Jeste. Znači, član 106, vi ste rekli gde sam ja pogrešila, ali nemojte onda koristite sada da vi odgovorite na sve ono što je Janko Veselinović rekao u svom obraćanju, tako da molim sve poslanike da se drže dnevnog reda.
Hvala vam što ste skrenuli pažnju na član 106. Jasno je da treba da govorimo samo o tački dnevnog reda. Na svaku drugu, treću rečenicu poslanici uvek kažu nešto drugo i nešto šire. Ja sam svesna da će današnja sednica biti upotrebljena, hajde da kažem zloupotrebljena, iako ne smatram da je to neka velika zloupotreba, pa će se govoriti o godinu dana rada Vlada. Ja sam bila svesna toga i pokušavam sve da usmerim da pričamo o zakonima, konkretno o amandmanima, a biće prilike i da se govori o godišnjici rada Vlade.
Molim vas sve zajedno, da ne bi došli u situaciju da vi govorite, a vi da replicirate, a da zakoni stoje ovako ispred nas i da mi ne govorimo uopšte o tome o čemu želimo.
Da li želite da glasamo o povredi člana 106?
(Aleksandar Marković, s mesta: Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, po amandmanu.

Da, po amandmanu, jer ne verujem da mogu da dobijem pravo na repliku, ali dobro.
Molim vas da imate isti aršin, poštovana predsednice, prema svima, pa kada kolega, šef vaše poslaničke grupe, govori ovde šest minuta o visokom Savetu pravosuđa da se setite da je i to izlazak iz teme. Znači, a ne da ometate poslanike opozicije kada govore o tome na koji način ova Vlada demagoški priča o racionalizaciji.
Moram da odgovorim gospodinu ministru, koji je ovde objašnjavao kako Vlada ovim pokazuje da se bori da nema više svojih predsednika u upravnom odboru. Ništa se ne menja. Vlada je imala četiri. Ako usvojite ovaj Predlog zakona i dalje će da ima četiri. Smanjili ste mogućnost predstavnicima Socijalno-ekonomskog savet da imaju četiri člana u upravnom odboru.
Znači, niste smanjili prostor za imenovanje vaših partijskih vojnika. On ostaje isti. I dalje će da primaju 46.000 dinara mesečno. Ako ćete da racionalizujete nešto u Srbiji, ukinite im te 46.000.
Kao argument zašto Vlada treba ima većinu, vi ste naveli ovako, kaže – budžet je 32 milijarde, osam milijarde dolaze od strane Ministarstva finansija i šest milijardi dinara dolazi iz vašeg budžeta. Znači, 14 dolazi iz Vlade, iz budžeta i to su narodne pare. Ostaje, gospodine ministre, 18 milijardi koje plaćaju zaposleni. Znači, više para daju zaposleni, nego što daje Vlada iz budžeta i onda bi normalnije bilo da Vlada nema većinu, jer nije ona obezbedila većinu u budžetu. To je matematika, to isto uče u osnovnoj školi, čak mislim u ovim nižim razredima. Hvala.

Reč ima ministar Vulin. Molim vas samo kratko, replika.

Propustili ste da dodate još 800 miliona iz rada i još 900 miliona iz Ministarstva finansija, ali ko će da broji? Nije to svakako najvažnije. Vlada nosi odgovornost, Vlada donosi odluke, vrlo jednostavno, u svakoj demokratskoj zemlji, takav je princip. Šteta što se niste borili za taj princip kada smo smanjivali sa 21 na sedam u PIO i 21 na sedam u RFZO-u. Tako će biti sedam i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ne znam zašto se toliko borimo oko upravnih odbora. Kao što vidite, Vlada je digla ruke od borbe za upravne odbore. Ne borimo se da povećamo broj članova. Nećemo to raditi i gotovo.

Ovde se kaže da menjamo zakon zbog uštede od dva člana. Nije tačno. Ne preciznostima u članu 8. i 9. mi smo na sudskim presudama izgubili 270 miliona dinara. Dvesta sedamdeset miliona dinara narodnog novca smo izgubili zato što neko nije precizno napisao kao se obračunava osnovica. Između ostalog, zato menjamo ovaj zakon, a neka ga menjamo i zbog jednog člana upravnog odbora ili dva, što je tačno, i to će sigurno značiti da se nešto i uštedi.

