Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Siniša Maksimović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, država je proteklih deset godina uložila velika sredstva u izgradnju žičara na prostoru Republike Srbije, a naročito na našoj najlepšoj i najvećoj planini Kopaonik.
Danas u okviru ovog objedinjenog pretresa razgovaramo i o Predlogu zakona o žičarama za transport lica. Ovo je novi zakon kojim se prvi put na jedinstven, sistematičan i celovit način uređuju žičare da bi se obezbedio veći stepen zaštite života, zdravlja i bezbednosti lica koja koriste žičare.
Zakonom se propisuju uslovi za njihovu izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za postrojenja žičara, za upotrebu podsistema i bezbednosnih komponenata postrojenja žičara za transport lica, upravljanje postrojenjima, utvrđuju se organi i organizacije koji će biti nadležni za sprovođenje ovog zakona, kao i organi za vršenjem nadzora nad primenom ovog zakona.
Smatramo da je dobro što ćemo imati jedan sveobuhvatan pravni akt, jer Srbija ima nekoliko sistema žičara koji se pre svega nalaze u zimskim turističkim centrima. Tako se približavamo modernom evropskom zakonodavstvu i u ovoj oblasti.
Dvostrana korist se ostvaruje uređivanjem pitanja žičara. Sa jedne strane, obezbediće se propisani standardi i procedure za postojeće žičare koje koristimo, a sa druge strane, obavezaće se i budući investitori da se ugradnjom i eksploatacijom drže zakonom propisanih standarda i procedura.
Ono što je prilikom projektovanja izgradnje žičare obavezno je da se izrađuje sigurnosna analiza koja obuhvata sve bezbednosne uslove za postrojenje žičara i okoline, a koji se odnose na projektovanje, izgradnju i rad samih žičara. Pitanju žičara kao transportnom sredstvu mi u Srbiji treba da prilazimo i sa aspekta razvoja naše turističke ponude, jer se za sada, osim teretnih transportnih žičara koje se koriste na nekim rudarskim kopovima, žičare koriste jedino u turističke svrhe.
Znam da je postojanje i efikasan i bezbedan rad žičara u zimskim turističkim centrima jedan od važnih motiva za dolazak turista, i domaćih i stranih, jer svako ko dođe zimi u neki turistički centar želi da ima sve uslove za ugodan i bezbedan odmor i skijanje, zbog koga su i izabrali planinski turistički centar.
Da podsetim da se naši planinski centri stalno opremaju novim žičarama. Na Kopaoniku, kao najvećem zimskom ski-centru, postoji sistem od 24 žičare različitih kapaciteta koje mogu da prevezu 36.000 turista na čas, što ovaj naš najveći zimski turistički centar svrstava u red najopremljenijih u ovom delu Evrope.
Kao najveći turistički potencijal, Kopaonik i dalje treba da se razvija. To znači da Kopaonik mora da razmišlja i dalje o novim žičarama, a ne samo o hotelima. Takođe, ovaj ski-centar treba da razmišlja i o proširenju samih staza, s obzirom da je zadnjih godina izgrađen veliki broj žičara, pa su tako same staze postale na neki način uzane sa skijaše.
Kapitalna investicija za ovu državu treba da bude u ovoj oblasti izgradnja gondole od Brzeća do Kopaonika. Ta gondola ne bi bila korišćena samo u toku trajanja ski-sezone, nego i cele godine. Takođe, treba razmišljati i o povezivanju naselja sa one druge strane Kopaonika, kada je u pitanju ovaj deo Raške. Ali, ne samo Kopaonik, već i druge zimske centre, poput Zlatibora i Stare planine, Brezovice, Divčibara i Golije, treba razvijati u narednom periodu.
Zakonom se uređuje da radom žičare rukovodi upravljač koji je pravno lice, koji ima potpunu odgovornost za bezbedan rad žičare, održavanje, rekonstrukciju. U našoj praksi, žičarama u Srbiji rukovodi Javno preduzeće „Skijališta Srbije“. Ovim zakonom precizno su uređena i postupanja u slučaju vanrednih situacija do kojih u toku korišćenja žičara može doći. Predviđeno je i obavezno prisustvo službi hitne pomoći, službi za brze intervencije i službi gorskog spasavanja.
