Hvala.
Na član 8. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, poslanik Zoran Živković i zajedno poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, poštovani ministri, koleginice i kolege, član 8. čijem je brisanje kao i svih ostalih članova zakona tražimo, govori o tome da se za eksproprorisanu nepokretnost, vlasnik ima pravo za naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti. Dakle, ovde se govori naknadi koju će ljudi koji imaju nekretnine na tom području na kom će biti izgrađeni luksuzni stanovi i tržni centar dobiti.
Mi tražimo da se ovaj član Predloga zakona briše, s obzirom na to da smatramo da cela eksproprijacija ne može biti sprovedena, odnosno da nema osnova da ona bude sprovedena članom 20. Zakona o eksproprijaciji, rečeno je da se javni interes utvrđuje u slučajevima za izgradnju objekta u oblasti obrazovanja, zdravstva socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica. Osim ukoliko ovde prisutni narodni poslanici i ministri ne smatraju da će upravo ovi stanovi koji će se izgraditi u „Beogradu na vodi“ biti stanovi kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica, mi smatramo da do ove eksproprijacije ne treba da dođe.
I, dalje je nejasno kako javni interes može biti davanje privatniku nečije imovine da na tom zemljištu izgrade luksuzne stanove i tržni centar, a imali smo prilike da čujemo i da će to možda biti neka turistička atrakcija gde će ljudi tu dolaziti. Pretpostavljam da će građani možda dolaziti da vide stanove od 4,5 ili 5 hiljada evra po metru kvadratnom, jer to zaista jeste atrakcija. Dakle, protivimo se eksproprijaciji s obzirom na to da se javno zemljište daje u ruke privatnom licu za privatnu investiciju, luksuzne stanove i tržni centar.

Reč ima Zoran Živković.

Hvala, nisam se javio, ali hvala što ste mi dali reč inače bih se javio kasnije.
Član 8. je još jedna u zbirci, velikoj zbirci članova ovog zakona koji imaju za cilj da nešto prikriju, da se napravi neki mrak ko u kuli pre izvesnog vremena. Ovde je to pitanje zloupotrebe prava na pravičnu tržišnu naknadu imaocima, odnosno vlasnicima nepokretnosti na teritoriji koja bi trebalo da bude to buduće ostvarivanje sna o „Beogradu na vodi“. Ovde se pravi razlika po tome kako je stečena ta imovina. Što je potpuni nonsens, to ne postoji ni u jednom drugom zakonu nego se priča o tome da li je i tu se pravi razlika između toga da li je imovina stečena teretnim ili bez teretnim pravnim poslom, a Ustav to naravno zabranjuje i ne dopušta bilo kakvu promenu.
Ovde se priča o tome da kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekta iz člana 3. stav 2. ovog zakona, a to je bespravni objekta vlasnik ovog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekta u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.
Gde to ima u bilo kom zakonu? Tržišna vrednost objekta je uvek put ka određivanju nadoknade, a ovde se govori, još jednom ponavljam, da kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat iz člana 3. stav 2. ovog zakona vlasnik takvog objekta ima pravo na izgrađeni objekta u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministri Vujoviću i Selakoviću i poštovana gošćo iz ministarstva i ja sam saglasan da je veoma važno da argumentovano raspravljamo o jednom važnom, velikom projektu i važnom predlogu zakona.
Ja mislim da smo, narodni poslanici, iz opozicije danas veoma argumentovano raspravljali, evo mi smo u odnosu na član 8. vrlo jasno ovde svi zajedno saopštili da se eksproprijacija uvek vrši za unapred definisani projekat od javnog interesa, predviđen regulatornim planom i svi zajedno smo ovde danas, iz opozicionih klupa saopštili da takvog projekta nema, a da se eksproprijacija predviđa. Poštovana gospodo, pa to je jedan jak argument.
Drugi naš jak argument i za ovaj član tiče se pregleda svih urbanističkih planova za Beograd od 1815. godine poštovana gospodo, pa nema ni jednog od 1815. godine do ovog projekta „Beograd na vodi“ a koji nije sadržao taj projekat i ja se onda čudim, poštovana gospodo, kada neki narodni poslanici koji su deo vladajuće koalicije ne samo iz SNS, kao gospoda Martinović, Đukanović, Babić i drugi, nego i gospodin Marinković npr. i Jovičić, naravno, da ga ne zaboravimo ovde, ali gospodin Marinković iz Socijaldemokratske partije Srbije, ustane i onda povodom naših amandmana kaže da ga čudi kako to da nema argumenata, pa evo argumenata, poštovana gospodo.
