Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, dosta toga su moje kolege već u prepodnevnom delu rekle. Ono što hoću da podvučem jeste nekih par podataka koji su bitni građanima koji ovaj prenos gledaju.
Republika Srbija u ovom trenutku ima 36 različitih inspekcija, koordinisanih u 12 ministarstava. Pored toga, imamo komunalnu inspekciju na lokalnom nivou i još gomilu uprava što na republičkom, što na lokalnom nivou i sve one vrše određeni nadzor.
Republička inspekcija sprovodi više od 1000 zakona, različitih uredbi i ono što svi mi primećujemo u ovoj raspravi, to je da tu postoji ozbiljan problem, najpre što uređene države imaju najviše 12 ili maksimalno 15 inspekcijskih službi, a evo, i vi i građani mogu da čuju da ih imamo 36.
Sad, kako građani Srbije gledaju te inspekcije? To je ključna stvar. Kakvu sliku rad tih inspekcija ostavlja kod ljudi na koje se taj rad odnosi? Svi znamo – veoma loše. Privrednici i građani kada im dođe određena inspekcija, oni sve to gledaju kao jednu vrstu, hajde da kažem, božije kazne, da budem blag, ili nekakve uterivačke batine koja služi da se neka pre svega kazna naplati.
Prosečna kazna koja je pisana u privredi u 2014. godini je iznosila preko 800 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ovaj podatak pokazuje svu, moram da kažem, pogrešnost ovog našeg sistema i pokazuje koliko inspekcijske službe u Srbiji pogrešno rade, jer kada dođu u određenu firmu, oni samo gledaju kako da napišu kaznu, umesto, pre svega, da pokušamo i da određene privrednike, pre svega se to odnosi na malu privredu, edukujemo na koji način može, iako naprave određenu grešku, a koja nije iz namere, već iz nehata, da se ljudi edukuju i da im se pomogne da se te greške ne ponavljaju. Tako je manje-više u svim razvijenim zemljama, ali nažalost, mi imamo takvo nasleđe. Imali smo i sankcije, ratove i sve ostalo i to je ostavilo posledice i na tim inspekcijskim službama i to je ostavilo posledice uopšte na rad organa državne uprave.
Meni je drago i, naravno, ja i poslanički klub Nove Srbije ćemo podržati ovaj zakon, koji je trebalo da usledi ranije. Ali, ono što vas molim, gospođo ministre, mi imamo različitih problema na samom terenu. Evo, ja dolazim iz naše lepe Šumadije, sa sedištem šumadijskog okruga u Kragujevcu, gde sede razni inspektori koji su na republičkom nivou i sad imamo npr. inspekciju rada. U ovom trenutku imate 11 inspektora rada u Kragujevcu koji sede za ceo šumadijski okrug, od Aranđelovca, Topole, Rače i svih drugih opština, a svi su iz Kragujevca i svi su sa prebivalištem u Kragujevcu.
Sad imamo jedan praktičan problem gde je vama na republičkom nivou propao neki tender za održavanje njihovih vozila ili ne znam gorivo i ti ljudi ne mogu uopšte da dođu ni u jednu drugu opštinu, osim da stopiraju i da idu autobusom ili eventualno mi iz drugih opštinskih službi da im pošaljemo vozilo da bi izvršilo bilo kakvu kontrolu.
Ja vas molim, i kada se bude radila ozbiljna reforma ovih inspekcijski službi, da se gleda i ta teritorijalna zastupljenost, da i manje opštine koje pripadaju određenim okruzima imaju određene vrste inspekcija koje su veoma bitne za funkcionisanje i za rad kako tih opština, tako i građana koji tamo žive. Ovo vam je samo jedan mali primer koji pokazuje da sad određeni tender za vozila padne na republičkom nivou i ti ljudi su potpuno, da kažem, umrtvljeni u samom Kragujevcu, odsečeni i šta ćemo sada u Topoli, u Aranđelovcu da radimo, a potreban nam je inspektor?
S druge strane, imate još gomilu problema koji prate različite inspekcijske službe, a naročito, to moram da kažem, određena preplitanja nadležnosti pojedinih inspekcijskih službi i tu ona imamo velikih problema.
Ono što je problem i države Srbije jeste da je procena da je naš BDP u 2014. godini bio negde nešto iznad 33 milijarde evra, a da je otprilike 30 do 35% BDP-a u sivoj ekonomiji. Kada govorimo o potrebi da se i radom inspekcijskih službi jedan deo te sive ekonomije, da kažem, uvede u normalne tokove, kako ćemo ako nemamo jasnu i definisanu koordinaciju svih tih inspekcija, svih tih silnih nadležnosti, imamo i načelnike okruga kod kojih te inspekcije sede. Oni su jedna vrsta, da kažemo, nekog srednjeg nivoa vlasti, ali bez jasnih nadležnosti i sve skupa nam to stvarno proizvodi velike probleme.
