Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovani predstavnici ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, nesumnjivo je da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, kao što je to naš ovlašćeni predstavnik, uvažena koleginica Suzana Spasojević istakla, podržati Predlog ovog zakona i u Danu za glasanje glasati za isti.
Mislim da bi bilo korektno s obzirom na današnje diskusije istaći neke činjenice koje se teško mogu dovesti u sumnju. Pre svega činjenicu da je sam predlagač, dakle, da ste to vi upravo i predvideli ono na šta se ovde ukazuje. Ukazuje se na neusaglašenost pojedinih zakona u odnosu na predloženi tekst zakona.
Podsetiću vas da je upravo u ovom Predlogu zakona sadržana jedna od odredaba koja se zove usaglašavanje posebnih zakona, odnosno bolje reći usaglašavanje sa posebnim zakonom ili zakonima preko koordinacionog inspekcijskog nadzora. U tom pravcu su već preduzeti određeni koraci na taj način što je u postupku izrada Nacrta zakona o opštem-upravnom postupku, a ja bih pledirao i apelovao u ime nas iz poslaničke grupe SPS da se to isto uradi i sa odredbama Zakona o upravnim sporovima. Zašto? Zbog toga što se protiv rešenja donetog u postupku inspekcijskog nadzora, kao rešenja u drugom stepenu, može pokrenuti upravni spor.
Nažalost, danas je upravni sud, koji je nadležan za rešavanje ovakvih pitanja, odnosno postupanje po upravnim tužbama pretrpan predmetima sa blizu 100.000 predmeta. Postavlja se pitanje – kako će onda nezadovoljna stranka u postupku inspekcijskog nadzora kome je žalba odbijena, da ostvari svoje pravo i svoj interes, nego preko upravnog suda? Postavlja se pitanje - kada? Upravni sud može postupiti po toj žalbi doneti presudu maltene u roku od dve do tri godine. Na taj način povređuje i pravo na suđenje u razumnom roku. Dakle, interes stranke je u tom pravcu neće biti ni u kom slučaju zadovoljen.
Takođe, radi objektivnosti u pristupu ovom zakonu i analizi ovog zakona, moram skrenuti pažnju nekim našim kolegama, narodnim poslanicima koji su ukazivali na navodnu povredu člana 40. Ustava Republike Srbije pozivajući se na član 22. Predloga zakona koji ukazuje na uviđaj u stambenom prostoru. Moram odmah da skrenem pažnju da u tom pravcu ustavna povreda ne postoji zato što je i Ustavom regulisano da se pretres stana i ulazak u stambene prostorije može izvršiti isključivo na osnovu naloga suda.
Međutim, ovde se postavlja jedno drugo pitanje i mi u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije ćemo istrajavati na tom pitanju i u nekim daljim koracima koji se vezuju za budući zakonodavni proces u cilju daljeg pospešivanja kvaliteta ovog zakona i to na koji način.
Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da i pored toga što se inspekcijske službe obraćaju sudu sa predlogom da sud izda rešenje, odnosno donese rešenje kojim će omogućiti pretres prostorija u stanu, da takva odredba nije sadržana u odredbama Zakona o sudovima.
Dakle, mi sada ovim zakonom ustrojavamo jednu nadležnost suda koju nismo ustrojili Zakonom o sudovima. Sudovi prvi put dolaze u situaciju da u svojoj nadležnosti rešavaju o predlozima inspekcijskih službi da donesu rešenja o ulasku u stan radi sprovođenja onih mera koje su propisane u nadležnosti inspekcijskim službama. Tako nešto do sada sud nikad nije imao. Sa druge strane, tako nešto sistematizovano u odredbama Zakona o uređenju sudova, zakona koji se bavi isključivo sudskom nadležnošću.
Da li će se posumnjati da se na ovaj način izvršna vlast meša u sudsku vlast se postavlja kao otvoreno pitanje i na to pitanje se mora u nekom određenom vremenu dati odgovor, jer ne bi ni u kom slučaju smeli dozvoliti da se donošenjem ovog zakona poremeti ono što podrazumeva nezavisnost sudske vlasti kao jedne od stubova vlasti svake države, pa i države Srbije. Prema tome, predlagaču će i te kako biti potrebno da u ovom delu, ako nikako drugačije, u daljem periodu, jer je zakonodavni proces evolutivan proces, nađe pravična i pravilna rešenja, koja u svakom slučaju moraju biti usaglašena sa Ustavom.
