Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Gospodine predsedavajući, kratko, komentar u vezi predloga da se član 17. obriše zbog nerazumljivosti, koji je naveden kao jedan od razloga. Smatram da ono što se ovde proglašava nerazumljivim jeste razumljivo i čitljivo, pre svega stav 1. koji se potencira za posebno problematičan. Tu se zapravo navodi da je prilikom eksploatacije, ali i svega onoga što podrazumeva, dakle i održavanja i redovne kontrole, neophodno poštovati ono što je deklarisao proizvođač. To je u tehnici poprilično uobičajena praksa, i nešto što je dobra praksa. Dakle, način eksploatacije, ali i sve ono ostalo i to se odnosi na ovu pripadajuću dokumentaciju. Na primer, određene procedure za instalacije, određene procedure za zamenu delova, kako se svi oni delovi koji su eventualno neophodni u budućnosti planiraju, kako se nabavljaju itd. Sve to u dobroj meri deklariše proizvođač. Ako hoćemo da budemo sigurni da koristimo stvar na pravi način, onda to svakako treba da bude u skladu sa onim što je definisao sam proizvođač.
Zbog toga se ne bih složio s predlogom da čitav član 17. bude obrisan, naprotiv smatram da sadrži neke dobre preporuke, svakako i u onom delu u kojem se kaže da postoji neki zajednički krovni okvir za te poslove, da ih neće u sistematičan tok dovesti proizvođač, već neko ko se nalazi iznad i ko se o ovome stara, a to je ministarstvo.
Ono gde smatram da postoji prostor za eventualno unapređenje jeste ono što se odnosi na osposobljenost. Dakle, svakako, ako neko drugi, a ne sam radnik treba da brine o tome da li je radnik osposobljen ili nije, logično je da on snosi konsekvence ukoliko to izostane. Međutim, šta je problem ovde? Što se to verovatno nalazi u širem kontekstu upotrebe ovog alata i sredstava koja se obezbeđuju, a za šta opet odgovornost, ako su obezbeđena, snosi radnik. Nažalost, opet se nalazimo u situaciji da jednim ovako združenim, grupnim predlogom za intervencije po više mesta u istom amandmanu, mi se ponovo, kao u nekoliko situacija do sada, nalazimo u poziciji da ne možemo da prihvatimo predlog, jer sadrži nekoliko problematičnih posledica, samo zbog eventualno jednog dobrog doprinosa. Ovom prilikom bih pozvao da se podnese više zasebnih predloga za više pojedinačnih intervencija, kako bismo mogli da razdvojimo ono što bi eventualno moglo da doprinese od stvari koje definitivno ne stoje, a mislim da bar četiri, pet napomena ovde zaista nisu na mestu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Koristiću od vremena ovlašćenog predstavnika, odnosno šefa poslaničke grupe.
Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, vi ste koristili nekoliko puta pravničke izraze i pozivali se na zakonodavstvo Vlade. Ne zove se tako to telo, ali dobro, pošto niste pravnik, može vam biti oprošteno.
S druge strane, nije zakonodavstvo Vlade to koje treba da da poslednju reč kada je u pitanju amandman ili zakon, jer sigurno ljudi koji rade u tom telu su stručni kada je u pitanju pravna struka i oni sigurno poznaju pravnu nomotehniku. Međutim, sem pravne nomotehnike zakon treba da ima svoju upotrebnu vrednost i zakon može biti krajnje korektan, odličan sa strane pravne nomotehnike, a može biti u praksi veoma loš, kao što su bili zakoni u poslednjih godinu dana koje je usvajala ova Narodna skupština Republike Srbije, štetna po građane Srbije, po njihov ekonomski standard, po infrastrukturu, po druga životno važna pitanja građana, tako da se nemojte pozivati na zakonodavstvo Vlade, kako vi kažete, jer zakoni treba da žive.
Vi ste malopre rekli zakoni treba da se primenjuju, a ne da edukuju. Uvažena ministarko, zakoni imaju i u određenom smislu edukativni odnosno preventivni karakter. To je jedna od funkcija zakona. Dakle, kaznene odredbe u zakonu imaju cilj za odvraćanje od kršenja normi, jer norma, kao što znate, ima dispoziciju i sankciju i u tom smislu zakoni imaju u sebi i uputstvo ili trag po kome se oni na koje se odnose trebaju ponašati.
Zakon ima i svoju viziju i misiju, koju zakonodavac, odnosno zakonopisac ima na umu kada donosi zakon i zbog toga se traži od zakonopisca, ne tako često, ali skoro smo imali u praksi Narodne skupštine, autentično tumačenje od strane Narodne skupštine. Zato ako je neka odredba bila nejasna, zakonopisac zna šta je hteo, ali zakonopisac nije to zakonodavstvo Vlade, nego su to činovnici, odnosno Vladina administracija, koja je znala šta hoće sa tim zakonom da postigne.
Meni je ovaj zakon veoma bitan, ministarko, i svima onima koji žive u Novom Sadu i Vojvodini, jer mi očekujemo da ćete vi u narednom periodu, pošto niste sposobni da izgradite most, Žeželjev most u Novom Sadu, da napravite na tom području neku žičaru za transport ljudi. Godinu dana stoje radovi zbog vaše nesposobnosti, pa vas zbog toga molim da, makar ovaj zakon koji se tiče transporta žičarama, uradite kako treba, kako ljudi ne bi bili transportovani sa rizicima, jer tamo postoje neke konstrukcije, istina, nešto su nagrizene rđom, ali možda bi mogli da posluže za neku buduću žičaru, gospođo ministarka. Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Čekala sam vas i prošli put, gospodine Veselinoviću, kada je bila rasprava o zakonu, da pričate o Žeželju i oduševljena sam što ste danas to rekli. Dali ste mi fantastičan šlagvort da danas ja kažem nekoliko informacija o Žećelju i da se zahvalim gradu Novom Sadu, koji se pokazao mnogo većim, nego Pokrajinska vlada, i ono što je trebala da radi Pokrajinska vlada prihvatio je da radi grad Novi Sad, kako niko u ovoj zemlji ne bi trpeo zato što radovi stoje. Radovi stoje ili radi se umanjenim intenzitetom, nažalost, zbog vas, tj. zbog Pokrajinske vlade. Za mene je vlast prethodnih 10 godina bila jedna stranka.