Uvažena gospođo Udovički, ja vas iskreno molim, kada se ovaj zakon usvoji, i druge kolege poslanici su dale ozbiljne primedbe i amandmane, da se ovakve stvari više ne ponavljaju i da imamo ravnomernu raspoređenost inspekcijskih službi na nivou čitave Srbije. Evo, ja bih vam se iskreno zahvalio.
Nadam se da će ovaj zakon zaživeti i da će građani Srbije od ovog zakona imati ozbiljan boljitak, kako građani tako i privreda. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče malopređašnji govornik, kolega iz Nove Srbije, dosta toga je rečeno u dosadašnjem toku rasprave. Naravno da Zakon o državnoj upravi, koji je usvojen 1992. godine i koji uređuje jedno veoma važno pitanje, veoma važnu i značajnu oblast o kojoj mi danas govorimo, oblast rada inspekcije i inspekcijskog nadzora, jeste i zastareo, jeste i nefunkcionalan. On sigurno jeste realizovao ciljeve onog trenutka kada je usvojen, ciljeve koji su želeli postići u vremenu kada je usvojen, ali isto tako sigurno ne može uticati bitnije na realizaciju nekih ciljeva koji se žele postići danas.
Šta je činjenično stanje kada je reč o inspekcijama, inspekcijskom nadzoru? O nekim podacima kolege su već govorile. Tačno je, danas u Srbiji ima 39, precizno, inspekcija, razvrstanih u 12 resornih ministarstava Vlade RS. Uz to imamo lokalne, pokrajinske, hiljadu podzakonskih akata i propisa koji na određen način regulišu rad inspekcija i inspekcijskog nadzora.
Ono što takođe treba istaći, nažalost, do sada nije postojala saradnja, nema koordinacije, prepliću se delokrug i poslovi, inspekcijski nadzori su vrlo česti, dugo traju, opterećuju privredne subjekte i takav inspekcijski nadzor, naravno, ne može biti efikasan i ne može dati željene rezultate. Naravno da je veoma važno konačno uvesti red kada je reč o ovoj oblasti, kada je reč o radu inspekcija i kada je reč o samom inspekcijskom nadzoru.
Tačno je, brojna istraživanja su rađena dugo godina unazad. Ja neću govoriti pojedinačno o onome šta su sve građani i privreda govorili o radu inspekcija, ali tačno je - jesu rađena brojna istraživanja dugo godina unazad. Ono što je veoma važno za današnju raspravu, mislim, jeste da i građani i privreda imaju nedvosmislen i jasan stav, a to je da je potrebna reforma rada inspekcija i inspekcijskog nadzora u Srbiji i da je potrebno usvojiti jedan krovni, jedan sistemski zakon, koji će urediti rad svih inspekcija u Srbiji.
Jedan od ključnih prioriteta i ciljeva Vlade RS jeste da izgradi, ojača i osnaži institucije koje će omogućiti i obezbediti vladavinu prava, kroz to stvori povoljnije poslovno okruženje, povoljniji poslovni ambijent. To, naravno, treba da omogući bolje investicije i naravno da će to uticati na smanjenje nezaposlenosti. Uređenje ove, kako sam rekao, veoma važne i značajne oblasti, unapređenje rada inspekcija i inspekcijskog nadzora usvajanjem zakonskog predloga o kojem danas govorimo bitno ćemo uticati na realizaciju jednog veoma važnog cilja i prioriteta Vlade RS.
Želeo bih da kažem da pred nama danas jeste, pre svega, jedan moderan zakon koji na savremen način definiše i razume rad inspekcija i inspekcijski nadzor, zakon u koji jesu, rekao bih, implementirani savremeni standardi. Reforme inspekcijskog nadzora svakako će imati i društveni i ekonomski i zakonski uticaj.
Mi smo ubeđeni, kao poslanički klub, da će usvajanje ovog zakonskog predloga omogućiti da se sistemski uredi metodologija ovlašćenja, odgovornost, obaveze, koordinacija, ali i racionalno korišćenje raspoloživih inspekcija u Srbiji danas, da će se omogućiti da se unapredi rad inspekcija i inspekcijskog nadzora i podići na jedan viši nivo i profesionalni, ali i etički standardi inspektora sa jednim jasnim ciljem, odnosno sa nekoliko jasnih ciljeva, a to je da se poboljša poslovno okruženje i poslovni ambijent u Srbiji, da se omogući veće poštovanje propisa, od strane privrednih subjekata, da se omogući veća i bolja zaštita i građana i kompanija i da se smanje administrativna i finansijska opterećenja koja imaju, pre svega, mala i srednja preduzeća, jer oni nekako najviše jesu izloženi administrativnom i finansijskom pritisku.
Smatramo da će najveću korist od primene ovog zakona upravo imati privreda. Za nas je suštinski najvažnije da ovaj zakonski predlog ide u pravcu suzbijanja smanjenja sive ekonomije u Srbiji. Kao što je rečeno, neće više biti moguće prebacivanje odgovornosti sa jedne inspekcije na drugu, sa nadležnosti jedne inspekcije na nadležnost druge inspekcije, a pogotovu kada je reč o ne registrovanim subjektima. Ukoliko nije nadležnost jedne inspekcije, ona je u obavezi da o tome upozna inspekciju čija to jeste nadležnost i odgovornost.
