Reč ima dr Milorad Mijatović.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, dragi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o projektu „Beograd na vodi“, u suštini govorimo o jednom delu tog projekta koji se ogleda u činjenici o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije.
Odmah, na samom početku da naglasim da će SDPS podržati ovaj projekat. To čini sa zadovoljstvom iz sledećih razloga, zato što vidi razvojnu šansu, zato što vidi mogućnost da se zaposli 13.000 novih ljudi, zato što vidi šansu da se uredi jedan devastiran prostor i na kraju zato što vidimo šansu u razvoju turizma.
Ono što moram posebno da naglasim, ova zemlja u prethodnoj godini je prvi put prešla milijardu i 200 miliona zarade od turizma. To je naša šansa i tu šansu moramo da vidimo. Mi možda šansu u razvoju vidimo samo u poljoprivredi, vidimo je u IT tehnologijama, u energetici, u infrastrukturi koju razvijamo, ali isto tako šansu moramo da vidimo u turizmu. „Beograd na vodi“ je jedna velika šansa da razvijemo turizam, zbog toga ovaj zakon zaslužuje punu podršku.
On jeste leks specialis i treba da bude leks specialis, ne treba se toga bojati. Predsednik Vlade je u svom uvodnom izlaganju rekao da je ovaj dom usvajao mnogo leks specialisa. Ti leks specialisi imaju neki dobru istoriju, neki i nemaju dobru istoriju. Ja govorim o onima koji imaju dobru istoriju. To je ono što je radio Branko Pešić i svi će govoriti uvek dok postoji ovaj Beograd da je Branko Pešić uradi mnogo za ovaj grad, napravio je metropolu od jednog malog grada koji je tada bio Beograd. Zbog toga zaslužujemo da ovaj zakon usvojimo i da za njega glasamo.
Projekat „Beograd na vodi“ nije počeo danas, on je počeo još prošle 2014. godine kada je Vlada Republike Srbije usvojila prostorni plan. On je usvojen da bi se uredilo priobalje grada Save i da bi se uradio savski amfiteatar. Šta tu imamo? O tome je bilo mnogo govora. Imamo zapuštene zgrade, imamo gust tranzitni saobraćaj, imamo centralnu železničku i autobusku stanicu. Prostor se neadekvatno koristi i postoje znatna nehigijenska naselja.
Prema jednom podatku koji sam našao radi se da je stambeni fond veoma nekvalitetan. Od 135 evidentiranih stanova, govorim o popisu iz 2011. godine, to je ono što je ušlo u popis, 43% je sagrađeno pre 1946. godine. Postavlja se pitanje, pa kakvi su to bili stanovi, a bilo je govora i onih ljudi koji su već dobili namenske stanove, kako se sada osećaju i kako oni reaguju na ovo što ide. Drugo, vlasništvo zemljišta uglavnom je Republika Srbija, 95%, a 5% je samo privatno vlasništvo i jedan broj parcela je u zahtevu za restituciju.
Mi imamo deo grada koji je neiskorišćen i koji predstavlja samo ruglo. Šta dobijamo? Dobijamo kompleks javnih, stambenih i poslovnih objekata sa različitim dodatnim sadržajima trgovinskog, turističkog, ugostiteljskog karaktera. Maksimalno uređenu lokaciju pored reke, zatim dobijamo uređenu obalu, više nam se neće dešavati poplave, neću više gledati džakove kada prelazim Gazelu, gde svaka poplava, da strahujem, pa čak i ovog proleća, da li ću videti džakove ili neću videti džakove.
Dakle, uređujemo jedan prostor koji je za nas veoma značajan i veoma bitan. Šta još dobijamo? Premijer je obećao, a ja ga držim za reč za Svetog Savu dobijamo Železničku stanicu Prokop. Ona je počela da se gradi pre nekoliko desetina godina, svi su obećavali njen završetak, a ja verujem i siguran sam u to da ćemo za Svetog Savu biti zajedno na otvaranju Železničke stanice Prokop.
Dobićemo još nešto više, ima kao što je bilo govora, značajnih zgrada, kulturno nasleđe, mi ćemo to urediti i dobro je što ćemo urediti. Veoma volim ovu zgradu o kojoj je govorio kolega Krkobabić, to je zaista jedna izuzetno vredna i značajna zgrada koju su neki kada su je rekonstruisali uništili, ja se nadam da ću videti, da ću biti na otvaranju, da ćemo otvoriti jedan lep objekat u Savskom amfiteatru.
Ono što želim dalje da kažem ja ovaj projekat sagledavam kroz četiri ravni ili aspekta.
Prvi aspekt je politički. Momenat je dobar i ovakva mogućnost za investiranje u Srbiju će svakako mnogo toga promeniti. Reforme koje su započete i koje uveliko menjaju srpsko društvo su sveobuhvatne. Od nas se mnogo očekuje i moramo biti spremni da ih dovedemo do realizacije. To i realizujemo.
