Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, razmatraćemo amandmane koji su podneti u raspravi o pojedinostima i izjasniti se o njima.
Kada je malo pre izneto da je Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama leks specijalis, moram apsolutno da negiram jednu takvu tvrdnju iz nekoliko razloga. Prvi razlog jeste što je apsolutno netačno da se radi o bilo kakvom leks specijalisu, s obzirom da se on primenjuje i na sadašnje i na sve buduće sudije Vrhovnog kasacionog suda, dakle, na sve one koji će postati sudije Vrhovnog kasacionog suda i u budućnosti.
Šta je bila pravna nesigurnost i narušavanje potencijalne sudijske nezavisnosti? To je bila odredba člana Zakona o sudijama, jedan stav ovog člana koji je dozvoljavao Visokom savetu sudstva da arbitrarno odlučujući određenom sudiji bilo kog suda produžuje mandat na period do još dve godine. Odgovorno tvrdim da je ta odredba, koja je pretprošle godine, 2013. godine, brisana, da je u suprotnosti sa načelom sudijske nezavisnosti zato što je omogućavala da se jednom sudiji produži period rada, a nekome ne.
Ovde zakon uvodi pravnu izvesnost i kaže – sudijama Vrhovnog kasacionog suda. Zašto samo tim sudijama, to se postavlja kao pitanje? Kome nije jasno, samo lepo da uzme i da pročita član 31. Zakona o uređenju sudova.
Iskoristiću jednu lepu staru formulaciju koju je, po mom mišljenju, jedan od najboljih srpskih Ustava u istoriji naše ustavnosti, a to je Ustav iz 1888. godine rekao. Kaže – šta je posao Kasacionog suda? To je sud koji ne odlučuje o delu, već o pravu.
Kada uzmete i pročitate zaista član 31. Zakona o uređenju sudova, koji kaže: „Vrhovni kasacioni sud obezbeđuje jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova, imenuje sudove Ustavnog suda, daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom“. Jedini sud koji je ustavna kategorija, jedini sud koji razmatra jedinstvenu primenu prava.
Mi spadamo u zemlje evropske kontinentalne porodice prava, kod nas sudska praksa ne predstavlja izričiti izvor prava, ali ujednačavanje sudske prakse koja je u nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda je jedan izuzetno važan, izuzetno bitan posao.
Mogu slobodno da kažem, sa time će se složiti veliki broj sudija i Vrhovnog kasacionog suda i drugih sudova da u jednom periodu od 2010. godine Vrhovni kasacioni sud nije bio prilično aktivan kada je u pitanju ujednačavanje sudske prakse. Gospodin Živković je iz Niša. Imali smo slučajeve gde se za jedno isto krivično delo, identično činjenično pravno stanje, Apelacioni sud u Nišu donosi jednu, Apelacioni sud u Novom Sadu sasvim drugačiju presudu. To je bio trenutak kada je trebalo da se uključi Vrhovni kasacioni sud.
Vrhovni kasacioni sud je, na naše veliko zadovoljstvo, time počeo da se bavi. Ako treba, imenovaću nekoga ko je za to veoma zaslužan i složiće se, uveren sam, ubedljiv broj sudija, ne samo Kasacionog suda, nego i drugih, nižih sudova, to je recimo sudija Snežana Andrejević, sudija Snežana Andrejević koja vodi Odeljenje sudske prakse u Vrhovnom kasacionom sudu, izuzetan sudija građanac. Na našu veliku žalost, mi sudija tog kalibra nemamo mnogo, a kada pogledate, takvim poslom kojim se bavi jedan sudija u Vrhovnom kasacionom sudu, na takav način ne bave se sudije u drugim nižim sudovima. To sudije kasacije izdvaja negde u odnosu na sve druge sudije.
