Zahvaljujem profesore Atlagiću.
Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović. Izvolite.

Hvala poštovani potpredsedniče.
Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o autentičnom tumačenju jednog zakona koji se tiče, mogu slobodno reći, najvažnijeg resursa svakog društva, a to su obrazovanje i vaspitanje. Često govorimo da je obrazovanje investicija, a trošak jedino ukoliko je reč o neučinkovitom procesu. Kada pogledamo istraživanja, koja je pomenula koleginica Čomić, i ukoliko pogledamo sve ono što radimo u poslednje vreme, ono što možemo da vidimo jeste da obrazovanjem pravimo sve samo ne investiciju.
Ono što ste uspeli to je da na neka dva meseca i više od dva meseca na neki način zatvorite ovo autentično tumačenje ovog zakona i kao posledica toga šta se desilo? Desilo se, kao što smo čuli više puta u toku ove rasprave danas, da je 43 članova Nacionalnog prosvetnog saveta, da je njima istekao mandat i to još 18. marta. I opet u istom maniru dolazimo do probijanja rokova i ovoga puta to je rok za izbor članova i članica Nacionalnog prosvetnog saveta. Pre toga kašnjenje se desilo kada je trebalo da dođe do izbora Saveta za visoko obrazovanje koji je izabran sa jednim i po mesecom zakašnjenja i zbog svega toga kasni osnivanje Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta.
Na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji u svom članu 13. stav 5. kaže da podnosioci liste iz stava 3. ovog člana dužni su da dostave liste kandidata za članove Nacionalnog prosvetnog saveta četiri meseca pre isteka mandata, članova kojima mandat ističe. Dostavljene su liste, predlozi i lista kandidata koji bi trebalo da se biraju za članice i članove Nacionalnog prosvetnog saveta iz redova saveza i udruženja koji su predviđeni stavom 3. tačkom 5).
Međutim, kao što smo čuli, ove članice i članovi kandidati za članice i članove Nacionalnog prosvetnog saveta moraće opet da budu predlagani jer ste već među predloženim kandidatima i kandidatkinjama nalaze i univerzitetski profesori, a nakon izglasavanja ovog autentičnog tumačenja to neće biti u saglasju sa ovim autentičnim tumačenjem, odnosno na osnovu ovih kriterijuma moći će da budu birani samo nastavnici osnovnih i srednjih škola.
Nacionalni prosvetni savet, kao što znamo, je stručno savetodavno telo i trebalo bi da prati analize za stanje u obrazovanju na svim nivoima i u svojoj nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima, da utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, učestvuje u pripremama strategije obrazovanja na osnovu utvrđenih pravaca razvoja predškolskog, osnovnog, srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja itd.
Jedna od stvari koje Nacionalni prosvetni savet je do sada radio jeste da je ugrađivao pouke i sa studija koja je sprovođena u svoja dokumenta o tome šta treba i kojom brzinom treba menjati u obrazovnom sistemu Srbije.
Ono što bi želela da napomenem, ukoliko to ne zna neko od građana, jeste da je 2015. godina prva godina od kada se sprovodi PISA testiranje u Srbiji, da ovo PISA testiranje neće biti sprovedeno jer 2012. godine nije potpisan ugovor od strane ministarstva za naredni ciklus Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj koja upravo i sprovodi ovo PISA testiranje.
S obzirom da znamo kakvi su bili rezultati 2012. godine, da je 40% učenika funkcionalno nepismeno iz matematike, da 35% učenika pokazuje nizak stepen čitalačke pismenosti. Ne znam da li sada ovo znači to što 2015. godine neće biti sprovedeno testiranje, odnosno kako kažu neki od članova vladajuće većine da li ovo predstavlja zabijanje glave u pesak i da ćemo sada sami sebe ocenjivati, razume se, subjektivno i praviti se da je naš sistem obrazovanja savršen.