Ono što ja želim da podvučem ovde u ime poslaničke grupe SPS, jeste činjenica kako dodatno olakšati sprovođenje određenih mera i aktivnosti u ovom zakonu. Postoje odredbe koje se vezuju za izvršenja ili postupke izvršenja. Nije sporno da izvršenja sprovode nadležni organi državne uprave, ali je sporno da li ti nadležni organi državne uprave mogu sa potrebnim stepenom efikasnosti da sprovedu ove postupke izvršenja kako bi se postigao konačan cilj inspekcijskih aktivnosti, odnosno postupaka po inspekcijskom nadzoru. Nesumnjivo je da ćemo u tom pravcu imati mnogo posla i nesumnjivo je da ta oblast sada ostaje nedovoljno dobro definisana, jer postojeći izvršni organi u jedinicama lokalnih samouprava, gradova i opština nisu dovoljno efikasni u izvršnim postupcima.
Stoga, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da bi se ovaj problem možda mogao rešiti analognom primenom ili shodnom primenom odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju, gde se mogu angažovati i privatni izvršitelji. Ako se već pozivamo na sudove tražeći im donošenje rešenja na osnovu kojih ćemo ući u prostorije stana kao inspektori, onda isto tako možemo da se pozovemo i na odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da tražimo efikasnije sprovođenje izvršenja u poslovima inspekcijskog nadzora.
Na kraju, ono što socijalisti smatraju da je jako važno, jeste da se što pre, što hitnije izvrši raspodela nadležnosti između republičkih inspekcija i lokalnih inspekcija, odnosno inspekcija gradova i opština. Zašto na ovo ukazujemo? Potpuno sa pravom, imajući u vidu da dolazi do preklapanja nadležnosti, imajući u vidu da postoje i republički inspektori za oblast ekologije i lokalni inspektori za oblast ekologije i republički inspektori za oblast turizma i lokalni inspektori za oblast turizma. Često se te nadležnosti preklapaju i na taj način se dolazi do jedne apsurdne situacije, da imamo dvostruke pristupe prilikom inspekcijskog nadzora.
Ono što je trenutno najvažnije, jeste da se što pre nađe pravni mehanizam kako će se popuniti stručnim kadrovima one inspekcijske službe gde to sada nije moguće. Zašto nije moguće? Zato što je na snazi Zakon o budžetskom sistemu. Zato što je na snazi Uredba o ograničavanju zapošljavanja. Zato što jednostavno lokalnim samoupravama, tamo gde je to neophodno, nije moguće stručnim kadrovima adekvatnim i kvalitetnim personalnim rešenjima pojačati kapacitet inspekcijskih službi. Na tome socijalisti insistiraju i mislim da je to dobar put da se dođe do pravih rešenja.
Naravno, još jednom ću ponoviti, ovo su samo krajnje dobronamerne sugestije predlagaču, jer poslanička grupa SPS bezrezervno podržava ovaj zakon, jer se radi o prvom pokušaju celovite reforme inspekcija i inspekcijskog nadzora. Zbog toga ćemo za isti glasati. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva, drage kolege, danas je pred nama jedan veoma važan zakon, jedan afirmativan i moderan zakon koji će pre svega olakšati posao svim inspekcijskim organima i našim inspektorima vratiti dostojanstvo koje je im je u prethodnom periodu bilo dosta poljuljano.
Sa druge strane, ono što je dobro, veoma dobro u ovom zakonu, to je da će se i ovim zakonom našim privrednicima bitno olakšati funkcionisanje, odnosno rad. Pohvalno je to što inspektori kroz ovaj zakon neće ići samo u inspekcijske nadzore nenajavljeni, već će ostaviti jedan vremenski prostor privredniku da pripremi dokumentaciju i poći u tzv. najavljeni nadzor. Ovim se želi postići da jedan privrednik apsolutno prikaže svo svoje poslovanje u pravom svetlu. Ako želimo da pronađemo grešku, mi ćemo je uvek naći, ali ovim zakonom smo želeli da postignemo i jedan preventivni rad, da privrednicima olakšamo rad i da preventivno delujemo, da kroz procenu rizika kada se radi o poslovanju jednostavno procenimo da li je nadzor u nekom objektu potreban dva puta godišnje, jednom godišnje ili, recimo, jednom u tri godine.
