Meni je rečeno da je replika, izvinjavam se onda.

Ja sam se javio po amandmanu, ali ću završiti u dve rečenice, ako mi dozvolite.
Drago mi je što neko misli da je ta zgrada treba da ostane takva i da je to javni interes, kao što je i trebalo verovatno da 177 ha najboljeg zemljišta zaparloženog u korovu, u groblju brodova, među udžericama i među nehigijenskom i tamo gde su ljudi živeli na jedan nehuman i nehigijenski način, bio javni interes za bivši režim. Ne samo da im je bio javni interes, već su taj javni interes i podržavali jer čak ni kosu nisu uzeli da počiste, a kamo li bilo šta drugo.

Pre nego što nastavimo sa radom, molim narodne poslanike da se, koliko je god to moguće, usredsrede na amandmane. Ovde se uglavnom vodi načelna rasprava. Prema tome, molim vas, imamo amandman pred sobom, to je trenutno tačka dnevnog reda i molim vas da u tom smislu upodobite vašu diskusiju.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović, po amandmanu.

Slažem se sa vama, gospodine predsedavajući. Zaista, naše kolege su u ovom amandmanu konkretno predložili da se briše reč u stavu 1. člana 1. „javno“. Šta je ako nije javni interes da zakonima regulišemo oblast ljudskih prava? Jer, svi postupci eksproprijacije se tiču temeljnog prava, a ne samo na imovinu, nego isto tako i na život. Ovde su kolege pominjale razne odredbe drugih zakona, ali isto tako su se pozivali i na Ustav.
U ovom mom reagovanju želim da ukažem na to zašto je bilo potrebno doneti, u stvari biće potrebno doneti zakon i zašto je on tako formulisan. Da bi se regulisao posebni postupak eksproprijacije povodom isto tako nekih drugih članova Ustava, kao što je član 75. i član 76. Juče je bio Međunarodni dan zaštite pripadnika romske nacionalnosti i ja bih podsetila kako se vršila eksproprijacije 2009. godine kada je gradonačelnik Beograda, koji je pripadao DS, a opozicija danas uglavnom pripada toj matičnoj stranci, raseljavao pripadnike romske nacionalnosti u cilju eksproprijacije u roku od tri sata i buldožerima i autobusima.Amnesty International“ u svom izveštaju od 31. avgusta 2009. godine kaže da je u roku od tri sata razrušeno 200 domova, da je 178 romskih porodica raseljeno, a od toga je 114 dobilo, da tako kažem, prinudni smeštaj u metalnim kontejnerima. Ja bih rekla da je upravo zato potrebno regulisati zakonom posebni postupak eksproprijacije, da se ovako kršenje ljudskih prava ne bi događalo. Hvala.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)

Gospodine Balša, ne vidim osnov za repliku.
(Balša Božović, s mesta: Pomenuta je DS i gospodin Đilas, a vi mi ne date pravo na repliku.)
Ako je spomenula DS, to nije ništa uvredljivo, nego je samo objasnila kako je ta stranka u to vreme to rešila. Ne vidim šta je tu uvredljivo.
(Balša Božović, s mesta: Imam pravo po Poslovniku.)
Molim vas, nemojte, mi ćemo sada ići u nedogled. Nemate pravo.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Zamolio bih samo ako može malo tišine.
Nisam imao nameru uopšte da se javljam da diskutujemo, niti nameravam danas u toku dana nešto mnogo da se javljam. Znate, ovde je razlika u sistemu vrednosti, neko želi da nešto napravi od svog rada, a neko uživa u šiblju, komarcima, rastinju itd. Ali, kada govorimo o javnom interesu, znate, 2000. godine imali smo sijaset nekih državnih preduzeća koja su imala delatnost od javnog interesa, pa ste iz rasprodavali u bescenje i niste mnogo marili za javni interes onda. Baš vas je bilo briga za javni interes. Ne znam da li je u javnom interesu kada neko da bespovratni kredit za vinograde, a danas se poziva na javni interes.
Kada smo već kod toga, sigurno nije javni interes, draga gospodo, da imamo bespravnu gradnju, a u tom delu smo imali koliko hoćete bespravne radnje u periodu gde ništa niste uradili. Nije sigurno u javnom interesu da imamo prostituciju. Izvinite, svi koji živimo u Beogradu znamo šta se dole odvija i koliko je to strašno. Javni interes je da se to iskoreni. Nije u javnom interesu da dole imamo razno-razne džeparoše, secikese, šta god hoćete, lopove svih vrsta, nego je u javnom interesu da tamo ljudi budu bezbedni. Izvinite što to želimo Beograđanima da napravimo. Izvinite što vi godinama ništa niste tamo uradili. Pa makar da ste očistili da vam niko ništa ne može sada da kaže, nego naprotiv, vi ste od tog dela Beograda, koji mora da bude najlepši, deponiju, smeće ste napravili od toga. Jedino što je vaš javni interes bio tamo, to su groblje vagona, groblje brodova, komarci, zmije, rastinje, fekalije. Izvinite, ja ne želim da Beograd koji izlazi na dve reke bude takav.
Još kada smo kod javnog interesa, ja sam obavljao funkciju predsednika skupštine u jednom državnom preduzeću, koje inače po zakonu obavlja delatnost od javnog interesa. Vaša vlast je donela odluku na telefonskoj sednici Vlade, koja je noćna bila, da prodate prodajnu mrežu tog preduzeća tako što ste doneli podzakonski akt, odnosno uredbu kojom ste promenili postojeću uredbu. Toliko je vas interesovao javni interes. Vi ste podzakonskim aktima, niste čak smeli ni u Skupštinu da dođete, nego ste podzakonskim aktima menjali postojeća podzakonska akta da biste legalizovali pljačku i da nešto što je od javnog interesa prodate nekom privatniku koji je vama bio blizak i tako da sahranite i uništite to preduzeće. Nemojte vi da se pozivate na javni interes, trebalo bi da vas bude sramota. Javni interes je da ono bude dole pravi Menhetn, da ono bude divota za Beograđane, a ne da uživamo u smradu, kao što ste vi očigledno želeli da uživaju Beograđani. Hvala vam.