Da podsetim, ovi PISA testovi se sprovode sa ciljem prikupljanja podataka o postignućima učenika kako bi se opredelili pravci daljeg reformisanja sistema obrazovanja u zemljama koje su učesnice u testiranju. Ovim testovima, kao što sam spomenula, ne ocenjuje se samo puka reprodukcija naučenog već i funkcionalno znanje, odnosno ono što će učenici primeniti u praksi.
Znamo da sve zemlje lideri u uspešnim obrazovnim sistemima da su zemlje uspele da ubede građane da vrednuju ulaganje u obrazovanje kao ulaganje u budućnost, a s obzirom da vidimo da samo 14% građana Srbije smatra da je ulaganje u obrazovanje ulaganje u budućnost, mi ćemo svakako podržati predlog ovog autentičnog tumačenja sa ciljem da Nacionalni prosvetni savet u roku od dva, tri, četiri meseca što pre počne, odnosno nastavi svoje aktivnosti. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođice Jovanović.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite danas naš rad, pred nama je autentično tumačenje koje smo upravo i tražili. Ja sam jedna od onih koji sam i potpisala zahtev Odbora za obrazovanje, jer sam i član ovog Odbora.
Mogu da kažem da smo dobili to autentično tumačenje, da se Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo zaista potrudio i ispoštovao svu proceduru, to smo danas čuli i to je tako, bez obzira na neke pokušaje, ja bih rekla već manipulacije ili određenih političkih igara, jer evo posle godinu dana svog poslaničkog mandata nekada mogu to i da procenim.
Da se vratimo na autentično tumačenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje se odnosi na član 13. stav 3. tačku 5. Upravo ovo tumačenje će nam otkloniti i najmanje nedoumice, ali i štetne posledice koje se tiču predlaganja članova za Nacionalni prosvetni savet. Čuli smo da Nacionalni prosvetni savet ima veoma važne nadležnosti, da broji 43 člana. Ovim tumačenjem dobijamo nešto što je zaista već u Zakonu bilo jasno, možda, i rečeno, ali još jednom precizirano - odnosi se na stručna udruženja i društva koja mogu delegirati svoje članove u Nacionalni prosvetni savet.
Upravo je zabuna i došla i nedoumica kada su pojedini od njih delegirali za svoje članove upravo nastavnike iz visoko školskih ustanova. Neki su prekršili proceduru, a neki to i nisu. Zato sam mišljenja da se ova procedura može skratiti i da ona neće iznositi tri meseca, kao što je navela predsednica Odbora, već možemo to uraditi u mnogo kraćem roku.
Suština i cilj jeste da moje kolege, nastavnici, praktičari koji rade u predškolskim ustanovama, u osnovnim školama i srednjim školama imaju ravnopravnu zastupljenost u Nacionalnom prosvetnom savetu, a već smo rekli da nastavnici iz visoko školskih ustanova svakako će biti zastupljeni i ta njihova zastupljenost je upravo regulisana istim članom, istim stavom, ali tačkama 1,2,3,4,5.
Kada se radi o stručnim udruženjima i uopšte o društvima koja imaju i te kako veliku važnost u obrazovanju, jer se pre svega brinu o razmeni iskustava i stručnom usavršavanju nastavnika, mogu reći i kao predstavnik tih društava, jer sam u dva mandata vodila Društvo učitelja, da je važno da upravo oni imaju svoje mesto u Nacionalnom prosvetnom savetu, a sve u cilju kako bi Nacionalni prosvetni savet što kvalitetnije radio i mogao da donosi određene odluke.
Ukratko ću se osvrnuti i na jučerašnji sastanak Odbora za obrazovanje gde je glavna tema bila štrajk prosvetnih radnika. Imali smo dobru komunikaciju, imali smo dosta informacija, bila je to komunikacija između tri ministarstva. Na sastanku je prisustvovao ministar gospodin Verbić, ali i članovi sva četiri reprezentativna sindikata i, naravno, poslanici članovi Odbora za obrazovanje.
Ono što je važno, mislim da smo poslali jednu važnu poruku i za medije, jeste da smo svi mi na istom zadatku, da jednostavni niko od nas nije na nekim suprotstavljenim stranama ili, kako neko reče, zaraćenim stranama. Daleko od toga.
