Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici i građani Srbije koji pratite današnji rad, pred nama je danas sistemski, jedinstven zakon koji reguliše posebno važnu oblast, oblast inspekcijskog nadzora. On danas prosto nudi koncept i moram da istaknem da do sada ovakvih reformskih pokušaja ili rešenja da se uredi inspekcijski nadzor nije bilo, a svi znamo od kolike je važnosti ova oblast za sve naše građane, za privredu, za javnu upravu.
Čuli smo već dosta argumenata u prilog ovom zakonu. Sprovedena je jedna ozbiljna, temeljna javna rasprava u kojoj su učešće uzele sve zainteresovane strane. U toj javnoj raspravi održano je i šest okruglih stolova, a moglo se i elektronskim putem predložiti ili sugerisati izvesne primedbe i radna grupa koja je formirana na ovom zakonu veliki broj tih primedbi i sugestija jeste i usvojila.
Znači, došlo se do zaključka da će kao rešenje postojećeg stanja u praksi biti upravo donošenje jednog ovakvog zakona. Prosto, trenutna rešenja koja se nalaze i koja funkcionišu u praksi su i zastarela, nisu ni funkcionalna, a doneta su u nekim drugim okolnostima i ne odgovaraju savremenim uslovima i savremenoj ulozi inspekcije u današnje vreme.
Ovom prilikom bih da skrenem pažnju samo na neka rešenja zbog kojih tvrdim da u stvari ovaj zakon jeste sasvim novi koncept. Pre svega, to je nova uloga i novo shvatanje inspekcijskog nadzora. To smo čuli već nekoliko puta i to jeste suština. Ne potencira se da inspekcija izaziva strah, da izaziva represivne mere i kažnjavanja, već obrnuto, potencira se na jednoj drugoj ulozi inspekcija, a to je prevencija. Preventivne aktivnosti svakako jesu najdelotvornije aktivnosti. Time ćemo sprečiti i nepoverenje, a razvijaćemo odnos poverenja između inspekcije, privrednika i javne uprave i na taj način ćemo graditi odnos podrške prema zakonskom poslovanju.
Dalje, uporedo sa preventivnim aktivnostima, svakako treba i doneti rangiranje privrednih subjekata prema rizicima koje oni mogu sprovesti i štetnim posledicama koje one mogu sprovesti. Ovi rizici se upravo donose u plan inspekcijskog nadzora i u redovni plan, ali i onaj koji je vanredni i kontrolni plan. Naravno, nekad se može postupati i van tog plana.
Sledeće što smatram vrlo važnim jeste javnost u radu inspekcije. To su informisanje, obaveštavanje o radu inspekcijskog nadzora, ali i svo drugo informisanje i, rekla bih, i uloga inspekcija i u savetodavnoj ulozi i u stručnoj ulozi prema našim privrednim subjektima.
Ono što do sada nije bila praksa, što će se prevazići ovim zakonom, jeste bolja koordinacija i saradnja između različitih inspekcija. Posebno je značajno što će Vlada formirati koordinaciono telo, odnosno koordinacionu komisiju. Da bi ta saradnja i koordinacija zaista bili bolji, dobro je što ćemo imati jedan jedinstven elektronski sistem, jedinstven inspekcijski i informacioni sistem, gde će različite inspekcije moći da razmenjuju razne dokumente i gde ćemo imati jedan potpuniji uvid u njihov rad.
Sledeće što je novo rešenje jeste jasna ovlašćenja inspekcije u suzbijanju delovanja neregistrovanih subjekata, a to je tzv. siva ekonomija. Naravno da ćemo potencirati i ovim zakonom zakonsko poslovanje, lojalnu konkurenciju, nasuprot tzv. sivoj ekonomiji. U suštini, cilj i jeste da svi subjekti shvate da je dobro i pozitivno i za njih da zakonito posluju i da što pre pređu iz te sive zone u belu zonu.
Naravno, inspekcija ne može vršiti ulogu policije, ali svakako je i te kako važno ta saradnja između inspekcije i policije, a pogotovo u tom delu kada siva ekonomija prelazi u crnu ekonomiju.