Rekao sam, procenat sive ekonomije danas je u Srbiji, nažalost, ogroman. Neki statistički podaci do kojih sam došao, ne znam koliko su tačni, kažu da Srbija godišnje izgubi 350 miliona evra budžetskih prihoda upravo zbog sive ekonomije. Prevedeno u, hajde da kažemo, penzije, to je ta 13 penzija, jedna mesečna penzija za sve penzionere u Srbiji. Zato moramo svi zajedno da delujemo i da radimo na suzbijanju sive ekonomije u Srbiji, ne da kažnjavamo one koji posluju u skladu sa propisima, u skladu sa zakonom, koji izmiruju poreze i doprinose i na taj način u budžet RS ulivaju ogromna sredstva, a da se favorizuju oni koji u ovom trenutku jesu u toj tzv. sivoj zoni.
Znate kako, kada se povede priča u Srbiji, do izrade ovog zakonskog predloga i do današnje rasprave, kada se u Srbiji povede priča na temu inspekcija i inspekcijskog nadzora, uglavnom važe neka nepisana pravila, inspekcije dolaze ne najavljeno, uglavnom ili često kod istih privrednih subjekata, ja ne želim da verujem da time žele da pošalju nekakvu poruku, i inspekcije uglavnom dolaze sa ciljem da nešto pronađu i da kazne privrednog subjekta koji jeste predmet inspekcijskog nadzora.
Ovim zakonom ono što je takođe važno, inspekcija upravo dobija mandat da deluje preventivno, da deluje proaktivno u sprečavanju kršenja zakona. Ovaj zakon uvodi jedan princip sa ciljem unapređenja poslovanja privrednog subjekta u skladu sa aktuelnim, postojećim zakonima i propisima. Dakle, da predupredi ono negativno što se može desiti, da privredni subjekti, koji će biti predmet inspekcijskog nadzora, spremnije dočekaju same inspekcije.
Dakle, podržati preduzetnički duh, a ne samo kažnjavati, preventivno i edukativno delovati, što je veoma važno, a ne samo sankcionisati. One koji dobro posluju, koji posluju u skladu sa postojećim zakonima, propisima podržati da posluju i rade još bolje. Oni koji neregulatorno posluju, neregistrovane subjekte, naravno, sankcionisati, kazniti, onemogućiti im da posluju i da rade i da funkcionišu u Srbiji, jer na taj način se šalje, rekao bih, jedna jasna poruka, jedan jasan signal svim potencijalnim investitorima koji bi došli u Srbiju – da svako ko želi da dođe u Srbiju, da radi u Srbiji u skladu sa postojećim propisima i zakonima, je naravno dobro došao.
Već je rečeno, vršiće se procena rizika kompanija i aktivnosti na osnovu koje će se praviti planovi nadzora u svim oblastima. Inspektori će koristiti jedinstven inspekcijski informacioni sistem i formiraće se koordinaciono telo. Vi ste rekli vremenski period u kojem će biti formirano koordinaciono telo. Formiranje koordinacionog tela je veoma važno, upravo ono o čemu sam govorio, nema prebacivanja odgovornosti. Postojaće, dakle, integrisani plan inspekcija koji će morati sve da okupi i moraće oko konkretnih stvari da se postigne dogovor. To onemogućava, po našem mišljenju, proizvoljna tumačenja pojedinih inspektora, to sužava prostor i za nekakve zloupotrebe, ide ka suzbijanju sive ekonomije ali ono što je još važnije povećava javnost u radu. Transparentnost i veća javnost u radu inspekcija je od izuzetne važnosti i značaja i to kažu privredni subjekti.
Privredni subjekti, kada već govorimo o istraživanju, u jednom od istraživanja kažu da oni žele da posluju u skladu sa propisima, da žele da posluju u skladu sa postojećim zakonima, zakonskim aktima ali da vrlo često nisu u mogućnosti da do tih propisa i akata dođi i da nisu u mogućnosti, da nemaju pristup procedurama na osnovu kojih se sprovodi inspekcijski nadzor. Ovo je posebno izraženo kod preduzetnika i u mikro i u malim društvima koje čine oko 98, 99% privrednih subjekata i zaista jesu okosnica zapošljavanja u Srbiji u ovom trenutku.
Šta se postiže i šta zapravo znači veća transparentnost? Javno oglašavanje postojećih propisa, planova nadzora, kontrolnih lista, edukativno, preventivno, stručno delovanje i sve to sigurno hoće omogućiti i veću sigurnost i veću izvesnost i veću predvidivost kada govorimo o privrednim subjektima koji će u nekom narednom periodu biti predmet inspekcijskog nadzora.
