Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik, šef poslaničke grupe SNS, Zoran Babić. Replika na izlaganje gospodina Stefanovića. Izvolite.

Kada briga o građanima Srbije ušeta u „Pradinim“ cipelama ušeta u zgradu Narodne skupštine, mislim da široke narodne mase prosto budu oduševljene tom brigom.
Jednu stvar ću se složiti sa prethodnim govornikom, jednu rečenicu – najveća kataklizma Srbije je nezaposlenost. Jeste najveća kataklizma Srbije nezaposlenost, ali kada generator takve politike i takve nezaposlenosti kaže – ne, budite dovoljno pametni i nemojte reći da je bivši režim nosilac i donosilac takve kataklizme, najmanje što je mogao da očekuje je osmeh. Ironičan da, jer bolje je osmeh nego škrgutanje zubi u Srbiji, a ima ih 400 hiljada, oni koje ste ostavili bez posla za samo četiri godine.
Neka su ove najave i istinite, 30 plus 27, 57 hiljada ljudi bez posla, a šta ćemo sa 400 hiljada ljudi koje ste vi ostavili bez posla? Da li to kažete građanima Srbije – ovi grozni i odvratni naprednjaci će otpustiti 57 hiljada ljudi, mi smo bolji, mi, bivši režim, smo bolji, mi smo otpustili 400 hiljada ljudi. E, tu ste efikasniji, e, tu ste bolji, to moram da priznam.
Partijsko zapošljavanje, treba biti i hrabar i odgovoran i reći da što se partijskog zapošljavanja tiče nema nevinih, ne postoje nevini u partijskom zapošljavanju, ali je stepen krivice direktno proporcionalan godinama ostanka na vlasti. Jedna godina SNS, dok nismo napravili i doneli moratorijum za zaposlenje u javnom sektoru, u odnosu na 15 godina vladavine DS, bivšeg režima, u odnosu na 15 godina i sadašnjeg partijskog zapošljavanja Bojana Pajtića u AP Vojvodina. Šta ćemo sa tim?
Ima života izvan ove sale, Bogu hvala, ima života izvan ove sale. Da li dovoljan broj ljudi u Srbiji radi? Ne radi, naravno, naravno da se borimo i da ćemo se boriti da taj broj ljudi koji rade u Srbiji bude sve veći i veći, ali ovo je život u Srbiji – 8. aprila 2015. godine „Džinsi“ Krupanj, 200 novih radnih mesta, investicija 700 hiljada…

Izvinjavam se, isteklo vam je vreme.

Evo, u dve rečenice ću, ako mi dozvoljavate.

Biće vam oduzeto vreme od vremena poslaničke grupe.

Osmi decembar 2014. godine „Fresenius Medical Care“ Vršac, 429, KWS Bečej 250, „Henkel“ 220. To je život u Srbiji.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.
Gospodine Babiću, mojom greškom je prekoračeno vreme od 40 sekundi, ali biće oduzeto od vremena poslaničke grupe.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, povredili ste član 104, koji govori o pravu na repliku, koji govore o tome da replika traje dva minuta. Ne govori da vreme duže koje je neko potrošio može da se oduzme, doda ili bilo šta da se uradi. To ne postoji. Postoji da se oduzme vreme kada se povreda Poslovnika zloupotrebi.
Dakle, vi ste poznati da kreativno tumačite ovaj Poslovnik i da on različito važi za poslanike koji sede u ovom delu sale u odnosu na poslanike koji sede u nekom drugom delu sale, pa tako neko ne može da dobije repliku nikada, a neko može da dobije repliku uvek kada hoće. To je slika i prilika ovog parlamenta u poslednjih godinu dana, demokratije onako kako je vi vidite. Mi ćemo se boriti do kraja ovog mandata svaki put da vam ukažemo da ono što radite nije demokratski, da nije u skladu sa ovim Poslovnikom.
Ako vam nešto ovaj Poslovnik ne valja ili vam smeta, promenite ga. Promenite ga, kao što ste promenili mnogo zakona u ovih godinu dana. Ali, kada postoje pravila, ja vas molim da se odnose isto na sve i da ne možete vi da tumačite i da dodajete delove ovom Poslovniku onako kako vi hoćete. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospodine Đurišiću.
Ne želim sa vama da repliciram, pošto ste mi pretnjama uterali strah, tako da ne želim sa vama da se prepucavam. Samo bih želeo da vam odgovorim na ovo što ste…
(Narodni poslanik Marko Đurišić se javlja po Poslovniku.)
Ne mogu ponovo da prekršim, to vrlo dobro znate.
Vi i gospodin Stefanović ste mi nešto u tom momentu govorili, a ja sam u momentu skinuo pogled sa ekrana i nisam video da je isteklo vreme, tako da je isteklo nekih tridesetak sekundi, a do momenta kada je gospodin Babić završio 40 sekundi. Smatrao sam da je najpoštenije da se to vreme odbije od vremena poslaničke grupe, ali sam već rekao bio da sam kriv što je prekoračio vreme jer ga nisam na vreme upozorio. To je što se tiče odgovora.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)
Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima gospodine Pavićeviću. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, poštovani ministre Vulin i poštovani gosti i gošće iz Ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje, vi ste, gospodine Bečiću, evo sada povredili dva člana Poslovnika Narodne skupštine, član 104. i član 109. Član 104 tako što ste sami sada priznali da ste produžili trajanje replike gospodinu Babiću na dva minuta i 45 sekundi i onda dodali da oduzimate onih 45 sekundi od vremena koje je predviđeno za poslaničku grupu.
U član 104, gospodine Bečiću, precizno piše – replika ne može ni pod kojim uslovima, ni pod kakvim okolnostima da traje duže od dva minuta. Ne možete onda vi, gospodine Bečiću, suprotno onome što piše u članu 104. Poslovnika, da sabirate i oduzimate sekunde koje koristimo ovde u Narodnoj skupštini mi narodni poslanici. Dakle, vaša je obaveza bila da gospodinu Babiću, kao što radite i nama iz opozicije, kažete kada istekne dva minuta - nema više ni jedne sekunde, pa će biti prilike kasnije tokom replika, tokom govora da gospodin Babić zaokruži svoju misao.
Onda ste, gospodine Bečiću, povredili član 109. Poslovnika Narodne skupštine. Vidim da vam precizno ja to sada ovde objašnjavam, da prihvatate i molim vas onda da prihvatite i posledice. Vi ste sada rekli da ste pogrešili. Sami ste malopre rekli – pogrešio sam. Ako ste pogrešili, gospodine Bečiću, pa konačno primenite na sebe član 109. Poslovnika i sebi da izreknete sada meru opomene, konačno jednom, koja je davno zaslužena, gospodine Bečiću. Hvala.