Izvinjavam se, samo sekund jedan da pozdravimo goste, uračunaću vam vreme.
Dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim učesnike Šestog sastanka Odbora za spoljne poslove Parlamenta jugoistočne Evrope, koji se održava u Narodnoj skupštini i koji trenutno prate deo današnje sednice sa velike Galerije. Molim vas da aplauzom pozdravimo naše goste.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, dešavalo se da se roditelji u tom slučaju pozivaju upravo na Zakon o zaštiti prava pacijenata i prete, ako mogu tako da se izrazim. Zbog toga se rukovodstvo zdravstvenih ustanova uglavnom od straha povlači. Zato je značajno usklađivanje zakonske regulative i sami pedijatri su očekivali, tražili zaštitu kako matičnog odbora, pa i Narodne skupštine i države da bi se rešile ove dileme. Lekari u ovim slučajevima zapravo savesno rade svoj posao. Oni samo žele da ispoštuju Zakon o obaveznoj vakcinaciji.
Međutim, dešavalo se da roditelji pokreću postupak disciplinske odgovornosti pred Sudom časti Lekarske komore Srbije zbog profesionalne dužnosti člana Komore. Upozorila bih i na praksu pojedinih članova spomenute Antivakcinalne grupe koji su tužili pedijatre, epidemijologe, te je bilo krajnje vreme da mi reagujemo.
Poslanička grupa SVM smatra da ne postoji nijedan jedini razlog da zdravo dete ne bude vakcinisano, jer se radi kako o zdravlju dece, tako i cele nacije, tako da mi podržavamo predlog da vakcinacija zaista bude obavezna i da se ona sprovodi bez potpisa i traženja saglasnosti roditelja. Zaista se zalažemo da ovo pitanje treba precizno pravno regulisati. Ali, sa druge strane, kada pogledamo postojeći zakon pre izmena i dopuna, vidimo da kolizija i ne postoji, samo je došlo do nedoumica u primeni.
No, u svakom slučaju, dobro je da se sada ovim izmenama i dopunama naglašava da za sprovođenje obavezne vakcinacije nije potreban pismeni pristanak pacijenta, odnosno u ovom slučaju zakonskih zastupnika roditelja deteta, da je doktor taj koji vrši imunizaciju itd. Izuzetno je značajno da se definiše šta je imunizacija, da je ona preventivna, a ne dijagnostička, terapijska, medicinska mera, za koju je zapravo neophodan pristanak po spomenutom Zakonu o pravima pacijenata.
U svakom slučaju, raduje nas što smo čuli da će potpuno novi Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, na kojem radi Ministarstvo zdravlja, ući u skupštinsku proceduru u narednih nekoliko meseci, pa ćemo najkasnije do jeseni da definišemo i ostala pitanja na ovom polju.
Samo da spomenem još jedan član koji može da bude argument zašto smo mi jednoglasni po ovom pitanju Zakona o pravima pacijenata, a to je da pacijent ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja, osim u slučajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica, a to može da bude slučaj i kada neko nije vakcinisan.
Da zaključim, rešavanje nedoumica u pravnoj regulativi između ova dva zakona zaista treba da bude naš cilj. Mi smo potpisali i podržali ovaj predlog i u Danu za glasanje ćemo glasati za njega. Značajna je jasna primena u praksi, a sve to je, naravno, u interesu naše najmlađe populacije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, gospodine ministre, gospodine Vekiću, kolege narodni poslanici, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti je jedan od najvažnijih sistemskih zakona u oblasti zdravstvene zaštite. Obaveza države je da brine o svakom pojedincu, kao i o svim građanima, te su i izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u tom smislu i one se sastoje u izmeni, kao što smo čuli, samo dva člana. U članu 3. gde je jasno definisano, iako moram da napomenem da je već i ranije bilo poznato i činjenica je da je imunizacija preventivna mera zaštite lica od zaraznih bolesti. Znači, nije dijagnostička i nije terapeutska, te proizlazi iz ovog člana i dopune člana 25, da za sprovođenje obavezne vakcinacije nije potreban pismeni pristanak roditelja, staratelja ili zakonskog zastupnika deteta. Imunizaciju vrši doktor medicine, koji po izvršenom pregledu svakog lica kome treba imunizacija može da utvrdi kako privremenu kontra-indikaciju, odnosno da predloži stručnom timu trajnu kontra-indikaciju za vakcinu i o imunizaciji vodi propisanu evidenciju.
Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije će bezrezervno podržati ove izmene zakona i raduje nas što je to jedinstven stav svih narodnih poslanika i svih poslaničkih grupa. Dakle, 234 narodna poslanika su i u potpisu ovog predloga zakona, te je poruka jasna – zdravstveno stanje nacije naše dece je iznad politike. Ne smemo biti taoci ni predrasuda, ni neznanja. Struka je dala mišljenje, kao što smo čuli od izvestioca na sednici Odbora za zdravlja i porodicu, gde su pored narodnih poslanika učestvovali i predstavnici Ministarstva zdravlja na čelu sa ministrom zdravlja, predstavnici Instituta za javno zdravlje „Batut“, „Torlak“, Lekarske komore, Srpskog lekarskog društva, eminentni pedijatri, infektolozi, epidemijolozi. Angažovanje svih institucija znači i odbranu naučnih principa.
Poruka je jasna - država stoji iza izmena i dopuna ovog zakona, u cilju postizanja najvišeg mogućeg stepena zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, a u cilju sprečavanja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti. Država stoji iza procesa imunizacije.
Imunizacija je jedna od najvećih dostignuća 20. veka koje, uz otkriće antibiotika i uz obezbeđenje higijenski ispravne vode za piće, je dovelo do značajnog smanjenja oboljevanja i umiranja od raznih zaraznih bolesti. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, na početku 20. veka zarazne bolesti su bile vodeći uzrok smrti, između 30 i 60%, a na kraju 20. i početkom 21. veka svedene su na cifru između 3 i 5%. Procenat dece mlađe od pet godina, u ukupnom broju umrlih, smanjen je sa 30,4% na 1,4%. Vakcinacijom se svake godine spase preko tri miliona života dece širom sveta.
Moram podsetiti da je reč o zaraznim bolestima koje su nanosile veliku štetu čovečanstvu kroz vekove, izbrisale cele populacije, broj žrtava bio je mnogo veći nego u ratovima, a nakon njih je menjan i tok istorije, te su zabeležene kao najveće pretnje čovečanstvu. Zahvaljujući vakcinaciji, neke zarazne bolesti su potpuno nestale, kao velike boginje, a ostale, za koje postoji vakcina, se jedva i retko javljaju.
Kada je reč o napred iznetim podacima, ne mogu da ne podsetim, pre svega i kao pedijatar, na kalendar obavezne imunizacije i pomenem neke bolesti i koje su to one pretnja i koja nam pretnja mogu biti.
Tuberkuloza, bela smrt, koja prati čovečanstvo unazad, po podacima, kažu šest milenijuma, da je čak i kod ispitivanja u kameno doba otkriveno da je bilo prisustvo tuberkuloze. Iako su poslednje masovne epidemije zabeležene početkom 20. veka, uvođenjem vakcine, prva vakcina 21. juna 1921. godine, vakcinisano je novorođenče peroralnim putem, čija je tuberkulozna majka umrla odmah po porođaju. Kako je dete ostalo živo i normalno se razvijalo, u svetu je počela široka primena BCG vakcine. Početkom 80-ih godina prošlog veka najavljeno je da će tuberkuloza biti iskorenjena do 2010. godine, ali se to nije obistinilo. Tuberkuloza se posle više desetina godina vraća na velika vrata i trenutno, po podacima, njome je zaražena oko jedna trećina svetskog stanovništva.
Pomenuti treba i pertusis veliki kašalj, koji dovodi do prekida disanja, oštećenja mozga, sa trajnim posledicama i epilepsijom.