Ono što želim takođe da kažem, kada je reč o ovom zakonskom predlogu, on svakako i o tome je bilo reči, on svakako jeste primer jedne dobre prakse kada je reč o samoj metodologiji, načinu izrade kako se došlo do ovog kvalitetnog zakonskog okvira. Dakle, povela se jedna otvorena javna rasprava, otvoren dijalog između javnog i privatnog sektora, svih onih koji u Srbiji jesu zainteresovani da se na pravi i adekvatan način uredi ovo veoma važno i značajno pitanje i došlo se do kvalitetnog sistemskog zakonskog okvira koji jeste i moderan i savremen i efikasan, ali kao što sam rekao i reformski.
Regulisanjem ovog pitanja sigurno se hoće osigurati poslovanje u Srbiji u skladu sa propisima, hoće se omogućiti delotvorna borba protiv korupcije, ojačaće se regulatorna politika, jer inspekcije zauzimaju važno mesto u obezbeđivanju poštovanja propisa u različitim oblastima društvenog života. I šta je to što, i sa time želim da završim, šta je to što se konkretno postiže ovim zakonskim predlogom? Dakle, jasna pravila, postupci nadzora, utvrđivanje ovlašćenja inspektora sa jedne strane i jasno precizno definisane obaveze privrednih subjekata koji će biti predmet inspekcijskog nadzora sa druge strane i to naravno sužava prostor za korupciju i bilo kakav vid zloupotrebe.
Naravno, poslanički klub SPS u danu za glasanje hoće podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković, nije u sali, narodna poslanica Ivana Stojiljković takođe nije u sali, narodni poslanik Balša Božović nije u sali, narodna poslanica Mirjana Dragaš. Izvolite gospođo Dragaš.

U sali je, hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, gospodo saradnici, gospodo poslanici, pred nama je kao što smo i u dosadašnjoj raspravi čuli danas jedan sasvim novi sveobuhvatan zakon koji će prvi put jedinstveno, objedinjeno utvrditi način, organizaciju i pravila inspekcijskog nadzora za sve ili gotovo sve inspekcije, obezbediti uslove za njihovu saradnju, koordinaciju, razmenu informacija i slično.
Kada kažemo da ovaj predlog zakona sve to obezbeđuje onda u stvari otkrivamo jednu drugu stranu medalje, da su danas inspekcijske službe samostalne tako da deluju svaka za sebe. Istraživanja NALED-a i Međunarodne organizacije rada su nam pokazale da svako od naših ministarstava ima svoje institucije koje prate zakonitost rada u svojoj oblasti, da ima 39 inspekcija, pri tome da one rade svaka za sebe, organizuju nadzor, prate rad, svaka za sebe idu na teren, često daju čak i oprečna mišljenja. Dakle, prema nalazu ovog istraživanja koje je bilo u prethodnom periodu u ovim inspekcijama prati se, kako kažu, i sprovodi preko hiljadu zakona, uredbi, pravilnika i drugih podzakonskih propisa što je naravno sve jako otežavalo i opterećivalo rad, opterećivalo i efikasnost ukupnih ovih službi.
Prema tome, oseća se i prenormiranost njihova, u praksi se uočava protivrečnost, često dolazi do kolizije pravnih normi, njihovog tumačenja i to sve stvara jedan loš pravni okvir kao i poslovnu nesigurnost koja izaziva naravno iza toga i nepotrebne troškove. To jeste loše i jeste neodrživo.
Isto tako mora se reći da osnovu za rad inspekcija čini Zakon o državnoj upravi koji je donet još 1992. godine, da su tada mnoga rešenja bila u skladu sa praksom, ali da su do danas ona prevaziđena s obzirom na drugačije ekonomsko finansijske, društvene i političke okolnosti. Doneti Zakon o državnoj upravi iz 2005. godine, zatim izmenjen 2007. i 2010. godine stvorio je uslove da se predloži i ovaj poseban Zakon o inspekcijskom nadzoru.
Ovim zakonom se stvara prostor za uređeniji inspekcijski nadzor, bolje poslovno okruženje, sigurnost poslovnih subjekata, izvesnost poslovnog ambijenta i odnosa u njemu. Samim tim i adekvatno vršenje inspekcijskog nadzora. Ovo je važno i za ukupno uređenje našeg poslovnog miljea, jer kao što kažu podaci, oko 30% naše privrede se danas nalazi u sivoj zoni, čime se godišnje gubi ogromnih tri milijarde evra.
Cilj je da se privreda uvede u zakonske okvire, ostvari novo punjenje budžeta, ali i stvore bolji i jasniji uslovi rada, legalnost poslovanja i zapošljavanja. Na taj način će se osloboditi konkurentnost, stvaranje novih preduzeća, dolazak novih investitora, što je za našu privredu i državu posebno važno.
Novim zakonom se predviđa da će se uticati na smanjenje nelegalne prodaje roba, ilegalno pružanje usluga, veće plaćanje poreza i doprinosa, neistinito prikazivanje stanja poslovanja. Privredni subjekt, poslodavac ne sme državu da doživi kao smetnju, kao nekog gulikožu koji samo smeta i kažnjava, već kao saradnika koji stvara pozitivno poslovno okruženje koje prati rad, upućuje i pomaže.