Kroz investicije koje imamo povećaćemo procenat zaposlenosti, ojačati naše privredne grane i ono što sam malopre govorio, Srbija će postati značajna turistička destinacija.
Kao zemlja kandidat za ulazak u EU i kao zemlja koja će sutra biti članica EU budite uvereni da će u Evropi znatno porasti interes za posetu Srbiji. Srbija je i sad in destinacija u Evropi, a budite uvereni da će kad sve ovo završimo, biti veoma velika i značajna turistička destinacija i ma koliko to nama izgledalo nevažno. Da, turizam je naša šansa i nemojmo to zaboraviti. Mnogo toga imamo da ponudimo.
Još nešto, mi nismo ušli u reforme zato što nas na to tera EU ili to neko od nas želi da nešto mi reformišemo. Mi u reforme ulazimo zbog nas samih zbog toga što se moramo menjati i što moramo menjati ono što smo do sada radili. Moramo biti bolji i kvalitetniji. I još nešto, politički konsenzus i podrška građana ovoj proevropskoj Vladi, nosi veliku odgovornost za budući razvoj događaja i budući razvoj Srbije.
Priliku ne smemo da propustimo. Socijaldemokratska partija Srbije će uvek podržati sve zakone i sve projekte koji će ojačati naše društvo i doneti mu prosperitet.
Drugi aspekt o kojem želim da govorim jeste stručnost. Ovaj projekat je bio otvoren za kritiku u javnosti i komentare struke. Televizijske emisije, pa i sinoćna televizijska emisija koju sam posmatrao, govori da čak i ovaj postupak koji više nije hitan, već postupak koji je u redovnoj proceduri, daje mogućnost da struka i nauka kažu svoje.
Mislim da je za to bilo mogućnosti i da još uvek ima mogućnosti. No, znate kakvi smo, mnoštvo pojedinaca, mnoštvo stručnjaka, teško je usaglasiti sve stavove i zato je vrlo važno da ipak sednemo, slušamo i da razmislimo šta je moguće u hodu menjati.
Ovaj projekat je dugoročan i tako donosi mogućnost da se pravi neka fleksibilnost u radovima. Naime, moramo izabrati i najbolja rešenja u samom projektu, ne može niko očekivati da će ovo biti gotovo za jednu, dve, tri godine, ali budite uvereni da ćemo dobiti nešto što je veoma značajno i važno za nas.
Ja neću da govorim šta nas tamo sve čeka, od infrastrukture, komunalne opremljenosti, od samih trafostanica koje su u katastrofalnom stanju, sve ono što ćemo menjati i što će menjati lice našeg Beograda.
Treći aspekt jesu finansijska pitanja. Ovo je vid projektnog investiranja, nešto što je novo, nešto gde mi dajemo prostor, neko drugi ulaže, a mi menjamo.
Naravno, taj ko ulaže očekuje profit. Radi se o ljudima koji znaju taj posao, koji su svetski poznati u ovoj oblasti. Prema tome, mi moramo prihvatiti da to bude upravo ovo projektno investiranje i očekujemo značajna finansijska sredstva, ali ne samo u te zgrade i objekte, ne samo plate onih koji će raditi, već značajna finansijska sredstva u budžet Grada Beograda i značajna finansijska sredstva i u penzioni fond da nam sutra može biti lakše isplaćivati penzije.
Isto tako, a to je važno naglasiti, posle eksproprijacije, zemlja ostaje u vlasništvu Srbije, države Srbije. Dakle, neće nigde otići, stvorićemo prostor da možemo sutra i bilo kome drugom davati šanse da se tu razvija, jel običan naš čovek kada kaže, da, ako sam vlasnik zemlje, ja mogu da radim, što mislim da je najbolje. Ako zemlju otuđim, tada više nisam vlasnik i mogu da posmatram samo tamo šta će drugi raditi.
Četvrti aspekt jeste pravni aspekt. To je ustvari ono što je danas pred poslanicima i o čemu mi danas raspravljamo. Kao što sam već naveo, Vlada je usvojila prostorni plan, područja posebne namene, uređenje priobalja.
Sledeći korak ka ispunjenju svih preduslova za početak radova na terenu jeste raščišćavanje situacije na terenu i pitanje vlasništva i uređenja budućeg gradilišta. Rokovi koje je zadala Vlada se približavaju i radi sveobuhvatnog utiska koji Vlada Republike Srbije treba da ostavi na investitore, neophodno je zajedničkim naporima da svako iz svoje nadležnosti, na najbrži način obavi ovaj posao.
Pravno rešenje, kao što znamo, leži u ovom „leks specijalisu“. On nam daje vremenske rokove.