Takođe, zakonom je uređeno i pitanje inspekcijskog nadzora koji će vršiti republički inspektori za železnički saobraćaj. Na ovaj način se potpuno zaokružuje odgovornost za sve faze, od gradnje do korišćenja nadzora nad radom upravljača. Tako, inspektor može nakon izvršenog nadzora da zabrani rad žičare, do otklanjanja nedostatka, može kazniti upravljača ili odgovornog radnika, a propisan je i veliki broj novčanih kazni za različite prekršaje u primeni ovog zakona.
Ovaj zakon vidim i kao značajan pravni okvir koji stvara država i značajnu podsticajnu meru za domaća i strana ulaganja u srpski turizam. U krajnjoj liniji, cilj ovog zakona bi trebalo da bude povećanje investicija u zimski turizam i povećanje deviznog priliva od planinskog turizma koji u našoj zemlji, pored banja i Beograda, predstavlja najatraktivniji vid turističke ponude.
Na kraju želim da kažem da Javno preduzeće „Skijališta Srbije“ dobro gazduju ovim poverenim poslom, izgradnjom i radom žičara. Ovo preduzeće ima mlado i stručno rukovodstvo. Oni su, jednostavno rečeno, svo znanje i energiju usmerili u razvoj ski-centara u Srbiji.
Na kraju, želim da kažem da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasati za ovaj zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovana gospođo ministar, sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u današnjem izlaganju zadržati na Predlogu zakona o žičarama za transport lica.
Ovo je nov zakon u pravnom sistemu Republike Srbije koji po prvi put na celovit i sveobuhvatan način uređuje ovu materiju o žičarama za transport lica. Svi znamo da je do sada ova materija bila parcijalno regulisana kroz više zakona i podzakonskih akata, ali težnje za usaglašavanjem zakona sa evropskim standardima, kao i činjenično stanje na terenu nameću potrebu za donošenjem ovog i ovakvog zakona.
Takođe, sve intenzivniji razvoj turizma i proširenje turističkih kapaciteta uslovljeni su adekvatnim zakonskim propisima koji će stvoriti pravne okvire za nesmetano funkcionisanje i pre svega bezbedno funkcionisanje sistema žičara. Naime, neosporno je da je poslednjih godina intenzivirana turistička aktivnost na našim planinama na Kopaoniku, na Staroj planini, na Zlatiboru, na Brezovici, ali je takođe evidentno da postoje realne potrebe za proširenjem postojećih turističkih kapaciteta, kako izgradnjom novih smeštajnih kapaciteta, tako i izgradnjom i uređenjem pratećih sadržaja, u ovom slučaju žičara.
S obzirom da se kod nas prvi put donosi zakon ove vrste, neko moje lično mišljenje i možda preporuka je da se i u ovom zakonu da vremena koje dolazi da bi se on dodatno dopunio i usavršio, saglasno zahtevima struke, ali i stanju na terenu, naravno, uz aktivno učešće svih relevantnih činilaca koji su usko povezani sa ovom materijom, kako na terenu ali tako i uzimajući i primenjujući iskustva zapadnoevropskih zemalja, posebno zemalja u Alpskom pojasu, koje dugi niz godina ovo pitanje imaju rešeno i uređeno.
S obzirom da se ovde radi o zaštiti ljudskih života, o bezbednosti ljudi koji će koristiti transport žičarama, zakon detaljno propisuje sve aktivnosti vezane za projektovanje, izgradnju, puštanje u rad i održavanje sistema žičara, kako bi se prevenirale i izbegle bilo kakve nezgode i nesreće i kako bi bili zaštićeni ljudski životi, počev od izrade projekta, analize terena, preko dozvole za izgradnju, nakon toga dobijanja upotrebne dozvole za puštanje u rad žičara, jer bez upotrebne dozvole žičara ne može i ne sme da počne sa radom, pa do remonta koji se obavlja jedanput godišnje, a po potrebi i češće.