Dakle, svakako postoje oblast, kao što su oblasti zdravstva, ishrane, poljoprivrede, veterinarstva, gde su nadzori svakako potrebni i trebaju da budu česti. Međutim, ako se pažljivo osvrnemo na sve one evropske normative koje naša država mora da usaglasi zbog pristupanja EU, da usaglasi zakone i standarde, mislim da ćemo, ako se oni budu poštovali, bitno olakšati rad i našoj privredi, ali i inspektorima. Jer, kada pažljivo postavimo neke ciljeve i procene rizika, onda će nam biti apsolutno jasno šta inspektor od nas očekuje, šta je to što inspektor kontroliše i šta može privrednik da očekuje u jednom inspekcijskom nadzoru, bilo da se radi o sanitarnom inspektoru, o poljoprivrednom, veterinarskom, o inspekciji rada, tržišnoj inspekciji, turističkoj. Znači, ako imamo jasno postavljene norme, onda znamo šta nam valja činiti kao privredniku i jednostavno znamo šta možemo da očekujemo od jednog najavljenog inspekcijskog nadzora.
Međutim, postoje i situacije kada su neophodni vanredni inspekcijski nadzori, a to su inspekcijski nadzori po prijavi ili nekog subjekta ili građana ili kada imamo saznanja da dolazi do kršenja zakona. Naravno, takvi inspekcijski nadzori onda nisu najavljeni. Ja bih pohvalila upravo član 22. gde uz sudsku dozvolu možemo da izvršimo i inspekcijski nadzor u stambenom prostoru. U svojoj dosadašnjoj praksi, a skoro 20 godina sam u neposrednoj saradnji sa inspektorima, može da se dogodi da u stambenom prostoru imate neregistrovanu proizvodnju prehrambenih proizvoda ili da u stambenom prostoru imate neregistrovanu zdravstvenu delatnost. Radilo se i o stomatološkoj delatnosti, a tu bitno urušavamo zdravlje naših građana. Prema tome, moramo voditi računa i o takvim stvarima i mislim da je veoma dobro u ovom zakonu što se jednostavno reguliše i taj aspekt.
Ono što je veoma bitno, a do sada nije bilo regulisano zakonom, to je praktično neregistrovani proizvođač ili neregistrovana delatnost. Znate, kada je nešto neregistrovano, onda nije ničije, pa onda nije ničija ni nadležnost i praktično su inspektorima vezane ruke jer ne možete pravno da delujete, a imate jednu nelojalnu konkurenciju.
Naši privatnici koji su korektno obavljali svoju delatnost, korektno registrovali svoje firme, korektno plaćali poreze, s pravom su se bunili zato što je postojala nelojalna konkurencija koja je mogla da ostvaruje protivpravnu dobit, da oštećuje državu, da urušava zdravlje građana, a da za to ne snosi posledice. Ovim zakonom je to regulisano.
Ono što je veoma bitno to je i pokušaj da smanjimo preklapanje nadležnosti. Svakako da nećemo moći izbeći da se neke nadležnosti nekih inspekcija neminovno preklapaju, međutim, dosadašnjim zakonima je to bilo stvarno katastrofalno.
Mogu da vam navedem jedan primer. U jednom objektu za promet životnih namirnica može u toku jednog dana da vam uđe i poljoprivredna i veterinarska i sanitarna inspekcija i da vam svi uzorkuju samo jedan proizvod, recimo, testeninu sa jajima i da pošalju u tri različite laboratorije i da taj privrednik ima takav namet na vilajet za plaćanje laboratorijskih analiza, jer sve tri inspekcije imaju puno pravo da uzorkuju taj proizvod. Poljoprivredna – zato što se radi o proizvodu žitarica, veterinarska – zato što imamo životinjsko poreklo, a to su jaja, a sanitarna – zbog ambalaže ili aditiva. Prema tome, o tome moramo voditi računa, da i kada budemo pisali podzakonska akta, da ona to uzmu u obzir.
Mislim da je ovaj zakon jako dobar. Sakupio je sve aspekte koje jednostavno jedan zakon treba da ima i mislim da će vratiti dostojanstvo inspektorima, modernizovati naše inspekcijske službe da na efikasan način obavljaju svoj posao, a sa druge strane da privrednike rasteretimo da i oni mogu korektno da obavljaju svoj posao. Poslanička grupa SNS glasaće svakako za ovaj zakon i ja vam se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Peranović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodo iz ministarstva, kolege poslanici, pred nama se danas nalazi jedan zakon koji je zaista jedan moderan i reformski zakon. Mogu slobodno reći da država Srbija po prvi put dobija jedan ovakav zakon i jedan duži niz godina nismo imali prilike da o ovakvom zakonu diskutujemo.
