Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, samo da kažem da se raspravlja o amandmanima na ugovore o prevozu robe i putnika u železničkom saobraćaju, ja sam ovde slušao o „Žeželjevom mostu“. Iz prostog predloga vidim da to nije predmet ovog amandmana. Ili razgovaramo o amandmanima ili razgovaramo o „Žeželjevom  mostu“ i nemam ništa protiv, ali onda moramo da kažemo šta im je to smetalo da ga naprave za prethodnih 12 godina koliko su bili na vlasti kao stranka bivšeg režima u Republici Srbiji. Šta im je smetalo da to urade kao petnaestogodišnja vlast u AP Vojvodini ukoliko su toliko željni tog „Žeželjevog mosta“.
Dakle, neka kritika što neko nije uradio za dve godine ono što oni nisu uradili za 12 godina kada je iz ove zemlje iscurelo preko pedeset milijarde eura po procenama međunarodnih organizacija, da su toliko izneli oligarsi kako moj uvaženi kolega drugačije kaže oligarhi, ali ja mislim da se pravilno kaže oligarsi mada nisam profesor univerziteta. Toliko su oni zajedno sa svojim pomagačima izneli u prethodnih 12 godina, od 2000. godine do 2012. godine. Tada se moglo graditi, bilo je novca. Tada su od zaduženog delili šakom i kapom, uglavnom svojim prijateljima i u to vreme nije napravljeno, a sada je došlo vreme da se živi od zarađenog i da se gradi od zarađenog, a ne od zaduženog. Hvala.

Zahvaljujem se.
Samo ako mi dozvolite da kažem da sam ponosan na ovih 18 godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije i 18 godina u političkom životu. Tako da se ničega ne stidim. Zahvaljujem.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović, ovo je jedan od onih amandmana čiji je usvajanje vrlo važno, zato i zahvalnost što ste prosto prihvatili ovaj amandman. Ne verujem da je ovo namerno tako definisano, verujem da je verovatno i omaška obrađivača.
Naime, ovim članom 12. definiše se koga prevoznik, nije dužan, odnosno dužan da primi u voz. Vi definišete da prevoznik nije dužan da primi na prevoz lice za koje se može opravdano pretpostaviti da će onemogućiti prevoznika, odnosno izvršnog prevoznika u izvršenju njegovih obaveza prema drugim putnicima. Tu definišete lica pod dejstvom alkohola ili narkotika, lica koja se ponašaju nepristojno ili koja se ne pridržavaju važećeg propisa. To je dobra definicija, odnosno ovaj deo definicije jeste dobar, ovakva lica mogu da naprave problem i prevozniku i putnicima, međutim, u daljoj definiciji vi kažete – i lica koja bi zbog bolesti ili drugih razloga uznemiravali ostale putnike u vozu.
Bez potrebe da ulazim u definicije ili da dalje elaboriram definiciju bolesti, mislim da smo shvatili da ovo može biti deo rečenice koji unosi jednu diskriminatornu notu u ovaj zakon i zato još jednom zahvalnost za prihvatanje ovog amandmana. Mislim da smo zajedno došli do toga da izbacimo ovu potencijalnu diskriminatornu notu iz ovog zakona i ovaj zakon učinimo boljim. Hvala najlepše.

Zahvaljujem gospodine Nikoliću.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović.

U ovom amandmanu predložili smo da se ljudski život ne procenjuje 17,5 hiljada evra.
Ovim članom utvrđeno je da najveća šteta koju prevoznik može da plati za slučaj narušavanja povrede i narušavanja zdravlja i za slučaj smrti putnika, da je neprimerena i da istina u našem zakonodavstvu postoji ovakvih normi. Međutim, one su relikt jednog vremena koje nije svojstveno društvenim okolnostima u kojima mi danas živimo.
Vi znate da i u anglosaksonskom pravu, a i u nekim drugim sistemima, za slučaj povrede, oštećenja zdravlja ili smrti u svakom konkretnom slučaju se procenjuje kolika je ta šteta, pa čak se pregovara ili dogovara sa porodicom ili sa licem koje je oštećeno.
Smatram da je ova odredba neprimereno sadašnjim društvenim okolnostima i da ona na neki način izlaže riziku putnike u železničkom saobraćaju da za slučaj povrede, narušavanje zdravlja ili smrti neće biti adekvatne satisfakcije za posledice. U tom smislu smatram da ste trebali ostaviti odredbu da je sud taj koji treba da utvrdi koji je to iznos štete koju treba da plati prevoznik.

Zahvaljujem.
Samo obaveštenje da nemate više vremena od poslaničke grupe, a ni vreme od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, to ste odavno iskoristili.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Ne zbog vas, nego zbog građana Srbije, zato što kada slušaju vaše obrazloženje amandmana, a ne čuju obrazloženje Vlade zašto nije prihvaćeno, mogu pomisliti, a nadam se da nikada neće, a to je da Vlada ne vodi računa ne samo o bezbednosti, nego da ne vodi računa o životu ljudi.
Dakle, obrazloženje amandmana zašto nije vaš amandman prihvaćen, piše ovde lepo – ne prihvata se jer ovaj član je u skladu sa članom 30. tačka 2. Konvencije o međunarodnom železničkom prevozu KOTIF.
Prema tome, iznos koji je stavljen, prvo nije, kada ste govorili, rekli ste 17.500, verovatno je bila slučajna greška, znači, 175.000, a urađeno je prema Međunarodnoj konvenciji, a ne prema tome što je neko proizvoljno seo i odlučio da je to baš ovoliko, manje ili više.

Zahvaljujem.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo, ovo je poslednje moje javljanje danas povodom amandmanske rasprave, povodom jednog amandmana koji je prihvaćen i to ja mislim zbog toga što je obrazloženje bilo veoma dobro. Meni je bilo važno da se javim i povodom ovog amandmana zato što se desilo da u jednom članu Predloga zakona prepoznajem nešto što sam mogao negde nekada i sam da koristim, koristeći upravo železnički prevoz. Mi smo čitali ovaj član 23. i u stavu 2. smo pročitali sledeće – žive životinje i bicikli se prevoze kao prtljag pod uslovima propisanim tarifom.
Nama se učinilo da treba napraviti jednu vrstu razlike. Ta razlika je ovde takođe uočena kao nešto što treba da postoji. Žive životinje i treba da se prevoze kao prtljag pod uslovima propisanim tarifom, ali bicikli su posebna stvar za sve one koji koriste te bicikle. Valjda je ovde naša ideja da što više naših građana koriste bicikle za prevoz, da mogu onda te bicikle da smeste negde bez plaćanje dodatne naknade.
Mi smo onda ovde predložili posebni stav 3. – bicikli se prevoze kao ručni prtljag ako se unose u kola predviđena za ovakav prevoz. Naravno, svi naši građani treba da znaju i svi mi ovde, ko možda nije pažljivije sve ovo čitao, da od momenta usvajanja ovog zakona, stupanja na snagu, da se prevoz bicikala neće dodatno naplaćivati i ja smatram da je to zaista u redu. Hvala.