Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. (Nije tu)
Samo da obavestim narodne poslanike da trenutno nema direktnog prenosa Javnog servisa i da će onaj deo sednice koji nije emitovan da bude u odloženom prenosu.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas je u načelnoj raspravi bilo zaista dosta reči o zakonu iz domena pravosuđa i ja ću ponoviti ono što su i moje kolege rekle – zaista sam zahvalan ministru što je pokazao beskrajno strpljenje, i dao iscrpne odgovore pre svega poslanicima opozicije, trudeći se da objasni svaki segment ovog zakona.
Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Naime, ovaj Sporazum je potpisan 16. oktobra 2014. godine i mi, narodni poslanici, imamo prilike da usvojimo ovaj zakon i na taj način potvrdimo ovaj Sporazum.
Ovim Sporazumom Republika Srbija pokazuje da je spremna za obostranu saradnju sa Ruskom Federacijom, pre svega u bezbednosnoj sferi, uz definisan i jasan način razmene tajnih podataka. Pored toga, imamo i unapređenje saradnje sa jednom od stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koja odlično razume i zastupa interese naše zemlje, pre svega kada je u pitanju Kosovo i Metohija i teritorijalni integritet Srbije.
Svesni smo da se svet suočava sa globalnim izazovima i pretnjama, a ovaj Sporazum omogućuje zajedničko delovanje protiv svih rizika sa kojima se svetska zajednica suočava.
Glasanjem za ovaj Predlog zakona ostvariće se efikasnija saradnja države Srbije sa Ruskom Federacijom i u oblasti pravosuđa, unutrašnjih poslova, u spoljnim poslovima, u sektoru odbrane, saradnja sa različitim privrednim subjektima, što će otvoriti mogućnosti poslovanja i u namenskoj industriji.
Naravno, za ostvarivanje tehničkih standarda potrebno je planirati finansijska sredstva u skladu sa mogućnostima naše zemlje, o čemu će voditi računa nadležna ministarstva i državni organi.
Treba podsetiti da je naša zemlja započela saradnju o zaštiti tajnih podataka i sa organizacijom Severno-atlantskog pakta ili NATO-a i sa Evropskom unijom i da je za ove potrebe formiran Centralni registar za strane tajne podatke i ustanovljena procedura koja će biti primenjena i sa drugim državama.
Na kraju, ovim Sporazumom će se ostvariti i želja da se zaštite tajni podaci između dve prijateljske zemlje u oblasti politike, odbrane, u vojnoj tehnici, ekonomiji i drugim oblastima.
Što se tiče mene, jasno je, kao i iz dosadašnjeg izlaganja poslanika SNS, da ću podržati ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelisaveta Pribojac. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, još odmah na samom početku želim da iskažem svoje lično zadovoljstvo i pohvalim Ministarstvo pravde, pre svega ministra Selakovića i njegove saradnike, zbog toga što se danas pred nama nalazi Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je bio neophodno potreban mnogo ranije, jer ovo pravo gotovo da nije ni postojalo kod nas.
Stranke koje bi bile nezadovoljne tokom i dužinom suđenja, osim pritužbe i ustavne žalbe, nisu imale druga pravna sredstva za zaštitu svojih prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega je Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava gubila mnoge sporove, a cilj ovog zakona je upravo da to spreči.
Ovo pravo na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku samo po sebi nije dovoljno i bilo bi bez pravnog dejstva ako ne bi bilo garantovano, a biće garantovano ako dođe do rasterećenja sudova, ako dođe do povećanja broja sudija, do povećanja broja sudijskih pomoćnika, kao i uređivanjem drugih propisa koji će regulisati ovu materiju.
Ovaj Predlog zakona uređuje u celini koja su to pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i koje su to stranke koje imaju pravo na zaštitu. Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su dvojaka. To su sredstva koja teže ubrzanju postupka, a to su prigovor i žalba i zahtev za pravično zadovoljenje kada se stranci pruža satisfakcija onda kada je do povrede prava već došlo.