Difterija, teško zarazno oboljenje koje se karakteriše debelim naslagama u grlu koje mogu dovesti do ugušenja i teških oštećenja nerava i srca. Zahvaljujući imunizaciji, difterija se ne javlja u velikom broju zemalja, ali registrovana je u zemljama koje su prekinule imunizaciju ili je nekorektno sprovodile, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, neke zemlje Subsaharske Afrike, Južne Amerike, Indije.
Hepatitis B, trenutno najšire oboljenje u svetu, najrasprostranjenije, broj obolelih se procenjuje na više od 350 miliona, a broj umrlih preko 600.000 godišnje. Bolest je hronične prirode, a često dovodi i do nastanka karcinoma jetre, te vakcinacijom sprečava se nastanak dva oboljenja, i virusnog hepatitisa i karcinoma jetre.
Pomenuću i poliomijelitis, dečju paralizu, zatim morbile, sa preko 45 miliona obolelih u 2000. godini i preko 800.000 smrtnih ishoda. Globalni cilj je i bio smanjenje smrtnosti za 95%, u odnosu na 2000. godinu, do 2015. godine, što se može postići sveobuhvatnom vakcinacijom, a mi upravo imamo i tu situaciju da nam se u Srbiji morbili javljaju, pa čak i u toku prošle godine, pa i ove.
Tetanus, zli grč, rubeola ili crvenka, čak najblaže oboljenje, koje kod majke u toku trudnoće dovodi do smrti ploda, do rođenja deteta sa teškim malformacijama. Zato je i prevencija kongenitalne rubeole jedan od globalnih ciljeva Svetske zdravstvene organizacije. Mogla bih i dalje da navodim, ali neću zbog vremena, sve bolesti koje podležu kalendaru vakcina.
Kako sprečiti ova teška oboljenja? Vakcino-profilaksa je najmoćnija mera u profilaksi. Masovne imunizacije su najbolji put ka suzbijanju i snižavanju oboljenja, eliminaciji i iskorenjivanju. Procenat uspešnosti vakcinacije mora biti od 95 do 97%.
Za antivakcinalne lobije nema mesta. Njihov argument da u nekim zemljama vakcinacija nije obavezna ne možemo prihvatiti. Ne želimo da se poredimo sa već pomenutim zemljama Južne Amerike, Subsaharske Afrike, nekim zemljama trećeg sveta. Tačno, u nekim zemljama, i to evropskim, vakcinacija nije obavezna. Nije obavezna, u smislu zakonske regulative, ali njeni građani imaju visoko razvijenu svest o zaštiti svoga zdravlja, zaštiti zdravlja najbližih, pa i nacije i u tim zemljama je obuhvat vakcinacijom preko 95%, a zakonska regulativa nije ni potrebna.
Zato, SPO se i zalaže od samog početka da budemo u društvu tih uređenih društava, tih uređenih država, država EU, i u danu za glasanje bezrezervno ćemo podržati i glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Kružević.

Uvažena predsednice i predsedništvo, poštovani ministre, gospodine sekretaru i drage kolege narodni poslanici, JS je stranka koja se pre svega zalaže za borbu za otvaranje novih radnih mesta, socijalnu pravdu, a sve to u cilju borbe protiv bele kuge. Sasvim je normalno da damo svoje mišljenje na jedan ovakav predlog zakona. Na samom početku želim da kažem da će JS glasati u danu za glasanje za ovaj predlog.
Ministre, vama želim da čestitam na borbi koju ste imali prethodnih meseci sa nekim kvazi-stručnjacima, koji su uglavnom putem društvenih mreža pokušali da skrenu pažnju na sebe i da se bave jednom kampanjom koja nikako ne može da donese dobro, a da ne može da donese dobro, to potvrđuje i ovoliki broj potpisa kao inicijativu za uvođenje ovog zakona narodnih poslanika i verujem odluka o primeni zakona koja će biti doneta konsenzusom.
