Gospodine Babiću, molim vas, nemojte to da radite.
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministar, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, predložili smo amandman na član 34. koji se bavi radnim vremenom i trajanjem smene.
Evo, pročitaću vam kako stav prvi glasi – Pod radnim vremenom, u smislu ovog zakona, smatra se vreme koje izvršni radnik provede u obavljanju poslova u jednoj smeni. Drugi stav – Radno vreme izvršnog radnika u jednoj smeni ne može trajati duže od 11 sati.
Mi smo predložili, pošto mislimo da radnici koji rade na ovim poslovima rade vrlo težak posao, u teškim uslovima, da to radno vreme umesto 11 sati bude skraćeno na radno vreme od šest sati.
Vlada, tj. stručno telo Vlade je odgovorilo da se amandman ne prihvata iz razloga što su radno vreme i trajanje smena izvršnog radnika specifični i iz tog razloga su predlog regulisanja ovog zakona. To mi uopšte nije jasno objašnjenje. Uopšte mi nije jasno.
Vlada, tj. stručno telo Vlade je odgovorilo da amandman se ne prihvata iz razloga što su radno vreme i trajanje smena izvršnog radnika specifični i iz tog razloga su u predlogu regulisanja ovog zakona. To mi uopšte nije jasno, ovde u obrazloženju. Uopšte mi nije jasno.
I, evo da vam nešto kažem, ovo ispada da je starije od Zakona o radu. Zakon o radu, član 50. kaže – radno vreme je vremenski period u kome zaposleni je dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca na mestu gde se poslovi obavljaju u skladu sa zakonom.
Član 51. kaže – puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. To se slažemo da je tako kako je i to treba da se poštuje.
Pa, onda član 52. gde smo mi na osnovu čega smo dali predlog da se radi šest sati, tj. pošto radi u otežanim uslovima kaže član 52. – zaposleni koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima utvrđenim zakonom ili opštim aktom na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu, postoji povećano štetno dejstvo po zdravlje za posao, skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše deset časova nedeljno, to su poslovi sa najvećim rizikom. Mi mislimo da ovo jeste posao sa povećanim rizikom i predlažemo skraćenje radnog vremena.
E, sada ono gde se uopšte ne slažemo oko ovog i predloženih 11 sati, jer vi ste dali mogućnost poslodavcu, znači da radniku dnevna smena traje, ako poslodavac reši 11 sati, tako sam ja shvatio iz zakona. Član 53. prekovremeni rad kaže- na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, a u slučaju više sile iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kad je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, u daljem tekstu prekovremeni rad. Ne znam da ovaj posao nije planiran, ovo je smenski rad, bili ste na žičarama znate kako to izgleda.
Stav 2. kaže – prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Ovde traje pet dana po tri sata, 15 sati. I, tu ste probili normu. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad, ali jedan dan, a ne svaki dan. Te stoga mislim da ovo nije u redu, i da bi stvarno trebali da razmislite da revidirate ovaj predlog. Jer, ovo što uđe u zakon, to će biti obaveze za one radnike žičničare koji rade, hajde tako da ih nazovem, kako ih zovu u realnom životu, i da će dati mogućnost poslodavcu da verovatno je ovo, hajde ne želim da budem maliciozan, ali ovo kao da je naručeno radno vreme, da onaj koji organizuje rad žičare, onaj koji je vlasnik žičare da mora da upošljava prevelik broj radnika koji će raditi u jednoj tj. u dve smene nego će ovim završiti jednosmenski rad, rad žičare. Te vas molim da razmislite još jedanput i da promenite ovaj član. Hvala.

Hvala, gospodine Bradić.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade gospođo Mihajlović, članovi Kabineta, kolege narodni poslanici i poslanice, kao neko ko je mnogo godina proveo na našim planinama, na našim lepoticama, odgovorno mogu reći da amandman predlagača se ne može usvojiti. Nadam se da je iko od predlagača amandmana imao to zadovoljstvo da se provoza žičarom i u zimskim i u letnjim uslovima, ako jeste onda ovaj amandman sigurno da ne bih podneo.
Naime, radi se o sledećem, konkretno ću govoriti o našoj planinskoj lepotici Kopaoniku. Radno vreme žičara je od devet do 16 časova. U optimalno dobrim vremenskim uslovima, nekada i ne rade. Nekada rade od 24, jedna do dve. Takođe, moramo uzeti u obzir da uposlena radna snaga, kao što je rekao kolega žičari, hajde i ja ću ih tako nazvati, su iz okolnih seoskih područja. Znamo svi, da su specifičnim zimskim uslovima, kada je ski sezona dolazi do vrlo otežanog ili čak nemogućeg dolaženja na posao, iako su to okolna mesta sela desetinu, 20 kilometara udaljeni od Kopaonika. Tako da prekid smene koji traje sedam časova, a uzećemo u obzir da žičari moraju doći sat vremena ranije, da provere da li je žičara u redu, da li su kapaciteti onakvi kakvi treba da budu i koji odlaze sat vremena nakon svog radnog vremena, jednostavno ne mogu da prekidaju smenu u šestočasovnom vremenskom periodu kako to predlagač zahteva iz tog razloga što ne moguće ostvariti kontinuitet dobrog i odgovornog rada na žičari u okviru jedne smene. Pa, se pribegava da ljudi koji su u područjima kao što sam rekao udaljenim nešto, a to nešto, desetak kilometara je znatno u otežanim zimskim uslovima, jedan dan rade, sledeći dan verovatno prave pauzu. Tako da mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik profesor dr Janko Veselinović, po amandmanu.

