Zahvaljujem se gospodine Živkoviću.
Pretpostavljam da je i ovo u duhu onoga što ste na početku rekli u vašem izlaganju.
Vrlo dobro znate i siguran sam da to znate da svaki zvaničan dokument mora da ima i potpis, koji izađe ispred Narodne skupštine, a ovo je samo obaveštenje narodnim poslanicima i to je promenljivo, o onima koji su prijavljeni za diskusiju i ko u kom trenutku treba da govori.
Još jednom kažem da to nije zvaničan dokument. Svaki zvaničan dokument mora da sadrži i potpis ovlašćenog lica. Zahvaljujem.
Replika, pomenut je gospodin Babić, šef poslaničke grupe SNS i time zatvaramo krug replika, pošto je gospodin Živković rekao da neće više da se javlja. Zahvaljujem.

Niti mi je u jednom trenutku bila želja da bilo koga plašim, niti iko u Srbiji, niti iko u okruženju, niti iko u svetu treba da se plaši SNS. Mene lično kao jednog od osnivača SNS raduje što smo do tog broja od pola miliona članova i mnogo više simpatizera i onih koji podržavaju politiku Aleksandra Vučića i SNS, nastali za nepunih sedam godina.
Ali, neću da se izvinjavam jer su odnosi i relacije u jednoj Skupštini, u Skupštini Srbije u koaliciji koju predvodi SNS puna međusobnog poštovanja. Bez obzira koje veličine, ma koliko bilo poslanika u poslaničkoj grupi, međusobno poštovanje postoji. Neću da se izvinjavam što ovu Vladu podržava 208 narodnih poslanika koji međusobno komuniciraju, a da to ne rade na način kao što radi Bojan Pajtić sa svojim koalicionim partnerima u Vladi Vojvodine, pa je potrebno da zavrće ruke narodnim poslanicima da bi mu podržali neku odluku, pa je potrebno da se privode poslanici ili da se ucenjuju ne znam ti čime da bi podržali politiku Bojana Pajtića i Demokratske stranke.
Izvinite što su odnosi naši na demokratskim osnovama, što su na osnovu dogovora, međusobnog uvažavanja i poštovanja svačijeg mišljenja. Mi ćemo takve odnose gajiti i nadalje. To što je nekome takav odnos stran u odnosu na partnere na političkoj sceni, šta da radim. Ali, mislim da je to osnov demokratije, osnov pristojnosti i mi ćemo na taj način nastaviti.

Zahvaljujem se gospodine Babić.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko ja vidim istraga napreduje u dobrom pravcu. Čim se spominju optuženi, sudije itd. bojim se da se moj kolega preporučuje možda za usluge budućeg advokata. Koliko znam kolega Jovanović je advokat i svakako da je moj kolega to primetio. Ali u prethodnom govoru mog uvaženog kolege poljoprivrednika, koji je rekorder ne u prinosima, već rekorder po dobijenim subvencijama, ja sam vrlo lako izračunao da je dobio on sam više 2007. godine nego 126 naprednih šumadijskih sela. Dakle, svi poljoprivrednici u 126 šumadijskih sela iz kragujevačkog okruga, nisu dobila subvencija koliko je dobio moj kolega poljoprivrednik.
Stoga se ja pitam šta je radio poljoprivredni inspektor, šta je radio fitosanitarni inspektor, kako poljoprivredni inspektori nisu mogli da primete da je neko podneo zahtev i fitosanitarni inspektor da ustanovi da je neko podneo zahtev 15.8. za dodelu 525.000 evra podsticaja, subvencija za zasad vinovih loza, da je to zasadio na parcelama 15.8. koje je podneo, na parcelama 2817, 2818, 2819 kao Krčedin, a da pri tome nisu primetili da je ugovor sklopljen tek 7.11.2007. godine i da nisu mogli da primete da je u proleće, u martu, aprilu, maju, ali da nikako ne može da bude u novembru?
Ne znam šta je radio fitosanitarni inspektor 1.11. kada je došao u kontrolu tih zasada koji su trebali već da budu povelički, kako nije ustanovio da ugovora još uvek nema? Šta je radio poljoprivredni inspektor kada nije video da na licitaciji koja je sprovedena u opštini Inđija za zakup tog poljoprivrednog zemljišta da su se međusobno takmičile dve firme? Kako inspektor nije primetio da je obe firme zastupao jedan čovek na licitaciji? I vinariju i „Agrouniju“, zastupao je Branko Đurić, koji je direktor Agrounije, čiji je vlasnik MK? Kako se jedan čovek takmičio sam protiv sebe?