U svakom slučaju, činjenica jeste da je most srušen 1999. godine, da se ništa nije uradilo ili se vrlo malo uradilo ili nedovoljno, da ljudi nisu mogli da koriste most. Prošle godine, u aprilu mesecu, formirana je nova Vlada, čiji je prvi zadatak bio pitanje Žeželjevog mosta, iako Vlada Srbije i Ministarstvo saobraćaja, podsećam, nije ugovorna strana na lotu dva. Ugovorne strane su Pokrajinska vlada i grad Novi Sad. Tolika opstrukcija od te Pokrajinske vlade koja, sa jedne strane, govori i priča kako silno želi da most postoji, a u stvari sve čini da mosta nema, dovela nas je u situaciji da onima kojima je stalo do građana, a to jesu grad Novi Sad i Vlada Srbije, dogovore i pripreme zaključak za Vladu. Verujem da će na današnjoj sednici Vlade taj zaključak biti donet zajedno sa izvođačima i sa svim bitnim elementima, kao i da ćemo mi krenuti nakon današnjeg dana da most radimo. To je velika bruka za one koji vode Pokrajinu, jer su time pokazali da im je mnogo važnije da se bave politikom nego da se bave mostom.
Što se tiče žičara i ovog zakona, podsetiću vas, dali ste 36 amandmana, od čega 21 amandman je odbijen zato što ste tražili samo preformulacije. Takođe, prihvaćeno je sedam amandmana. Prema tome, kada govorite o lošim zakonima, prvo bih da pogledate, kada dajete takve amandmane, da li zaista želite istinski da pomognete da zakon bude bolji ili to radite samo zbog toga da biste imali na broju stotine amandmana koji nemaju tog smisla da mogu zakon da poboljšaju.
Još jedna važna stvar, ne zbog vas, nego zbog građana Srbije. Ova Vlada je donela veliki broj vrlo važnih zakona u prethodnom periodu koje nijedna prethodna Vlada nije mogla, nije smela, nije znala, šta god, da donese. Jedan od njih na koji sam ja ponosna je Zakon o planiranju i izgradnji.
Pa, prema tome, kada kažete - loši zakoni koje donosi ova Vlada, molila bih da još jednom razmislite o takvim formulacijama.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić, od vremena poslaničke grupe. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ja bih se na kratko vratila ponovo na najsporniji stav 3. člana 17. i član 60. stav 1. tačka 3.
Meni bi potpuno bilo jasno da u članu 60. stav 1. tačka 3. stoji, inače se isti član odnosi na kaznu i prekršaje za izvršne radnike, meni bi potpuno bilo jasno da u tački 3. stoji da se prekršajnom kaznom od 20 do 50 hiljada dinara kažnjava izvršni radnik, ukoliko ne koristi sredstva i pomagala i odbija osposobljavanje.
Međutim, ja i dalje tvrdim da su u koliziji stav 3. člana 17. gde se za istu stvar, znači - upravljač je dužan da izvršnom radniku odgovornom za rad postrojenja obezbedi, odnosno osigura odgovarajuća radna sredstva i osposobljenost za rad na žičari, a ovde se za istu stvar po predlogu ovog zakona kaže – da će se izvršni radnik kazniti ako ne raspolaže odgovarajućim radnim sredstvima.
Dakle, neko ta radna sredstva mora da mu pribavi. Neko mora da ga edukuje. Prosto mislim da je još jednom potrebno razmisliti da se bar ovaj član 60. stav 1. tačka 3. izmeni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, i mi rečnik za trku imamo.
Malopre sam slušao pažljivo odbranu amandmana od jednog univerzitetskog profesora i primetio sam da je reč „treba“ izgovorio sa „trebaju“.
Reč „treba“ se ne menja po licima. Dakle, ja mislim ono što sam i pre tvrdio, za neke naše profesore sa tim titulama, da to nije dokaz, da je to dokaz zvanja ali ne i znanja. Ja sam se ranije zalagao da neke od naših profesora treba poslati na neku proveru, posebno ove starije, jer su jednom čak upotrebili izraz „mereno na vazi“, umesto „mereno na vagi“.
Dakle, verujem da treba izvršiti proveru određenih profesora tek toliko da polože prijemni ispit na fakultetu na kome predaju. Dakle, ne moraju da ga završe, ali makar da polože prijemni ispit na fakultetu na kome predaju i osnovu neke gramatike, mislim da bi bilo dovoljno za naše današnje studente koji su ovako u ekspanziji znanja itd.
Ja sam takođe primetio da u toj odbrani amandmana je upotrebljena i reč „oprostiti“, kao - oni bi oprostili. Izgleda da su oni zamislili da su bogovi. Samo Bog može da oprosti i mislim da moj kolega poslanik je dao sebi pravo da se obrati u ime Boga.
Prošla su vremena kada su se oni ponašali kao Bog i kada su mislili da su Bog i batina u ovoj državi. Mislim da su imali sreće što su regularno, što smo ih onako na regularan, poprilično regularan način, bez obzira na silne pritiske itd. smenili sa vlasti. S obzirom da su umislili da su Bog i batina, pretila je velika opasnost da narod uzme batinu i da ubije boga u njima. Hvala.