Mi u Srbiji imamo situaciju da sa stvarima kojima ne treba da se bavimo još od pre 50 ili više godina, mi danas razgovaramo na tu temu iz razloga koji je negde poznat, a negde i nije. Pokušaću ne kao političar opšte prakse, nego kao čovek koji ima političku stranku kojoj pripada i čija stranka ima stavove, pokušaću te stavove da obrazložim u odbrani ovog zakona.
U Srbiji imamo situaciju da se smatra uspešnim kada je 85% dece vakcinisano. Nažalost, u nekim delovima naše zemlje je taj procenat daleko manji. Zadovoljni bismo bili, naravno, kada bi taj procenat iznosio preko 95%.
Uvođenje ovog zakona mora da omogući visok stepen imunizacije građana, naravno, od zaraznih bolesti. Parlament danas mora da pošalje poruku, kao i sutra u danu za glasanje, ne stručnu poruku, ali poruku građanima da je odluka da se deca zaštite i vakcinišu zaista ispravna. Imamo pozivanje tih lobističkih grupa koje se uglavnom, opet da pomenem, na društvenim mrežama, jer tamo jedino mogu da prodru sa tim svojim idejama, pozivaju na to da 18 evropskih zemalja nema obaveznu vakcinaciju. Iz izlaganja mojih prethodnika svakako smo čuli da je baš u tim zemljama u kojima ne postoji obaveza vakcinacije visok procenat, preko 90 i 95% vakcinisanih.
Jedan od kontra argumenata koju forsira grupa ljudi koja se zalaže za ukidanje vakcinacije je autizam. Ja ću se pozvati na neke stručne studije veoma razvijenih svetskih zemalja koje su se vrlo sistematski bavile tim problemom.
Želim da kažem da je u Danskoj na studiji od 537.303 deteta autizam kod vakcinacije i nevakcinacije približan. U Japanu još 1993. godine, pod pritiskom roditelja dece ukinuta je vakcinacija, ali su oni naravno uradili studiju i to na 300.000 dece, koja je pokazala da broj autistične dece raste isto i kod vakcinisane i nevakcinisane dece.
Sada, ono što ja želim da dam kao primer, a nećete mi zameriti da se vratim u davnu prošlost, jel ovakvim lobiranjem tih grupa pokušava Srbija da se vrati u ranije godine prošlog veka, pa ću da kažem da je od 1918. do 1920. godine pandemija španskog gripa zarazila više od 500 miliona ljudi, a odnela je preko 100 miliona života. Pričamo u javnosti kako male boginje nisu opasne. Te male boginje usmrte 150.000 dece godišnje ili 400 dnevno ili 16 dece na sat.
Od 2000. godine do 2011. godine, zahvaljujući većem broju vakcinisanih, pao je broj obolelih sa 850.000 na 350.000. U neimunizovanom delu sveta novorođenački tetanus odnese oko 300.000 života godišnje, a studije su pokazale i istraživanja da je upravo vakcina protiv tetanusa uspešna i efikasna u preko 90% slučajeva. Godine 1921. difterija u Americi je imala 206.000 obolelih od kojih je 15.500 bilo smrtnih slučajeva. Od uvođenja vakcinacije protiv iste te difterije do 2001. godine u Americi je zabeleženo svega dva slučaja oboljenja.
Prema tome, i suviše je stvari koje nam ukazuju da vakcinacija ne može da donese ništa loše. Preventiva je svakako najefikasniji oblik lečenja, a mene čudi da svi ti koji su imali potrebu da se bore protiv vakcinacije nisu ukazali građanima, roditeljima, šta zarazna bolest protiv koje se vakcinišemo može da uradi od njihovog deteta, kako se leči ta bolest, kako se širi ta bolest i kako ta bolest brzo može da odnese dečiji život.
