, brojem i konstruktivnim predlozima koje smo dobili, kako iz pozicije, tako iz opozicije. Uradićemo sve što je u našoj moći, u toku dana i sutra, do sednice Vlade, da sve amandmane koji poboljšavaju tekst ovih zakona, sve amandmane koji od gramatičkih grešaka do suštinskih stvari koji se tiču pravnog definisanja, a čini mi se i nekih izuzetno važnih pitanja, a koja prevazilaze standardni tretman ovih zakona, kao što su pitanja ljudskih prava i svega ostaloga, koja se otvaraju, pod znakom navoda, kada usvajamo forme i zakone koji su prihvaćeni kao međunarodni standardi ili su prihvaćeni u drugim asocijacijama… To će za nas biti velika obaveza kada u narednim godinama budemo prihvatali zakone koji se tiču pristupanja EU. Prema tome, to su vrlo ozbiljna pitanja. Pokušaćemo u meri u kojoj možemo i u okvirima zakona, koji su bili predmet dnevnog reda, da odgovorimo na najbolji mogući način i da usvojimo sve konstruktivne predloge.
Konkretno, to su pitanja koja se tiču definisanja procedure i svih ostalih elemenata koji su bili predmet današnje diskusije. Ne bih ulazio u detalje. To ćemo prilikom diskusije po amandmanima razmotriti.
Želim samo da napomenem jednu stvar. Ove zakone, koji su danas na dnevnom redu, ne treba posmatrati izolovano. Ti su zakoni deo širih zakonskih rešenja koja se u oblasti borbe protiv finansira terorizma, odnosno protiv pranja novca, zakoni o carinama funkcionišu u jednom širem kontekstu drugih zakona, procedura i svega ostaloga. Prema tome, ova poboljšanja, izmene o kojima danas govorimo je deo koji omogućava da u konkretnom segmentu Srbija uhvati korak sa svetom, omogući normalni tranzit i da na taj način postignemo najbolje efekte onih ulaganja u infrastrukturu, gde odvajamo od tekuće potrošnje kako bismo obezbedili uključivanje Srbije u sistem evropskih infrastrukturnih projekata, odnosno omogućili da Srbija ostvaruje dohodak od tranzita i u transportu uopšte.
Podsetiću, pre nekoliko godina su rađene studije koje su ubedljivo pokazale da su logistika, transport i infrastruktura ključna ograničenja razvoja u Srbiji. Prema tome, završavanje infrastrukture je jedan korak, a omogućavanje pravne i druge prateće regulative koja će od te infrastrukture napraviti projekte, koji će Srbiju učiniti sastavnim delom evropskog ekonomskog i infrastrukturnog prostora je drugi deo.
Drugo, zahvaljujem vam na čitavom nizu korisnih sugestija koje su bile povezane sa idejom povećanja energetske efikasnosti u Srbiji. Mislim da nekoliko pojedinačnih predloga zaslužuje pažnju i uradićemo sve što možemo da pokušamo u budućnosti u fazama pripreme tih projekata, a ne u fazi ratifikacije, čini mi se da je ratifikacija poslednji korak pred implementaciju, sve te ideje, da koristimo domaću pamet, da koristimo domaće organizacije koje se bave tim pitanjima i da to signališemo u fazi identifikacije projekata.
Imamo nekoliko krupnih stvari koje se dešavaju paralelno. Jedno je prihvatanje evropskih standarda i inicijativa od tzv. jedinstvene liste prioritetnih projekata, a koji se pokreće povodom projekata koji se finansiraju iz fondova evropske zajednice, ali postoji čitav niz drugih oblasti gde zaostajemo. Jedan od pomenutih citata ovde se odnosio na naše projekte i naš kapacitet da se bavimo planiranjem kapitalne izgradnje, da dobro pripremamo projekte, da dobro pripremamo realizaciju projekata. Jedna od naših zamerki zašto imamo suficit u onom delu gde manje trošimo sredstva iz kapitalnog dela budžeta je upravo zato što nemamo dovoljno dobro pripremljene projekte u mnogim oblastima, nismo spremni da ih implementiramo. Ne zbog toga što neko ne želi, već zato što postoji čitav niz stvari: od stručnih sposobnosti da se pripreme složeni projekti, sekvence takvih projekata, do zakonskih i drugih ograničenja koja nas sputavaju da normalno u rokovima, koji su predviđeni, normalnim zakonima i standardima vršimo procese pripreme i implementacije tih projekata.