Veoma je važno da ćemo ovim zakonom imati transparentnost i imaćemo jednako postupanje inspekcije u sličnim ili istim situacijama. Ovo će dovesti do pozitivnih efekata zato što će privredni subjekti koji se nadziru imati jednu sigurnost, što će mnogo značiti.
Ovaj zakon nam donosi i mnoge druge promene, kao što su i standardizacija samih pojmova, planova i vršenje inspekcijskog nadzora, pa ćemo tako imati više vrsta inspekcijskog nadzora prema vrsti, a to su: redovni, vanredni, dopunski i kontrolni inspekcijski nadzor, a prema obliku to su kancelarijski i terenski inspekcijski nadzor.
Iz prakse znamo koliko je bilo problema, koliko je bilo opterećenja i adminstrativnog i finansijskog opterećenja, rekla bih, nekad posebno prema onim mikro i malim privrednim subjektima, gde su oni od nekoliko zaposlenih morali da određuju bar jednog zaposlenog koji će da komunicira sa inspekcijom. Mnogi od tih problema ovim zakonom će biti rešeni, tako da ovaj zakon zaista jeste sistemski, donosi mnoge promene u oblasti nadzora i vršenja inspekcijskog nadzora, a kao što je rekla ministarka na početku, i ja to smatram, da je ovo samo prvi korak u sveobuhvatnoj reformi ove važne oblasti. Tek nam predstoji još puno posla u tom smislu.
Na kraju, naravno, zajedno sa poslanicima SNS, u danu za glasanje glasaću i svakako ću podržati ovaj Zakon o inspekcijskom nadzoru. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović.

Poštovana ministarko, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, Zakon o inspekcijskom nadzoru treba usvojiti jer se predloženim zakonom predviđa niz mera koje će poboljšati rad inspekcije, a privrednicima olakšati poslovanje.
Osnovni razlog koji rukovodioci inspekcija i inspektori navode u prilog donošenja sistemskog zakona o inspekcijama je potreba postojanja jednog zakona koji bi uredio metodologiju postupanja u inspekcijskom nadzoru, a ovlašenja i obaveze učesnika inspekcijskog nadzora, koordinaciju rada inspekcija i bolje korišćenje resursa inspekcija.
Potrebu donošenja zakona kojim se uređuju inspekcije naročito traže privredni subjekti, s obzirom da stanje u oblasti inspekcijskog nadzora, odnosno njegove negativne posledice, ograničavaju konkurentnost ekonomije Republike Srbije na međunarodnom tržištu i nepovoljno utiču na privredne aktivnosti na domaćem tržištu.
Poseban administrativni i finansijski pritisak inspekcijskog nadzora trpe mikro i mali privredni subjekti sa svega nekoliko zaposlenih, koji često moraju da odrede najmanje jednog zaposlenog koji će da komunicira sa inspekcijama, što predstavlja značajan trošak za ove subjekte.
Procene govore da javni budžeti na godišnjem nivou gube oko tri milijarde evra zbog tzv. sive ekonomije. Fiskalna strategija za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu utvrđuje da su programom mera fiskalne konsolidacije predviđeni dalji napori na suzbijanju sive ekonomije, te da ukoliko ne bi došlo do ostvarenja očekivanih efekata na tom polju ili ukoliko dođe do daljeg pogoršanja, mogući su gubici na strani prihoda od preko 16 milijardi dinara godišnje.
Nedostatak koordinacije u organizaciji inspekcijskog nadzora bitno umanjuje efikasnost inspekcijskog nadzora i dovodi do nepotrebno velikog opterećenja nadziranih subjekata u pogledu učestalosti nadzora i predmeta nadzora.
U Republici Srbiji na republičkom nivou postoji 39 inspekcija u resoru 12 ministarstava, zatim inspekcije na pokrajinskom i lokalnom nivou, te subjekti sa javnim ovlašćenjima koji vrše nadzor i kontrolu nad licima koja obavljaju delatnost sprovodeći inspekcijski i drugi srodan nadzor.