Pod jedan, za podnošenje predloga za eksproprijaciju, pod dva – rokove za odlučivanje u postupcima pred organima uprave, pod tri – rokove za postupanje nadležnog Ministarstva za finansije u drugostepenom postupku. Rokovi su skraćeni i to je dobro, jer brzo moramo raditi. Ovog puta utvrđujemo javni interes i samim tim možemo da radimo.
U javnosti se čuju i kritike pravne struke, a koje se tiču ustavno-zagarantovanog prava na imovinu.
Ustav kaže da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali Ustav kaže i da se pravo na imovinu može ograničiti kada za to postoji javni interes, što se definiše ovim zakonom. Zagarantovano pravo na imovinu biće ispoštovano kroz fer nadoknadu pod jednakim uslovima, kao na tržištu nekretnina. Isplaćena vrednost ne sme biti manja od tržišne vrednosti, tako da niko iz ovog postupka neće izaći oštećen.
Vlasnik celokupnog zemljišta postaje Republika Srbija i ona ga daje u zakup investitoru. To bih rekao, da je jedna dobra strana, jer zemljište ostaje u našem vlasništvu. Potražio sam kakva je praksa u EU i zemljama članicama kada se radi o usaglašenosti sa Evropskim zakonodavstvom, a EU je uređivanje ove materije prepustila i ona se nalazi u nadležnosti država članica.
Međutim, na evropskom nivou se zadaje pravni okvir i nacionalno zakonodavstvo i zakonodavna rešenja moraju da ispune nekoliko kriterijuma.
Prvo, da se eksproprijacija vrši po zakonu, a ne proizvoljno. Pod dva, da postoji javni interes, odnosno benefit za društvo, kao što je ekonomski razvoj i pod tri, da se daje adekvatna nadoknada u kojoj niko neće biti oštećen. „Leks specijalis“ upravo o tome govori. Prema tome, zadovoljene su sve regule zakonodavstva i preporuka EU.
Na kraju da zaključim, kao neko ko dolazi iz Novog Sada i ko predstavlja izbornu volju građana Novog Sada, možda ja i nisam najpozvaniji da govorim o investiciji koja se ne realizuje u gradu iz kojeg dolazim.
Međutim, ja ceo ovaj projekat posmatram šire, ja posmatram da je projekat na nivou države, da to nije lokalni projekat, već da je to državni projekat i da je to regionalni projekat. Da ovaj projekat jeste u Beogradu i gradi se u Beogradu, da najviše koristi će imati Beograd, budžet Beograda i Beograđani, ali će uticati na celu Srbiju.
Prvo, šaljemo odličan signal svim investitorima da se u Srbiju može ulagati, da vredi ulagati i da se isplati ulagati. Drugo, da u Srbiji imamo vladavinu prava, da smo napravili reformu građevinskog sektora i da Srbija kreće unapred.
Isto tako, kada drugi vide da je Beograd jedna zanimljiva, atraktivna i dinamična turistička destinacija, sigurno će posetiti Beograd, ali ne samo Beograd, već i moj Novi Sad i Golubac i Zlatibor i Kopaonik. Zbog toga, ja koji dolazim iz Novog Sada podržavam ovaj projekat, a naravno najviše volim svoj Novi Sad, ali volim doći i u Beograd i zato sam za ovo što sam govorio i ostaću da ovaj leks specijalis prođe.
Ono što još želim da apelujem, to jeste transparentnost. Ne postoji bolji parametar razvijene demokratije, pravičnosti i vladavine prava od transparentnosti. Kritičari će uvek kritikovati, a na nama je da postavljamo, da zato imaju što manje razloga.
Kao stranka koja ima odgovornost prema svojim glasačima i prema svim građanima Srbije, koja se nikada nije ustručavala da podrži sve proevropske i reformske poteze, kao stranka koja je preuzela i deo odgovornosti za vođenje državnih politika u cilju opšteg boljitka svih naših građana, mogu da naglasim da će SDP podržati ovaj predlog zakona i ne samo ovaj, već i sve druge koji će voditi Srbiju unapred, jer će nam dobrobit svih naših građana biti uvek prioritet i to onih koji žive u Beogradu, ali onih u Novom Sadu, Novom Pazaru, Leskovcu, Zaječaru, Subotici i Šidu, zato što je to moja opština gde sam rođen. Hvala vam na pažnji.

Doktor Dušan Vujović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Mijatoviću na vrlo preciznim i konstruktivnim sugestijama i ocenama koje se ovde već nalaze, jer jako je teško dodati nešto novo danas posle ovoliko govornika, posle uvodne reči premijera, ali dozvolite, ipak da ponovim samo nekoliko važnih stvari.
Znači, u javnosti se često postavlja pitanje zašto se ide sa leks specijalis i šta je to što mi pokušavamo da rešimo tim zakonom? Postavlja se pitanje, zašto to nije urađeno pojedinačnim izmenama, pojedinačnih zakona? Postavlja se pitanje, šta je to novo, o čemu mi u stvari danas ovde govorimo?
