Ovo je sumiranje naše rasprave. Poslednji amandman i ja…

Nije.

Moj poslednji.
Ponovo ste skratili vreme i kako ja sada da zaokružim svoj govor gospođo predsednice?

Hvala puno. Zaista smo danas imali iscrpnu raspravu.

Ajde da se zahvalim i ja vama.

Hvala.
Da vidimo ko uopšte ima vreme.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Član 17. završni koji je dokaz višegodišnje bahatosti. U Ustavu Srbije piše da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, ali namerno da bi se pokazalo ta prazna moć, ta estradna nikakva, operetska moć insistira se stalno da to važi sutradan od objavljivanja ili danom objavljivanja, narednog dana.
Ako pogledamo član 5. koji kaže da je rok za podnošenje zahteva za eksproprijaciju čime se bavi ovaj zakon pet godina, voleo bih da ministar Vujović objasni čemu ova žurba da počne da važi dan nakon objavljivanja, kada postoji period od pet godina, kada ne postoji ni jedan plan, ni jedan projekat, ne zna se šta se gradi, gde se gradi, ko gradi, iz čega se gradi, u kojim odnosima, kako i šta se plaća.
To je potpuno besmislena stvar. Imam dva predloga, jedan je da se usvoji ovaj amandman i da se briše i ovaj član kao i svi pre toga. Drugo je da nakon rasprave o amandmanima ne zakazujete sada u narednih nekoliko dana Dan za glasanje, zato što smo na pragu jednog praznika. Pre sedam dana potpuno opravdano nismo radili zbog praznika Veliki petak po Gregorijanskom kalendaru, ne postoji nikakav razlog da radimo na Veliki petak po kalendaru koji poštuje većina građana ove države.

Hvala. Izašli smo iz okvira amandmana. Ovo su ipak samo sugestije.

Da li možete da mi date još par sekudni?

Ne mogu da bi mi davali sugestije. Počeli smo radnim danom, a to što se vi javljate i želite …