Naravno sive ili crne ekonomije će biti uvek, ima je i u svetu, ima je i u EU, ali ona se mora smanjivati i svesti na najmanje moguće okvire. Inspekcije mora da su uređene, jedinstveno organizovane, efikasne i samim tim one će obezbediti jedan ovakav zakonski okvir. Ovaj krovni zakon koji je danas pred nama upravo će obezbediti uslove za takvo funkcionisanje.
Ono što je važno i što je svakako dobro jeste i formiranje koordinacione komisije koja je ovim zakonom predviđena i koja će pružati potrebne stručne i administrativne poslove i usluge za rad inspekcija.
U inspekcijskom nadzoru akcenat treba da bude na preventivi, edukaciji, javnosti rada, a to znači da inspekcijski nadzor je ubuduće planiran, najavljen, programiran i koordiniran. On ne sme kao što je do sada bilo da bude faktor iznenađenja, da ide na traženje greške koja će se obavezno završiti i kaznom.
Moram istaći i pohvaliti nove intencije ovog zakona gde će se poštovati načelo preventivnosti, srazmernosti, javnosti, samostalnosti, načelo istine i na ovaj način će se razvijati obostrano poverenje između privrednih subjekata i države.
Stanjem u kojem se nalaze naše inspekcije, kao i uslovi u kojima rade, proizvele su niz negativnih posledica i ukupno lošu percepciju i otpor. Nije to ni čudo, jer se naša zemlja nalazi u procesu promene državnog sistema, uvođenje privatnog vlasništva u kojem se menja položaj i kapitala i poslodavca, ali i položaj radnika, pa samim tim i inspekcijskih službi.
Treba imati dovoljno političke mudrosti i hrabrosti sa jasnim ciljevima da se u državnoj reorganizaciji učine stvarne, pozitivne, a suštinski izmene državne uprave, a ovaj zakon to obezbeđuje i ima za cilj i to u onoj najosetljivijoj službi inspekcijskoj, od kojih u krajnjem slučaju zavisi realizacija politike koju usvaja ovaj parlament.
Upravo kroz rad inspekcije se vidi da li je država dobro organizovana. Danas su ovde evidentni mnogi problemi, o čemu je danas bilo dosta reči, jer za nove odnose nije dovoljno izgrađena pravna regulativa, prisutan je jak interes privatnog, često divljeg kapitala, postoji nedisciplina i odgovornost prema državi u tranziciji.
Uticaj politike je naravno ovde prisutan i zato ovom zakonu u svakom slučaju treba dati punu podršku i obezbediti uslove da on bude u praksi i realizovan i Socijalistička partija Srbije će u tom pravcu se zalagati za sprovođenje ovog zakona i glasati za njega.
Danas je poznato mnogo problema u praksi. Radi se na crno, ne plaćaju se porezi i doprinosi, radnici na primer nisu prijavljeni u velikoj meri, nema zaštite na radu, prisutno je nepoštovanje dužine radnog vremena, prisutne su ucene i mobing, neisplaćuju se zarade i te pojave su prisutne i kod državnih preduzeća, kod privatnih i onih u tranziciji.
Ovo su samo pojave koje se evidentiraju, koje su prisutne i koje su nam poznate u oblasti radnih odnosa, i recimo ja ću se sada osvrnuti na to, i one moraju da budu regulisane u smislu da se poštuje rad, da se poštuje ograničenje radnog vremena, da se poštuju prava iz radnog odnosa, da rad i radnik nisu šteta i trošak, nego da su oni stvaraoci novog kapitala.
U takvom jednom miljeu će postojati i bolji i efikasniji rad privrednih subjekata, veće i izraženije zadovoljstvo svih zaposlenih i radnika, a istovremeno će tada biti i efikasnije prisustvo samih inspekcijskih službi u ovoj regiji rada. Kada je reč o ovome ja je navodim kao primer, a kada se ona ostvari u smislu njene pune efikasnosti i kvaliteta, ona će sigurno imati pozitivne efekte i na sve druge primere rada inspekcijskih službi, kako u oblasti zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, zaštitu hrane, zaštitu u oblasti poljoprivrede, zaštite životne i radne sredine, itd, itd. Samim tim ćemo onda imati bolji i zadovoljniji prostor.
Međutim, moram da naglasim da je ovo svakako važan zakon, da je ovo zakon koji će obezbediti uslove u kojima će ukupan rad ovih službi biti doveden na jedan bolji nivo i na jedan bolji položaj. Oni moraju da budu i adekvatno nagrađeni da bi upravo tu svoju specijalnost i tu svoju samostalnost mogli na odgovarajući način da ostvaruju, ali, ni samim tim nisu ovi procesi završeni do kraja.
