Hvala vam što ste mi preneli vaše iskustvo iz kratkotrajnog predsedavanja koje nije u skladu sa članom 100. koji je naveden i ovo je čista zloupotreba Poslovnika, pošto se ne sećam da sam se bilo kako vama obratila ili bilo kom drugom poslaniku da želim da diskutujem, nego jedino u meni u sali nije omogućeno da nakon celodnevnih povreda Poslovnika iskoristim svoje pravo i dužnost da odgovorim.
Oduzeću vam dve minute od vaš grupe, jer ovo je očigledno zloupotreba povrede Poslovnika, jer ispada da svake sekunde kada predsednik koristi svoje pravo i obavezu zloupotrebi Poslovnik. Nadam se da neko od građana Srbije nije odustao od gledanja ove sednice da vidi da samo opozicija danas govori o povredama Poslovnika. Moje pravo je da odgovorim da to nema veze sa povredama Poslovnika.
Ako hoćete glasaćemo reda radi za povredu Poslovnika član 100. Potpuno je svejedno.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Da.)
Da li ima još neka povreda Poslovnika od strane poslanika?
Da li postoji neki drugi osnov, replike?
(Balša Božović, s mesta: Replika gospodinu Martinoviću.)
Nema replike, napravila sam pauzu da bi napravili red. Dogovorili smo ovde. To što šefovi poslaničkih grupa opozicije ne žele da učestvuju u tome, ja sam naučena da je demokratija većina, u glasanju i u dogovoru. Mi, većina želimo da se nastavi rad i preći ću na sledeći član, bez obzira što će se šefovi poslaničkih grupa koji su učestvovali u ovom radu i želeli da doprinesu da ova sednica krene dalje, naljutiti što uopšte sada raspravljamo. Ne želim da raspravljamo.
Preći ćemo dalje u skladu sa dogovorom većine šefova poslaničkih grupa.
Na član 7. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, podnosilac.

Član 7. čije se brisanje opravdano traži glasi – uz predlog za eksproprijaciju podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima za nepokretnost koja je predmet eksproprijacije, informacija o lokaciji i dokaz o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju.
Po čemu se razlikuje član 7. od člana koji to definiše u Zakonu o eksproprijaciji? Još jedan član zakona koji je ovde stavljen samo da se prikrije suština, a već smo pričali i cela Srbija to zna, mutne vode Beogradske i projekti koji ne vode ničemu, ali dobro.
Vrlo interesantno je obrazloženje koje je dato za odbijanje ovog amandmana i ono glasi da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana narodnog poslanika Vladimira Pavićevića na član 7. Njemu je to odbijeno kako se kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je ovim članom propisano koji se dokumenti podnose uz predlog za eksproprijaciju. To je stvarno jedna genijalnost. Mislim da je pravo jedna ozbiljna nauka i da je državna uprava jedna ozbiljan deo državnog sistema i da je blago rečeno nepristojno da se na ovakav način državna uprava odnosi prema onome što predlažu poslanici.
Pitanje je zašto uopšte u „leks specijalis“ staviti normu koja je inače deo regularno opšteg važećeg Zakona o eksproprijaciji? Ako neko zna da odgovori na to pitanje, a da ne govori neistine o nekim koncertima koji se održavali, ne u JSO kampu nego u Kuli na ulici, a gde ste vi to bili Martinoviću u tom mraku, to je već za neku drugu istragu. Bojim se da to ne bi bilo na vašu korist.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovani ministri Vujoviću i Selakoviću, poštovani gosti, naš amandman na član 7. je direktni odgovor na ključni argument koji je između ostalih i predsednik Vlade ponudio za ovaj Predlog zakona kada je rekao da je projekat „Beograd na vodi“ stvar modernizacije Srbije.
Poštovana gospodo, još jednom sam morao da prelistam stenografske beleške sa sednica Skupštine iz marta 1881. godine budući da je predsednik Vlade ovu modernizaciju preko „Beograda na vodi“ uporedio sa modernizacijom tokom izgradnje železnice u Srbiji u drugoj polovini 19. veka.
Evo šta jedan narodni poslanik tada kaže, da potvrdimo da to jeste bila modernizacija za razliku od ovoga. Trifun Jeremić kaže – Gospodo i meni pade u deo kao poslaniku iz novooslobođenih predela da koju reč o ovom važnom pitanju progovorim. Pazite sada, kaže – Ja gospodo zaista nisam poslat, niti sam tako reći naučen da znam šta je železnica, niti sam je ikada očima video, ali mi spada u dužnost kao narodnom poslaniku da i ja koju reč o ovom sudbonosnom pitanju prozborim. Poštovana gospodo železnica je bila ugovorna stvar, stvar obaveza iz ugovora na Berlinskom kongresu 1878. godine. To jeste bilo sudbonosno pitanje za Srbiju. Pitanje prave modernizacije. Ljudi nisu znali šta je to, a to im donosi mogućnost privrednog razvoja.
A šta je modernizacija u izgradnji stambene zgrade, poštovana gospodo u „Beogradu na vodi“ ili u izgradnji šoping mola kojim će neko moći da se prošeta da nešto kupi u nekoj prodavnici?
Gospodo, nije modernizacija, antimodernizacija i zato smo podneli amandman – briše se i na član 7. ovog predloga zakona, kako bi se zakon anulirao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, dakle, i ovaj amandman je – briše se, iz prostog razloga što mi želimo da poništimo celokupan predlog Vlade Republike Srbije, da se nečiji privatni interes proglasi javnim.
Ovde smo u ovoj debati imali nekoliko stvari da zaključimo. Prva stvar je građanima Beograda se uzima pravo na lokalnu samoupravu. Građanima Beograda se uzima pravo da njihov grad formira i izglasava urbanističke planove. Dakle, sve na sebe je preuzela Vlada Republike Srbije na ovaj način i jedan krajnje sumnjiv projekat i od strane Agencije za borbu protiv korupcije i od strane Transparentnosti Srbije i međunarodne, stručne i domaće stručne javnosti proglašen je za planom za 22. vek. Neki poslanici, ministri govore da je Abu Dabi ono što treba Beogradu, mi mislimo potpuno drugačije, zato što smatramo da stanovi od 100, 200 i 500 kvadrata ne trebaju Beogradu, da su to stanovi, a ministar Vujović zna kakvo je stanje na tržištu, da ti stanovi apsolutno nisu predmet onoga što je potrebno danas građanima Beograda koji će, na primer, ako su prosvetni radnici u pitanju narednih 100 godina otplaćivati najmanji stan od 80 ili 90 kvadrata koji se planira na tom području, uz to da ne potroši nijedan jedini dinar na bilo što drugo u svom životu, nego na otplaćivanje tog kredita. I to jeste sramota i to govori da nije u interesu nijednog stanovnika Beograda i Srbije. Neće se ovde otvoriti nova radna mesta. Ovde će samo jedan investitor zaraditi na leđima građana Srbije i građana Beograda. Zahvaljujem.