Ono što je najvažnije kod ovog zakona je njegova primena. Jeste da mi u Srbiji imamo do sada jednu nelojalnu konkurenciju, da imamo i registrovane i neregistrovane privrednike. To je najveći problem. Siva ekonomija je nešto što je u prethodnom periodu i te kako urušila privredu naše zemlje.
Mogli smo danas čuti od mojih prethodnih kolega koliki je gubitak u budžetima Republike zarad te ili zbog sive ekonomije – preko tri milijarde evra. Konkurencija nikome nije problem, ali kada je ona realna i kada svi imaju podjednake šanse. Upravo zato zakon o inspekcijskom nadzoru omogućava svim privrednim subjektima omogući jednu ravnopravnu ili istu trku.
Suštinska promena kod ovog zakona jeste rad svih inspekcija. Ovim zakonom se menja i odnos inspekcije, privrede i građana. Možemo slobodno reći da su donošenjem ovog zakona zadovoljni i privrednici i građani i inspekcije.
Do sada je bio loš privredni ambijent u našoj zemlji, od sada, verujemo da će kroz rad svih inspekcija, a kolege su govorile da su bile firme ili registrovane ili neregistrovane u stambenim jedinicama, što i te kako urušava i moć jedne države i jednu privredu.
Verujem da će se donošenjem ovog zakona ostvariti jedan povoljan privredni ambijent, gde će inspekcija imati, kako smo čuli ili kako u zakonu stoji, tri dana najave. Kao lekar, mogu reći da je ono što ovaj zakon donosi – preventiva. Znači, mi jednom privrednom subjektu moramo omogućiti da on posluje u skladu sa zakonom, a ne samo kažnjavanje, što u prethodnom periodu nije dalo rezultate.
Ono što je najbitnije – kada stvorimo uslove i kada donesemo zakone koji su zaista reformski, evropski, koji su po modelu savremenih država, mi ćemo stvoriti ambijent za dolazak investicija i onda ćemo na jedan način i privredu i sve naše subjekte u državi napraviti kvalitetnijim.
U izradi ovog zakona učestvovali su brojni faktori. Nije bez razloga urađen ovako kvalitetno. Zaključiću – najbitnije kod ovog zakona jeste da se on dobro sprovodi, njegova primena, i da nemamo više situaciju da jedna neregistrovana prodavnica ili firma plati kaznu pet hiljada, a neko ko je registrovan ima neku malu kaznu i plati 20 ili 30 a možda i 50 hiljada. Tome moramo stati na put i izjednačiti uslove. Na takav način ćemo podići nivo i kvalitet života u Srbiji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas zakon o inspekcijskom nadzoru koji predstavlja i te kako krupan korak napred, jer posle nešto više od dve decenije implementacije Zakona o državnoj upravi ispostavilo se u stvari da niti društveni, niti finansijsko-ekonomski, niti politički uslovi odgovaraju daljoj primeni ovog zakona.
Ova Vlada, kao odgovorna Vlada i nadležno Ministarstvo lokalne samouprave i državne uprave, u čijoj je nadležnosti ovaj zakon, su na jedan temeljan, sistematičan, sveobuhvatan način, prišli rešavanju ovog problema i danas se pred nama nalazi upravo reformski zakon, koji je u skladu sa savremenim inspekcijskim nadzorom.
Ono što posebno želim da pohvalim, a što je i te kako bitno za donošenje jednog zakona i za procenu njegovog kvaliteta ili ne kvaliteta, to je aktivna participacija svih onih učesnika koji su bili zainteresovani za donošenje ovog zakona. Znači, sem državne uprave aktivno u donošenju ovog zakona su participirale i inspekcije i nadzirani subjekti, odnosno privredni subjekti i nevladine organizacije.
Ono što svakako doprinosi reformskom karakteru ovog zakona, a što je prethodilo njegovom donošenju i njegovoj današnjoj kvalifikaciji kao reformskom i kao značajnom koraku napred uređenju ovog prostora, to je jedna detaljna analiza koja je sprovedena pre donošenja ovog zakona.