Naime, u području ili u oblasti promene radne snage, radnih odnosa i uopšte društvenim promenama, koje se dešavaju svuda u svetu, vidimo da su sve ovo veliki procesi koji traju i kojima se moramo prilagođavati. Pa opet kada je pitanje rada i radnih odnosa, navešću samo neke novine kojima smo prisutni svakodnevno, a to je da su moderni novi izazovi, na primer inspekcijama baš na radu, jer je prisutan rast novih tehnologija, naučnih dostignuća, novih procesa, primene novih hemijskih supstanci, novih izazova i novih rizika u toku rada, tehnoloških inovacija, primene opasnih materija, fragmentacija tržišta rada, sve veća nesigurnost na radu, nelegalni radni odnosi, rad dece i žena u oblastima i u vreme kada to nije zakonom dozvoljeno, angažovanost proizvođača na sasvim nov način, pojava pseuda samozapošljavanja, pojava novih demografskih uslova i faktora, pojava da sve više stariji ljudi rade i prisutni su u procesu rada. Takođe je prisutno da se razvija prekogranični rad, rad u inostranstvu, promene u upravljanju, fleksibilno radno vreme, itd.
Sve to stvara jedan novi milje za koji svakodnevno moramo da nalazimo nova rešenja da bi s jedne strane država omogućila onaj milje koji je neophodan preduzećima da rade, da budu efikasna, da budu kvalitetna i u okvirima legalnosti, a s druge strane, ono na šta ja posebno plediram, na šta je posebno skrećem pažnju, da rad i radnik u tom procesu rada mora adekvatno da bude zaštićen.
Dakle, nauka, zakoni i inspekcije su sigurno na delu u ovom i budućem vremenu i efikasnost u njihovom pogledu mora da bude maksimalno sprovodljiva. Čovek mora da ostane u svakom slučaju u središtu i javnog procesa i naše ukupne pažnje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovani predstavnici ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, nesumnjivo je da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, kao što je to naš ovlašćeni predstavnik, uvažena koleginica Suzana Spasojević istakla, podržati Predlog ovog zakona i u Danu za glasanje glasati za isti.
Mislim da bi bilo korektno s obzirom na današnje diskusije istaći neke činjenice koje se teško mogu dovesti u sumnju. Pre svega činjenicu da je sam predlagač, dakle, da ste to vi upravo i predvideli ono na šta se ovde ukazuje. Ukazuje se na neusaglašenost pojedinih zakona u odnosu na predloženi tekst zakona.
Podsetiću vas da je upravo u ovom Predlogu zakona sadržana jedna od odredaba koja se zove usaglašavanje posebnih zakona, odnosno bolje reći usaglašavanje sa posebnim zakonom ili zakonima preko koordinacionog inspekcijskog nadzora. U tom pravcu su već preduzeti određeni koraci na taj način što je u postupku izrada Nacrta zakona o opštem-upravnom postupku, a ja bih pledirao i apelovao u ime nas iz poslaničke grupe SPS da se to isto uradi i sa odredbama Zakona o upravnim sporovima. Zašto? Zbog toga što se protiv rešenja donetog u postupku inspekcijskog nadzora, kao rešenja u drugom stepenu, može pokrenuti upravni spor.
Nažalost, danas je upravni sud, koji je nadležan za rešavanje ovakvih pitanja, odnosno postupanje po upravnim tužbama pretrpan predmetima sa blizu 100.000 predmeta. Postavlja se pitanje – kako će onda nezadovoljna stranka u postupku inspekcijskog nadzora kome je žalba odbijena, da ostvari svoje pravo i svoj interes, nego preko upravnog suda? Postavlja se pitanje - kada? Upravni sud može postupiti po toj žalbi doneti presudu maltene u roku od dve do tri godine. Na taj način povređuje i pravo na suđenje u razumnom roku. Dakle, interes stranke je u tom pravcu neće biti ni u kom slučaju zadovoljen.
Takođe, radi objektivnosti u pristupu ovom zakonu i analizi ovog zakona, moram skrenuti pažnju nekim našim kolegama, narodnim poslanicima koji su ukazivali na navodnu povredu člana 40. Ustava Republike Srbije pozivajući se na član 22. Predloga zakona koji ukazuje na uviđaj u stambenom prostoru. Moram odmah da skrenem pažnju da u tom pravcu ustavna povreda ne postoji zato što je i Ustavom regulisano da se pretres stana i ulazak u stambene prostorije može izvršiti isključivo na osnovu naloga suda.
Međutim, ovde se postavlja jedno drugo pitanje i mi u poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije ćemo istrajavati na tom pitanju i u nekim daljim koracima koji se vezuju za budući zakonodavni proces u cilju daljeg pospešivanja kvaliteta ovog zakona i to na koji način.
Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da i pored toga što se inspekcijske službe obraćaju sudu sa predlogom da sud izda rešenje, odnosno donese rešenje kojim će omogućiti pretres prostorija u stanu, da takva odredba nije sadržana u odredbama Zakona o sudovima.
