Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika na izlaganje prethodnog govornika.)
Zbog čega, gospodine Pavićeviću? Možete samo po amandmanu. Za repliku nemate pravo.
Reč ima dr Dijana Vukomanović.

Uvažene kolege narodni poslanici, prosto sam zatečena rečima koje su moje uvažene kolege upotrebile obrazlažući potrebu da se briše ovaj amandman. Dve su ključne reči - antimodernizacijski i da će ovaj posao realizacije projekta „Beograda na vodi“ biti prljav posao.
Zamislimo sad sledeću situaciju. Kako bi bio izgrađen Novi Beograd, da su oni koji su odlučivali o javnom interesu da se pumpama izvlači pesak iz beogradskih reka i da se nasipa močvarno tlo i da se pokrene jedan veliki modernizacijski projekat izgradnje Novog Beograda tako što će na hiljade i hiljade ljudi biti angažovano isto tako i u radnim akcijama, da će, dakle, biti upotrebljena i teška mašinerija, da su tadašnji naši sugrađani, koji su još uvek živi i mogu da svedoče, rekli – to će biti jedan prljav posao.
Naravno da je prljav posao. Prljav posao je uvek modernizacija zemlje zato što treba raščistiti nešto što je sada mrtvi kapital. To je jedna jako precizna konstatacija jer Savski amfiteatar je jedan mrtvi kapital zato što je to područje oivičeno železničkim prugama, zato što je prosto neupotrebljivo.
Mi, narodni poslanici, kada putujemo u službene posete različitim zemljama, a ja želim da posvedočim, moje iskustvo je iz Kine, jeste da nama naše kolege s ponosom pokazuju makete. Imala sam prilike da vidim maketu jednog grada u Kini gde oni projektuju te postupke izgradnje do 2035. godine. Znači, mi ne smemo ništa čekati, moramo izlaziti u susret budućnosti. Dakle, ovo je i te kako modernizacijski projekat.

Zahvaljujem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Gospodine Pavićeviću, zbog obimnosti amandmana, ozbiljnosti rasprave, samo danas ako neko bude pomenut u negativnom kontekstu, imenom i prezimenom, dobiće pravo na repliku. Zahvaljujem se.
Gospodine Božoviću, morate sačekati da završim sa gospodinom Pavićevićem.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika na Novi Beograd.)
Gospodine Pavićeviću, možete samo po amandmanu. To, tumačenja, da li vas je neko pogrešno protumačio, na koja, kao predsedavajući, danas ne želim da gubim vreme u tumačenju. Niste pomenuti, vaše ime i prezime, i ne želim da sa vama dalje polemišem. Zahvaljujem.
Gospodine Božoviću, po Poslovniku, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dakle, reklamiram član 104. i ako mi dozvolite da obrazložim. Upravo zato što se vodi polemika o jednoj veoma važnoj stvari po državu Srbiju i po građane Srbije, gospođo Vukomanović je upravo rekla nešto što se odnosilo na izlaganje prethodnog govornika gospodina Pavićevića. Mislim da je zaista važno da ako već to nismo mogli pre dva dana da razgovaramo o „Beogradu na vodi“ kao temi koja je bila na dnevnom redu, hajde sada da razgovaramo kada su u pitanju amandmani.