Detaljno se uređuje sadržina prigovora, odnosno njegovi obavezni elementi koje mora da sadrži, jer bez njih se po prigovoru ne bi ni postupalo. To su dve grupe podataka – podaci o samoj stranci, tzv. lični podaci i podaci o pravnoj stvari o kojoj se vodi postupak. Zatim se određuje kome stranka podnosi prigovor, da li je u pitanju sud koji vodi postupak ili sud pred kojim se vodi postupak, da li će imati ispitni postupak ili će biti bez ispitnog postupka.
Kod ispitnog postupka predsednik suda ne odbija prigovor, niti ga usvaja pre nego što ga dostavi sudiji ili javnom tužiocu i od njih zahteva izveštaj o stanju pravne stvari, a može da zatraži i kompletne spise. Nakon toga usvaja ili odbija prigovor donošenjem rešenja. Rok za to je dva meseca od dana prijema prigovora. Kada je usvojen prigovor, u rešenju predsednik suda nalaže sudiji da preduzme procesne radnje koje bi ubrzale postupak u određenom roku. Taj rok ne sme biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca. Osim toga, predsednik suda može predmet da dodeli i drugom sudiji ako je sudija opterećen ili je duže odsutan.
Kada je u pitanju prigovor protiv javnog tužioca i kada ga predsednik suda usvoji, on donosi rešenje kojim utvrđuje da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i dostavlja ga višem javnom tužiocu koji u roku od osam dana treba da donese uputstvo za ubrzanje postupka i rok u kome je niži javni tužilac dužan da ga sprovede. Takođe, taj rok ne sme biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca. Uputstvo se obavezno dostavlja predsedniku suda i stranci, kako bi stranka imala eventualno pravo na žalbu.
Ovim Predlogom zakona je detaljno regulisano kada stranka ima pravo na žalbu i kome je dostavlja i u kom roku. Ja ću samo naglasiti, kada je u pitanju Vrhovni kasacioni sud, da postupak po žalbi i o žalbi odlučuje veće od tri sudije Vrhovnog kasacionog suda, i to u roku od 30 dana.
Ono što je važno istaći jeste da je predlogom ovog zakona detaljno regulisano i pravo na pravično zadovoljenje koje u sebi sadrži zapravo dva prava. Pravo na pravično zadovoljenje kada se dosuđuje novčani iznos za nematerijalnu štetu i pravo na objavljivanje akta kojim se stranci utvrđuje da je povređeno pravo na pravično suđenje u razumnom roku. Naravno, i kumulacija ova dva prava kada se radi o težoj povredi prava. Visina obeštećenja se priznaje u visini od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS po predmetu.
Samo još da dodam da kada je u pitanju naknada imovinske štete stranka podnosi tužbu u roku od jedne godine od sticanja prava na pravično zadovoljenje koje isplaćuje sud ili javno tužilaštvo koji su povredili to pravo. Sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, a namenjena su pokriću tekućih rashoda, sudova i javnih tužilaštava.
Ono što na kraju želim da istaknem jeste da se na ovakav način stranke stimulišu da adekvatno učestvuju u otklanjanju povrede prava na suđenje u razumnom roku, da im to bude prioritet i osnovni motiv, a ne novčana naknada.
Što se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o sudijama, tu se samo dopunjuje član 59. Zakona o sudijama tako što se u stavu 2. propisuje da sudiji Vrhovnog kasacionog suda prestaje radni odnos kada navrši 67 godina života po sili zakona. S obzirom, da je Vrhovni kasacioni sud najviši sud u Republici Srbiji kao i to da su sudije ovog suda najstručnije, u cilju zaštite prava na pravično suđenje zakonom im se omogućava da mogu vršiti tu funkciju dve godine duže od sudija sudova nižeg stepena.
Ovaj Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama usklađen je sa nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU kao i sa propisima EU. Srpska napredna će u danu za glasanje podržati i izglasati sve ove predloge zakona koji su danas bili u raspravi u načelu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, poštovani gospodine ministre pravde, gospodine Selakoviću sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je gospodine ministre pravde, gospodine Selakoviću da vas često, rekao bih vrlo često viđam u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije. To govori o vašem radu kako vas, tako i čitavog Ministarstva pravde Republike Srbije. Siguran sam da su građani Republike Srbije to prepoznali i znaće to da cene onog momenta kada bude potrebno.