Znate o čemu govorim. Govorim o primeni Zakona o građenju, govorim o pitanjima rešavanja tzv. imovinsko-pravnih odnosa, o primeni Zakona o restituciji u praksi, koji na način kako se primenjuju danas, se javljaju sa jednim ozbiljnim ograničenjem i u planiranju, a posle toga i u realizaciji projekata. Koliko god da ostavimo vremena, po zakonu, da se te stvari rešavaju u praksi, uvek je potrebno mnogo više vremena i onda jedan mali deo koči projekte od mnogo većeg značaja. O tome ćemo diskutovati narednih dana kada budu konkretni projekti na dnevnom redu u parlamentu.
Ne bih ulazio u druge detalje. Želim samo da odgovorim na neka pitanja koja se tiču šire slike. Prvo, ovo je investicioni projekat po vrlo povoljnim uslovima, a to znači da ima vrlo visok stepen tzv. grant elementa ili poklona u sebi. Znači, kada bi se to prevelo na ekvivalentne termine komercijalnih kredita, ispostavilo bi se, znači kada bi se diskontovao tok plaćanja ovog projekta po kamatnoj stopi koja kod nas važi za komercijalne kredite, dobili biste da vraćate otprilike 60 evro centi za svaki evro koji ćemo uzeti u ovom kreditu. Prema tome, ovde je otprilike 10 miliona evra trošak, a pet miliona je poklon.
Sem toga, ovaj projekat vuče još jedan poklon od milion i 300 miliona evra za finansiranje tehničke pomoći konsultanata i svega ostaloga iz grantova. Znači, svi ovi konsultanti koji će se pojaviti i davati savete, a nadam se u budućnosti uz aktivno učešće naših specijalizovanih organizacija, nevladinih organizacija i drugih, će besplatno, sa stanovišta Srbije, pružati te usluge.
Konačno, jedan deo koji je ovde pomenut, a koji je jako značajan. Svi projekti ovakvog tipa i svi projekti u svetu imaju jedan deo koji se zove sopstveno učešće, kao sopstveno učešće u ličnom kreditu, tako i ovde. Prema tome, 10% vrednosti u dinarima se pretpostavlja da će biti učešće lokalnih samouprava u kojima će se primenjivati projekti koji su pokriveni idejnim delom ovog projekta o energetskoj efikasnosti. Drugim rečima, očekivaće se, ako neka škola, a tu će biti dosta škola, na osnovu parametara koji su ustanovljeni prethodnim projektom finansiranja energetske efikasnosti, znači imamo čitav spisak već proverenih projekata koji su delom bili realizovani u projektu energetske efikasnosti koji je finansirala Svetska banka. Ovo je nastavak tog procesa.
Znači, imamo ogroman spisak projekata koji nisu ušli u taj prvi izbor. Oni su sada na spisku i prema tome, iako to možda deluje krajnje jednostavno, ovde mogu da vam nabrojim stvari koje se tu rade. Radi se o de fakto remontu kotlarnica, promeni prozora, promeni izolacija, svega ostalog, nadam se, uz poštovanje naših i međunarodnih standarda u materijalima koji će biti podobni za škole, za javne prostorije, za zdravlje naših đaka. Znači, sve to pretpostavljamo. Normalno i sa vama ću se truditi da uspostavimo takav sistem kontrole, nabavke i realizacije ovih projekata koji neće, ne samo što neće ugroziti zdravlje, nego će popraviti kvalitet sredine u kojoj oni uče i rade.
Postoji čitav spisak. Koga interesuje mogu da pokažem taj spisak. To su vrlo precizno, međunarodno testirano i već kod nas sprovedeno u velikom delu, ovo je samo nastavak te ideje. Drugo, rezultati ovog rada će biti osnova, kao pilot, da se to primeni našim sredstvima i u drugim projektima. Cilj nam je da u određenom periodu vremena sve škole budu inovirane, sve bolnice, sve javne prostorije, tako da zadovoljavaju naše i međunarodne standarde u efikasnosti potrošnje energije u kvalitetu te sredine za život i rad ljudi koji se tu nalaze.
Što se tiče napomena konkretnih projekata, tu bih završio.
