Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UGOVORIMA O PREVOZU U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva i pretpostavljam iz „Železnica Srbije“, želim danas povodom naše amandmanske rasprave o Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju da saopštim svoje zadovoljstvo efektima zajedničkog rada vas, gospođo Mihajlović, i svih članica i članova vašeg tima, i nas narodnih poslanika Nove stranke u okviru načelnog i amandmanskog pretresa ovog Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.
Molim i predsedavajućeg današnjom sednicom da mi računa i amandmansko vreme, ukoliko premašim ova dva minuta, jer hoću da iskoristim ovo prvo obraćanje danas da dam i nekoliko širih napomena, ali i onih vezanih za ovaj konkretni amandman.
Narodni poslanik Zoran Živković i ja, kao što je ja mislim poznato i drugim narodnim poslanicima, podneli smo 12 amandmana na ovaj Predlog zakona i od podnetih 12 amandmana, da obavestim pre svega narodne poslanike, možda ima nekih koji nisu informisani o tome, 10 je prihvaćenih, poštovana gospodo, i to na članove 2, 3, 4, 7, 8, 22, 23, 34, 60. i 70. Po prvi put se desilo u našem radu ovde u ovih godinu dana da pet šestina naših podnetih amandmana jeste prihvaćeno ovde. Ja mislim da je to vredno jednog posebnog pomena u našem današnjem dijalogu. Od 12 podnetih amandmana nisu prihvaćena samo, da upotrebim taj termin, dva amandmana, i to na članove 5. i 72. Želim pre svega sada ovde gospođi Mihajlović da saopštim da mi prihvatamo obrazloženja za neprihvatanje tih amandmana.
Da ponovim ovde još jednom da ćemo glasati za ovaj Predlog zakona u celosti. To znači sledeću stvar, mislim da je dobro da se čuje, da je u ovu Skupštinu došao jedan dobar Predlog zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, a usvajanjem naših 10 amandmana jedan dobar predlog zakona, poštovana gospodo, postao je još bolji. Smatram da to može da bude i primer, možda i uzor, možda i ideal našeg zajedničkog zakonodavnog rada u instituciji kakva je naša Narodna skupština. Da podsetim još jednom narodne poslanike, centralna politička institucija u našem političkom sistemu.
Ovde bih želeo da kažem još dve napomene, poštovana gospodo. Jedno je da ja i lično posebno cenim odgovornost u pristupu predlagača, kako u pripremi Predloga zakona, tako danas vidimo i u analizi podnetih amandmana. Pažljivo se tome pristupilo. Imamo neke odluke koje se tiču poboljšanja zakonskog predloga. Ova poboljšanja, da ovde napomenem narodnim poslanicima, tiču se tri aspekta ovog Predloga zakona. Jedan aspekat je jezički aspekat, poštovana gospodo. Važno je da se brinemo o jeziku. Danas ovde imamo jednu saglasnost oko toga da naš jezik jeste važna stvar. Juče, na primer, nismo imali takvu situaciju. Ministar Vulin nije pokazao neko posebno interesovanje za to, ali danas smo popravili situaciju.
Druga stvar, mi smo se danas dogovorili i oko preciziranja pojedinih odredbi ovog zakona, jer ne sme da se desi da ono što postane zakon bude neprecizno, neodređeno. Ovde nemamo takvu situaciju.
Treća stvar, mi smo ponudili i zamenu nekih predloženih rešenja novim, čini nam se, boljim rešenjima i uglavnom je to prihvaćeno. U tom poduhvatu smo ja mislim povodom ove rasprave danas uspeli.
Ovde moram na samom kraju ovog prvog obraćanja da dodam još jednu informaciju svim narodnim poslanicima. Za godinu dana koliko funkcionišemo u ovom sazivu u Narodnoj skupštini, ja mislim za godinu dana vrednog rada u ovoj instituciju, usvojeno je ukupno 60 naših amandmana od ukupno podnetih 1.200 amandmana. To kada se prenese na procente, poštovana gospodo, iznosi 5%.