Ja ću kratko da kažem, vrlo kratko nešto o Predlogu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Zaista je teško i teško mi je bilo šta reći, gospodine ministre, posle dobrih govora poslanika iz SNS i vašeg gospodine ministre, uvodnog, transparentnog i nadasve jasnog preciznog i razgovetnog obrazloženja.
Ovaj veoma važan zakon je za građane Republike Srbije i za državu Srbiju u celini ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića koji je podneo nama narodnim poslanicima u ovom visokom domu 27. aprila gospodnje 2014. godine, navršilo se nešto više od godinu dana.
Naravno, da ne zaboravim, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najveći, najprecizniji, najkonkretniji i najsistematičniji od svih 72 prethodna, od vremena prvog predsednika Vlade Republike Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas. Ili ti najsveobuhvatniji, najveći, najprecizniji, najkonkretniji, najsistematičniji u novijoj istoriji Srbije, pozivam istoričare da to istraže i da to ocene pa će videti da je istina. Na stranici 25. ekspozea pored ostalog stoji ciljevi i reforme pravosuđa su pored ostalog i da se citiram smanji broj nerešenih predmeta i ubrzaju sudski postupci, završe citat.
Upravo i ovaj Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pored ostalih koje je ova Narodna skupština Republike Srbije donela omogućuje realizaciju navedenog cilja pravosuđa iz ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Ovo dokazuje, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije da Vlada Republike Srbije polako ali sigurno sprovodi zacrtane reforme i u pravosuđu kao jednog od stubova sveobuhvatnih reformi, što je alfa i omega modernizacije Republike Srbije za koju se nadam se svi zalažemo.
Ne mogu, poštovane dame i gospodo da verujem da danas upućuju neosnovane kritike, jedan deo iz opozicije i to oni koji su direktno odgovorni za stanje u pravosuđu, kada ste ga vi gospodine ministre Selakoviću nasledili, a ono je po oceni Evropske komisije citiram bilo najgore u Evropi, završen citat.
Sudstvo kada ste ga vi gospodine ministre nasledili bilo je u takvim traljama da gotovo nema predanog pravnika koji njegovu tragediju nije doživljavao kao tragediju profesije i lider URS-a Mlađan Dinkić je 7.7.2012. godine oštro kritikovao reformu pravosuđa u ovoj Narodnoj skupštini koju je sprovela Vlada Mirka Cvetkovića u kojoj je on i sam bio ministar, što je Brisel ocenio, citiram: „kao najgore urađenu stvar“, završen citat. Ministarka pravde iz tog vremena sedi u opozicionim klupama, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, ovde u Narodnoj skupštini, nažalost nema je često u ovoj Narodnoj skupštini.
Setimo se nezapamćenih skandala u kadriranju i proterivanju sudija do neuravnoteženih krivičnih dela. Sudstvo se ljuljalo kao zgrada sklona padu. Neke sudije su umrle od nepravde, a neki izvršili samoubistvo, ali desilo se i nešto nezabeleženo u istoriji sudstva, što će naravno istoričari države i prava zabeležiti i izučavati, izabrali su mrtvog sudiju, Ljubišu Đurića za sudiju Osnovnog suda u Požegi i gle čuda, predsednik Vrhovnog saveta sudstva, Nata Mesarović tvrdila je, citiram: „da je svaki kandidat proveren“, završen citat. Samo ne znam, poštovani građani i poštovane kolege poslanici, kako su mrtvog sudiju mogli da proveravaju i u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu stoji da više od 800 sudija nije reizabrano. U tom izveštaju stoji, citiram: „reforma koju provode“, ja dodajem, bivši režim, završen moj deo, „predstavlja posebnu zabrinutost“, završen citat.
Gle čuda, u knjizi „Reforma pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“, Beograd 2012. godine, strana 96. verovali ili ne, autorka dr Vesna Rakić Vodinelić i drugi saradnici, a gospodin akademska čestitost zaboravio u uvodnom prepodnevnom delu da ovo citira, a nažalost nema ga nikada u poslepodnevnom, a ja sam na prošloj Skupštini rekao – ukoliko dočeka poslepodnevne časove da ću glasati za njegov amandman i naravno nije mi se ispunila ta želja.