Zahvaljujem se gospodine Božoviću, imate pravo po amandmanima, imate vaše pravo vremena poslaničke grupe. Ja znam da vi želite uporno da bude advokat i pored toga što je gospodin Pavićević bio na vašoj listi, ne morate svaki put da budete advokat gospodina Pavićevića, uvaženi profesor to zna i sam da uradi.
Izvolite, po Poslovniku, gospodin Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom gospodine Bečiću, poštovani ministre Vujoviću i poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva kojim upravlja koliko znam gospodin Vujović, malopre je gospodine Bečić prekršio po ko zna koji put Poslovnik Narodne skupštine, član 103. koji definiše reklamiranje Poslovnika.
U okviru tog člana poštovana gospodo, omogućeno je jednom narodnom poslaniku da iskoristi vreme od dva minuta da obrazloži povredu Poslovnika. Gospodin Božović jedan od narodnih poslanika ovde javio se po povredi Poslovnika, pokušao da obrazloži kako je povređen Poslovnik, a vi ste ga gospodine Bečiću mimo Poslovnika, mimo pravila, mimo procedura, mimo zakona gospodine Bečiću, prekinuli pre nego što je isteklo dva minuta i time sprečili gospodina Božovića da završi svoje obrazloženje povrede Poslovnika.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Isto kao kod vas, da malo pažljivije čitate Poslovnik, gospodine Pavićeviću, da pažljivije čitate Poslovnik u Poslovniku se kaže, može se govoriti najduže do dva minuta, znači do dva minuta. Predsedavajući u ovom slučaju po članu 104. lepo se kaže – o korišćenju prava i stava 1. i 2. da ne čitam stav 1. i 2. vrlo dobro ga poznajete, odlučuje predsedavajući Narodne skupštine. Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Po Poslovniku, gospodin Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili član 27. koji kaže – da se o sprovođenju ovog Poslovnika stara predsednik Narodne skupštine, da se stara o primeni ovog Poslovnika.
Znači, govori se o tome u članu 103. da narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu Poslovnika u trajanju do dva minuta.
Gde piše da predsedavajući odlučuje, kada će da skrati to vreme? Sačekajte da govornik govori do dva minuta, da kaže one argumente koje ima u tih dva minuta, a onda vi kako kaže ovaj Poslovnik, odgovorite na to da li smatrate da je Poslovnik povređen ili nije, možete i da utvrdite da je neko zloupotrebio povredu Poslovnika i da izreknete mere.
Znači, u ovom Poslovniku to što ste vi rekli ne piše, nemate vi pravo da oduzmete nekome reč kada prođe manje od dva minuta. Takođe, rekli ste da posebno danas zbog važnosti ove sednice, vi ćete na ne znam koji način da određujete ko će imati pravo na repliku ili ne.
Gde piše u ovom mrskom Poslovniku, vama mrskom, da je danas neko poseban dan i da danas važe neka posebna pravila. Važe pravila ista kao i svakog dana i važe pravila ista za sve. Ne može da priča šef vaše poslaničke grupe na repliku dva minuta i 20 sekundi, kada ovde jasno piše da replika traje dva minuta. Gde mu neko daje pravo osim vas? Molim vas da onda imamo pravo i mi na repliku onako kako piše u Poslovniku, a u Poslovniku piše da pravo na repliku dobija i onaj koji je pogrešno protumačen.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću. Kao što vidite da vas nisam prekinuo, jer niste zloupotrebili pozivanje po Poslovniku, objašnjavali ste zbog čega mislite da sam ja prekršio Poslovnik. Onog momenta kada neko od govornika pokušava da zloupotrebi Poslovnik i koristi to za repliku i Poslovnik omogućava da je to do dva minuta, ja kao predsedavajući mogu da sprečim poslanika da krši Poslovnik. Zahvaljujem.
Da li još neko ima po Poslovniku. Reč ima gospođica Jerkov. Izvolite.
Izvinjavam se, da li želite da se Skupština izjasni? Da, u redu, smatrao sam da i treba da se Skupština izjasni.

Uvaženi gospodine Bečiću ako možete gospodina Babića da opomenete da ne govori dok drugi narodni poslanici govore, jer nas omete zaista u izlaganjima.
Skrenula bih vam pažnju na to da ste prekršili član 27. Poslovnika koji kaže da se predsednik u našem slučaju potpredsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika. To znači da član 104. propisuje u kojim uslovima vi dajete repliku. Vi možete samostalno o tome da odlučujete i to je jeste ekskluzivno pravo predsedavajućeg, ali ne na osnovu toga ko vam se dopada ili na osnovu toga ko iz vladajuće koalicije, a ko nije iz vladajuće koalicije, nego na osnovu toga da li su ispunjeni uslovi iz ranijih stavova člana 104.
Dakle, ne daje se replika samo ako neko nekoga uvredi. Pa, vi ste malo pre rekli gospodinu Babiću i dali mu repliku upravo samo iz tog razloga što je spomenuta stranka kojoj on pripada. Ako je sada cilj da se mi dovijamo pa da ne govorimo tačna imena stranaka, mi možemo tako funkcionisati ali to celoj ovoj raspravi daje jedan neozbiljan ton, a mi na taj način nećemo da razgovaramo o ovom projektu koji će znate malo i da košta građane. Ako je cilj da mi sada ne govorimo imena stranaka pa da izbegavamo da pomenemo ime i prezime narodnih poslanika da biste vi imali razlog da ne date repliku onda možemo i tako da radimo, ali samo onda recite jer će se takva pravila na sve odnositi jer nije to u pitanju nikakav domišljatost poslanika iz vladajuće koalicije koji to rade nego jedan, ja bih rekla, nekorektno ponašanje, kom možemo i mi da pribegnemo, a ako vi tako kažete da treba.