Hoćete da vam kažem šta je to još što ih izdvaja? To je što do sada nismo imali slučaj da se za sudiju Vrhovno kasacionog suda bira lice koje nije prošlo kroz jedan karijerni sistem napredovanja isključivo u sudstvu. Mi smo 2010. godine imali slučajeve da se za sudije apelacionih sudova biraju ljudi koji nisu imali dan sudijskog staža pre toga. U Vrhovnom kasacionom sudu nismo imali nikada. Visok je uslov koji je postavljen za sudije Vrhovno kasacionog suda kada se biraju.
I moram da reagujem, gospodine Živkoviću, kako to da ovako niste reagovali kada smo donosili Zakon o organizaciji državnih organa za procesuiranje ratnih zločina? Tu bismo mogli da razmišljamo o ovome što ste vi rekli, zato što je reč o tome da imate jednog javnog tužioca. Ovde se radi o svim sudijama Vrhovnog kasacionog suda. Da ste ovde rekli da je to predsednik Vrhovno kasacionog suda, a nije, a mislim da imamo u ovom trenutku 37 ili 38 sudija Vrhovno kasacionog suda.
Mislim da je ovo rešenje, ako se ima u vidu da je izbrisana ona odredba istoga člana u kojoj je bilo dozvoljeno Visokom savetu sudstva da pojedinim sudijama produži rad na još godinu ili dve godine, a ovde gde se napravi jasna starosna razlika, jasni starosni uslov, daleko da može da se priča o bilo kakvom leks specijalisu. U onom slučaju čak nije bilo ni izričite zakonske odredbe, nije bilo kriterijuma jasnih i predvidivih po osnovu kojih možete nekome da produžite, a nekome ne.
Dobro se sećam, kada sam postao ministar u Vladi i kada sam počeo da obavljam ovu funkciju, da smo imali slučajeva da se, recimo, sudiji jednog suda produži rad na još godinu dana da bi završio jedan predmet koji je od velikog interesa za javnost, jer uznemirava javnost, a posle godinu dana vidimo da taj sudija uopšte nije završio taj predmet. Taj sudija i kada je otišao u penziju nije ga završio. Tek je sudija kojem je predmet dodeljen završio predmet u jednom razumnom roku.
Tako da, apsolutno smatram da ovde nema mesta priči o bilo kakvom leks specijalisu. Lek specijalis definiše, odnosno reguliše jedan poseban slučaj. Ovo je dopuna Zakona o sudijama. Moje mišljenje je da je dobra. Mislim da u ovom trenutku nismo još uvek spremi da idemo na ono što je prisutno u drugim zakonodavstvima.
Rekao sam vam malo pre, zamislite, kod nas sudija po sili zakona ide u penziju sa 65 navršenih godina života. Malo pre sam pomenuo Italiju, do pre godinu do dve dana sa 75 godina života sudija ide u penziju. Sada su smanjili to na 70. Imate pravnih sistema u kojima je funkcija sudije doživotna funkcija. Ima i toga. Možda ćemo mi naš pravni sistem i pravosudni sistem izgraditi da jednog dana mogu neki naši naslednici da razmišljaju o takvom jednom koraku. Mislim da je postupno uvođenje toga na ovakav način kad imamo…
Samo ću vam skrenuti pažnju na jednu činjenicu. Republika Srbija je jedna od dve evropske zemlje koja ima Vrhovni kasacioni sud. Od 47 zemalja članica Saveta Evrope samo dve imaju Vrhovni kasacioni sud. Druga je Bugarska. Postoji jedna verzija priče zašto mi imamo Vrhovni kasacioni, a ne samo vrhovni ili ne samo kasacioni sud. To je tema za neku drugu sednicu, ali zaista mislim da ovde, uz uvažavanje onoga što ste govorili o Predlogu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, nema mesta tezi da je ovo leks specijalis. Naravno, funkcija je razlog. Postojanje opozicije jeste da oponira vlasti i da upozorava na neke eventualne probleme, manjkavosti i greške. Ja to uvažavam i poštujem različitost mišljenja, ali mislim da ovde nema mesta tome. Zahvaljujem.