Prema tome, ja u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, apelujem na sve roditelje, bez obzira na to da li će snositi prekršajnu ili neku drugu odgovornost zbog nevakcinisanja, apelujem da se usredsrede na stručnu javnost, da pročitaju ili čuju mišljenja visokih, eminentnih stručnjaka iz Srbije i sveta i da naravno donesu pozitivnu odluku o vakcinisanju svoje dece, jer lobiji koji se stvaraju i koji se međusobno bore, ne mare baš punu za ljudske i dečije živote.
Prema tome, stav Jedinstvene Srbije je vrlo jasan. Mi ćemo u danu za glasanje podržati Zakon o obaveznoj vakcinaciji i želim da kažem da sam ponosan na parlament što će to uraditi jednoglasno. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospodinu Srđanu Kruževiću.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvaženi profesore Lekiću, profesor Poskurica je vrlo iscrpno obrazložio predlog izmene zakona, sve ono što je za donošenje ovog zakona, ja sam u jednom trenutku razmišljao da se i ne javim za diskusiju, jel nema šta dodati. Ovo je čisto medicinska tema, vrlo bitna za zdravlje građana Srbije, naročito naše najmlađe populacije, ali zbog antivakcionalne kampanje koja je u medijima, uzbunjivanje javnosti, mi trebamo ovde, kao što rekoše moji prethodnici tj. kolege poslanici koji su govorili pre mene, treba da pošaljemo snažnu poruku da podržavamo izmenu ovog zakona, snažnu poruku da je vakcinacija obavezna, sem u slučajevima, kao što reče profesor Poskurica kada pedijatri zbog kontraindikacija oslobode dete od vakcinacije.
Zbog toga onaj podatak koji je izneo i uvaženi ministar, da je u svetu prosek vakcinacije, procenat vakcinacije između 95 i 97%, onih tri do pet posto su ti najmlađi pacijenti koji su oslobođeni vakcinacije zbog neke od kontraindikacija da sada ne zamaram ovaj skup time.
Jako je bitno obavezno vakcinisati decu i jako je bitno da svi građani Srbije to shvate i jako je bitno, a to ću apelovati na ministra, da kampanja koja će se sprovoditi kroz zdravstvene ustanove, naročito ustanove primarne zdravstvene zaštite bude na zavidnom nivou, jer antivakcionalne kampanje je bilo i biće. To je nešto što mi ne možemo da sprečimo, ali radom u ordinaciji, u savetovalištima, možemo da suzbijemo ove negativne pojave i ove dezinformacije koje mogu da nanesu veliku štetu zdravlju naših ljudi, a indirektno i budžetu Ministarstva zdravlja i cele države, ako tako gledate.
Ono što bih hteo našim građanima koji gledaju današnji prenos da skrenem pažnju, da vakcinacija je obavezna protiv tuberkuloze, difetrije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubeole, zauški, virusa hepatita B, hemofilusa, influence tipa B. Ono što je jedna od osnovnih rečenica svih onih koji se bore protiv vakcinacije i koji imaju nešto protiv je da je to maltene iskorenjeno i da toga, i nema potrebe da se vrši vakcinacija. Niste u pravu.
Jedna primer našao sam listajući literaturu da je u Švajcarskoj u skorije vreme bila jedna mala mini epidemija malih boginja zbog toga što u jednom od kantona Švajcarske roditelji su shvatili da, došli do ubeđenja, da nema potrebe da se vakcinišu jer to je iskorenjeno u Švajcarskoj. Dostiglo je kritičnu masu, brojne vakcinisane dece i oni su dobili jednu mini epidemiju malih boginja. To se desilo i u Srbiji. To se desilo i u Nišu. Zbog toga apsolutno podržavam nastojanje ministarstva da se zakonski uredi i da se oštro sankcioniše, a to zavisi sada od zakonodavca, oni roditelji koji ne žele da vakcinišu svoje dete mimo opravdanih medicinskih razloga. Pored toga što ugrožavaju zdravlje svoje dece, ugrožavaju i zdravlje one dece koja se nalaze u onoj populaciji od tri do pet posto nevakcinisane dece iz medicinskih razloga. Niko nema pravo da ugrozi tu decu, potencijalnom zarazom i infekcijom od strane one dece koja ne žele, čiji roditelji ne žele da se vakcinišu, a oni nemaju mogućnost da se zaštite zbog toga što ima neki od medicinski opravdanih razloga.