Ne znam šta nije jasno u tome da hoćemo da štedimo. Ne znam kako bi se to povećala efikasnost upravnog odbora da oni postanu veći. Treba da budu manji. Svuda će biti manji, od PIO, RFZO, Nacionalne službe, svuda će biti manji. Zakon je takav. Upravni odbori, odnosno nadzorni odbori ne mogu da se ukinu zato što postoji zakonska obaveza, kao što vidim da se ovde meša Zakon o zapošljavanju sa Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu, a u smislu delegiranja predstavnika u odgovarajuće upravne odbore, ali dobro. Raspravljaćemo o tome, imamo ceo dan.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović i Dragan Šutanovac.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se suštinski ne razlikuje od amandmana gospodina Marka Đurišića, jer smo se i mi dvoumili da li bi pre sačuvali snagu Socijalno-ekonomskog saveta u ovom upravnom odboru, koji ministar pokušava da anulira ovim izmenama i dopunama zakona, ili, sa druge strane, da li je u pitanju racionalizacija troškova i ovde smo rekli da je 10.000 evra zaista velika cifra i da se SNS, Vlada, Ministarstvo zalažu za uštedu od 10.000 evra. Mislimo da se tu ne radi o racionalizaciji, već pukoj demagogiji.
Kaže gospodin Pavićević da se ovde nadmećemo dosetkama, ali mislim da je ovde u pitanju zamena teza. Marko Đurišić je rekao da 30.000 ljudi živi i sedi u pojedinim upravnim odborima širom zemlje, a da to nikome ne smeta kada je u pitanju ušteda ili kada je u pitanju politika racionalizacije.
Ovde se radi o nečem drugom. Ovde se zamenjuju teze kako bi se uloga Socijalno-ekonomskog saveta, kao institucionalnog okvira za dogovor između poslodavaca, radnika i države, potpuno stavila u drugi plan, kako bi se Socijalno-ekonomski savet preglasavao u Upravnom odboru Nacionalne službe za zapošljavanje i onda se postavlja pitanje - ako će sve upravni odbor raditi po nalogu ministra, zašto onda taj upravni odbor uopšte postoji?
Ne radi se ovde ni o kakvim uštedama od 10.000 evra. Da se radi o uštedama, ne bi se pre dva dana pola milijarde evra poklanjalo investitoru iz UAE, a sa druge strane obećavalo da će iz džepa građana 2.000 evra biti izdvojeno za taj projekat.
Mislimo da je ovde stvar potpuno jasno. Ovim amandmanom smo, pokušavajući da osnažimo Socijalno-ekonomski savet, pokušali da predložimo nešto što bi glasilo na sledeći način: ne četiri člana upravnog odbora da ima Vlada, već Socijalno-ekonomski savet, a Vlada da ima tri. To je onda fer. To je onda suštinski ono za šta se zalaže i sam ministar i Vlada Republike Srbije, ali ovde se ne radi o tome. Ovde se zapravo radi o preglasavanju, o slabljenju Socijalno-ekonomskog saveta i, na kraju, o demagogiji da se pod geslom ušteda sva moć i sva kontrola stavlja u ruke ministra Vulina. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Ne možemo prihvatiti ovakve predloge. Ne čuveno je da je neko protiv odluke koja ide u prilog tome da smanjimo određeni broj ljudi u upravnim odborima sa devet na sedam. Znate, oni koji su u prošlosti uvek punili upravne odbore i to im je bio izvor prihoda za njihove stranačke funkcionere, mi smo uveli neke novine kada govorimo o našoj državi i javnoj administraciji.
Podsetio bih prethodnog govornika, samo je na primeru Grada Beograda da u svim javnim preduzećima, što je usko vezano kada govorimo o upravnim odborima, broj članova nadzornih odbora ili upravnih odbora, kako god hoćete, smanjen sa devet na tri. Zamislite, sa devet, koliko je bilo u prvobitnoj varijanti kada su neki drugi upravljali Gradom Beogradom, danas je tri člana. Ako govorimo o naknadama u samim upravnim odborima, u pojedinim upravnim odborima naknade su bile u visini od 40.000 dinara, a danas su 20.000 dinara. Zamislite, prvo smo tri puta umanjili broj članova upravnih odbora, a onda prepolovili zarade, odnosno naknade.
Sa druge strane, koncept SNS, koji smo uveli pre nekoliko meseci, što je vama bilo nepoznato za vreme 12-godišnje vladavine u kojoj nismo videli ništa dobro, jeste da se ukidaju duple funkcije, što ima veze sa politikom i samim odnosom SNS, koja danas snosi najveću odgovornost u našoj zemlji, to je da ne možete imati duplu funkciju ili biti u više upravnih odbora.