Zato mislim da bez obzira što će moj kolega podržati ovaj zakon, pošto je govorio o subvencijama koje su toliko bez potrebe stranim investitorima, ja predlažem da to što su namenili stranim investitorima da daju mom kolegi poljoprivredniku, možda se opet opredeli za uzgoj vinove loze. S obzirom da ono što je dobio nije bilo dovoljno da ga zadrži u poljoprivrednim vodama, već je on to posle tri godine zajedno sa firmom prodao Miodragu Kostiću, odnosno firmi „Agrounija“, čiji je vlasnik MK.
Povodom ovog zakona, moram da kažem da podržavam ovaj zakon, jer će on po prvi put sprečiti da građani doživljavaju državu kao nasilje činovnika, inspektora nad njima. Ovaj zakon će svakako sprečiti, a nije donet ni jedan od 1992. godine do danas, pa može da se postavi to pitanje – šta su neki čekali 15 godina, od 2000. godine, šta su čekali posle promena, što nisu vršili reforme, pa i reforme u ovom smislu inspekcijskog nadzora, šta su radili 15 godina, odnosno 12 godina, da nisu doneli ovakav zakon?
Ovaj zakon vredi podržati i ja pozdravljam što ga podržavaju mnogi, a sprečava da sektor za inspekcijski nadzor uklanja poslovna konkurencija. Dakle, mi koji živimo u unutrašnjosti vrlo dobro znamo da su razni inspektori bili u službi raznih privrednika, tajkuna itd. i da se kroz inspekcijski nadzor mogla i ukloniti poslovna konkurencija u zavisnosti koja vrsta inspekcije je bila, da li je to bila lokalna, na teritoriji lokalne samouprave, da li je bila pokrajinska, da li je bila gradska i da li je bila republička.
Onaj ko je držao vlast je inspektore mogao, s obzirom na nedoslednosti zakona, da ovakav sistemski zakon nije ni postojao, mogao inspekcijski nadzor grubo zloupotrebiti u svrhe uklanjanja konkurencije.
Takođe se mogao zbog toga što su političke stranke bile u to vreme, posebno stranka bivšeg režima izuzetno politički osvetoljubiva prema svima onima koji ne daju materijalni, finansijski i glasački doprinos stranci bivšeg režima, ona je inspekcijske službe mogla, inspekcijski nadzor da zloupotrebi i radila je da ih zloupotrebi u političke svrhe, odnosno usko stranačke svrhe stranke bivšeg režima.
Navešću neke primere. Recimo građevinska inspekcija u Inđiji je podnela niz krivičnih prijava protiv seljaka koji su kopali septičke jame, pravili šupe itd. Ali im je u centru Inđije napravljena zgrada „Trejdjunik“, poslovno stambena od 30 do 40 hiljada kvadrata bez građevinske dozvole. Da bude čudo još veće, bez upotrebne dozvole opština Inđija je kupila dva-tri miliona evra kvadrature, iako ta zgrada nije imala ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu.
Dakle, ne da su investitora pustili da izgradi, nego su i opštinska sredstva ubacili kupujući prostor u zgradi koja nije imala upotrebnu dozvolu. Šta je radila takva građevinska inspekcija? I gle čuda, baš na poslednjem spratu tog poslovnog, stambenog, velike zgrade, znači, jednog kvarta, na poslednjem spratu, gle čuda, predsednik opštine Inđija i potpredsednik stranke bivšeg režima, ima penthaus od 250 kvadrata.
Da li je taj inspekcijski nadzor lokalni, mogao biti koruptivan? Znači, mogao je biti koruptivan, mogao je biti politički, mogao je uklanjati poslovnu konkurenciju, jer se recimo za kupovinu tog prostora pojavila druga firma koja je umesto 2000 evra za kvadrat tražila 1000, ali gle čuda prostor od strane opštine Inđija kupljen u objektu gde je cena bila dva puta veća, iako se radilo gotovo identičnim poslovnim prostorima.