Privredni subjekti ukazuju da se nadležnosti različitih inspekcija često preklapaju i kontrolišu iste stvari, ista dokumentacija i isti predmeti, i to često uz neujednačeno ili suprotno tumačenje propisa. Inspekcijska ovlašćenja u oblasti suzbijanja delatnosti koja obavljaju neregistrovani, odnosno ne prijavljeni subjekti, nisu dovoljno jasno postavljena ili se javlja negativni sukob nadležnosti ili neopravdano preopterećivanje ljudskih i materijalnih resursa samo sa jedne ili svega nekoliko inspekcija.
Pored navedenog, privredni subjekti ukazuju i na to da često nemaju pristup aktima i procedurama na osnovu kojih inspekcije sprovode inspekcijski nadzor, da su mnogi propisi kojima se uređuje privredno poslovanje zastareli i neprilagođeni uslovima savremenog poslovanja.
Pri ovakvom stanju stvari, privrednici i preduzetnici ističu da aktivnosti inspektora najčešće nisu uređeni i jasno definisanim procedurama i metodologijom postupanja i da oni ne znaju šta je tačno predmet kontrole, šta će sve inspektor da traži i koliko će da se zadrži u inspekcijskom nadzoru, što sve dovodi do nesigurnosti poslovanja.
Privredni subjekti još ukazuju na to da su inspekcijske kontrole nepotrebno česte i da traju predugo. Često započinju iznenada, bez najave, tako da privremeni subjekti neplanirano moraju da otkažu poslove i obaveze i bave se inspekcijskom kontrolom. Zbog toga njihovo poslovanje trpi štetu i oni gube kredibilitet kod klijenata, odnosno potrošača i svojih poslovnih partnera.
Nadalje, privrednici ističu da inspektori često nisu adekvatno obučeni i nemaju odgovarajuća znanja i veštine, nadzor vrše i propise tumače formalistički i često u situacijama kruto, birokratski i bez razumevanja suštine i smisla pravne norme, cilja inspekcijskog nadzora, privrednog poslovanja i odnosa u privredi ili sa očitom usmerenošću i ciljnim traženjem bilo kakve greške u poslovanju i postupanju nadziranog subjekta. Pri tome, to čini i tumačenjima koja su suprotna od službenih tumačenja nadležnog ministarstva. Privrednici navode i da neki inspektori postupaju neprimereno, neprofesionalno i vrlo arogantno.
Jedan od ključnih problema je rašireno pogrešno shvatanje da je uloga inspekcije vrlo stroga kontrola i kažnjavanje privrednih subjekata, kao i da je velika većina privrednika po definiciji u poslu je ili teži da posluje sa one strane zakona i hoće da izigra zakon i ošteti i prevari državu.
Uspeh u radu inspekcije i inspektora često se u inspekciji i van inspekcije pogrešno meri brojem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Svi navedeni nedostaci dovode do nerazumevanja položaja, prava, obaveza, odgovornosti i uloge inspektora i drugih učesnika u postupku inspekcijskog nadzora.
U skladu sa prethodno navedenim ciljevi koji se ovim zakonima postižu su sledeći: veći nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadzornih subjekata sa zakonom i drugim propisima, delotvornije upravljanje javnim rizicima i bolja zaštita zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa, smanjenje administrativnog tereta privrede i uspostavljanje tog održivog stanja, unapređenje slobodne tržišne utakmice i zaštite konkurencije, veća pravna predvidivost, sigurnost, izvesnost, kao i bolja lokacija resursa inspekcije.
Analizom drugih mogućnosti za rešavanje problema ustanovljeno je da je između alternativa najpouzdaniji način za rešavanje napred navedenih problema donošenje zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
Sledstveno svemu navedenom, a kako bi se stanju u oblasti inspekcijskog nadzora popravilo i uspostavio stabilan i održiv sistem, koji priliči tržišnoj ekonomiji i doprinosi u privrednom poslovanju i investiranju, dijalog privatnog i javnog sektora doveo je do saglasnosti da je potrebno doneti sistemski, savremen, efikasan i reformski zakon o inspekcijskom nadzoru. SNS će u danu za glasanje glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, zakon o kome danas raspravljamo odnosi se na reformu državne uprave, tačnije na njen veoma važan segment, a to su inspekcijske službe.