Mnoge primedbe nadzirani subjekti odnosno privredni subjekti prilikom rasprave i debate o donošenju ovog zakona su izneli. Od tih primedbi najveći broj je usvojen i implementiran u ovaj zakon. Naravno, da su primedbe imali i oni koji su sprovodili nadzor, a to su inspektori. Pre svega to su primedbe koje su se ticale na metodologiju njihovog postupanja, na nejasna ovlašćenja, na nejasne odgovornosti učesnika u inspekcijskom nadzoru, na koordinaciju. Takođe, i te primedbe su usvojene i sve zajedno predstavalja jedan moderan, efikasan zakon čija implementacija svakako pre svega treba da doprinese razvijanju tržišne ekonomije čemu SNS svakako da teži, jer razvijena tržišna ekonomija i razvijena ekonomija predstavljaju u stvari temelj svake države.
Što se tiče novina koje ovaj zakon predviđa, to je razlika između prethodnog zakona u čijem je fokusu bio inspektor i sankcija. U fokusu ovog zakona nije inspektor i sankcija, u fokusu ovog zakona je i inspektor i nadzirani subjekt, ali naravno i niz onih preventivnih mera. Preventivne mere imaju značaj upravo sa aspekta da inspekcija treba da bude podrška, a ne neko ko zastrašuje i plaši privredne subjekte, podrška nadziranog subjekta, odnosno privrednom subjektu u pravilnoj primeni zakona.
Prevencija se takođe ogleda i u tome što moraju privrednim subjektima da budu dostupna sva ona akta, svi oni zakonski propisi, podzakonski akti, sva ona mišljenja, sve one preporuke koje ukazuju na to kako će u konkretnim slučajevima poslovati apsolutno u skladu sa zakonom.
Takođe, veliki značaj ove preventivne funkcije koja je gotovo neraskidivo povezana sa javnošću rada, jer preventivnost i javnost rada, negde su u ovom zakonu najuže povezani i to je takođe objavljivanje plana inspekcijskog nadzora, neće se desiti da se u kontrolu dođe nenajavljeno u privredni subjekat, neće se desiti da se ne zna koliko će ta kontrola da traje i naravno, vrlo je značajno objavljivanje kontrolnih lista.
Zašto je značajno objavljivanje kontrolnog lista, zato što na osnovu kontrolnog lista, sami privredni subjekti mogu da izvrše samoprocenu svog poslovanja sa zakonskim propisima.
U tom smislu i to je i te kako značajna podrška i smatramo ovaj zakon značajan i sa ekonomskog aspekta. SNS smatra ga značajnog i sa aspekta dolaska novih investitora, ali i sa aspekta promene svesti i inspekcije i nadziranih subjekata i stvaranja jednopartijskog odnosa za bolju i zdraviju ekonomiju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Adriana Anastasov.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije. Pred nama se danas nalazi jedan jako bitan zakon, Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru. Pre nego što započnem svoj govor, htela bih da pohvalim Vladu Republike Srbije i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave na donošenju ovako suštinskog i reformskog zakona, jer u Republici Srbiji do sada nije bila ova oblast na najbolji način uređena, a zaista, oblast inspekcijskog nadzora je od ogromnog značaja za privredu, javnu upravu i dobrobit svih građana.
Analiza pokazuje da je materija pojedinih oblasti inspekcijskog nadzora predmet uređenja preko hiljadu zakona, uredbi, pravilnika i drugih podzakonskih akata. To nam pokazuje da postoji protivrečnost u pravnom poretku u vidu neuređenosti, preuređenosti inspekcijske materije.
Ogroman broj sektorskih propisa i sve ono što se radilo u okviru oblasti inspekcijskog nadzora jeste na neki način pokušaj inspekcije da na terenu, u praksi, reši i premosti problem nedonošenja ovako važnog sistemskog zakona.
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste u suštini uređivanje metodologije, postupanje u inspekcijskom nadzoru, određivanje ovlašćenja i obaveza učesnika u inspekcijskom nadzoru, kao i uređivanje koordinacije rada inspekcije i bolje korišćenje resursa inspekcija.
Borba protiv sive ekonomije, uvođenje finansijske discipline i stvaranje pozitivnog poslovnog ambijenta jeste jedan od osnovnih ciljeva rada ove Vlade i ovog ministarstva. Sve to omogućiće normalan rad svim privrednim subjektima, svima onima koji redovno izmiruju poreske i druge obaveze prema državi.
Ono gde mogu da se nadovežem na koleginicu koja je prethodno govorila jeste sistem preventivnog delovanja u oblasti inspekcijskog nadzora, jer zbog nedovoljno planiranih preventivnih aktivnosti, inspekcija se stavlja u poziciju da reaguje tek nakon što nastane neka štetna posledica i vrši neku vrstu saniranja i kažnjavanja, odnosno iniciranja kažnjavanja, umesto da inspekcija deluje unapred i spreči mogućnost nastanka štetnih posledica.