Dakle, mi sada ovim zakonom ustrojavamo jednu nadležnost suda koju nismo ustrojili Zakonom o sudovima. Sudovi prvi put dolaze u situaciju da u svojoj nadležnosti rešavaju o predlozima inspekcijskih službi da donesu rešenja o ulasku u stan radi sprovođenja onih mera koje su propisane u nadležnosti inspekcijskim službama. Tako nešto do sada sud nikad nije imao. Sa druge strane, tako nešto sistematizovano u odredbama Zakona o uređenju sudova, zakona koji se bavi isključivo sudskom nadležnošću.
Da li će se posumnjati da se na ovaj način izvršna vlast meša u sudsku vlast se postavlja kao otvoreno pitanje i na to pitanje se mora u nekom određenom vremenu dati odgovor, jer ne bi ni u kom slučaju smeli dozvoliti da se donošenjem ovog zakona poremeti ono što podrazumeva nezavisnost sudske vlasti kao jedne od stubova vlasti svake države, pa i države Srbije. Prema tome, predlagaču će i te kako biti potrebno da u ovom delu, ako nikako drugačije, u daljem periodu, jer je zakonodavni proces evolutivan proces, nađe pravična i pravilna rešenja, koja u svakom slučaju moraju biti usaglašena sa Ustavom.
Ono što ja želim da podvučem ovde u ime poslaničke grupe SPS, jeste činjenica kako dodatno olakšati sprovođenje određenih mera i aktivnosti u ovom zakonu. Postoje odredbe koje se vezuju za izvršenja ili postupke izvršenja. Nije sporno da izvršenja sprovode nadležni organi državne uprave, ali je sporno da li ti nadležni organi državne uprave mogu sa potrebnim stepenom efikasnosti da sprovedu ove postupke izvršenja kako bi se postigao konačan cilj inspekcijskih aktivnosti, odnosno postupaka po inspekcijskom nadzoru. Nesumnjivo je da ćemo u tom pravcu imati mnogo posla i nesumnjivo je da ta oblast sada ostaje nedovoljno dobro definisana, jer postojeći izvršni organi u jedinicama lokalnih samouprava, gradova i opština nisu dovoljno efikasni u izvršnim postupcima.
Stoga, mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da bi se ovaj problem možda mogao rešiti analognom primenom ili shodnom primenom odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju, gde se mogu angažovati i privatni izvršitelji. Ako se već pozivamo na sudove tražeći im donošenje rešenja na osnovu kojih ćemo ući u prostorije stana kao inspektori, onda isto tako možemo da se pozovemo i na odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da tražimo efikasnije sprovođenje izvršenja u poslovima inspekcijskog nadzora.
Na kraju, ono što socijalisti smatraju da je jako važno, jeste da se što pre, što hitnije izvrši raspodela nadležnosti između republičkih inspekcija i lokalnih inspekcija, odnosno inspekcija gradova i opština. Zašto na ovo ukazujemo? Potpuno sa pravom, imajući u vidu da dolazi do preklapanja nadležnosti, imajući u vidu da postoje i republički inspektori za oblast ekologije i lokalni inspektori za oblast ekologije i republički inspektori za oblast turizma i lokalni inspektori za oblast turizma. Često se te nadležnosti preklapaju i na taj način se dolazi do jedne apsurdne situacije, da imamo dvostruke pristupe prilikom inspekcijskog nadzora.
Ono što je trenutno najvažnije, jeste da se što pre nađe pravni mehanizam kako će se popuniti stručnim kadrovima one inspekcijske službe gde to sada nije moguće. Zašto nije moguće? Zato što je na snazi Zakon o budžetskom sistemu. Zato što je na snazi Uredba o ograničavanju zapošljavanja. Zato što jednostavno lokalnim samoupravama, tamo gde je to neophodno, nije moguće stručnim kadrovima adekvatnim i kvalitetnim personalnim rešenjima pojačati kapacitet inspekcijskih službi. Na tome socijalisti insistiraju i mislim da je to dobar put da se dođe do pravih rešenja.
Naravno, još jednom ću ponoviti, ovo su samo krajnje dobronamerne sugestije predlagaču, jer poslanička grupa SPS bezrezervno podržava ovaj zakon, jer se radi o prvom pokušaju celovite reforme inspekcija i inspekcijskog nadzora. Zbog toga ćemo za isti glasati. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva, drage kolege, danas je pred nama jedan veoma važan zakon, jedan afirmativan i moderan zakon koji će pre svega olakšati posao svim inspekcijskim organima i našim inspektorima vratiti dostojanstvo koje je im je u prethodnom periodu bilo dosta poljuljano.