Još jednom, da ne bih oduzimao vreme, poslanička grupa Boris Tadić, SDS, ZZS i Zeleni Srbije će podržati ovaj predlog, izmene zakona u danu za glasanje. Želim da uspete u nameri i u Srbiji procenat vakcinacije bude između 95% i 97%, kao svuda u svetu. Hvala vam.

Zahvaljujem doktore Bradić.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.

Poštovani potpredsedniče, ministre Lončar, predstavnici ministarstva, kolege poslanici, meni je drago što smo danas na zajedničkom zadatku, što ćemo svi u danu za glasanje podržati izmene zakona, u narodu nazvanom, zakon o vakcinisanju.
Jednostavno LSV je bez razmišljanja podržala i podržaće i dalje, jedino bi postavila pitanje kolegi Poskurici ili možda vama ministre, meni nije u tim izmenama dovoljno razjašnjena ta kaznena politika. Pričali ste o zemljama u regionu koje su u EU kako kazne ono roditelje koji ne vakcinišu svoju decu, da im je onemogućeno da idu u obdanište i tako sve po redu.
Jednostavno kod nas mislim da oni roditelji koji ne vakcinišu decu dobiju tu kaznu od 20 do 50.000 dinara, plate tu kaznu, ali ta deca i dalje ostaju ne vakcinisana. Koliko sam ja razumela i koliko mislim da taj zakon, te izmene i predviđaju. Šta raditi sa tom decom, da li i kako, opet samo, ti roditelji su sigurno spremni da plate tu kaznu i jednostavno nisu spremni da posle te kazne, vakcinišu tu decu.
Kod nas je možda i predugačak taj kazneni postupak. Sud reaguje tek po osnovu rešenja o prekršaju sanitarnog inspektora. Znamo kako se kod nas sve to odužava, može to da traje i godinama.
Jednostavno, mislim da u zakonu, u ovim izmenama je trebalo objasniti koja kaznena politika, kako skratiti taj kazneni postupak i, jednostavno, kako na neki način stvarno naterati te neodgovorne roditelje da vakcinišu svoju decu.
U Vojvodini, npr. ima jako malo tih sanitarnih inspektora. Mislim da će to biti jako teško da se to stavi na neki nivo te discipline, tako da, kažem još jednom, LSV će podržati ove izmene zakona.
Mislim da i država, a posebno ministarstvo, posebno lekari zdravstveni, zdravstvena struka, treba da što više razgovaraju sa roditeljima, jer se dešava da roditelji dođu u zdravstvenu ustanovu, u dom zdravlja, da kažu – pa da li da vakcinišem ili ne vakcinišem dete. Jednostavno lekari su možda nekada nedostupni, možda nekada i ne znaju da objasne zašto je to dobro, ili nemaju vremena.
Mislim da treba da se u okviru Ministarstva zdravlja napravi jako dobra kampanja da bi se razbili i ti antivakcine lobii, da bi se roditeljima i celom društvu pokazalo da jednostavno ne treba da se vraćamo u prošle vekove kada smo je jedva, ne mi samo, i cela civilizacija izborila sa tim zaraznim bolestima. Mislim da i zbog tog nepoverenja u državu, u vakcine, znamo da su se raznorazne vakcine od gripe, itd, i povlačile, i možda ljudi jednostavno osećaju neku nelagodnost, ne znaju ni šta su vakcine.
Znamo da su ljudi u poslednje vreme možda i neobrazovani, jednostavno nisu u mogućnosti da sve prate, tako da mislim da Ministarstvo zdravlja i država jednostavno treba da napravi opet jednu edukaciju o tome šta znače vakcine.