Sedimo li ovde od 10 sati, nudimo li argumentaciju ovde ozbiljnu, nudimo li poređenje urbanističkih planova, pa nudimo gospodine Marinkoviću i otkud to sada da se postavi kao pitanje, vlast nema argumente, poštovana gospodo, to ovde da se kaže. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da sam čuo konkretne argumente i konkretne primere zašto ovaj projekat i ne treba da se radi, znači samo sam čuo tokom prethodne rasprave, ali u plenarnoj raspravi negaciju, negativan stav, a ni jednog trenutka nisam čuo bilo kakav argument o tome da smo mi doneli Zakon o javnom privatnom partnerstvu još 2010. godine.
Znate koliko imamo javno privatnih partnerstava? Jedno.
Jel ne treba ništa da radimo? Ni jedan projekat da ne uradimo, da nam nivo nezaposlenosti ostane ovakav, jel treba da odbijemo 13.000 ljudi koji će se zaposliti, jel treba da odbijemo razvoj turizma, razvoj kompletne privrede, infrastrukture i postajanje i definitivno postajanje od Beograda jedne metropole finansijskog, privrednog, političkog i ako hoćete svakog drugog centra ne samo jutoistočne, nego i centralne Evrope.
Ja iskreno i duboko verujem u ovaj projekat i voleo bih i od kolege Pavićevića, ali i od drugih kolega da čujem dodatne argumente koji idu u prilog, ali koji idu u prilog kontraargumentu zašto ne zapošljavati, zašto ne razvijati privredu, zašto ne razvijati turizam, zašto ne razvijati infrastrukturu? Na šta će realizacija ovog projekta definitivno da utiče.
Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Nemate pravo na repliku.
Poslanik se javio, ima pravo valjda da diskutuje. Dvaput se danas javio u čitav dan. Kako da ne, više puta.
Po amandmanu Nikolić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da gospodine Vujoviću dolazite u jedan ideološki sukob sa ovim članom, inače sa čitavim zakonom u odnosu na ideologiju politike koju sprovodite.
Naime, prilično jedan liberalni pristup za koji vi imate određene argumente, ja se lično ne slažem, ali ne bih da u tu vrstu polemike ulazim, ali vi kažete sada i eksproprijacija koja jeste tačka razilaženja naših argumenata, vi kažete – deo prostora koji je u privatnoj svojini eksproprijacijom ćemo oduzeti, jer država zna bolje.
Tu mislim na ideološki sukob vaše politike koju zastupate sa onim što propagirate ovde. Razumeo bih kada biste vi na tom prostoru gradili, recimo neko novo narodno pozorište, studentski centar itd, međutim, vi dalje tu javnu svojinu, vi sada ovo proglašavate javnom svojinom dajete privatniku i mi kažemo – to nije javni interes. Tu je tačka razilaženja vaše i naše argumentacije.
Mi kažemo – nije javni interes izgradnja stambenih jedinica, poslovnih prostora, ali onda kažu ljudi kako nije javni interes da zaposlimo ljude, pa nije javni interes da zaposlimo ljude jel je javni interes definisan zakonom, vrlo precizno definisan zakonom.
Ljudi se zapošljavaju politikom zapošljavanja, ne tako što oduzmete privatnu svojinu i date je drugom privatniku da stekne profit. To nije javni interes.
Naša argumentacija i ja svoju argumentaciju temeljim na stavovima i analizama najreprezentativnijih tela arhitektonske struke u Srbiji.
Evo šta su rekli, recimo Srpska akademija nauka i umetnosti, prema Zakonu o stručnoj praksi, posebnu namenu čine objekti sa pripadajućim prostorom koji ima strateški značaj za Srbiju i koji su taksativno navedeni u Zakonu o planiranju i izgradnji, stanovanje i poslovanje, kao i prateći javni sadržaj ne predstavljaju nešto što je od strateškog interesa za Srbiju.
Dakle, ne predstavljaju nešto što je od strateškog interesa za Srbiju, već su pre svega komercijalni interes koji definiše lokalna zajednica. Šta je rekla Akademija arhitekture Srbije?
Prostor odavno predviđen za javne namene, u geometrijskom centru vremenom naraslog Beograda, prenamenjen je, što je potpuno bez smisla za izgradnju stanova i poslovnog prostora kao nepostojeću vrstu javnog interesa.
Dozvolite mi da ipak više verujem struci nego Vladi i verujem da ćete naći razumevanja da usvojite ovaj, i obrišete ovaj član.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po Poslovniku.)