Ono što je važno, uz sve što smo čuli koliko je obrazovanje važno i tu se svi slažemo koliko je važno, potrebna su nam sistemska rešenja, da više nemamo svake godine tu strepnju od štrajka prosvetnih radnika, a ta sistemska rešenja se donose naravno dobrim zakonima i tu mi, narodni poslanici, treba da damo svoj pun doprinos. Ono što je izvesno i što je dobro i za prosvetne radnike jeste da se uveliko rade platni razredi, da ćemo to imati uskoro, koliko letos, ovde da razmatramo i da ih što više poboljšamo.
Ono što je važno, imaćemo priliku i da menjamo sam Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a uskoro i Zakona o udžbenicima. Naravno, to nije današnja tema, ali je važno i to reći.
Na kraju, zbog otklanjanja svih ovih nedoumica i otklanjanja eventualnog rizika, poslanici SNS i, naravno, ja zajedno sa njima u danu za glasanje ćemo podržati ovo autentično obrazloženje i tumačenje jednog člana Zakona o obrazovanju i vaspitanju. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Milošević.
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.
Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.
Da li ste odustali gospodine Pavićeviću?
(Vladimir Pavićević: Niste mi uključili mikrofon.)
Morate da se prijavite da bih mogao da vam uključim mikrofon.
(Vladimir Pavićević: Prijavio sam se.)
Sada ste se prijavili.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom skoro ceo dan, da primetim i to, gospodine Bečiću, smatram da je u svakom savremenom društvu obrazovanje sigurno jedno od najvažnijih pitanja.
Naša rasprava o autentičnom tumačenju člana 13. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji se tiče izbora članova Nacionalnog prosvetnog saveta, otkrila je, po mom jednom razumevanju, da u našoj Skupštini obrazovanje, u našim raspravama ne zauzima mesto koje zaslužuje. Ako je to tačno, poštovana gospodo, to onda znači da se mi udaljavamo od onoga što su standardi i usmerenja jednog savremenog društva.
Nacionalni prosvetni savet, poštovana gospodo, danas ne funkcioniše u našoj državi i Nacionalni prosvetni savet neće funkcionisati, ako sam ja dobro razumeo i gospođu Jerkov, koja je predsednica jednog relevantnog Odbora za ovu raspravu, i gospodina Martinovića, koji je predsednik drugog Odbora koji je relevantan za ovu raspravu, sve do juna meseca ove godine. Dakle, Nacionalni prosvetni savet neće funkcionisati nekoliko meseci.
Koje su nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta? Da vidimo kakav to savet ne funkcioniše u našoj državi nekoliko meseci. U članu 14. kaže – Nacionalni savet, izdvojiću samo nekoliko najvažnijih stvar, prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti. Taj savet ne radi danas. Taj savet utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, taj savet ne funkcioniše i neće funkcionisati narednih meseci. Taj savet utvrđuje standarde kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitača, standarde kompetencija direktora, standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava i taj savet koji se bavi svim ovim poslovima nekoliko meseci neće funkcionisati, poštovana gospodo.
Zašto neće funkcionisati i kako je moguće, sada pitam, poštovani gospodine Bečiću, i profesora Atlagića, koji je malopre govorio, a pitam i gospodina Orlića i gospodina Martinovića?
Kako je moguće da naš Nacionalni prosvetni savet nekoliko meseci neće da radi? Onda gospodin Orlić, gospodine Bečiću, na primer postavi pitanje - pa zašto tako raspravljamo o ovoj temi? Poštovana gospodo, pa kako drugačije da raspravljamo? Uključen je alarm, jer jedan savet koji imao ovako važne nadležnosti zbog nečega neće funkcionisati i sada već ne funkcioniše. Nužno je da se ovde postavi pitanje – zašto smo došli u tu situaciju? Ja mislim da jedan od razloga leži i u delanju gospodina Martinovića, koji je, koliko sam ja razumeo, zamislio da suprotno Ustavu, suprotno zakonu, Vlada Republike Srbije kao izvršna vlast i jedan deo izvršne vlasti treba da kontroliše Skupštinu, umesto da, kao što piše u našem Ustavu, Skupština, poštovana gospodo, kontroliše Vladu. Gospodin Martinović ovde dela, a bogami, ja sam primetio i drugi narodni poslanici SNS pre svega, tako da su ovde neke uloge preokrenute, da Vlada ovde mora da da mišljenje, da može da se čeka koliko hoćeš na to mišljenje. Pa, nije tako, poštovana gospodo. Naša Skupština, prema Ustavu, prema zakonu, prema našem Poslovniku, mora da kontroliše Vladu.