Reč ima Vladimir Pavićević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Arsenoviću, poštovani ministri Vujoviću i Selakoviću i poštovani gosti, povređen je član 104, a potom i član 108. Poslovnika Narodne skupštine kada, gospodine Arsenoviću, niste gospodinu Božoviću malopre dali pravo na repliku. Gospođa Vukomanović je pre nego što se javio gospodin Božović pomenula i stranku čiji je član funkcioner i poslanik gospodin Božović, pomenula je i bivšeg gradonačelnika, koji je takođe bio član i poslanik iste te političke stranke DS. Gospodin Bečić je jutros ustalio jednu praksu da kada se pomene stranka, a pominjana je SNS, da uvek gospodin Babić ili gospodin Jovičić ili gospodin Arsić imaju pravo na repliku, gospodine Arsenoviću.
Smatram da je veoma važno da svi narodni poslanici u našoj Narodnoj skupštini imaju ravnopravni tretman, poštovani gospodine Arsenoviću. To znači da se pravila i procedure, poštovana gospodo, na isti način tiču svih narodnih poslanika, a ne, gospodine Arsenoviću, kada se pomene SNS, gospodin Babić, po prirodi stvari, odmah dobije pravo na repliku, a kada se pomene DS ili Nova stranka, da onda vi samo odmahnete glavom i kažete – ne, ne, ne, nemate pravo na repliku.
Gospodine Arsenoviću, molim vas da uvažite moju argumentaciju da kažete da ste pogrešili i ja od vas ne zahtevam da sebi izreknete upozorenje, već samo da gospodinu Božoviću date pravo na repliku, jer očigledno je, gospodine Arsenoviću, da gospodin Božović u konkretnom dijalogu ima, na osnovu Poslovnika naše Narodne skupštine, pravo na repliku, poštovani gospodine Arsenoviću. Hvala.

Znam, gospodine Pavićeviću, da vi znate da ja nisam pogrešio. Vi dobro znate, molim vas, molim vas, ja ne mogu nikoga da kopiram. Ja sam ja ovde i ja sam svoja ličnost. Prema tome, ja ne mogu da oponašam ni Bečića, ni Maju Gojković, niti tražim da mene neko oponaša, molim vas.
Tačno je da je Dijana Vukomanović pomenula DS, ali ništa uvredljivo. Ja smatram, ako nešto nije uvredljivo, na to nemate pravo na repliku.
Ne nemojte, molim vas. Znači, tvrdim da sam iskoristio svoje pravo, po Poslovniku, da dam nekome pravo za repliku ili ne. Znači, nisam video uopšte osnova. Prema tome, mislim da sam postupio po Poslovniku, a vaše je pravo da se izjasnimo po povredi Poslovnika u Danu za glasanje. (Da.)
Sada po amandmanu ima reč narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, jeste, po amandmanu je, mada sam primetio da je danas bilo nekih želja da me određene kolege čuju i po drugom osnovu, za sad neće.
Dakle, protiv sam toga da se usvoji ovaj amandman, svakako. Ukazujem na činjenicu da se nalazimo na amandmanu koji se u ovoj rekapitulaciji, koju nazivamo popularnim mišljenjem Vlade, nalazi pod brojem šest i svako može da konsultuje tekst onoga što je predloženo. Mi mnogo dugo pričamo ovde o postojanju ili nepostojanju javnog interesa, kako se to utvrđuje, kako se vrednuje itd. i pričaćemo o tome, siguran sam, ceo dan, pošto će ovo definitivno da bude još jedan dan rasprave u načelu, nažalost, pa ćemo tada i da pričamo da li jeste upravo poenta da ne izgleda sve isto kao pre 200 godina, ima li opravdanja po različitim uslovima, osnovama, ima li koristi za bilo koga izvan Beograda. O svemu ćemo mi to vrlo detaljno danas. Ko je pročitao Ustav, ali nije do kraja, pa je uspeo čak i da doda neke delove, a ako je i pročitao, nije do kraja razumeo, isteraćemo ako treba, ali da se pozabavimo baš konkretno ovim što je predloženo ovde.
Jel ovo beše pravno loše napisano? Jel se u ovome traži neka intervencija u stavu 3, koji ne postoji? O čemu mi pričamo dalje? Predlažem da mi pređemo na sledeći amandman, a ovo što se tiče javnog interesa, pretrešćemo tamo. Hvala vam.