Prvo, da ponovim samo važne stvari. Ova tri zakona koja su de fakto se menjaju ovim posebnim zakonom su Zakon o eksproprijaciji, to je Zakon o planiranju i građenju i to je Zakon o opštem upravnom postupku. Mi ih menjamo zbog toga što je ovaj projekat izazov za Srbiju u nekoliko najmanje dimenzija. Jedna dimenzija je vreme, propušteno vreme.
Dozvolite mi jednu ličnu opasku, 1970. godine septembar, upisujem sa na Ekonomski fakultet, stojim u redu ispred zgrade i moj teča ekonomista, koji me je uverio da se upišem na Ekonomski fakultet, kaže - Godinu, dve, a najdalje dok diplomiraš ovo će biti lepo, čisto do Save. Ja sam diplomirao, završio karijeru u inostranstvu, došao ovde, 45 godina kasnije se vraćamo na istu tačku.
Osećam ličnu obavezu da ovo prevedemo iz reči u dela, da ne govorim o ŠTDZBGD i „Prokopu“ i svemu ostalom što sam slušao mnogo godina, ovo je vreme da te stvari uradimo. Mnogo smo obećavali u reformama, reforme smo pokrenuli, mnogo smo obećavali o projektima, ovo je vreme da projekte sprovedemo. To je prvo.
Drugo, ne možemo jednim korakom da izađemo iz letargije godina propuštenih mogućnosti i svega ostaloga, moramo korak po korak to da radimo. Ovi zakoni trebaju da nam omoguće ne samo da očistimo taj prostor i pripremimo ga, ovo je pretkorak za ovako važnu investiciju, ovo je i prilika da mi kao administracija, kao država, kao grad, kao republika, pokažemo da možemo da sprovodimo zakone i budemo partneri investitorima, pa čak i ako ništa ne uradimo da možemo da izvedemo ove stvari. Mi smo zaustavljeni jako mnogo puta na jako trivijalnim stvarima, oko pitanja eksproprijacije, oko pitanja šta je to javni interes, a šta su pojedinačna prava.
Mi moramo u tržišnoj privredi da naučimo gde je granica pojedinačnog interesa, a gde počinje granica javnog interesa. Pri tome ću se zalagati da se privatni interes poštuje do kraja, ali ne i za to da on bude na štetu opšteg interesa.
Ovde se menja Zakon o eksproprijaciji i dozvoljava se da se javnim interesom proglase one stvari koje nisu u standardnoj definiciji. Tamo su infrastrukturni objekti i stanovi kada je reč o socijalnoj sferi. Ovde se dodaju standardni stambeno – poslovni kompleksi kao sastavni deo javnog interesa, a ovde ne samo to, nego je sastavni deo jednog kompleksa koji rešava centralni deo grada između Beograda starog i Beograda novog. Postoji ta Bafer zona koja tu godinama stoji.
Tada smo imali dva mosta, danas imamo četiri mosta, nadam se da ćemo imati još mostova, ali Beograd koji je raspolućen jednom disfunkcionalnom zonom u centru grada koja predstavlja temu razgovora i temu debata u društvu najmanje sto godina, a sigurno 1921. godine od pokušaja da se napravi urbanističko rešenje Beograda, mora jednom da se reši.
Treće, dozvolite mi da kao ekonomista kažem – ovo je šansa da iskoristimo jednu od dva izbora rasta. Svi nam kažu da u uslovima fiskalne konsolidacije su glavni izvori rasta investicije i izvoz.
Ovo su investicije ne samo apstraktne nego i investicije sa investitorom. Neko jednom reče – Dajte mi oslonac, podići ću zemlju. Ja kažem – Dajte mi ovakvog investitora podići ćemo Srbiju, podići ćemo Beograd, uradićemo ono što nismo mogli pre. Ovo je ta prilika koju ne smemo da propustimo.
Šta ona u sebi krije? Nisu u pitanju samo tri i po milijarde evra, nije u pitanju samo 13 hiljada ljudi i mogućnost za našu građevinu. U pitanju je mogućnost da se te naše firme, kako pomenu koleginica Zorana, ponovo kvalifikuju. One i dalje mogu da proizvode, ali su mnoge od njih izgubile mogućnost da se kvalifikuju na domaćim i međunarodnim tenderima.
Ovo će biti prilika da izvedu, da sudeluju u izvođenju ovih projekata i vrate svoju, redefinišu svoju kreditnu sposobnost i svoju mogućnost koju su uvek imali, ponovo vrate na onaj nivo da mogu da sudeluju u našim projektima koji su finansirani iz međunarodnih izvora i u međunarodnim projektima da vratimo ona tržišta gde smo nekada bili suvereni izvođači, a danas smo jedva prisutni.
