Molim vas, gospodine Jovičiću, nemojte. Završite izlaganje.

Završavam.
Znači, nemojte nas terati da ne radimo ništa. Videli smo kako to izgleda od 2000. godine. Mi ćemo raditi vredno za Srbiju, vredno za Beograđane. Videli smo kako ste gradili i kako ste razvijali naš grad. Vi ste pravili koncept Delta siti, od kojeg je imao samo jedan čovek interes. Mi pravimo „Beograd na vodi“ od toga ima interes čitava Srbija. Tu se razlikujemo.

Gospodine Stefanoviću, samo obaveštenje, pažljivo sam slušao šta je govorio prethodni govornik. Neko ga je sa ove strane provocirao – koja stranka, koja stranka, a on je rekao – vaša. Nisam stigao da okrenem glavu i vidim ko je to bio, tako da ne znam na koju stranku se odnosi. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege, zakon koji danas analiziramo u pojedinosti je prevashodno zakon o utvrđivanju javnog interesa i on definiše praktično proceduru i on je prevashodno zakon upravnog postupka. Utoliko ja kao arhitekta, relativno, malo toga bih komentarisala.
Javila sam se da diskutujem i da prokomentarišem amandman 9. Želela sam, gospodine predsedavajući, nešto da kažem i na amandman osam, ali valjda u ovom kompleksnom vođenju sednice to vam je nekako promaklo. Probaću da nekako sublimiram svoj stav vezano i za jedan i za drugi.
Član 9. zakona definiše proceduru i postupke eksproprijacije i on definiše prvi deo, koji se odnosi na kompletiranje i predaju dokumentacije, znači postupanje u slučaju nekompletne dokumentacije, žalbu na zaključak, daje rokove za izjašnjavanje, izdaje rešenja o eksproprijaciji, daje mogućnost da se dopuni dokumentacija, vezano za izdato rešenje, ili pak da se uloži žalba.
Ovde je bio komentar da se amandman briše zbog toga što su rokovi kratki. Ono što želim da kažem jeste da su ovo uobičajeni rokovi za upravni postupak. Utoliko jeste kada se iščita član zakona: rok osam dana, osam dana, postupanje za dopunu tri dana, rok žalbe 15 dana. To možda sve deluje kratko i brzo. No, ono što svi želimo je jedna efikasna uprava. Bilo bi dobro da ovaj zakon to potvrdi. Nama je svima želja da se ceo projekat što efikasnije realizuje, ukoliko su rokovi dobro, ukoliko ih se i pridržavamo.
Ovde je bilo reči o nekakvim interesima za brzu zaradu, te bih dala svoj komentar na predlog u kome se kaže da bi tržišna vrednost kod obeštećivanja za korisnike zemljišta ili pak vlasnike nad nekretninama, trebalo i moglo da bude tržišna vrednost plus 20% vrednosti utvrđene površine za budući objekat koji će se na toj parceli graditi.
Skrenula bih pažnju da bi to bilo daleko od realnog, daleko od mogućeg. U toj zoni imamo objekte koji su većinom bespravno izgrađeni, većina tih objekata ili nema dozvolu u postupku legalizaciju ili su dobili dozvolu u postupku legalizacije, te zamislite kada bi vlasnici nekretnine koja je izgrađena bez dozvole i legalizovana u postupku legalizacije bili u prilici da od budućeg investitora, koji na određenoj lokaciji gradi 20-30 hiljada kvadrata, prihoduju 20% od buduće izgrađene površine. Znači, četiri hiljade kvadrata. To sigurno nije ni pravedan predlog, niti mislim da bi SDPS podržala takav amandman. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, po amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Aleksandar Senić, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dakle, naša poslanička grupa je na član 9. podnela amandman kojim menja ceo član 9, dakle svih 11 stavova, jer smo u potpunosti nezadovoljni načinom na koji je predlagač definisao proceduru za vršenje eksproprijacije.
Nisam zadovoljan i voleo bih da mi gospodin ministar Vujović odgovori ili da detaljnije obrazloženje. Dakle, Vlada je odbila naš amandman uz obrazloženje da se ne prihvata jer su predloženi rokovi primereniji, ali amandman ne sadrži samo promenu rokova, već sadrži i promenu celu procedure gde se daju veća prava onima čija imovina se ekspropriše. Zamolio bih gospodina ministra da mi da obrazloženje zašto i ostale odredbe ovog amandmana nisu prihvatljive, jer smo zaista hteli da zaštitimo vlasnike imovine kojima se uz pravičnu naknadu imovina oduzima. Ovako kako je predloženo oni će imati pravo da se žale na rešenje, ali ta njihova žalba ne može prouzrokovati nikakvo pravno dejstvo, jer je rok osam dana, a usmena rasprava se mora održati u roku od tri dana. Ukoliko iskoriste taj rok i žale se u roku od osam dana, a usmena rasprava se održi ranije, jednostavno nema smisla ni efekta žaliti se.
Takođe, u ovom amandmanu se određuje obaveza organa koji vrši eksproprijaciju da donese određeno rešenje, a već u sledećem članu se predlagač bavi pitanjem ćutanja administracije. Voleo bih da dobijem objašnjenje zašto je ovaj amandman odbijen. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Milena Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Aleksandar Senić, Dušan Petrović…
Izvinjavam se moram pročitati ponovo.
Na član 10. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Vladimir Pavićević, narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovan Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Živković. Izvolite.