Želim, molim vas, samo za dopunsko vreme da odgovorim na ova pitanja koja se tiču opšte ekonomske situacije i veza. Prvo jedna napomena, ovo kao investicioni projekat ne ulazi u dug ovom ratifikacijom, nego ulazi u dug tek kad se povuku i iskoriste sredstva. Znači, to je projektno finansiranje koje će biti pridodato dugu za koji se raspitujete i o kojem ću vam sad reći cifre. Prema tome, ovo će stajati kao mogućnost da se povuku sredstva bez dopunskog odobrenja parlamenta, ali će se pojaviti na stranici Uprave za javni dug tek onog momenta kad sredstva budu realizovana. Stanje javnog duga na današnji dan 2.929 milijardi dinara, preračunato po kursu na današnji dan. Stanje duga 31. decembra 2012. godine je bilo, to ste rekli, je li tako…
(Janko Veselinović, sa mesta: Koliko je evra?)
Ne, ne, ovo je bilo dinara – dve, primenite tekući kurs evra, stanje u evrima na današnji dan je bilo, valjda, preračunato na današnji kurs 23 koma… Koliko je bilo? Samo sekund, bilo je 23 koma, valjda, osam miliona evra, odnosno 73,8% društvenog proizvoda po tekućim cenama. Znači ovako, ali da bi ljudi bili pravilno informisani, promena duga, recimo, od 31. decembra prošle godine do danas ovako glasi – u dolarima nepromenjena 8.700.000.000 dolara, u dinarima porasla sa 588,6 milijardi dinara na 600 miliona dinara. Znači, za malo manje od 12 milijardi dinara je porastao dinarski dug, a dug u evrima je porastao za 100 miliona evra.
Pri tome ova razlika, pošto imamo suficit u budžetu, razlika je otišla za poboljšanje fiskalne likvidnosti do kraja marta, kada otplatimo dospele rate. Znači tu imamo milijardu i po evra preračunato fiskalne likvidnosti. Svi podaci su raspoloživi na sajtu Uprave za javni dug.
Znači naš se dug, kao što je logično zbir duga plus povećanje likvidnosti, to je ono što ste pozajmili ali niste potrošili, pošto pozajmljujete onog momenta kada je kamata najviša, kada vam je najzgodnija, a vraćate onog momenta kada to dospeva, prema tome imamo detaljni plan kada pojedina hartija dospeva. Planiramo da imamo dovoljno likvidnosti da to vratimo. Drugim rečima, naš dug u dolarima uopšte nije povećan od 1. januara ove godine, dug u evrima je povećan za 100 miliona evra, ali će do kraja marta biti vraćen na nivo u kome je i bio zato što ćemo vratiti neke obaveze koje dospevaju do kraja narednih 15 dana.
Kraj prvog kvartala je obično u svetu vreme kada dospevaju obaveze. Najveće obaveze su krajem svakog kvartala svuda u svetu, jer se obično tako planiraju obaveze.
U svemu ovome jako važna napomena, sa stanovišta efekta na budžet i to je jako važno za sve poslanike i javnost, apsolutno je nula zato što imamo devetsto i nešto miliona i dolara u fiskalnoj likvidnosti, u dolarima, što je prirodni henč, prirodna zaštita od ovog povećanja kursa i mi naredne dve do tri godine nećemo morati da prodajemo dinare i kupujemo dolare da bismo servisirali dug u dolarima. Prema tome iako na papiru deluje da je porasla vrednost našeg duga u odnosu na društveni proizvod, u stvarnim plaćanjima država Srbija neće morati da izlazi na tržište i kupuje dolar po 108 ili koliko dinara, nego ima u svojoj likvidnosti devetsto i nešto miliona dolara likvidnosti tekuće koju ćemo koristiti da servisiramo, da plaćamo kamate i servisiramo dug.
Ako se budemo zadužili još u dolarima po veoma povoljnim uslovima, što bi bila dobra strategija, ili ćemo hedžovati budući dolarski dug ili ćemo držati dovoljno likvidnosti da to sve možemo i da izmirimo svoje obaveze.
Prema tome najbolje bi bilo da napravimo jedan poseban zakon o tome kako da optimiziramo dug i da se dogovorimo ili ćemo da platimo trošak hedžovanja i da vi tada ne kažete da time povećamo trošak zaduživanja, pa da platimo tih 1,5% više ali da nas ne boli glava oko promene kursa ili da balansiramo prihode i rashode po valutama ključnim. Za nas je ključno u evrima i dolarima i da na taj način kažemo kao što obično čovek radi, ako mu treba hrana onda on malo posadi krompira, a malo pravi za tržište. Tako da kada se nešto promeni na tržištu to njega ne pogađa.