Poslednje što sam hteo da kažem, to su izvedeni efekti ovoga, to je tzv. „prelomna tačka“. Ove investicije koje će u roku od pet godina biti na nivou oko tri i po milijarde evra, to je 10% društvenog proizvoda, to nije u jednoj godini, ali to je ogromno.
Retko koja zemlja ima koju mogućnost da dobije investicije koje su 10% društvenog proizvoda, naše godišnje kapitalne su oko 3%. Znači, ovo je tri puta više nego naše godišnje kapitalne investicije, ovo je ogromna šansa da otvorimo jedan motor razvoja koji godinama nismo koristili.
Indirektni efekti prema procenama, skromnim procenama ili konzervativnim procenama naših kolega su najmanje još toliko. Znači, sem građevinskih materijala, sem sudelovanja naše građevinske operative, ovaj projekat treba da podigne Srbiju na jednu potpuno drugu orbitu kvaliteta stanovanja poslovnog prostora i uređenja grada.
Znači, u Beogradu kao i u zoni zapošljavanja, tako i u zoni stambenog prostora i poslovnog prostora postoji višak određenog standarda poslovnih prostora i manjak drugog tipa i drugog nivoa poslovnih prostora.
„Beograd na vodi“, Waterfront je potpuno druga orbita tog poslovnog prostora. Šansa će biti da to uradimo po dinamici koja je krajnje realna. Obratite pažnju, znači mi ovaj zakon donosimo ne samo zbog ovih tehničkih elemenata, nego da produžimo rok na pet godina koji je inače godinu dana. Zašto? Zato što želimo realne rokove planiranja izvođenja ovog projekta koji će biti ispoštovani i ovaj projekat se završi, može da postane centralni deo grada koji će biti novi kvalitet življenja, stanovanja i svih onih usluga koje čine osnovu modernog standarda života zasnovanog na kvalitetnim uslugama, klijentima sa visokim dohocima i svim drugim povezanim aktivnostima koje sa tim idu. Očekujem da ako ovo budemo radili na način koji smo ovde predvideli, to i ostvarimo u narednim godinama.
Mislim da je prerano to reći, ali mislim da ovo može da nas prevede na nivo stopa rasta povezano sa infrastrukturom, logistikom i ostalim drugim projektima koje planiramo, koji će biti bitno viši od današnjeg. Hvala.

Reč ima predsednik Vlade gospodine Aleksandar Vučić.

Uz zahvalnost, poštovani gospodine Mijahoviću, za sve što ste izgovorili, želeo bih samo na dve vaše opaske da odgovorim.
Vi ste potpuno u pravu, mi smo jednu granu privrede zapostavili u prethodnom periodu, a ona je od ogromnog značaja i sa relativno manjim ulaganjima i najmanjim ulaganjima pruža nam najveći mogući multiplikator, a to je turizam. Nismo posvetili dovoljno pažnje turizmu u prethodnom periodu. Verujem da upravo izgradnjom „Beograda na vodi“ i onda uređenijim dunavskim priobaljem, rešavanjem problema u Golupcu, Lepenskom Viru, pa sve do Kazana i Kladova, da možemo da napravimo Srbiju i u tom smislu posebno kroz tu dunavsku regiju i kroz sve evropske inicijative posebno interesantno. O našim planinama i banjama da ne govorimo.
Po prvi put mislim da ćemo uspeti i sa PIO fondom te probleme oko vlasništva i dugova da rešimo da bismo mogli tu uspešnu privatizaciju da sprovedemo i da bismo mogli da obezbedimo da taj zdravstveni turizam, plus spa turizam, dobije pravo mesto u Srbiji, a ne da naši ljudi kada razmišljaju gde da odu onda idu u Sloveniju ili idu u neke druge zemlje ili pola nas ide do Morahaloma ili ne znam gde već kada to možemo da imamo u Srbiji na mnogo boljem i na mnogo višem nivou.
Mi smo što se tiče interesa iz Evrope, o kojem ste takođe govorili, to je velika stvar za našu zemlju. Mi mislimo da možemo za samo dve godine gotovo da udesetostručimo broj turista iz zapadne Evrope, dakle, da ga gotovo udesetostručimo. Nije sporno da ćemo za dve godine da imamo verovatno dva puta više čim krene izgradnja „Beograda na vodi“. Naš cilj je mnogo veći i za to će nam biti potrebna i određena kampanja i to ćemo svi politički subjekti da se dogovorimo da vidimo kako to da izvedemo. Za to nam je potrebna politička stabilnost i za to nam je potreban i uspeh reformi. Zato sam toliko govorio o onome što će ljudi u Srbiji već, mi mislimo, moći da osete krajem ove godine, razume se, najviše u 2016. i 2017. godini.