Onda gospodin Martinović npr. ovde postavlja pitanje – pa kako vi mislite da li sam ja podvojena ličnost, kaže, pa da jednom ovako, a drugi put ovako, pa sada u jednom svojstvu…? Poštovana gospodo, uopšte me to ne interesuje. Gospodin Selaković npr. prihvata tu ulogu da ima i podvojenu ličnost, pa kaže – da li me pitate kao ministra ili me pitate u drugom svojstvu? Gospodin Martinović može da izabere da li je podvojena ličnost ili nije, ali to je nevažno. Važno je zašto naš Nacionalni prosvetni savet ne radi. Kako to da mi u ovoj Skupštini ne možemo da organizujemo jednu sednicu o akademskoj čestitosti npr, gospodine Bečiću? (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću, isteklo je vreme.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Imao sam još 10 sekundi.)
Tih 10 sekundi taman meni da kažem da niste merodavni da tumačite da li neko ovde nešto dela ili ne dela, mada tu reč delanje…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ima u rečniku.)
Znam da ima u rečniku, ali nekako mi nije da se upotrebljava, ne prija mi. Tako da, nemojte molim vas da tumačite da li ovde neko nešto dela ili ne dela.
Reč ima gospodin Martinović, replika.
Molim vas, nemojte da izazovete repliku. Izvolite.

Daću sve od sebe, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na terenu autentičnog tumačenja zakona. Autentično tumačenje zakona ima snagu zakona. Postupak za davanje autentičnog tumačenja zakona je propisan Poslovnikom u članu 194. i u članu 195. U kontekstu autentičnog tumačenja zakona krajnje je deplasirano pričati o tome kako Narodna skupština treba da kontroliše Vladu. Postoje Ustavom, zakonom i Poslovnikom propisani mehanizmi kako narodni poslanici kontrolišu izvršnu vlast, ali mi sada nismo na terenu kontrole izvršne vlasti. Mi smo na terenu autentičnog tumačenja zakona.
Kao predsednik Odbora ja sam imao obavezu da Vladi uputim radi davanja mišljenja predlog za autentično tumačenje člana 13. stav 3. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Na pisarnici Vlade, a ne na pisarnici Ministarstva prosvete, kao što je rekao jedan poslanik bivšeg režima, dopis Narodne skupštine je zapremljen 21. januara. Procedura u Vladi nije ni malo jednostavna. Dakle, to stigne Ministarstvu prosvete, Ministarstvo prosvete pripremi mišljenje, onda to ide Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, a sa Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo ide na resorni odbor Vlade koji se bavi pitanjima prosvete i tek onda dolazi na sednicu Vlade. Sada ima ovde, čini mi se, nedovoljno učenih poslanika u smislu poznavanja Poslovnika, pa ne znaju kako to izgleda.

Vreme.

Dakle, ne sastane se Vlada odmah, pa da mišljenje. Evo, sam da objasnim gospodinu Pavićeviću, pošto izgleda ne razume najbolje ovu materiju.
Dakle, gospodine Pavićeviću, dođe na pisarnicu Vlade, pa onda ide Ministarstvu prosvete, pa onda ide Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, pa onda ide Odboru za prosvetu Vlade, pa tek onda ide na sednicu Vlade. I zaista je Vlada u rekordnom kratkom roku od 21. januara do 2. marta uspela da završi ceo ovaj postupak, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo da završi taj posao 18. marta. Kada pitate ko je kriv, pitajte koleginicu koja sedi ispred vas. Ona je kriva.