Ja pitam, šta su radile razne lokalne građevinske inspekcije kada su dopustile da se u centru Inđije sazida zgrada od 30 do 40 hiljada kvadratnih metara, a pri tome su zemljoradnicima na teritoriji opštine Inđija podnosili krivične prijave za izgradnje magacina, šupa, kotobanja, pa čak, čini mi se, i za kopanje septičkih jama, nisam siguran? Šta je radio pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine? Šta je radio u opštini Inđija kada je dopustio da se na vodozahvatu Inđija napravi fabrika za reciklažu olovnih akumulatora, a da se otpadne vode iz takve industrije, koja svakako nije čista i koja se nalazi iznad bunara, iznad vodozahvata, da se otpadne vode, s obzirom da ne mogu da se puste u regionalnu kanalizaciju koja ide u Dunav, pa može da napravi neke posledice, pa da neko zatvori Fabriku za reciklažu olovnih akumulatora? Našlo se rešenje da se otpadne vode puštaju u upojni kanal iza zgrade, što znači jedan rov, u jedna šanac i da se na takav način zbrinjava ekološki otpadna voda iz Fabrike za reciklažu olova. Šta je radio inspektor za zaštitu životne sredine kada je to dopustio, što je kasnije prouzrokovalo i to da kvalitet vode u Inđiji bude jako nizak i da to za posledicu ima nekorišćenje vode u određenom periodu, gotovo godinu dana?
Šta je radio građevinski inspektor na tom lokalitetu, kada je imao čak i rešenje gospodina Dulića da se zabranjuje izgradnja i projektovanje čak fabrike za reciklažu akumulatora u Inđiji? Šta je uradio građevinski inspektor koji je dopustio da se na dozvolu za izgradnju portirnice napravi fabrika od više hiljada kvadrata bez ikakve građevinske dozvole? Šta su radili lokalni građevinski inspektori? Kakav je to bio inspekcijski nadzor kada su tako nešto dozvolili? Šta su uradili zajedno građevinski inspektor i veterinarski inspektor i inspektor za zaštitu životne sredine po pitanju „Energo-Zelene“, gde su se pripadnici stranke bivšeg režima u firmu koju su osnovali u Belvilu učipili sa 50% vlasništva, na konto toga što će im obezbediti prolaz kroz inspekcijske nadzore da dobiju odgovarajuće dozvole i pri tome im obećali da će imati 150.000 tona klaničnog otpada? Danas je strani investitor zatvorio tu fabriku, prestao da radi, da zbrinjava klanični otpad jer su ga prevarili. Uzeli su mu dva miliona i 250 hiljada, 700 hiljada za osnivačka prava, iako su imali samo papirološka koja su značila da će mu obezbediti tranzit i bolju poziciju kod inspekcijskih službi i državnih organa. Na konto toga su uzeli 700 hiljada evra, odnosno 50% te firme, a nije zakopao ašov u njivu. Šta su radile građevinske i druge inspekcije? Oni su mu već uzeli dva miliona i 250 hiljada, što za parcelu, što za komunalno opremanje, iako je parcela nekada bila državna, pa je na čudan način menjala vlasništvo itd.
Šta su radile sve te inspekcije kada su dozvolile da se to dešava? Ali, bile su revnosne i u Inđiji, a verujem i u drugim sredinama, kada je bila u pitanju politička ili eventualno poslovna konkurencija njihovih prijatelja koji su finansirali i njih i njihove stranke, a i njih same. Već sam opisao da neko živi u penthausu od 250 kvadrati, u zgradi koja je nelegalno sagrađena, u kojoj je opština kupila poslovni prostor, a da zgrada nije imala upotrebnu dozvolu.
Još nešto, kako neko takav, visokopozicioniran, potpredsednik u stranci bivšeg režima, stavi petokraku na svoj profil, a ima stan u Beču od 500.000 evra? Njegova najviša funkcija je bila predsednik opštine. Kako brat predsednika opštine može da ima kuću na Tatarskom brdu u vrednosti od 500.000 evra, a njegova je funkcija brat predsednika opštine Inđija i sadašnjeg potpredsednika stranke bivšeg režima? To su vam primeri kako su do sada radile inspekcijske službe, kako su radili ovi što sada imaju vladu u hladu, koji i dalje vladaju jednom četvrtinom teritorija, a glume opoziciju. Ukoliko neko misli da će nas u bolje sutra odvesti oni koji su nas opljačkali juče, taj je zreo za psihoanalizu, a o Frojdu možemo da raspravljamo. Bojim se da je neko tu opterećen nekim čudnim nagonima i motivima i zato spominje Frojda dva puta u pet minuta. Dakle, ukoliko mislite da oni koji su nas opljačkali juče mogu da nas odvedu u bolje sutra, onda ste zreli za psihoanalizu, za Frojda, za armiju psihijatara i psihijatriju. Verujem da ovde ima stručnjaka, ja nisam stručnjak tog tipa.