Sa druge strane, ono što je dobro, veoma dobro u ovom zakonu, to je da će se i ovim zakonom našim privrednicima bitno olakšati funkcionisanje, odnosno rad. Pohvalno je to što inspektori kroz ovaj zakon neće ići samo u inspekcijske nadzore nenajavljeni, već će ostaviti jedan vremenski prostor privredniku da pripremi dokumentaciju i poći u tzv. najavljeni nadzor. Ovim se želi postići da jedan privrednik apsolutno prikaže svo svoje poslovanje u pravom svetlu. Ako želimo da pronađemo grešku, mi ćemo je uvek naći, ali ovim zakonom smo želeli da postignemo i jedan preventivni rad, da privrednicima olakšamo rad i da preventivno delujemo, da kroz procenu rizika kada se radi o poslovanju jednostavno procenimo da li je nadzor u nekom objektu potreban dva puta godišnje, jednom godišnje ili, recimo, jednom u tri godine.
Dakle, svakako postoje oblast, kao što su oblasti zdravstva, ishrane, poljoprivrede, veterinarstva, gde su nadzori svakako potrebni i trebaju da budu česti. Međutim, ako se pažljivo osvrnemo na sve one evropske normative koje naša država mora da usaglasi zbog pristupanja EU, da usaglasi zakone i standarde, mislim da ćemo, ako se oni budu poštovali, bitno olakšati rad i našoj privredi, ali i inspektorima. Jer, kada pažljivo postavimo neke ciljeve i procene rizika, onda će nam biti apsolutno jasno šta inspektor od nas očekuje, šta je to što inspektor kontroliše i šta može privrednik da očekuje u jednom inspekcijskom nadzoru, bilo da se radi o sanitarnom inspektoru, o poljoprivrednom, veterinarskom, o inspekciji rada, tržišnoj inspekciji, turističkoj. Znači, ako imamo jasno postavljene norme, onda znamo šta nam valja činiti kao privredniku i jednostavno znamo šta možemo da očekujemo od jednog najavljenog inspekcijskog nadzora.
Međutim, postoje i situacije kada su neophodni vanredni inspekcijski nadzori, a to su inspekcijski nadzori po prijavi ili nekog subjekta ili građana ili kada imamo saznanja da dolazi do kršenja zakona. Naravno, takvi inspekcijski nadzori onda nisu najavljeni. Ja bih pohvalila upravo član 22. gde uz sudsku dozvolu možemo da izvršimo i inspekcijski nadzor u stambenom prostoru. U svojoj dosadašnjoj praksi, a skoro 20 godina sam u neposrednoj saradnji sa inspektorima, može da se dogodi da u stambenom prostoru imate neregistrovanu proizvodnju prehrambenih proizvoda ili da u stambenom prostoru imate neregistrovanu zdravstvenu delatnost. Radilo se i o stomatološkoj delatnosti, a tu bitno urušavamo zdravlje naših građana. Prema tome, moramo voditi računa i o takvim stvarima i mislim da je veoma dobro u ovom zakonu što se jednostavno reguliše i taj aspekt.
Ono što je veoma bitno, a do sada nije bilo regulisano zakonom, to je praktično neregistrovani proizvođač ili neregistrovana delatnost. Znate, kada je nešto neregistrovano, onda nije ničije, pa onda nije ničija ni nadležnost i praktično su inspektorima vezane ruke jer ne možete pravno da delujete, a imate jednu nelojalnu konkurenciju.
Naši privatnici koji su korektno obavljali svoju delatnost, korektno registrovali svoje firme, korektno plaćali poreze, s pravom su se bunili zato što je postojala nelojalna konkurencija koja je mogla da ostvaruje protivpravnu dobit, da oštećuje državu, da urušava zdravlje građana, a da za to ne snosi posledice. Ovim zakonom je to regulisano.
Ono što je veoma bitno to je i pokušaj da smanjimo preklapanje nadležnosti. Svakako da nećemo moći izbeći da se neke nadležnosti nekih inspekcija neminovno preklapaju, međutim, dosadašnjim zakonima je to bilo stvarno katastrofalno.
Mogu da vam navedem jedan primer. U jednom objektu za promet životnih namirnica može u toku jednog dana da vam uđe i poljoprivredna i veterinarska i sanitarna inspekcija i da vam svi uzorkuju samo jedan proizvod, recimo, testeninu sa jajima i da pošalju u tri različite laboratorije i da taj privrednik ima takav namet na vilajet za plaćanje laboratorijskih analiza, jer sve tri inspekcije imaju puno pravo da uzorkuju taj proizvod. Poljoprivredna – zato što se radi o proizvodu žitarica, veterinarska – zato što imamo životinjsko poreklo, a to su jaja, a sanitarna – zbog ambalaže ili aditiva. Prema tome, o tome moramo voditi računa, da i kada budemo pisali podzakonska akta, da ona to uzmu u obzir.
Mislim da je ovaj zakon jako dobar. Sakupio je sve aspekte koje jednostavno jedan zakon treba da ima i mislim da će vratiti dostojanstvo inspektorima, modernizovati naše inspekcijske službe da na efikasan način obavljaju svoj posao, a sa druge strane da privrednike rasteretimo da i oni mogu korektno da obavljaju svoj posao. Poslanička grupa SNS glasaće svakako za ovaj zakon i ja vam se zahvaljujem.