Za godinu dana Nova stranka je obezbedila, simbolički da kažem, cenzus poštovana gospodo. U narednim godinama nastavljamo istim tempom, kako se slučajno ne bi desio bilo kakav pad, nego suprotno tome, nama je sada ideja da u narednoj godini dođemo do deset procenata, u onoj tamo do 15 procenata usvojenih amandmana, u onoj tamo i do dvadeset, pa da ti procenti budu i odraz našeg učešća na sledećim parlamentarnim izborima, poštovana gospodo. Hvala.

Zahvaljujem se.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacija prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala.
U načelnoj raspravi sam rekao da je ovo jedan dobar zakon koji ima velike šanse da postane vrlo dobar kada se usvoje naši amandmani, tako da možemo da ga proglasimo vrlo dobrim zakonom u ovom trenutku.
Nadam se da će pri implementaciji u narednih godinu dana kada se uvide efekti zakona i možda neka greška koju sada niko ne vidi da se dodatnim izmenama dođe do odličnog zakona, to je potpuno logičan pristup i proces metodologija u donošenju dobrih zakona.
Razlozi su jasni, zakon koji je to definisao do sada iz 1995. godine, to je neka druga država, drugi odnosi, verovatno isti problemi u železnici, pošto su oni stariji i od 1995. godine, ali je sigurno bilo neophodno da se donese jedan novi zakon koji bi prvo stvorio tu zakonsku osnovu za predstojeću reformu i transformaciju železnice. Nadam se da ćemo konačno ući u to i to je i usklađivanje sa onim što EU nalaže sa svojim instrukcijama.
Sigurno je da je stanje u „Železnici“ loše i to nije baš direktno vezano za amandman, mislim da je dobra prilika da i tu nešto kažemo, sigurno da to stanje nije od juče, to je jedna od retkih stvari koju čak ni najradikalnija opozicija kao što je Nova stranka ne može da zameri novim vlastima, jer to stanje je jako loše odavno i tu nema nikakve sumnje.
Nije bilo puno pokušaja da se to stanje promeni na bolje. Bilo je puno ideja, razmišljanja, razmatranja, smatranja, ali generalno bez ozbiljnih pristupa. Ako je sada strategija da se „Železnica Srbije“ podeli na ta tri dela, na transport ljudi, robe i na infrastrukturu, mislim da je bila neka ideja i da bude neki holding, mislim da je to potpuno pogrešna priča, ne znam čemu bi služio holding, osim kao jedno mesto za udomljavanje ljudi koji ne mogu da se snađu na nekim drugim pozicijama.
Te tri, ako se naprave tri nove kompanije, one mogu međusobno da komuniciraju i bez holdinga i bez tog dela, ako postoji neki razlog koji se tiče nekih naslaga prošlosti koje moraju da se reše kroz holding, kao što su krediti ili tako nešto, ali ga onda treba ograničiti, trajanje tog preduzeća, to je isto moguće da se uradi.
Naravno, sama transformacija neće biti dovoljna. Treba puno raditi na tome da se prevoz robe i prevoz putnika, ali pre svega prevoz robe, jer mislim da je u prevozu putnika „Železnica“ izgubila bitku na jedan duži period, da se tu vrati tržište, da bude više robe koja će biti prevožena. Koliko se sećam, dok je „Sartid“ radio punom parom tamo 2005-2006. godine, skoro 70-80% teretnog prevoza je bio prevoz za potrebe „Sartida“, to je jako loš podatak. Dobro je što je tad „Sartid“ radio, a loše je što je drugi ceo saobraćaj tako mali.
Mislim da treba odustati dok je vreme od ideja brzih pruga. Tu ideju slušamo 20-30 godina i ona je otprilike uspešna kao i ideja o švedskom standardu u Srbiji. Tu pre svega mislim na prugu Beograd-Budimpešta i na revitalizaciju pruge Beograd-Crna Gora.
