Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, „subjekat“ o kome je ovde sada reč, gospodine Bečiću, upravo se tiče za onoga ko je čitao Predlog zakona, to mi svi znamo, upravo se tiče i mogućnosti delanja jedne jedinice za isporuku rezultata, gospodine Bečiću. Ja sam čitao ovaj  Predlog zakona. To je ta reč.
Evo, gospodine Bečiću da vam to potvrdim sada ovde.
Kaže – poseban postupak prema neregistrovanom subjektu.
Pazite, a u obrazloženju, evo da vam pojasnim, moram ja, evo gospođa neće da crta, ja ću da crtam, a u obrazloženju, gospođa Udovički kaže – reforma inspekcija inspekcijskog nadzora u skladu sa savremenim shvatanjem inspekcijskog nadzora i uloga inspekcija, gospodine Bečiću, pa i tu mora da se isporuči jedan rezultat.

Gospodine Pavićeviću, sada kažete, da ako ne želi gospođa Udovički, da ćete vi to da uradite, vi ste rekli da ste u neznanju i da ne znate to da uradite, da mora neko da vas pouči. Ako ste u neznanju, kako to sada znate da uradite?

Evo, da vam pojasnim. Ovo „subjekta“, gospodine Bečiću….

Ne vredi gospodine Pavićeviću, ne govorite o amandmanu. Zahvaljujem vam.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Vlada i odbor za pravosuđe, državnu pravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

  Amandman koji je uz amandman Odbora na član 22. u suštini amandman koji se bavi ključnim promenama koje ovaj zakon unosi u inspekcijski nadzor.          
Onaj član 22. se odnosio na inspekcijski uviđaj u stambenom prostoru ili korisnicima, a ovaj se odnosi na neregistrovane objekte.
To su dve ključne stvari koje ovaj zakon unosi kao novinu, uz naravno, celokupnu ideju centralizacije.
Šta ima, eventualno, sporno u ovom amandmanu i po čemu se razlikuje od osnovnog člana 33. u tekstu Predloga zakona koji je, baš zato da bi bilo obuhvaćeno sve što može, izuzetno obiman i neobično dugačak za član zakona.
Suštinski, amandman kaže – da inspektor može da vrši inspekcijski nadzor i nad neregistrovanim objektom jednako kao da je objekt registrovan. To je ključni sadržaj razrađen u stavovima tako da se garantuje pravo i onog ko u neregistrovanom objektu radi i obaveza inspektora koji u tom procesu učestvuje.
Kada je u pitanju inspekcijski nadzor kod registrovanih objekata, to su ovi prethodni članovi 28. do 32. koji govori o tome da inspektor, da ukoliko pronađe nezakonite radnje, da pleni robu, zatvara prostor u kome se proizvodi, trguje, obavlja bilo koja privredna delatnost, i daje nalog o otklanjanju nezakonitosti u radu registrovanog pravnog ili fizičkog lica u registrovanom objektu.
Ovaj zakon sada kaže isto to radi i sa neregistrovanim objektom.
Zašto smatram da je važno razgovarati o ovom članu 33. odnosno amandmanu koji je podneo kolega narodni poslanik. Zato što treba dodatno razmotriti da li će dobra namera predlagača zakona, ne amandmana, a onda i amandmana, dovesti do toga da imate preventivno registraciju objekata. Pretpostavljam da je to cilj. Onda bi ovaj član imao smisla.
Dakle, ako Narodna skupština odluči da inspektor ima ista ovlašćenja i skoro iste procedure,

Gospođo Čomić, nemate više vremena ovlašćenog. Da li koristite vreme poslaničke grupe?