Mi ćemo podići nivo obalo utvrda, jer ste o njima govorili, o džakovima. Biće podignut nivo obalo utvrdi i neki od svetskih lanaca hotela će imati hotel tu na samoj obali Save. Biće i neke mini marine urađene. To će biti potpuno, kako je Dušan Vujović rekao, drugačija orbita.
Da li ćemo uspeti? Mi ćemo dati sve od sebe da uspemo i ako ne uspemo, nešto smo započeli što više ne može da se vrati nazad i što više niko ne može da vrati u asfaltne baze, da se niko ne naljuti u siromašnim romskim mahalama. To nije i ne sme da bude najsiromašniji deo Beograda.
Mi ovde imamo i dalje 132 divne porodice koje žive u napuštenim vagonima. Trudimo se da pronađemo neko socijalno rešenje u skladu sa podzakonskim aktima, da im ponudimo neku vrstu stambenog rešenja, iako nam to ne ide lako i nije jednostavno, ali se trudimo i pokušaćemo. Ljudi su se uselili u vagone i negde su još nešto dozidali, neki pomoćni objekat. Negde su još nešto tu napravili. Sada nam preostaje da rešimo taj problem.
Ako bismo to uspeli da rešimo i uz sve ovo što, čini mi se, da smo danas najvećim delom zajednički sanjali, a to se približilo, i da počnemo da ostvarujemo, jer ja svaki put kada odem i nisam vam slučajno rekao, poštovani narodni poslanici, vi predstavljate građane Srbije, na to pozivam i sve ljude u Srbiji, kada dođu u Beogradu, otiđite, molim vas, do zgrade Geozavoda, do zgrade Beogradske zadruge. Nemojte da vam je teško. Možete da prošetate, za deset minuta ste dole. Prošetajte da vidite kako se čovek svečano drugačije i kako se lepo osećate kada u tu zgradu uđete, kao da ste ušli u pojedine zgrade u Parizu ili Beču. Ne možemo da dostignemo ruski barok i nije sličan stil, pošto smo pričali o Peteburgu, ali je ovo toliko impresivno da zaista svaki Begrađanin, ali i svaki građanin Srbije time može da se ponosi.
Dužan sam još jedan odgovor. Zaboravio sam šta je treći objekat koji ćemo da gradimo u Pazaru. To je dijagnostički centar, dakle, nešto vezano za zdravstvo. Ja se u to ništa ne razumem, ali kažu da je veoma važan i predsednik opštine i Meho i svi ostali su rekli da je veoma važan za Pazar. Rađeno je zajedno u dogovoru sa njima. Posle toga ćemo da napravimo po jednu fabriku u Novom Pazaru i u Raškoj. To će da budu fabrike za proizvodnju i preradu drveta. Takođe ćemo uzeti i dobiti novac od arapskih investitora. Ovaj novac već imamo. To je sedam miliona evra koje mi nosimo direktno Pazarcima. Verujem da će i to ljudi razumeti.
Da dopunim svoj odgovor Miroslavu Markićeviću iz Nove Srbije. Ne postoji razlika u našem odnosu prema bilo kojem delu Srbije. Ulagaćemo dodatno novac i u Staru Planinu u Knjaževačkoj opštini, na istoku Srbije. Koliko smo samo uložili u Bor, na istoku Srbije? Ulagaćemo i u Negotin i u Majdanpek i u Zaječar. O zapadu Srbije da ne govorim, dakle, od Šida, kako vi pomenuste, pa do Bajine Bašte i Priboja, a rekao bih i centralne Srbije.
Mislim da ovo što smo uspeli sebe da disciplinujemo, ovo što smo uspeli sebe bar malo da promenimo i što pokazuje direktne, konkretne rezultate, jer podsetiću vas, kada smo usvajali budžet za 2015. godinu, ja sam vam rekao da se nadam da ćemo da imamo rebalans budžeta u kojem ćemo da konstatujemo veće prihode i niže rashode od predviđenih u budžetu.
Kako stvari danas stoje, na dan 6. aprila, zaključno sa 6. aprilom, imamo sve podatke, mi bismo bili u takvoj situaciji. Naravno da je to prerano. Zato vas molim da budemo vredni i marljivi, da završimo i sa drugim kvartalom tako uspešno i sa trećim kvartalom tako uspešno. Imamo još mnogo toga što treba u međuvremenu, a onda ćemo da razgovaramo i pregovaramo i da kažemo da je vreme da naš narod i da naši obični ljudi osete boljitak.
Hvala vam svima danas za današnje prepodne i ovaj prvi deo poslepodneva na pažnji i na iscrpnoj i dobroj raspravi.

Zahvaljujem.
