Molim vas da pustimo poslanika da govori, ima pravo kao i svi ostali poslanici da se javi za reč i da govori.

Mi smo bili veoma strpljivi, prisustvovali celom toku rasprave, sagledali argumente koje smo mogli u proteklih nekoliko sati, a i prethodnih dana da čujemo od strane opozicije.

Ono što želim da kažem kada je reč najpre o amandmanu i o amandmanu o kojem trenutnu raspravljamo, ali i o amandmanima koji su bili slične sadržine, a o kojima smo govorili tokom čitavog dana, za nas je apsolutno neprihvatljiv amandman – briše se, jer ovaj zakon jeste pisan da bi se primenjivao, da bi se poštovao, da bi se napravio jedan kvalitetan zakonski okvir i da bi se stvorili uslovi za realizaciju jednog izuzetno važnog i značajnog projekta koji jeste od važnosti značaja, ne samo za Beograd, već i za čitavu Srbiju.

Tokom malopređašnje rasprave smo mogli čuti da je neko rođen u Beogradu. Ja nisam rođen u Beogradu, rodom sam iz Valjeva, ali ču svakako, kao i moje kolege poslanici, podržati ovaj zakonski okvir, jer ovaj zakonski okvir, kao što sam rekao, treba da omogući realizaciju jedne investicije koja treba da pokrene čitavu Srbiju. Ovo je projekat budućnosti. Mi danas govorimo o projektu koji treba da podstakne i da pokrene kompletnu srpsku privredu, projektu čija vrednost jeste, o tome smo danas više puta čuli tokom rasprave, 3,5 milijardi evra, projekat koji treba da uposli 13000 radnika, projekat koji treba da podstakne građevinsku industriju, a znamo u kakvim problemima je bila građevinska industrija tokom proteklog perioda, projekat koji treba da pokrene kompletan industrijski…

Molim vas za red u sali. Izvinite, poslaniče, trudim se da napravim bilo kakvu atmosferu za rad.

Zahvaljujem.

… dakle, projekat koji treba da pokrene čitav industrijski sektor, projekat koji će od Beograda napraviti svetsku metropolu koja hoće biti privlačna i za strane i za domaće investitore u narednom vremenskom periodu, ali i projekat koji će privući i ogroman broj stranih i domaćih turista u narednom vremenskom periodu. To svakako hoće stvoriti jedno novo lice i Beograda, ali i nove lice čitave Srbije. To jeste na dobrobit građana i to jeste, kako je definisano ovim zakonom, u pravom smislu reči javni interes.

Želim da kažem da je Vlada tokom i današnje rasprave i rasprave koja se vodila pre dva dana u parlamentu, predsednik Vlade i Vlada Republike Srbije su pokazali jedan odgovoran i ozbiljan pristup kada je reč o realizaciji ovog izuzetno važnog i značajnog projekta, da je Vlada Republike Srbije vrlo jasno pokazala da apsolutno nema šta da krije i da jeste spremna na sučeljavanje mišljenja, na razmenu argumenata, na dijalog, ali da nakon današnje rasprave sa sigurnošću možemo reći da istina, kada je reč konkretno o projektu o kojem danas govorimo, u razmeni argumenata jeste svakako na strani Vlade Republike Srbije.

Više puta do sada smo govorili da Srbija jeste ušla u suštinske i strukturne reforme i mi smatramo da to jeste jedini put i pravac koji vodi ka ozdravljenju ekonomskog sistema naše države. U periodu ekonomske krize naravno da štednja mora i treba da bude prioritet, štednja, racionalna potrošnja, domaćinsko ponašanje, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Štednja će nam omogućiti da udahnemo, ali da bi Srbija u celosti izašla iz krize potrebni su nam upravo ovakvi investicioni projekti. Potrebni su nam kapitalni projekti, potrebno je da u Srbiji podstaknemo preduzetnički duh i potrebno je ono što je jasno definisano ekspozeom premijera Vlade Republike Srbije, a to je da ojačamo privatni sektor. Dakle, Srbiji nisu dovoljni mali, parcijalni, sitni koraci, Srbiji je potreban veliki iskorak napred. Mi započinjanjem realizacije ovog projekta pravimo jedan ogroman iskorak, iskorak napred.

Ono što takođe želim da kažem kada je reč o ovom projektu, najpre se govorilo da ovaj projekat nije realan, da ovaj projekat nije izvodljiv, da on jeste predizborna bajka. Zatim se govorilo da će građane Beograda neko isterati iz svojih domova, a građani su živeli u nehigijenskim uslovima, u barakama. Danas imaju normalne stambene objekte i mi ne čujemo kritiku od građana koji žive u tim stambenim objektima.

Budite ljubazni o amandmanu i zašto da zakon ne stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja.

Malo čas sam rekao, upravo da bi se postigli ciljevi o kojima smo govorili. Dakle, mi pišemo zakon, odnosno usvajamo ovaj zakon da bi stvorili uslove za realizaciju jednog veoma važnog i značajnog projekta. Ponoviću, projekta koji je od izuzetne važnosti i značaja ne samo za Beograd već i za čitavu Srbiju. Ali, dozvolite mi da završim. Malo čas sam pomenuo da je neko pominjao da će građani Beograda biti isterani iz svojih stanova, iz centra grada. Ne vidim kritike od strane tih građana. Nakon rasprave, postavlja se jedno pitanje – da li je problem to što „Beograda na vodi“ neće biti ili je problem to što „Beograda na vodi“ hoće biti i što hoće početi realizacija ovog izuzetnog važnog projekta.

Za nas je veoma važno da postoji od strane predsednika Vlade Republike Srbije, od strane Vlade Republike Srbije jedna otvorenost i transparentnost, da postoji odgovornost, da postoji želja za razgovorima, za sugestijom, za predlozima. Naravno, da se čuje i kritički osvrt i onog manjeg dela javnosti koji ima kritički osvrt. Mi duboko verujemo da će i taj manji deo, pa i stručne javnosti i opozicioni deo nakon današnje rasprave podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Imamo još jedan amandman.

Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Aleksandar Senić, Dušan Petrović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala poštovana predsedavajuća, molim vas da mi omogućite da obrazložim poslednji amandman danas. Izvinjavam se što ću morati da govorim glasno pošto vidim da predsednica ne želi da mi to omogući.

Vi uvek govorite izuzetno glasno, pa vas neću sprečiti ni sada u tome. Izvolite.

Mi smo predvideli da u članu 17. čiji prvi stav govori da zakon stupa na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku“ doda drugi stav koji glasi – ovaj zakon počinje da se primenjuje od dana usvajanja plana realizacije projekta iz člana 16. stav 1. ovog zakona.

Vlada je odbila ovaj amandman iz razloga što je predloženo rešenje celishodnije. Omiljena reč Vlade celishodnije i svrsishodnije. Uopšte ne obraćajući pažnju šta smo mi napisali. Mi smo ranije predlaganjem novog člana 16a predvideli da se Narodnoj skupštini pre nego što ovaj zakon stupi na snagu i počne da se primenjuje dostavi plan realizacije projekta u kome se posebno iskazuje finansijski plan projekta. Mogli ste da kažete ne slažemo se sa vašom idejom, ne treba Narodna skupština ništa tu da zna, a ne da ovde ponavljate dva dana – dođite, uključite se.

Znači, mislim da to nije u redu i da ste trebali na drugi način da odbijete ovaj amandman ako već niste hteli da ga prihvatite. Želim, na kraju da se izvinem zaposlenima u ovoj Skupštini što ćemo raditi i na Veliki petak …