Evropska komisija nastavlja dalje, citiram: „proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time princip nezavisnosti“, završen citat, strana 96. verovali ili ne, niko drugi nego dr Vesna Vodinelić sa saradnicima. Poštovana akademska čestitost, nema je danas, večeras u Skupštini da mi replicira na ovo, ali šta ćete, tako radi na svakoj sednici Skupštine.
Dakle, bivši režim nisu uništili samo sudstvo, nego su uništili i našu prošlosti i zaista tvrdim, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana na republičkom nivou, uništili bi naše korene. Poštovani građani Srbije, vi im to niste dozvolili.
Zakon o zaštiti na suđenju u razumnom roku nije postojao i zašto to ne reći, a prema tome, to pravo gotovo i da nije štićeno u Republici Srbiji do 2013. godine, kao što ste i vi, gospodine ministre, rekli. Zato je odgovoran bivši režim DS jer je imao vremena da donese taj zakona, a nije ga doneo, a danas nalazi za shodno da kritikuje donošenje ovog zakona.
Dakle, izuzev ustavne žalbe, stranka nije imala skoro nikakvo pravo da sama zahteva zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Još je Evropski sud za ljudska prava 2007. godine zaključio da u pravnom sistemu Republike Srbije građani nemaju na raspolaganju, citiram, delotvorni pravni lek, završen citat, zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Šta je od tada 2007. do 2012. godine radio bivši režim? Zašto ga nije doneo, a nalazi za shodno da kritikuje danas ovaj zakon, da se tobože neće realizovati, a to ćemo videti da li hoće? Ja tvrdim zaista da hoće.
To pravo građanima je garantovano, kako su rekle moje kolege, 13. Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a i Ustavom Republike Srbije, članom 32. stav 1. Čuli smo od kolega iz Demokratske stranke kritiku – zašto se ne primenjuje Ustav? Ko im je branio to da primene? Što nisu doneli ovaj zakon, kakv takav? Nisu ga doneli uopšte.
Ono što je važno, a to je da će pravo na suđenje u razumnom roku ostati bez dejstva, ako ga ne oživotvorimo u praksi. Ja sam siguran da ćemo ga oživotvoriti zahvaljujući u prvom redu vama, gospodine ministre, i vašoj prednosti i radu, jer stepen odgovornosti ljudi koji rade u sudstvu bi zaista trebao biti veći. Možda nije loše da se razmišlja da i primena ovog zakona bude jedan od elemenata kod vrednovanja sudija. Meni bar nije poznato, pošto se ne bavim tim delom, da li se to uzima u obzir.
To pravo građanina je garantovano, kako sam rekao, tom konvencijom, ali Republika Srbija je izgubila brojne sporove pred Evropskim sudom za ljudska prava koji su protiv nje vodili građani Republike Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Zašto ne reći, gospodine ministre Selakoviću, vašim zalaganjem, za dve godine, smanjili ste broj predstavki Međunarodnom sudu u Strazburu sa 14.000 na 2.000. Javno i otvoreno to treba da kažemo.
Na kraju, zakon je zasnovan na praksi Evropskog suda za ljudska prava i iz iskustava jednog dela zemalja Evropske unije, a o kojima ste vi govorili, da ih ja ne ponavljam, što nam govori da će građani Republike Srbije dobiti jedan odličan zakon što ide u prilog modernizaciji Srbije, a za šta se zdušno zalaže predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić sa čitavom Vladom Republike Srbije, potpomognuti od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, većine narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i najvećeg broja građana Republike Srbije.
Pozivam i vas, gospodo iz opozicionih klupa, nema ih, nego dvoje, nažalost, da i vi glasate za ovaj zakon, jer ćete bar malo, pa makar i na ovaj način ublažiti vašu odgovornost što niste doneli ovakav zakon od 2000. godine do danas. Hvala lepo.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2, 3. i 4. dnevnog reda.
Sa ovim završavamo današnji rad i nastavljamo sutra u 10,00 časova.