U članu 13. ovog zakona detaljno je objašnjeno kako i na koji način će preventivno delovati i kako će se sprovoditi i ja pozdravljam na ovaj način kako je objašnjeno, kako će delovati preventivno delovanje.
Ono što se često javlja na lokalu, a o čemu su otprilike svi poslanici pričali, jeste zapravo da se privredni subjekti često žale na postupak inspekcijskog nadzora. Žale se da inspekcije postupaju neprimereno, neprofesionalno, arogantno, vrlo često tražeći neku vrstu usluge ili čak mogu da kažem i mita, a da zažmure na neku nepravilnost i nezakonitost.
To je vrlo česta pojava u lokalnim samoupravama i to je problem kome moramo stati na put, koji moramo rešiti, jer zakon mora biti jednak za sve.
Građani moraju da prijave svaku nepravilnost u radu inspekcija, svaku nezakonitost, a ovaj zakon upravo to rešava na način da će sada svi koji učestvuju u inspekcijskom nadzoru, svi koji su, privredni subjekti u postupku inspekcije, svi će moći na pravilan način da se informišu kako i gde treba prijaviti nepravilnost i nezakonitost u postupku inspekcije, jer do sada privredni subjekti, znam primer iz niša, ne kažem da su svi takvi, ali ima inspektora, ima inspekcija koje na taj način neprimereno i nepravilno, neprofesionalno posluju, ali jednostavno, privredni subjekti od straha, odmazde, i nisu bili u stanju, ili nisu znali kako da na pravi način prijave ovu nepravilnost.
Sa druge strane moram da kažem da, kao što zahtevamo od inspekcija da na pravilan i profesionalan rad, da rade svoj posao, da određene standarde poštuje, moramo unaprediti stanje u inspekciji, moramo ih tehnički opremiti, moramo povećati kapacitete, moramo poboljšati celokupno stanje u inspekciji u svim oblastima i u lokalnim samoupravama i državnoj upravi.
Ono što su svi napomenuli i što jeste pozitivno, zašto tako veliki broj stručnjaka govori pozitivno o ovom zakonu, jeste što je veliki broj učesnika učestvovao u izradi i analizi ovog zakona, pa je tako USAID dao svoj komentar u javnoj raspravi i rečeno je da je veoma značajna karakteristika koja je pratila ovu javnu raspravu, preovlađujući pozitivan stav, pre svega stručnjaka za oblast inspekcijskog nadzora i regulatorne reforme i predstavnika privrede i poslovnih asocijacija, jer ovaj zakon sadrži, ima odličnu sadržinu, uvodi savremene inspekcijske standarde, modernizuje i standardizuje inspekcijski nadzor u sprečavanju i suzbijanju sive ekonomije. Što se tiče inspekcije, oni su različito prihvatili donošenje ovog zakona od nekog pozitivnog stava i pozitivnog raspoloženja prema usvajanju ovih standarda i ovih reformi, imamo neutralan stav ili čak pokušaj inspekcija da se od nekih normi izuzmu neki delovi nekih inspekcija ili čak od svih normi novog zakona.
Ono što će biti izuzetno važno u narednom periodu, USAID naglašava da će biti od velikog značaja, jeste informisanje i edukacija i inspektora i privrednika, prenos dobre prakse, ujednačavanje i objavljivanje i podrška za primenu novog zakona i uspostavljanje efektnog i efikasnog obavljanja poslova koordinacione komisije.
Takođe na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, jasno je naglašeno mišljenje, komentari svih na ove zakone. Takođe ću naglasiti i savet stranih investitora koji je pozdravio i podržao donošenje ovog zakona, kao izuzetno važnog propisa. Izražena je nada da će se ovim zakonom rešiti glavni problem niskog nivoa koordinacije između nadležnih organa, koji bi uveo funkcionalni sistem koordinacije, rešio problem nepostojanja plana angažovanja inspekcija i preplitanje nadležnosti inspekcija.
Na kraju, želim da ponovim reči ministarke Kori Udovički, da će funkcionisanje i primena ovog zakona neće biti možda savršena u narednim godinama, ali će u svakom slučaju značajno promeniti privredni ambijent i odgovornost u funkcionisanju javne uprave i to je jedan od ciljeva ovakvog suštinskog zakona.
U danu za glasanje ja ću svakako dati svoj glas i podržati ovaj zakon. Očekujem da to učine i ostali poslanici.