Hvala.
Ne prihvatanje ovog amandmana je potvrda odnosa ove Vlade, odnosno SNS prema radnicima. Sam Zakon o radu je radnike doveo u situaciju po kojima mogu biti otpušteni kao što je ovih dana u NIS-u invalidi i trudnice i tako dalje. Vi ovim zakonom implementirati praktično odredbe Zakona o radu, po kojima radnik radi dokle poslodavac kaže. Sada kolega objašnjava i daje jednu definiciju koja je antipoteze o kojoj govori ministarka i koja je, po nama cilj ovog zakona, dakle kaže radnik dođe na planinu i ne može da se vrati kući jer mu je udaljeno, zavejano i tako dalje i treba da radi 11 sati. Pa, taj čovek odgovara za živote ljudi. Na tim žičarama sede deca, roditelji, sede na stotine ljudi. Da li neko sa deset sati rada za komandnim tablama može da bude dovoljno koncentrisan da realizuje, odnosno da izvodi te zadatke poverene mu na kvalitetan način.
Dakle, vi umesto redovnog radnog vremena od osam sati dajete mogućnost da poslodavac kaže 11 sati. Pa, to što je izašao u kompleks on tamo treba da se odmara, da se priprema za novi radni dan, a ne da radi 11 sati. Vi mislite samo o krupnom kapitalu, o kapitalistima, o finansijskim organizacijama, ne mislite uopšte o radnicima. Vi, pa ne razumete ministarko, dakle, vi ne možete da imate odnos da razumete čoveka koji teško živi i koji za svoju platu će pristati da radi tih 11 sati za 20, 30, 40 hiljada. Vi to ne razumete. On će pristati da to radi, ali će ugroziti bezbednost ljudi za koje odgovara. Prihvatite ovaj amandman, omogućite da ti ljudi koji tamo rade, a oni imaju sličnu odgovornost kao vozači, kao piloti, kao ljudi koji upravljaju drugim prevoznim sredstvima kojima se prevoze ljudi.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pa, onako kako ste vi razumeli radnike tako ste prošli na izborima. Pa, da vas podsetim, nažalost to je strašno za sve nas. To je strašno za Srbiju, meni je žao zbog toga. Meni je žao zbog toga što ste odgovorni za preko 200 hiljada koji su ostali bez posla za vreme vaše vladavine.
E, sad da krenemo na ovo što je tema, odnosno amandman koji ste podneli, a i da vam dam informaciju da jedan mašinovođa vozi deset sati, da nakon toga mu se računaju još dva dodatna sata, pa da nakon toga ima jedan dan slobodan. Dakle, šta piše ovde u ovom članu zakona – ministar uz saglasnost ministra nadležnog na poslove rada propisuje radno vreme i trajanje smene zavisno od organizacije, učestalosti saobraćaja, vrste poslova, uslova rada, drugih uslova koji utiču na psihičku, telesnu sposobnost izvršnih radnika.
Dakle, podzakonskim aktom će se tačno odrediti, jer ovde kaže – maksimum 11 sati. Poslodavac je taj koji će odrediti, možda će raditi mnogo manje od toga, pa će imati nekoliko dana slobodno i kako će to uopšte izgledati biće određeno podzakonskim aktom. Iz tog razloga vaš amandman nije prihvaćen.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Ministarko, vi ste tri pune godine na vlasti, vi ste ministarka već tri godine, prestanite da živite u prošlom vremenu, okrenite se sadašnjosti i budućnosti.
Mi pričamo konkretno o ljudima koji će raditi na žičarama. Mislim da ste dali neistinitu informaciju da mašinovođe voze 11 sati. To onda nije dobro.
Dakle, ja nisam niti blizu tog posla, ali ja mislim da nije propisano da mašinovođa može da 11 sati bez prekida radi. Zaista, onda su nam ugroženi ljudi na železnicama koji putuju tim vozovima.
Ja znam da ljudi koji voze kamione imaju tafografe prema kojima može da vozi osam sati, za mašinovođe ne znam. Ja znam da tamo u kabini sede dvojica, i menjaju se, ovaj drugi ne bi smeo da smeta ovom prvom koji vozi, da mu slučajno prospe nešto na uređaj, ali u svakom slučaju…