Želim ovima iz vlade u hladu, ovima iz senke želim da provedu što više vremena u senci, da iz nje ne izlaze, jer su oni i u senci sebi našli mesto pod suncem, iako su non-stop bili u senci i hladovini. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva i uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Bečiću, hteo bih da sažmem svoj komentar o ovom predlogu zakona u šest tačaka, gospođo Udovički.
Najpre, poštovana gospodo, podneli smo 22 amandmana na Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru koji se tiču četiri grupe pitanja. Prvu grupu čini poštovanje pravopisa srpskog jezika. Ja smatram da je veoma važno da jedan deo naše pažnje bude usmeren i ka tom pitanju, poštovana gospodo, kada pišemo predloge zakone i kada usvajamo zakone. Druga grupa pitanja tiče se veće ažurnosti u primeni zakona. Treća grupa se tiče oštrije kaznene politike. Mi imamo takav pristup ovde analizi svih predloga zakona. Četvrta grupa amandmana tiče se bržeg početka faktičke primene ovog zakona. To je prva tačka, gospođo Udovički.
Druga tačka. Ja, kao jedan narodni poslanik od nas 250 ovde u Narodnoj skupštini, posebno cenim kada ministar i ministarov ili ministarkin tim pristupi ozbiljno i stručno pripremi jednog predloga zakona, naročito kada delamo u svojoj državi u uslovima u kojima Vlada obično ne primenjuje takav pristup. Ovde imamo izuzetak od pravila i meni je žao što nije pravilo da se primenjuje i ozbiljnost i jedna posvećenost u pripremi predloga zakona.
Treća tačka, poštovana gospodo. Ja mislim da je red da se ovde naročito naglasi kada se neki pojedinac npr. posebno istakne u nekom delanju u svojoj oblasti. Posebno je dobro, ja mislim, što je državna sekretarka gospođa Džagić bila veoma posvećena pripremi Predloga zakona. Ona je raspravljala, argumentovala i nije joj bilo teško da posveti jedan dobar deo svog vremena tome da nas ubedi da je ovo dobro i da pripremi nešto dobro. Ja mogu ovde da kažem – bravo! To je treća tačka.
Četvrta tačka, poštovana gospodo. Veoma je dobro i obrazloženje. Mi čitamo i obrazloženja i tamo nailazimo često na razne stvari. Ovo obrazloženje je veoma dobro pripremljeno. Logički i argumentovano definisani su ciljevi veoma dobro i tu sam ja izdvojio nekoliko stvari koje su ovde i predviđene kao ciljevi ovog zakona. Sa svakim ciljem sam saglasan ovde. Evo, sprečavanje štetnih posledica, preventivno delovanje inspekcija, stvaranje povoljnog ambijenta za poslovanje, smanjenje administrativnog i finansijskog opterećenja privrede. Pa, to je sve naša politika, politika Nove stranke. Naravno da kada Vlada dođe sa takvim predlogom, koji ide u skladu sa onim što je politika Nove stranke, da meni ne preostaje ništa drugo nego da kažem – bravo i za to!
Ali, u okviru tačke pet imam i jedan mali problem, poštovana gospodo. Problem se tiče jedne protivurečnosti koju sam ja ovde uočio analizirajući ovaj predlog zakona i delanje Vlade Republike Srbije u celosti. Ovim predlogom zakona, koliko sam ja primetio, činimo sve da stvorimo pristojni ambijent poslovanja koji će odgovarati i stranim kompanijama da ovde delaju i da investiraju. Ali, šta sam ja primetio? Da na drugoj strani Vlada šalje poruku da država planira da nastavi sa Dinkićevim modelom podsticaja, odnosno subvencija. Ja mislim da je to jedna vrsta protivrečne poruke Vlade Republike Srbije.
Mi iz Nove stranke podržavamo stvaranje pravnih okvira za bolje i uređenije poslovanje. Mi smatramo da je pogrešan pristup da vučeš investitore za rukav, da na taj način obezbeđuješ njegovo prisustvo, mi smatramo da je neophodno stvaranje takvog ambijenta poslovanja u kome će se strane kompanije boriti za naše tržište umesto da ih vučemo za rukav. To je prava politika koja treba da se vodi po našem mišljenju.