Za teretni transport nisu neophodne prebrze pruge, brze pruge koje su 150-200 km na sat, naprosto tako se roba ne vozi, a mislim da u putničkom saobraćaju tu neće biti nekog velikog interesovanja, a isto mislim i za prugu Beograd-Crna Gora koja i kada je pravljena, pravljena iz političkih a vrlo malo sa nekim ekonomskim racijom. Bilo je čisto politička priča, kao što je i Luka Bar 95% čisto politička priča. To je luka, koliko znamo mi poluobavešteni ili malo o tome obavešteni, koja praktično ima mali saobraćaj, koja ima probleme sa dubinom mora u samoj luci, da je komplikovana za prilazak iole ozbiljnijih brodova i tereta, tako da to nije luka koja je od vitalne važnosti za Srbiju, pre će to biti Luka Beograd, Luka Solun, pa i Kopar i Trst nego što je to Luka Bar. Možda interes Crne Gore je veoma veliki da ta pruga bude u boljem stanju, ali mislim da interes Srbije nije tako značajan.
Ono što su prioriteti u Srbiji po pitanju železničkog saobraćaja, naravno to je „Prokop“ o kome ne znam ko sve nije pričao hvalospeve i obećavao i to treba da se završi i mislim da je to dobro rešenje bez obzira na san o „Beogradu na vodi“, i bez toga je to dobro i neophodno rešenje.
Dva druga prioriteta po mom mišljenju i mislim ne samo po mom su vezana za moj rodni grad. Jedno je da se iz centra Niša iseli železnička komunikacija koja stvarno prolazi kroz epicentar sa velikim problemima koji tu mogu da se postave i što se tiče opasnih tereta ali i normalnog saobraćaja.
Pitanje opasnih tereta je isto važno i za Beograd i tu „Prokop“ ne rešava ceo problem opasnih tereta. Pitanje je šta se dešava sa opasnim teretima koji nam dolaze iz pravca Pančeva, a oni su vrlo česti i naravno ono što je naša trenutno bruka i što moramo da uradimo što pre, to je elektrifikacija pruge Niš-Bugarska granica jer to je jedini deo železničke pruge verovatno gore od Osla do Teherana koji nije na struju, a to mora da se uradi, to je u našem interesu i koliko znam bu su i neki krediti dobijeni i ja nisam čuo da se dešavaju niti sam video da ima nekih radova.
Taj koridor je mnogo važniji od koridora drumskih, Niš-Bugarska granica. Taj put Niš-Bugarska granica je sređivan pre jedno deset godina i dignuta je njegova prohodnost.
Pravljenje potpuno novog auto puta u punom profilu u dva smera je bacanje para. Mogao je da se napravi još jedan profil …

Vreme gospodine Živkoviću.

Još jedna rečenica, ali je mnogo važnije da je taj novac iskorišćen za ono što je već prioritet, a to je elektrifikacija pruge Niš-Bugarska granica. Hvala.

Hvala gospodine Živkoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Nekoliko dopuna, mada ste veći deo rekli, ali da potvrdim. Pitali ste holding i reformisanje železnica, mi jesmo krenuli, to ne može odjednom da bude gotovo, trebaće vreme, ali pored reformisanja mora da ide uporedo rekonstrukcija izgradnje železničke pruge, to ne može jedno bez drugog.
Holding će imati ograničeno trajanje, dve godine upravo zbog prošlosti i svega onoga što imamo u „Železnici“. Ne možemo time opterećivati tri nove kompanije koje trebaju da rade i koje će raditi.
Ono što jeste šansa Srbije u svakom smislu i u svakoj vrsti infrastrukture, pa i u železničkoj, odnosno u transportnoj infrastrukturi, to jeste prevoz robe odnosno kargo i procena je takođe da kada se u naredne tri godine bude završila rekonstrukcija 530 km pruge koliko se radi, to je plan i na tome se već radi, da će doći do povećanja i prevoza putnika a i prevoza robe. Prevoza putnika koji je trenutno sa sadašnjih 17, procene su na 30 miliona, videćemo da li je to realno i šta ćemo imati već za godinu dana, tako ćemo i meriti.
Kada govorimo o prevozu robe, doći će do povećanja sa 11 na 18 miliona tona. Naša procena u Ministarstvu je, kada govorimo o robi, da je to moguće i više, ali i to je ogroman korak u odnosu na trenutno stanje koje imamo u Železnici. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa mojim kolegom poljoprivrednikom u jednoj stvari da je pruga Beograd–Bar politička stvar. Dakle, verujem da je tom prugom došlo mnogo političara iz Crne Gore u Srbiju, a i on sam treba da se zamisli da nije …