Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministar, uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, predložili smo amandman na član 34. koji se bavi radnim vremenom i trajanjem smene.
Evo, pročitaću vam kako stav prvi glasi – Pod radnim vremenom, u smislu ovog zakona, smatra se vreme koje izvršni radnik provede u obavljanju poslova u jednoj smeni. Drugi stav – Radno vreme izvršnog radnika u jednoj smeni ne može trajati duže od 11 sati.
Mi smo predložili, pošto mislimo da radnici koji rade na ovim poslovima rade vrlo težak posao, u teškim uslovima, da to radno vreme umesto 11 sati bude skraćeno na radno vreme od šest sati.
Vlada, tj. stručno telo Vlade je odgovorilo da se amandman ne prihvata iz razloga što su radno vreme i trajanje smena izvršnog radnika specifični i iz tog razloga su predlog regulisanja ovog zakona. To mi uopšte nije jasno objašnjenje. Uopšte mi nije jasno.
Vlada, tj. stručno telo Vlade je odgovorilo da amandman se ne prihvata iz razloga što su radno vreme i trajanje smena izvršnog radnika specifični i iz tog razloga su u predlogu regulisanja ovog zakona. To mi uopšte nije jasno, ovde u obrazloženju. Uopšte mi nije jasno.
I, evo da vam nešto kažem, ovo ispada da je starije od Zakona o radu. Zakon o radu, član 50. kaže – radno vreme je vremenski period u kome zaposleni je dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca na mestu gde se poslovi obavljaju u skladu sa zakonom.
Član 51. kaže – puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. To se slažemo da je tako kako je i to treba da se poštuje.
Pa, onda član 52. gde smo mi na osnovu čega smo dali predlog da se radi šest sati, tj. pošto radi u otežanim uslovima kaže član 52. – zaposleni koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima utvrđenim zakonom ili opštim aktom na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstva i opreme za ličnu zaštitu na radu, postoji povećano štetno dejstvo po zdravlje za posao, skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše deset časova nedeljno, to su poslovi sa najvećim rizikom. Mi mislimo da ovo jeste posao sa povećanim rizikom i predlažemo skraćenje radnog vremena.
E, sada ono gde se uopšte ne slažemo oko ovog i predloženih 11 sati, jer vi ste dali mogućnost poslodavcu, znači da radniku dnevna smena traje, ako poslodavac reši 11 sati, tako sam ja shvatio iz zakona. Član 53. prekovremeni rad kaže- na zahtev poslodavca zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena, a u slučaju više sile iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kad je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, u daljem tekstu prekovremeni rad. Ne znam da ovaj posao nije planiran, ovo je smenski rad, bili ste na žičarama znate kako to izgleda.
Stav 2. kaže – prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Ovde traje pet dana po tri sata, 15 sati. I, tu ste probili normu. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad, ali jedan dan, a ne svaki dan. Te stoga mislim da ovo nije u redu, i da bi stvarno trebali da razmislite da revidirate ovaj predlog. Jer, ovo što uđe u zakon, to će biti obaveze za one radnike žičničare koji rade, hajde tako da ih nazovem, kako ih zovu u realnom životu, i da će dati mogućnost poslodavcu da verovatno je ovo, hajde ne želim da budem maliciozan, ali ovo kao da je naručeno radno vreme, da onaj koji organizuje rad žičare, onaj koji je vlasnik žičare da mora da upošljava prevelik broj radnika koji će raditi u jednoj tj. u dve smene nego će ovim završiti jednosmenski rad, rad žičare. Te vas molim da razmislite još jedanput i da promenite ovaj član. Hvala.