Ovim zakonom, naime, pokušaćemo da otklonimo sve praznine koje su do sada postojale i koje su evidentirane u praktičnom radu, tako da ćemo mi u danu za glasanje, pored ovog Predloga zakona, naravno, podržati i sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće i gosti, pretpostavljam, iz Ministarstva i sa železnica, da kažem, narodni poslanik Zoran Živković je u svojoj raspravi već saopštio da ćemo mi, narodni poslanici Nove stranke, da glasamo za usvajanje svih predloga zakona koji su objedinjeni u okviru zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa danas. Ali, saopštio bih dve napomene, pre svega gospođi Mihajlović, koje mi se čine veoma važnim za ovu našu današnju raspravu.
Najpre, mi smo se, uprkos tome što smatramo da su ovo dobri predlozi zakona, posebno usmerili ka jednom i podneli 12 amandmana na Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju. Ti naši amandmani, poštovana gospodo, tiču se tri grupe pitanja. Samo molim sve naše goste, iz Vlade, iz Ministarstva, da posebnu pažnju usmere ka analizi naših predloga kroz amandmane koje smo podneli Skupštini.
Jedna grupa amandmana, naravno, kao što je i red i praksa koju smo, ja mislim, mi i uveli u našu Narodnu skupštinu, tiče se poštovanja duha, ne samo duha, gospodine Arsiću, nego i pravila srpskog jezika kojim se mi služimo u našoj državi. Druga grupa amandmana tiče se preciziranja sadržine pojedinih članova i izmena tih članova, kao što su npr. članovi 4, 7. ili član 23. Evo, već sada ovde da dam jednu napomenu našim gostima.
Na primer, u članu 23. u stavu 2. predviđeno je da se bicikli prevoze kao prtljag pod uslovima propisanim tarifom. Mi na primer, smatramo da to treba da se menja. Ovo je samo jedan primer, možda jedne ne toliko važne stvari u celom zakonu, ali ipak malo i tome da se posvetimo. Mi smatramo da bicikli treba da se prevoze kao ručni prtljag ako se unose u kola predviđena za ovakav prevoz. Dakle, da nemamo tarifu u tom slučaju. Verujem da o tome treba razmišljati, da se uvede i ova vrsta inovacije i treća grupa amandmana tiče se skraćenja rokova.
Na primer u članu 34. predlagač zakona, a u ime predlagača gospođa Mihajlović, u stavu 1. član 3. predvidela je rok od šest meseci za izvesnu vrstu intervencija ako se nešto desi tokom putovanja itd. Mi smatramo da taj rok treba da bude skraćen na tri meseca, jer nam se čini i ja vidim da je već dogovoreno da se prihvati ovo. Svaka čast. Znači, pažljivo se sluša. Bravo. Odlično.
Onda da pređem na drugu napomenu poštovana gospodo. Sticajem okolnosti pošto smo prethodno razgovarali i o „Beogradu na vodi“, a kritičari „Beograda na vodi“ identifikovani kao ljudi koji su slični kritičarima izgradnje Železnice krajem 19. veka. Ja sam se sticajem okolnosti poštovana gospodo, bavio istraživanjem, izgradnjom naše Železnice u 19. veku, raspravama u Skupštini oko toga kako su rasprave tekle oko ugovora o izgradnji, eksploataciji Železnice. I jedna stvar mi se tu pojavila kao zaključak oko koje nisam mogao da verujem da je moguća. Verujem da ovde svi treba malo da se zamislimo oko toga. Godine 1881, evo, stenografskih beležaka, narodni poslanici još jednom ovde da kažem, nisu znali ni šta je pruga, ni šta je vagon, ni šta je lokomotiva, nisu znali kako to izgleda. Evo, jedan od njih Trifun Jeremić, on sam i kaže ovde – moram nešto da progovorim iako ne znam šta je to.
Ali, šta se desilo izgradnja Železnice tada je sigurno bila neka velika modernizacijska stvar za Srbiju. Izgradnja Železnice bila je velika šansa za Srbiju. Izgradnja Železnice bio je veliki potencijal 130 godina nakon toga, poštovana gospodo, evo u ovoj godini u kojoj smo, i gospođo Mihajlović, čisto da se zapitamo, nije nikakva posebna kritika nekom pojedincu. Sto trideset godina nakon toga čitajući ove beleške, prateći ovu raspravu, danas na primer, mi možemo da zaključimo da smo nazadovali, ne u smislu nego smo mi nazadovali naš voz danas. Naš voz duže putuje od Beograda do Niša nego što je putovao u drugoj polovini 80-ih, 19. veka poštovana gospodo.