Sama činjenica da je poslednji poseban Zakon o inspekcijskom nadzoru bio predviđen Zakonom o državnoj upravi iz 2005. godine i da su još na snazi davno prevaziđena rešenja Zakona o državnoj upravi iz 1992. godine, koji je ukinut u svemu, osim u delu inspekcijskog nadzora, govori o tome koliko je našem društvu neophodan ovaj zakon.
O stanju u 36 inspekcija, raspoređenih u 12 ministarstava, najbolje govori istraživanje koje svake godine sprovodi NALED na više od hiljadu privrednih subjekata.
Veliki broj primedbi anketiranih subjekata odnosio se, na primer, na to da učestalost i dužina inspekcijskog nadzora ne odgovaraju riziku, pa često ljudi kažu – zašto stalno dolaze kod nas kad mi poslujemo bezbedno i legalno. Privredni subjekti se, takođe, žale na to da su inspekcijske procedure i metodologije nedovoljno transparentne, da su propisi obimni i nejasni, a stručna pomoć i savet o tome kako postupiti jednostavno su nedostupni.
O osrednjim etičkim, profesionalnim standardima inspektora, da i ne govorimo, prosto je degutantno. Na primer, dešava se da traže i najmanju grešku da bi opravdali nadzor.
Sve u svemu, 39% privrednih subjekata delotvornost i rad inspekcije ocenjuje sa ocenom tri, a čak 20% je onih koji su inspekciji dali ocenu jedan.
Na drugoj strani, stanje u inspekcijama je vrlo teško. Pre svega, vrlo je mali broj inspektora u odnosu na broj sprovedenih kontrola. Zvuči neverovatno, ali istinito, dva i više inspektora dele jedan računar. Specijalizovane softvere poseduje mali broj inspekcija, a o vozilima koje nema inspekcija, da i ne govorimo. Svu ovu, usuđujem se da kažem, stihiju ovaj zakon mora da reguliše.
Pomenuću samo nekoliko benefita koje ćemo imati kada ovaj zakon stupi na snagu. Pre svega, to je suzbijanje sive ekonomije. U vezi sa tim, zakon propisuje, ako neka inspekcija zatekne neregistrovanog subjekta kako se bavi delatnošću iz delokruga druge inspekcije, dužna je da o tome bez odlaganja obavesti nadležnu inspekciju.
Takođe, ovaj zakon propisuje rangiranje nadziranih subjekata prema mogućem riziku od toga da naprave prekršaj i, u vezi sa tim, obavezu inspekcijskog organa da naprave prioritete nadziranja na osnovu procene rizika.
Značajno je i to da zakon uvodi obavezno izdavanje naloga za inspekcijski nadzor. Takođe, zakon propisuje i gradiciju inspekcijskih mera, tj. da inspekcijske mere budu u srazmeri sa procenjenim rizikom, nezakonitostima, a pre svega sa ekonomskom snagom nadziranog subjekta.
Na kraju, zakon je važan za proces evrointegracija naše zemlje, jer je inspekcijski nadzor zastupljen u svim oblastima o kojima se pregovara. Na primer, u životnoj sredini, trgovini, oblasti rada, zdravlja, telekomunikacija, itd.
Zbog svih ovih benefita za naše društvo, poslanička grupa SNS će naravno podržati ovaj zakon. Još jednom da naglasim, to je partnerski zakon države, društva i privrede, kao i da mu je cilj zaštita dobara, prava i interesa svih nas kroz obezbeđivanje reda u poslovnom ambijentu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Evo, građani i građanke Srbije imaju posebnu priliku da od strane poslanika Nove stranke bude pohvaljen jedan predlog zakona i drago mi je što se ministarka vratila, pa će moći da čuje ove pohvale i njeni saradnici. Naravno, da je ovakav jedan zakon bio neophodan, da je propušteno puno prilika da se donese jedan dobar zakon na ovu temu, da to što je zakon koji se sada sprovodi iz 1992. godine samo po sebi činjenica da je to trebalo promeniti u tom periodu bar posle 2000. godine, ali očigledno da se nisu bili stekli uslovi za to i izgleda da su sada stvoreni uslovi.