Koristim vreme poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Dakle, ako inspektor ima ista ovlašćenja nad registrovanim i neregistrovanim objektom, pravnim i fizičkim licem, onda bi to trebali, pre svega da čuju oni koji imaju neregistrovan objekat, koji vrše sve poslove bez upisa u registar, mada ima delatnosti koje to ne moraju, da bi izbegli zaplenu robe, zatvaranji radnji, izricanje kazni i stavaljanje naredbi za otklanjanje nezakonitog poslovanja.
Dakle, ako je to cilj, onda ja razumem tu dobru nameru, ali ono što je problem vidim nedostatke u ostvarivanju tih dobrih namera, kao što su to inače etikom dobrih namera biva. One po pravilu, skoro nikad, ne donose dobar rezultat za bilo koga.
Samo je lako, lepo kazati –pa, hteo sam dobro, imao sam dobru nameru. Najpogrešnija moguća rečenica koju možemo negovati u društvu je bilo šta što se sklapa u etiku dobrih namera, za razliku od etike odgovornosti na kojoj počivaju razvijena društva, kojima, s pravom želimo, da se pridružimo i kojima je i ovakav zakon, delimično uslov i deo, o čemu je potpredsednica Vlade s pravom govorila, kada je spominjala sve teškoće u reformi državne uprave u celini, pa onda i inspekcije.
Dakle, kada pogledamo članove zakona i sa amandmanom koji je podneo kolega narodni poslanik, meni nedostaje odgovor na pitanje – kada ćemo i na koji način u drugim propisima obezbediti inspektor koji kontroliše, nadzire i sprovodi, inspekcijske poslove nad neregistrovanim objektom, to radi tako da je njegov rad zakonito neotklonjiv zakonito.
Ja znam da će jedan od mogućih odgovora biti, ako inspektor radi neregistrovane objekte i sprovede ceo postupak nadzora, ovaj zakon kaže da je on u pravu i da se ne može sporiti njegova odluka.
Nedostaje onaj deo koji za lice koje ima registrovan objekat, isto iz nekih razloga ima nezakonite radnje, dakle, on ima prostor, ima mehanizam kojim stupa u kontakt sa odlukom ministra, ovaj nema, jer on mora prvo da registruje objekat, radnju i sve ostalo i onda više nema mogućnost da se u bilo kom postupku žali na odluku inspektora.
To može da bude jako ozbiljan problem, iako ja to tako mogu da čitam zato što vidim dobru nameru, a znam da dobre namere nikada ne donose dobar rezultat, onda će to tako da čitaju vlasnici neregistrovanih objekata, onda ćete imati mogućnost da se dogodi da jedan dobar proces koji treba da se desi u našem društvu, a to je da oni koji izbegavaju plaćanje poreza na sve ono na čega plaćaju porez, oni koji imaju registrovane radnje, proizvodnju sve ostalo, oni koji ne plaćaju doprinose radnicima naspram onih koji to rade, dakle, celu ovu grupu treba i kroz inspekcijski nadzor uvesti u zakonit sistem poslovanja.
Vi ćete imati u suštini da u slučaju da još neko ovako čita, mogućnost da spori zakonitost odluke inspektora o nadzoru nad neregistrovanom radnjom, da onda praktično nemate dobar efekt koji bi se od zakona moralo očekivati i protiv kojih nema niko ništa protiv.
Kolike su teškoće u realnosti, možemo da odmah podelimo na činjenici da recimo nema lakšeg posla nego tražiti da inspektori rada traže od poslodavaca koji su registrovani, da dostavljaju listinge zaposlenih za subote i nedelje, da vidimo da li se poštuje Zakon o radu, da vidimo da li im se plaća ono što po zakonu treba da im se plaća, pa se to ne dešava.
(Ninoslav Girić, s mesta: Kao kod vas.)
Narodni poslanici koji dobacuju „kao kod vas“ ili da pročitaju Poslovnik ili da traže reč i da stupe u dijalog sa mnom ili s nadom da se obrate predsednici Narodne skupštine za sve što smisle kao prostakluk i kršenje Poslovnika, pošto svaka vrsta dobacivanja te vrste neće omesti mene da otvorimo, a nadam se uspešan dijalog o tome kako da sivu ekonomiju…

Poslanici, sada ste vi…

Kako da sivu ekonomiju inspekcijskim…

… prešli u sivu zonu rada parlamenta.