Hvala.
Sad su se odjavili neki poslanici, samo da vidim kojim redom.
Dr Vladimir Marinković ima reč.

Zahvaljujem uvažena predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, član 7. ovog zakona je jasno definisao obim dokumentacije za svaki pojedinačni postupak eksproprijacije, informacije o lokaciji, izvod iz javne knjige o evidenciji i nepokretnosti i dokazu o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju.
Amandman uvodi instrument potvrde što je potpuno neadekvatno za ovaj postupak, kao što je i neadekvatna dosadašnja rasprava. Ja ću vas podsetiti, uvažena predsednice, i vi ste to pomenuli juče na plenarnoj sednici u vezi ovog zakona, zajedno smo bili u škotskom parlamentu i u britanskom parlamentu, ima buke, ima čak i vikanja „ua“ u tim parlamentima, ali ovako nešto kao što je ovde možemo da vidimo da ima rasprave koja nema veze sa temom, niti ima veze sa bilo kakvim ekvantnim i empirijskim podacima koji mogu nešto da potkrepe to nigde nisam video.
Kao što smo prekjuče govorili, danas smo govorili o nekoj gradnji „EMAR koorporacije“ u Erbilu, Kurdistanu, i Damasku, u Siriji, u Libiji, što je potpuno netačno. Ja ću još jednom da kažem radi istine da „EMAR proportis“ gradi trenutno u Indiji, u SAD, u Saudijskoj Arabiji, u Pakistanu i gradiće u Srbiji, naravno i u Turskoj.
Evo ja pokazujem slike gradova koji se već grade i postoje. Šest gradova u Saudijskoj Arabiji, grad Rabig „Ekonomisiti“, grad Hael, Kec kod Medine, Jazan „Ekonomisiti“ i „Ekonomisiti“ blizu Riada u Saudijskoj Arabiji, nešto što može da se ode i može da se vidi golim okom, kao što može da se uradi u Turskoj i u SAD i Emiratima i da ne govorim. Zahvaljujem se.

Reč ima Aleksandar Jovičić.

Hvala predsedavajuća.
Ne možemo podržati ovaj amandman, ali jedan govornik pre mog uvaženog kolega gospodina Vlade Marinkovića je danas pokazao neverovatnu zainteresovanost za građane Beograda i građane Srbije i to na više načina i vezano je za amandman zašto ne možemo da podržimo kada dolazi jedan amandman od čoveka koji ga je podneo a zagovara jednu tezu, a objasniću ukratko.
Da li je moguće da ijedan poslanik u ovoj sali više podržava Zagreb na Savi nego „Beograd na vodi“? Počinjemo od toga, da više volite neku drugu državu u regionu nego što volite svoju. Za mene je to na primer zaista nezamislivo. Ja mislim da je jako …