Član 10. je logičan nastavak člana 9. koji sam malopre objašnjavao i nisam dobio nikakav odgovor ni od ministra pravde, ni od ministra finansija, oni se i dalje brane ćutanjem, kada neko govori konkretno o amandmanu, pa ću pokušati kroz član 10. da dobijem neki logičan odgovor.
Član 10. nam daje još jedan odgovor je ujdurma, zašto je to tako mutno. Opet su rokovi neverovatno kratki. Kaže – ukoliko nadležni organ ne donese rešenje o eksproprijaciji u roku iz tog i tog člana ovog zakona, korisnik eksproprijacije ima pravo na posebnu žalbu zbog ćutanja administracije. Ako dođe do te situacije žalba zbog ćutanja administracije se podnosi ministarstvu i rešava se opet, gle čuda, u roku od osam dana.
Najefikasnija stvar u Srbiji je sprovođenje eksproprijacije za potrebe projekta „Beograd na vodi“. Znači, nigde nemate takve rokove. Ponavljam, ovde katastar dve godine ne može da uknjiži najjednostavnije, gde su potpuno čisti svi papiri i cela procedura, a ovde se stvaraju uslovi da onaj ko želi da izvrši eksproprijaciju to izvrši po maniru prekog suda, tako što da ponudu vlasniku imovine. On ima osam dana da odgovori. Ako ne odgovori za osam dana on praktično mora da prihvati tu ponudu. Administracija ćuti a ćutaće namerno narednih osam dana, onda će korisnik eksproprijacije dobiti ćutanjem administracije sva prava, za 15 dana. To ne postoji nigde. To čak ni kod notara u onoj prevari od zakona nije moglo da prođe, a kamoli sada.
Prema tome, jasno je zašto nadležni ministri ćute po ovoj temi. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Ćutanje administracije na koje će građani imati pravo na žalbu od samo osam dana u situaciji kada naš pravni sistem i svi drugostepeni i višestepeni postupci koji se vode, uključujući postupke vezane za upis i uknjižbu vlasništva i sve ostale pribavljene prateće dokumentacije, koji zauzimaju i oduzimaju previše vremena građanima Srbije u potpuno neefikasnom atrofiranom sistemu, apsolutno je nerealno i apsolutno je postavljeno u sklopu celokupnog nerealnog projekta i ovaj nerealni član.
Zato smo smatrali da, pošto je sve nerealno, da u tom smislu se izbriše i ovaj nerealni deo nerealnog predloga zakona. Jer naime, šta će građani Srbije, tj. građani Beograd koji imaju pravo na žalbu, na ćutanje administracije, osam dana je rok, dakle šta će uraditi u slučaju da se ponovi ono što smo imali od strane istog investitora, recimo u Erbilu, u Kurdistanu?
Evo, isti investitor, dve kule ne jedna. Nakon toga vidite pogled sa vode. Ista stvar. Nakon toga imate promenadu, šetalište, veštačko jezero, ista stvar. Imate celokupno maketu sa dve kule koja jako podseća na „Beograd na vodi“. Tu je i predsednik Nigerije. To isto imate u Pakistanu i onda vidite rezultate. Za čitavu deceniju ovog projekta napredovali su do čak drugog sprata. Evo drugi sprat, imate jedan kran. Moje pitanje – kome da se žale i posle koliko dana na ćutanje koje će izazvati…