Uvek možemo razgovarati o većim uštedama, o boljem sistemu, unapređivanju samog sistema, ali nemojte vi govoriti o tome da se troše neosnovano pare u upravnim odborima, odnosno novac, vi koji ste otvarali agencije, upravne odbore, sve u ovoj zemlji, što je samo dovodilo do jedne jedine situacije, a to je ispumpavanje novca. Mi smo to sve prepolovili, čak smo neke stvari tri puta smanjili. Podržavam ovakvu odluku, ali vama je uvek prioritet, kao prioritet vaše politike, napad na nešto što je daleko bolje od onoga što ste vi nudili. Ne kažem da je uvek idealno, ali možemo o tome razgovarati. Nemojte o uštedama vi govoriti. Mi smo uštedeli za godinu dana više, nego vi za 12 godina. Zapravo, vi niste ni štedeli, nego ste gledali da se samo troškovi povećavaju ekonomski neosnovano, ali SNS vodi računa o našim finansijama i zbog toga imamo ekonomske pomake na bolje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Moj stav je da nema potrebe za upravnim odborima u najvećem broju javnih preduzeća i ustanova. Mislim da je Nacionalna služba za zapošljavanje jedan dobar primer za to. Niti će upravni odbori da zapošljavaju bilo koga, niti će biti veći broj zaposlenih, ako ih bude 10-12 u upravnom odboru, niti će biti veća ako ih bude 5-6.
To je služba koja bi trebalo da bude deo jednog državnog sistema koji treba da stvori uslove za zapošljavanje ljudi. U poziciji u kojoj se sada nalazi i država a i Nacionalna služba, Nacionalna služba je u stvari deo Zavoda za statistiku. Evidentira broj zaposlenih i nezaposlenih, njihovu strukturu, po godištu, po školi, po tome koliko su radili, da li prvi put traže posao ili ne traže, po regionalnoj zastupljenosti, a ne čini ništa da zaposli ljude i to nije ništa neobično.
Ne može Nacionalna služba da zapošljava ljude. To je posao vlasti u jednoj državi, da stvori, stara reč – ambijent, uslove, da privuče investitore, da im omogući sigurne uslove poslovanja, a onda će naravno, doći i do zapošljavanja, a onda će naravno i da se smanji broj nezaposlenih. To se u Srbiji ne dešava već jako dugo, ali posebno u poslednje tri godine. Poslednje tri godine su neobične ili, ne znam zašto bi to bilo neobično, verovatno i očekivane zbog toga što je ovde velika estradna priča o smanjivanju broje nezaposlenih, a ja nikako ni drugi put, ne mogu da dobije odgovor – koliko ljudi je zaposleno u Srbiji. Ne koliko ljudi plaća poreze i doprinose da plati, ne koliko ljudi je na evidenciji za nezaposlene, nego je pitanje koliko ljudi je zaposleno.
Ako je to neka državna tajna, ajde da budemo upoznati sa tom činjenicom, ako je to neki loš broj, to znači da govori o tome da se smanjuje broj zaposlenih, onda ipak kažite, pošto nijedna tajna ne može da se sakrije, čak ni u Srbiji, pod ovom kontrolom medija. Mislim da je dobro da imamo realne čiste podatke.
Cela igra oko toga što se nešto priča u procentima, pa je onda promenom metodologije što se ovde demantuje, ali definitivno promenom metodologije je dramatično smanjen broj nezaposlenih u procentima zato što se sada ne evidentira realna, formalna zaposlenost nego se evidentira da li neko ima osećaj da nešto radi, pa su po anketama koje su sad merilo te nove metodologije, zaposleni i ljudi na buvljacima, zaposleni i ljudi koji rade privremeno u nekim sezonskim poslovima, bilo u građevini, bilo u poljoprivredi. U EU, ponoviću i prostitutke su deo te metodologije na koji se poziva vlada i nadležni ministar, i one se vode kao zaposlene. To nije niti u dobrom običaju, niti u tradiciji ove države.
Mislim da to ne treba da radimo. Ono što je razlog nezaposlenosti, koja je naravno sve veća, bez obzira na razne bajke o tome da je ona manja, je pre svega to što imamo korumpiranu vlast i delove administracije koji su vezani za zapošljavanje. Ne mislim toliko na samu službu nego na one koji su po ministarstvima i lokalnim samoupravama vezani za to, koji su prvi front odbijanja investitora da ulažu u Srbiju.
Pored toga, imamo i povlašćene položaje svih onih koji dobijaju novac za nova radna mesta, a da ne pričam o onima sa kojima Vlada Aleksandra Vučića potpisuje tajne sporazume, tajne ugovore, a onda ih krije neistinama o tome da ugovori ne mogu da se objave javnosti dok nadležna komisija za zaštitu konkurencije to ne dozvoli. To ne postoji ni u jednom zakonu. Primer je Ugovor „Beograd na vodi“, pre neki dan.