Mi se nalazimo u situaciji u kojoj nas kurs ne pogađa sa stanovišta budžeta. Nećemo imati povećanje one stavke u budžetu od 130 i nešto milijardi za kamate zbog toga što imamo pare u odgovarajućoj valuti da to sve platimo i servisiramo. To je jako važno.
Na kraju, čini mi se da je presudno sledeće. Moram da vam napomenem cifre. Mimo naših očekivanja i naravno uz vašu napomenu da neke od tih ušteda nisu dobre pošto nismo realizovali investicije, na današnji dan stanje deficita je sledeće imamo 5,9 milijardi kumulativni suficit od 1. januara do jučerašnjeg dana. Mi smo koliko 1. marta verovali da će biti lošija situacija, ona je bolja. Priznajem, delom je taj suficit i rezultat toga što sporije trošimo pare i to dve stvari, realizacija projekata i našeg učešća u tim projektima i drugo, jako važno i imajte to u vidu kod sledeće rasprave, potrošene pare za eksproprijaciju su daleko ispod onoga što je planirano u budžetu. Znači, ne uspevamo da obezbedimo realizaciju investicionih projekata i moramo nešto da radimo da bismo to obezbedili.
(Janko Veselinović, s mesta: Zašto ne platite poljoprivrednicima?)
Mi plaćamo sve. Kod poljoprivrede, to je dobro pitanje je zastoj u tome što Uprava za poljoprivredna plaćanja je preseljena iz Šapca za Beograd i rešavamo kadrovske probleme. Imamo obezbeđena sredstva, rešavamo kadrovske probleme pošto po starim sistemima treba oko 250 i nešto ljudi da bi to opslužili.
Najverovatnije ćemo morati da donesemo promenu zakona, da plaćamo na jednostavniji i efikasniji način. Stariji način plaćanja, da ljudi dolaze na šaltere traži da se zaposli veliki broj ljudi koji će vršiti ta plaćanja. Mi smo finansijski spremni to da ispoštujemo ali zbog promene tog mesta imamo organizacione probleme da to rešimo. Dobro pitanje, zahvaljujem, rešićemo to u najskorije vreme.
(Janko Veselinović, s mesta: Nemojte reći da je reč o suficitu kada niste isplatili.)
To je jako mala svota. Slažem se sa vama, ali to je već rezervisano i to je jako mala svota. To nije ni približno ovim svotama suficita o kojima pričam.
Konačno da kažem jednu stvar koliko je solidan ovaj suficit. Navešću vam samo dva broja, PDV kao mera ekonomske aktivnosti i mera poreske discipline od početka januara do danas, odnosno u martu je porastao za 10%, 30,7 milijardi u odnosu na 27,5 milijardi u istom periodu prošle godine. Akcize su 5,1 milijarda u odnosu na 4,1 od prošle godine. To je 20% više. Prema tome to su permanentno iz meseca u meseca stabilni rezultati koji pokazuju da se nalazimo na dobrom putu.
Da li sam siguran da ćemo uspeti? Naravno da nisam. Postoje još mnogi rizici koji nas čekaju. Mnoge opasnosti koje nas čekaju, ali se nalazimo na dobrom putu i ostvarujemo bolji rezultat nego prošle godine u svim instrumentima, u svim elementima i očekujem da ćemo dobiti dobar rezultat na kraju kvartala koji će se meriti u prolaznom vremenu kod programa pregleda u maju mesecu koji će se odnositi na prvi kvartal. Isto tako očekujem da ćemo tako nastaviti u narednom kvartalu i do kraja ove godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je u ovom setu zakona najvažniji prvi zakon odnosno Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Ono što je dobro, a što ste i vi najavili gospodine ministre, da ima nekoliko solidnih, dobrih amandmana oko kojih treba razmisliti, o čijem prihvatanju treba razmisliti i tu prvenstveno mislim na amandmane na član 3. gde je Vlada dužna da najmanje jednom ili dva puta godišnje po predlogu jednog amandmana utvrđuje na predlog ministra nadležnog za poslove finansija razmotri opravdano stavljanje na listu označenih lica, ali i povećanje kaznene politike takođe kroz neke amandmane je povećana stopa i povećan je iznos kazni.
Međutim, ono što je za mene i što je za SNS veoma interesantno i prihvatljivo i afirmativno i dobro u ovom Predlogu zakona zato što ovaj Predlog zakona sublimira i pokreće rad više ministarstava. Da bi se ovaj zakon konzumirao u pravom smislu, a nema sumnje da će biti konzumiran u pravom smislu i primenjen, potrebno je angažovanje i ministra finansija, odnosno Ministarstva finansija i Ministarstva inostranih poslova i MUP, ali i BIA.