U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa, tako da sa radom nastavljamo u 16,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovani poslanici, da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo ministri, ja sam očekivao u današnjoj raspravi da dobijemo, kao poslanici, javnost Srbije, odgovore na neka pitanja i razjašnjenja oko određenih kontraverzi koje postoje, koje prate ovaj projekat od samog početka. Do sada u ovoj raspravi nisam dobio, ja ću pokušati u ovih nekoliko minuta koliko imam na raspolaganju da postavim ta konkretna pitanja i da, nadam se, kasnije dobijem i odgovor na to.
Ovaj zakon po meni ima tri važna aspekta. Prvi aspekt je pravni. Mi danas raspravljamo o leks specijalisu, o zakonu koji se odnosi samo na jedan konkretan slučaj. Verujem da predsednik Vlade, kao i svi koji su završili Pravni fakultet znaju to svi mnogo bolje nego ja, da se zakoni donose kao opšta norma, da važe unapred za nebrojeno mnogo slučajeva, a da se ne donose zarad jednog jedinog konkretnog slučaja. Na taj način donošenjem ovakvog jednog zakona mi ne jačamo pravnu sigurnost u Republici Srbiji, radimo upravo suprotno.
Govorilo se ovde o nekoliko leks specijalisa iz naše prošlosti. Svaki od onih koji je spominjan, iz 70-ih godina vezano za Gazelu, iz 2009. vezano za magistralni gasovod 11, nije se spominjao ni onaj iz 2013. godine za Južni tok, su zakoni koji jesu doneseni za jedan konkretan projekat, ali infrastrukturni projekat. Ono što Zakon o eksproprijaciji dozvoljava, a to je da oduzmete privatnu imovinu nekome uz naknadu koja ne može biti manja od tržišne da biste izgradili… Oduzimate je zato što možda on ne želi da tu svoju imovinu da nekom drugom za novac, možda želi da je koristi kako mu Ustav kaže bez ometanja.
Naš Zakon o eksproprijaciji propisuje koji su to slučajevi kada to može da se uradi i nigde u tom zakonu ne stoji da to može da se radi da bi se gradili stambeno-poslovni objekti. Ovaj zakon, ako se usvoji, uzeće privatnu imovinu nekoga i dati drugom privatniku da na osnovu toga stvara profit.
Rekao je premijer – nije istina, biće preduzeće koje će da koristi tu imovinu, odnosno da pravi poslovno-stambeni prostor i da stvara profit. Čuli smo da će u tom preduzeću, na osnovu prenete imovine, odnosno prava na zakup imovine, kao država Srbija imati 30, 31, 32%, ali neko drugi će imati onaj veći deo i uložiće neke pare, a možda će, ukoliko ovaj projekat ne zaživi, on celo to preduzeće prodati nekome, nekom trećem, nekom koga ne znamo.
Šta će biti sa pravom na korišćenje zemljišta u tom slučaju? Na koji način će država Srbija zaštiti svoje interese? Odgovor na to pitanje nismo dobili.
Drugi aspekt je stručan urbanistički. Slušali smo u uvodnom izlaganju premijera 29 minuta o istoriji urbanističkog razvoja Beograda i dela o kome danas raspravljamo. Stručna javnost koja nije učestvovala u pripremi ovog zakona, jer javne rasprave nije bilo, iznela je svoje mišljenje. Akademija arhitekata Srbije i Odeljenje za arhitekturu i urbanizam SANU, imenom i prezimenom, najugledniji ljudi iz struke rekli su svoje mišljenje. Oni, nažalost, nisu imali s kim da razmene stručno mišljenje, jer ni dan danas mi ne znamo, sa druge strane, ko je idejni tvorac, u urbanističkom smislu, projekta „Beograd na vodi“.
Imali smo slučaj da je jedna maketa poslužila kao osnova za reizradu posebnog prostornog plana područja za posebnu namenu, a da su taj plan potpisali ljudi koji su uglavnom završili prostorno planiranje na Geografskom fakultetu. Postavljam pitanje – koji je to stručnjak, sa kim stručna javnost u Srbiji treba da polemiše o tome da li je ovakav projekt kakav je zamišljen, sa ovolikim kvadratima stambenog, poslovnog prostora, nešto što je dobro za Beograd?
Nisam stručan, ali želim, kao predstavnik zakonodavnog tela, da pre nego što usvojimo zakon dobijemo deo te rasprave i čujemo različita mišljenja, a ne da se onaj ko misli drugačije etiketira da nekoga mrzi, da mrzi svoj grad, da mrzi svoju zemlju.
Da li su oni koji su bili protiv Ajfelovog tornja u Parizu bili etiketirani kao mrzitelji svoje zemlje? Da li su u raspravi koja se vodila pre nekoliko godina, kako je to rekao premijer, o izgradnji kula od stakla u Londonu članovi Kraljevske akademije arhitekata bili proglašavani za mrzitelje svoje zemlje, svog grada samo zato što su imali drugačije mišljenje. U demokratskim društvima tako se ne vodi rasprava.