I ova tema pitanje Železnice gospodine Arsiću, završiću u 10 sekundi ako mi dozvoljavate, je mislim da je dobar povod da se zamislimo oko toga i da svi delamo tako. Da koristimo naše šanse i da budemo efikasni u našem zajedničkom radu. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Potpuno ste u pravu da je Srbija do 2012. godine mnogo vozova propustila.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajuću.
Da, slažem se i sa prethodnikom koji je lepo rekao da tada zaista kada je bila ta rasprava o Železnici u vreme Kralja Milana mnogi nisu znali ni šta je vagon, ni šta je pruga, niti bilo šta. Čini mi se da one koje vi sada podržavate takođe to nisu znali, jer da su znali ne bi ovako upropastili Železnicu kao što su je upropastili. Kamen na kamenu nije ostao u našoj Železnici.
Ono što je meni najgore kada razgovaramo o Železnici, to je neverovatna i grčevita bitka ko će da bude u administraciji naše Železnice, odnosno ko će da bude direktor ili ko će da bude na nekom mestu u jednom sistemu koji je potpuno truo i raspadnut i koji je baš kao što malopre reče kolega, takav da danas vi mnogo više putujete od Beograda do Niša vozom, nego što ste možda baš i u 19. veku putovali.
Mi smo našu Železnicu nažalost sveli upravo na to, na neki period Balkanskih ratova i to je potpuna katastrofa. Niko živ nema nikakvu želju da sedne u voz. Evo, uđite nam u vozove, to je prazno, tu žive duše nema, posebno na ovim nekim lokalnim linijama.
Iskreno se radujem što mi donosimo jedan ovakva zakon koji podiže standarde, ali da bismo mi podigli određene standarde mi prvo moramo da krenemo od nule, a to je da uredimo kako tako Železnicu, posebno u eri kada sama putnička železnica nije rentabilna gotovo nigde u svetu. Jedna Francuska koja ima fantastičnu tu mrežu nema rentabilnu putničku železnicu. Isključivo je rentabilna ova koja služi za prevoz tereta, posebno vojnih i tako dalje i zato je ona nama veoma važna.
Ovde lepo piše, i ja sam zgranut time, u obrazloženju zakona da smo mi onaj deo vezan za putnike, poslednji put zakon je donet 1974. godine. Znači, kada je otprilike donet i onaj Ustav SFRJ kojim je počelo rastakanje Jugoslavije. Tada smo poslednji put i doneli zakon koji je regulisao prava putnika, prevoz putnika i tako dalje u železnici i to dovoljno govori koliko smo vodili računa o železnici. Tako da ovo svako mora da pozdravi. Ja verujem i da u opoziciji, ne verujem da će neko glasati protiv ovog zakona zato što je ovo civilizacijski iskorak najpre i prosto šansa da se ljudi koji se voze železnicom da im se obezbedi na jedan način i prtljag i oni sami da budu obezbeđeni. Znate, mi imamo veliki problem i neretko će vam se to dogoditi da ljudi koji putuju, na primer nekom međunarodnom trasom strašno se plaše recimo, lopova u samim vagonima. Jave se tu raznorazni, dođu, opljačkaju, uzmu vam novčanik, uzmi vam sva dokumenta, sve i svašta i tu imamo strašnih problema.
Ono što mene, a vratiću se na početak, posebno iritira kod Železnice, a to je ova bitka ko će da bude u administraciji, kao da je to mnogo važnu, umesto da unapredimo sistem Železnice. Kada čitate po novinama, nadam se da to baš i nije toliko tačno, ali kada isplivavaju neki podaci, posebno u unutrašnjoj kontroli, pa kad se kaže ovaj ukrao ovoliko, ovaj goriva ovoliko. Znate, to su stravične cifre. Mi smo milione i milione evra, stotine miliona evra potrošili na sve i svašta, na lopovluk, na javašluk, na sve i svašta i zato danas imamo Železnicu ovakvu kakvu imamo. Nadam se da će ovim zakonom da se mnogo toga spreči i da će se podići standardi za samu Železnicu. Znate, neretko se ovde povede priča oko privatizacije Železnice, ne bih da ulazim u to, ali moram iskren da budem, nisam siguran ko bi to želeo da kupi na takav način kakva je sada.