Najvažnija poruka ovog Predlog zakona kojeg ćemo do kraja nedelje usvojiti, jer za njegovo usvajanje imate podršku SNS gospodine Vujoviću, zato što Srbija ovakvim Predlogom zakona ne samo verbalno već i kroz zakonska rešenja staje u red prvih uređenih država koje šalju jasnu poruku da ne žele nikakav vid niti podstrekavanja, niti bilo kakve pomoći, niti bilo kakve podrške ljudima koji se pojedinačno ili organizovano bave terorizmom. Takav simbol i takav znak smo dali kroz jedno usvajanje zakona pre nekoliko meseci, kada smo rekli da građani Republike Srbije koji se opredele da na ratištima i žarištima širom sveta uzimaju pušku u ruke, vrše neka loša dela da u Srbiji nemaju zaštitu, već da za takva dela, odnosno zlodela moraju da odgovaraju, bilo da su ta ratišta u Siriji, Iraku ili su ta ratišta u Ukrajini. Za nas to budi neka sećanja sa ovih naših prostora koja su još uvek taze i Srbija je opredeljena za mir. Opredeljena je da bude faktor stabilnosti i na Balkanu, u ovom delu Evrope, ali i da bude u redu uređenih država, uređenih svetskih država koje će takve stvari oštro kažnjavati.
Što se tiče drugog Predloga zakona, o izmenama i dopunama Carinskog zakona, ja ću sa velikim zadovoljstvom, i zahvaliću se kolegama koji su u prethodnom delu sednice dali podršku ovom zakonu, reći ću vam podatke i tim podacima ću probati da animiram ostale koleginice i kolege da glasaju za ovaj Predlog zakona, jer ono što pokazuje Uprava carine i rezultate koje je pokazala u 2014. godini, rezultati koji su uporedivi sa svim prethodnim godinama, zaista zaslužuju posebnu pažnju, zaslužuju podršku, zaslužuju čestitke i ja im ovim putem u ime poslaničke grupe SNS upućujem sve čestitke.
Budžet Srbije u velikoj meri zavisi od toga kako radi carinska služba, jer veliki deo budžeta, nešto manje od 46%, tačnije 45,71% potiče upravo od naplaćenih dažbina. U tom kontekstu je dobra vest što je u 2014. godini ta naplata dažbina bila za 11,7% veća nego što je bila u 2013. godini, a da pri tom taj rezultat nije nastao zbog rasta uvoza, već od bolje naplate i od rasta izvoza iz Republike Srbije. Naplaćeno je 397 milijardi 661 milion 558 hiljada 045 dinara i u tome je u potpunosti ispunjen zadatak koji je pred carinsku službu postavljen Zakonom o budžetu. U budžet Republike Srbije je uplaćeno preko 40 milijardi dinara ili 41 milijarda 645 miliona 412 hiljada 571 dinar više nego 2013. godine, što je preračunato u evre – veći prihod iz carine za nekih 350 miliona evra u odnosu na 2013. godinu i to zaista zaslužuje i podršku i pohvalu prema Upravi carina.
Borba protiv krijumčarenja je takođe pokazala zavidne rezultate, i to nije samo znak i podrška Upravi carina, to je podrška Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje zaista po tom pitanju pravi izuzetne rezultate. Tokom 2014. godine zaplenjeno je osam puta više rezanog duvana nego u 2013. godini, a reč je o preko šest tona ovog akciznog proizvoda.
(Janko Veselinović, s mesta: Tema.)
Gospodine predsedavajući, ja vas molim da one koji ne žele da slušaju o dobrim rezultatima svoje zemlje, oni koji mrze svoju zemlju iz političkih razloga, oni koji stavljaju prste u uši kada se o dobrim rezultatima koje pokazuje naša država, ne moraju da slušaju, možda sam im dosadan, prihvatam i to, ali nemojte da kršite Poslovnik, ti ljudi imaju slobodan hol i druge prostorije u Narodnoj skupštini i slobodno mogu da idu odavde ako ne žele da slušaju ono što su rezultati, ali ne morate da izlažete sve narodne poslanike toj količini mržnje koju pokazuju ne samo prema političkim oponentima, već i prema celoj Republici Srbiji. Ali, doći će na red i oni.