Hajde da govorimo, svi se slažemo, pretpostavljam, slažem se da je to zemljište najveći potencijal za razvoj Beograda, ali da li je ovo pravi put? Da li je pravi put da se investitoru, za koga čujemo da je obezbedio novac, ali nigde to ne možemo da vidimo, nijedan papir, nijedan ugovor još uvek ne postoji …Da li će se na ovaj način taj potencijal Beograda i Srbije na najbolji način ostvariti? Pustimo da svako kaže svoje mišljenje. Nemojmo nekoga ko ima drugačije mišljenje proglašavati za mrzitelje.
Poslednji aspekat o kome ja želim da govorim je ekonomski, jer je ovo pre svega, predstavljeno kao ekonomski, znači, šansa za ekonomski razvoj Srbije, i na osnovu toga mi danas izglasavanjem ovog zakona treba da ustanovimo javni interes.
U celom obrazloženju zakona postoji jedna jedina rečenica koja kaže – ekonomska analiza pokazala je da je predloženi projekat sprovodljiv i sa aspekta države i lokalne samouprave i sa aspekta investitora - tačka. Ni jednog broja.
Koja ulaganja od strane države, koja ulaganja od strane lokalne samouprave, koja ulaganja od inopartnera? Koliki je profit na kraju? U kom roku će se ceo taj projekat završiti? Toga nema. Ima ova jedna rečenica.
Obavezna tačka koja mora da prati svaki zakon je finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona. Kaže se – za sprovođenje ovog zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta. Tačka. Kolika?
Jedini broj koji sam ja uspeo da zapišem je 40 miliona evra za prvu fazu eksproprijacije, rečeno u raspravi. Koliko faza eksproprijacije treba da bude i kolika je konačna cifra?
(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše.)
Ne znam gde piše, voleo bih da vidim, gde piše u ovom Predlogu zakona koji smo dobili.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše 850 prva faza 40 miliona.
Dobro, evo, ja bih voleo stranu da vidim u ovom zakonu gde to piše.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše.)
Hvala, dobro.
Možemo da postavimo i pitanje ako je do sada rešeno 179 od 246 objekata iz prve faze, po kom zakonu je to rađeno? Mi danas donosimo zakon. Ako je moglo po važećem zakonu, zašto onda ceo posao se ne završi po važećem zakonu? Zašto leks specijalis? Zašto uvođenje pravne nesigurnosti?
Podsetiću vas, pre nedelju dana evropski komesar Han, govoreći o tome zašto je važno da Srbija otvori prvo poglavlje 23, 24, koji govore o reformi pravosuđa, ljudskim pravima, rekao da je pravna sigurnost temelj demokratije, pretpostavka za investitore i važan ekonomski faktor. A, ministarka Kori Udovički, koja danas nije ovde, prošle nedelje je rekla – da je nepredvidivost poslovnog ambijenta ono što odbija privrednike.
Usvajanjem ovog zakona, koju poruku mi šaljemo, da u Srbiji ne postoji pravna sigurnost. Da je u Srbiji politička volja jača od svega. Da vaša investicija, vaša privatna imovina neće biti zaštićena Ustavom i zakonima, jer može politička volja donošenjem leks specijalisa da vam tu vašu imovinu otuđi za neku naknadu, pravičnu, nepravičnu, utvrdiće neki sud, ali može da vam je otuđi. To nije poruka koja privlači investitore u ovu zemlju. To nije poruka da su svi investitori dobrodošli.
Dobrodošli su samo oni koji imaju političku podršku. Dobrodošli su samo oni koji su dobri sa Vladom Republike Srbije, pa će Vlada za njih da izmeni zakon, ako treba, da pogazi Ustav, da uradi sve. U takvoj zemlji nema ozbiljnih investicija. Rad ove Vlade u prethodne tri godine, na ovaj način, diskriminišući sve investitore doveo je do toga da danas Srbija je na začelju po stranim investicijama u regionu, na začelju po stranim investicijama po glavi stanovnika u regionu. Pre četiri godine bili smo prvi, danas smo poslednji.
Ova Skupština, i tu se slažemo, je rekao je premijer usvajanje ovog zakona je ključ da se ovaj projekat sprovede do kraja. Ja vas pozivam da ne glasate za ovaj zakon, da ga ne usvojimo, da se Beograd da razvija, ali primereno, po pravu, pravdi, zakonima ove zemlje, dajući šansu svima koji žele da investiraju u Beograd da dođu, da ostvare te svoje investicije, da zaposlimo Srbiju, da zaposlimo građane Srbije, a ne da uradimo to samo za privilegovane investitore. Hvala vam.

Gotov govor. Nisam razumela. Izvinjavam se.
Predsednik Vučić, izvolite.