Na kraju poštovana gospodo narodni poslanici i gospođo Udovički i gosti iz ministarstva, gde god se troši novac, a ja sam primetio da je za primenu ovog zakona potrebno jedno 260 miliona dinara, onda je, mislim veoma važno da postoji jasno usmerenje ka opravdanosti toga troška, a da mi narodni poslanici znamo da moramo da kontrolišemo trošenje tog novca. Veoma me interesuje stav ministarke o našim amandmanima i spremni smo i za amandmansku raspravu čim se zakaže sednica Narodne skupštine.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodni poslanik Velinka Tošić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je dobar predlog zakona o inspekcijskom nadzoru. Cilj Vlade Republike Srbije jeste da ima dobre zakone, ali je cilj ove Vlade i dosledna primena donetih zakona. Nijedan zakon nije savršen, podložan je izmenama i iz toga postoji potreba da se donese nov, kompleksan zakon o inspekcijskom nadzoru.
Osnovni ciljevi predloženog zakona su praćenje stanja i procena rizika u svim inspekcijama i obaveza planiranja i objavljivanje planova. Jedan od zadataka inspekcija jeste suzbijanje sive ekonomije i vraćanje nelegalnih subjekata u legalne tokove. Do sada smo imali sasvim jednu zabrinjavajuću sliku na terenu i upravo zbog toga je neophodno donošenje ovog zakona.
Da je sve funkcionisalo na zakonom predviđen način, da li bi slika Srbije bila ovakva kakva jeste? Da bi se to prevazišlo nama je potreban nov zakon koji predviđa dovoljan broj izvršilaca u opštinama i lokalnim samoupravama shodno broju stanovnika. Potrebni su nam inspektori koji imaju dovoljno znanja i veština. Potrebna je materijalno tehnička opremljenost inspekcijskih službi, a tu se podrazumeva adekvatna oprema vezana za računare, vozila, što podrazumeva obuću i odeću za terenski rad, posedovanje specijalizovanih softvera. Jednom rečju potrebna nam je bolja organizacija rada i obučenost inspekcijskih službi.
Da bi izašli u susret građanima i privrednicima, zatim stvorili bolji poslovni ambijent, potrebno nam je donošenje jednog ovakvog sveobuhvatnog zakona koji će precizirati ovlašćenja i obaveze svih relevantnih činilaca. Pozivam sve kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru.

Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru o kojem danas diskutujemo jeste jedan potpuno nov sistemski zakon koji veoma detaljno, veoma precizno određuje koja su sva to prava ali isto tako koje su to obaveze koje se moraju poštovati prilikom vršenja inspekcijskog nadzora.
Ovu oblast zaista je bilo neophodno urediti i to jednim sveobuhvatnim zakonom iz jedno prostog razloga zato što je bilo brojnih problema koji su se do sada u ovoj oblasti javljali u praksi. Upravo jedan od tih problema jeste što se nedovoljno pažnje obraćalo na prevenciju. Nisu postojali mehanizmi da bi se delovalo preventivno, znači, da bi se nešto predupredilo, da bi se nešto sprečilo na vreme nego kako se delovalo. Čekalo se da se prvo nešto desi, znači, da šteta bude prvo učinjena, pa se onda delovalo što je naravno pogrešno i što predstavlja jedan začarani krug.
Inače, mi kao društvo imamo takvu jednu tendenciju da slabiju pažnju obraćamo na prevenciju, znači, da ne ulažemo dovoljno napora kada je preventivni rad i kada su preventivni mehanizmi upitanju. Meni je jako drago da primetim da se to postepeno menja zato što ne postoji drugi način da se to menja već postepeno, a možda najbolji primer za to jeste upravo predlog ovog zakona. Ono što bih ja naročito pohvalila jeste što se ovaj predlog zakona sa posebnom pažnjom odnosi na prevenciju i na preventivne mehanizme.