Što se tiče drugog zakona vezanog za žičare, nisam neko ko upražnjava zimovanja, niti pravo da vam kažem imam novca za tako nešto, ali svakako je turizam veoma bitna grana. Mi imamo divnog potencijala međutim uvek sam se pitao, čak i ovako kad odete na dan dva ko upravlja tim žičarama. Nisam baš bio voljan da sednem u tako nešto osim kada sam primoran i pravo da vam kažem nisam se osećao bezbedno. A ovo što se sada uvodi zaista nalaže određene standarde koje mora da ima ili vlasnik žičare ili javno preduzeće koje time upravlja koje morate da ispunite.
Moram iskren da budem da vam postavi pitanje da li ste sigurni da to neko kod nas može da ispuni. Ja se nadam da može i da to zaista će neko ozbiljan ući u taj posao i naravno i naša javna preduzeća, ali su ovo zaista visoki standardi i naravno mora da bude tako. međutim, postavlja se pitanje da li zaista mi imamo kapaciteta, da li imam ljude koji su spremni da uđu u ovakav posao, a naravno da je bezbednost građana nešto što je najvažnije i u skladu sa tim potpuno podržavam donošenje ovakvog zakona koji će doprineti u mnogo čemu da se i naši turistički kapaciteti definitivno povećaju.
U svakom slučaju svako ko iole razmišlja o građanima glasaće za ova dva zakona i nadam se da će oni koji su do juče uništavali Železnicu kao termiti da će ipak podržati duboko svesni da sa našom Železnicom mnogo što šta nije u redu i da će ipak podržati nešto ovako što zaista doprinosi boljitku naše Železnice. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Pavićeviću, po kom osnovu?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po osnovu povrede Poslovnika.)
U redu. Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Arsiću, gospođo Mihajlović i uvažene gošće i uvaženi gosti iz ministarstva, gospodine Arsiću, vi ste sada, umesto da se starate o poštovanju odredbi Poslovnika Narodne skupštine, kao predsedavajući današnjom sednicom Narodne skupštine, prekršili član 100. Poslovnika Narodne skupštine kada ste komentarisali, bez da ste se javili za reč, moje izlaganje.
Poštovana gospodo, evo da vam pokažem kako je gospodin Arsić sada povredio Poslovnik i u Danu za glasanje svi da glasamo za to da je on povredio Poslovnik Narodne skupštine. Naime, u članu 100. piše: „Predsednik Narodne skupštine – u ovom slučaju predsedavajući – kada predsedava sednici Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine“. On onda pređe fino na svoje mesto ovde i diskutuje.
Šta je malo pre uradio gospodin Arsić? Ja sam ovde saopštio svoje napomene vezano za jedan predlog zakona. Gospođa Mihajlović je čak rekla da će se prihvatiti neki amandmani. Dakle, mi smo se tu dogovorili oko nekog poboljšanja nečega i gospodin Arsić, nakon što sam ja završio, umesto da kaže – hvala narodni poslaniče Pavićeviću, reč ima taj i taj, gospodin Arsić, poštovana gospodo, dodaje svoje reči mom izlaganju. Gde to ima, gospodine Arsiću? Gospodin Arsić kaže – u pravu ste gospodine Pavićeviću, bilo je rušenje iz 2012. godine. Gospodine Arsiću, nemate vi pravo, ni po Poslovniku, ni po bilo kom osnovu, da dodajete, gospodine Arsiću, svoje reči mom izlaganju.
Gospodine Arsiću, ako vi imate neku svoju misao, javite se reč, prepustite, kao što u Poslovniku piše, predsedavanje drugom potpredsedniku i kažete, gospodine Arsiću, kao gospodin Arsić to što je bila vaša zamisao. Ja vas molim da se izjasnimo u Danu za glasanje.