Ovaj zakon je predstavljen da su njegovi ciljevi da se stvori između ostalog i povoljniji ambijent za poslovanje i naravno da će jedan dobra koordinacija rada i inspekcijskih službi, povećavanje same efikasnosti rada tih službi, smanjivanje zloupotreba u radu tih službi koji su evidentni i mislim da je to, čuo sam od poslanika vladajuće većine da govore puno primera gde su bile zloupotrebe, koje su bile na ličnom korupcijskom nivou, na globalnom korupcijskom nivou, da dodam, da je bilo i političkih zloupotreba i raznih drugih i ja to mogu da govorim iz dve pozicije i kao neko ko je jedno vreme bio u državnim organima, ali više sa pozicije privatnika od 1986. godine i to su falange i falange legije i inspekcije prolazile kroz nekoliko preduzeća gde sam bio i suvlasnik i odgovorno lice i tu je bilo svega i svačega.
To se, Boga mi dešava i sada nekim mojim kolegama i to sigurno mora da se promeni i jedna dobra koordinacija rada i izmena po ovom zakonu rada i iz inspekcijskih službi će biti jako dobra, ali to je nedovoljno, kao što i ministarka zna, da se promeni ceo ambijent poslovanja. Utiču mnoge druge činjenice da ukupni ambijent poslovanja u jednoj zemlji, to nije tema ovog zakona, ali sigurno da treba uvek ponoviti da je neophodno da poreska politika bude stimulativna, da doprinosi plata budu manji i usmereniji tamo gde treba da budu, da opšta korupcija, administracija, a to je vaš resor, niste vi krivi, ali je to u delu vašeg resora jako velika, da je to prepreka za investicije, za normalno poslovanje, da je naravno zastarela tehnologija, male stimulativne mere koje su na tu stranu usmerene, a sa druge strane, mislim na domaću privredu, a sa druge strane, se ponovo nastavlja politika, subvencija koja je potpuno nepotrebna i potpuno pogrešna politika stimulacije, razvoja privrede i industrije posebno u Srbiji.
Znači, te subvencije koje se daju po radnom mestu mahom stranim investitorima, to neće rešiti problem. Ta politika se vodi već pet, šest, sedam godina i nije povećala broj zaposlenih ljudi u Srbiji. Naprotiv, smanjila je broj zaposlenih ljudi i stvorila je veliki problem sa tim kako da privučemo nove ozbiljne investitore, jer nikada nećemo imati toliko dovoljno para da možemo da kroz subvencije zaposlimo 500-600.000 ljudi, što je samo deo ukupnog broja nezaposlenih.
Ali, u ovom delu što se tiče samih inspekcija, mislim da je ovo značajan napredak i ako se prihvate amandmani Nove stranke, a mislim da su oni smislivi, mi ćemo glasati za ovaj predlog zakona. Mi smo dali 22 amandmana od kojih je devet pitanje leksike, pogrešne zloupotrebe upotrebe nekih reči i mislim da ćete to videti u našim amandmanima i to je jedna stilska primedba. U drugom delu mi tražimo na jednom mestu da se u legitimaciji inspektora stavi i broj legitimacije tako da identifikacija bude jasna i mislim da to nije nikakav napor da se uvede. I još jedna stvar da se skrate rokovi za sprovođenje zakona i povećaju kazne za one koji krše ovaj zakon. Mislim da je oštrija politika i u smislu rokova i u smislu kazni neophodna da bi zakon imao svog efekta. Ja očekujem da najveći broj naših amandmana bude prihvaćen, nemaju nikakvu političku konotaciju i glasaćemo za to.
Na kraju nešto što ovde piše u ovim dokumentima, a mi smo obavešteni da je poslanik Neđo Jovanović promenio poslanički klub, pošto piše u ovom spisku govornika…

Vreme, gospodine Živkoviću.

…da on govori u ime SNS, pa bi voleo sam da dobiju informaciju da li je to tačno ili nije? Hvala.