Takođe, ovo što je u praksi do sada predstavljalo jedan značajan problem jeste to što je bilo prisutno odsustvo procene rizika ili nedovoljna procena rizika. Kao posledicu toga imali smo jednu situaciju, znači, da sa jedne strane imamo subjekte koji potencijalno mogu da predstavljaju veliku opasnost za zdravlje ljudi, životinja, biljaka, uopšte za životnu sredinu, ovo navodim jedan primer. Sa druge strane imamo potpuno bezopasne subjekte, a kao posledica ovoga mi smo imali to da i jedni i drugi subjekti se tretiraju na potpuno isti način. To je naravno pogrešno i kao posledica jedne takve politike imali smo to da se narodski rečeno ti subjekti koji su bili potencijalno opasni izvuku, a da se za njih sazna i da na njima počne da se radi tek onda kada bude previše kasno, onda kada je šteta već učinjena.
Jedna upravo od najboljih stvari koje se tiču ovog zakona jeste što će se to promeniti. Isto tako promeniće se nedovoljno dobra koordinacija kada je inspekcijski nadzor upitanju koje je do sada postojala kao jedna prilično razuđena organizacija, a znamo da bez dovoljno dobre koordinacije nema kvalitetnog rada i nema dobrog rezultata i nema naravno efikasnosti, a ovo je prosto jedna oblast koja ne trpi neefikasnost.
Međutim, ono što je najveći definitivno problem do sada to je pojava sive ekonomije koji je i te kako prisutan, nažalost, u našoj ekonomiji. Naravno, svi znamo koje su to posledice sive ekonomije, to je jedna ne fer tržišna utakmica, jedan ne fer odnos. Naravno da su u prednosti nažalost oni privredni subjekti koji su neprijavljeni u odnosu na one privredne subjekte koji sve svoje obaveze prema svojoj državi usklađuju redovno, na vreme, u skladu sa zakonom. To čak nije ni sve, dolazilo se vrlo često do jedne apsurdne situacije.
Pošto naravno privredni subjekti koji nisu prijavljeni, samim tim su zakonom nevidljivi i oni nisu bili ni podložni uopšte inspekcijskom nadzoru, a sa druge strane privredni subjekti koji su prijavljeni veoma često bili su predmet ili previše čestog inspekcijskog nadzora ili neprimereno dugog inspekcijskog nadzora, što je njima naravno stvaralo probleme različitog tipa. Tako da su praktično ti ljudi koji su poslovali u skladu sa zakonom, radili u skladu sa zakonom, došli u tu situaciju da nažalost zbog toga ispaštaju, da zbog toga trpe, što je naravno apsolutno neprihvatljivo. To je jedna situacija kojoj se ne može prilaziti parcijalno, ne može se ona delimično rešavati. Tu je zaista bila neophodna intervencija i to u pravom smislu reči intervencija države, reakcija države.
Smatram da je ovaj predlog zakona jedna najbolja moguća reakcija koju naša država je mogla da pokaže. Radi se zaista o jednom sistemskom, pre svega reformskom zakonu. Ono što je najbitnije jeste da do tančina je utvrđen inspekcijski nadzor i to u svim svojim aspektima počevši od vrste inspekcijskog nadzora, međusobne koordinacije, pa do svih ovih elemenata o kojima sam do sada pričala.
Ono što se očekuje kao posledica efikasne primene ovog zakona jeste kao što je većina mojih kolega već do sada spomenula, jeste da će se definitivno stvoriti jedna atmosfera pravne sigurnosti što će naravno podsticajno delovati na potencijalne investitore. Opet, uzročno-posledično sve vodi ka svome, a to će značiti nova radna mesta.
Efikasna primena ovog zakona znači će jednu fer, unapređenu tržišnu utakmicu, zaštitu konkurencije i definitivno ono što je najbitnije od svega što bih ja posebno istakla ovom prilikom, svi oblici koji su se do sada javljali u obliku bilo kakve proizvoljnosti, u obliku bilo kakve neujednačenosti, bilo kakve zloupotrebe uključujući tu i korupciju kada je inspekcijski rad upitanju, efikasnom primenom ovog zakona biće onemogućene ili će mogućnost da se to desi biti svedene na minimum što je složićete se na sadašnju situaciju zaista jedan veliki napredak.
Sve su ovo razlozi zbog kojih smatram da se ovde radi o jednom definitivno kvalitetnom zakonu, o jednom zakonu koji će biti jako dobar kako za našu državu tako i za naše građane, tako da se nadam da će sve kolege u danu za glasanje podržati ovaj zakon, a sigurna sam da će SNS definitivno to i učiniti. Zahvaljujem.