Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja. 

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, smatram da je danas na dnevnom redu jedan od najbitnijih Predloga zakona iz oblasti pravosuđa koji se tiče građana Srbije – Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Kratko bih se samo osvrnula na Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama, kojim se omogućuje sudijama Vrhovnog kasacionog suda da nastave da rade i nakon 65 godina, odnosno do 67. godine. Smatram da je ova izmena dobra, posebno imajući u vidu da još u Kraljevini Jugoslaviji smo imali to da sudije Vrhovnog suda rade do 70 godina i možda je ministarstvo trebalo da se vodi tom praksom koju smo imali u Srbiji.
Takođe, imajući u vidu da se za sudije Vrhovnog kasacionog suda biraju sudije sa najmanje 12 godina iskustva, da su to najbolje i najstručnije sudije u srpskom pravosuđu i da bi trebali da nastave da rade dok god im se to dozvoljava i da dele pravdu i da prenose svoje znanje na mlađe kolege.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, mislim da je pred nama vrlo bitan zakon koji će doprineti da se načelo ekonomičnosti i efikasnosti ispoštuje u korist parničnih stranaka. Bitno je da građani znaju šta se dobija ovim zakonom. Glavni cilj je ubrzanje sudskih postupaka, rasterećenje sudova, smanjenje žalbi građana pred Evropskim sudom.
Bitno je da građani znaju da ukoliko sudija postupak odugovlači, nije ažuran, sudi dugo i sporo, stranka u postupku ima pravo prigovora odnosno žalbe predsedniku suda ili neposredno višeg suda.
Ukoliko je sudija koji je vodio postupak postupao tako što je odugovlačio postupak, naložiće mu se koje procesne radnje u postupku da uradi ili će se predmet dati drugom sudiji u rad, ukoliko postupajući sudija ne može da završi taj predmet, a stranka na kraju ima i mogućnost novčane naknade. Ovo je najjednostavnije rečeno, da građani razumeju šta dobijaju novim zakonom.
Potreban je mehanizam, i to je Ministarstvo pravde primetilo, protiv neažurnih sudija, jer građani trpe. Kao advokat, kao neko ko redovno ide u sud, izuzetno mi je zadovoljstvo što ćemo usvojiti jedan ovakav zakon, zbog građana. Sudije su nezavisne i vrlo je osetljivo baviti se njihovom odgovornošću u nekim slučajevima, ali nekad je odugovlačenje sudija čak i namerno ili se poklope neke nesretne okolnosti u nekom postupku.
Izneću vam samo primer, pošto je i sam ministar rekao da je nekad izvršno odeljenje kao kazneno odeljenje u nekim sudovima, pa imam primer da je podnet predlog za izvršenje iz 2007. godine, a rešenje o izvršenju sam dobila 2015. godine. Naravno, izvršni dužnik više ni ne postoji, pa poverilac ni ne može da se naplati. Dalje imate predmete gde parnica traje po sedam, osam godina, okonča se, ide se na izvršenje, ali više nema od koga da se izvrši, dužnik je brisan iz registra, ne postoji više nijedan način da se poverilac odnosno tužilac naplati za svu štetu koju je imao.
Smatram da će se ovakvim zakonskim rešenjem stati na put ovakvom radu sudija i nadam se što pre da ćemo doneti zakon o izvršenju i obezbeđenju, novi, koji će omogućiti da izvršenja idu mnogo brže.
Najgore je što ovakvih slučajeva ima dosta. Ne bih vam sve navodila, ali ovo je stvarno izvršenje koje traje osam godina između dva pravna lica i mislim da je to sramota za srpsko pravosuđe. Ili suđenja koja se zakazuju dva puta godišnje i onda imate problem da kada je to drugo suđenje, da je sudija ili bolestan ili ne dođe veštak ili ne dođe svedok, advokat ne može da pristupi, pa se opet zakaže za iduću godinu, tako da se jednom godišnje održi suđenje u Privrednom sudu, što je zaista sramota, posebno imajući u vidu da su to privredni subjekti.
Ovakve stvari ne smeju da se dešavaju, jer onda građani sa punim pravom pokreću postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava koje država gubi, i to sa pravom. Ustalilo se pravilo da je u Srbiji pravda spora. Smatram da će ovim zakonom država konačno moći da se obračuna sa neažurnim sudijama i da je potrebno da imamo efikasno sudstvo, što očigledno ne možemo postići bez jednog ovakvog zakona.
Građani su trpeli. Mislim da su zaista najviše trpeli 2010. godine, kada su se predmeti gubili, kada više nisu znali koji sud im je nadležan, presignirani su predmeti, dodeljeni drugim sudijama, tako da je dosta ta 2010. godina doprinela tome da se predmeti negde pogube po pisarnicama, a da na suđenje građani čekaju. Do odlaganja ročišta, kao što sam rekla, na neke slučajeve se ne može uticati, ali na neke direktno sudija može da učestvuje, da kazni veštaka, da kazni parničnu stranku, da kazni svedoka, da se koristi svojim procesnim ovlašćenjima koja im daje Zakon o parničnom postupku.
Ovim Predlogom zakona građani, kao stranke u postupku, dobijaju efikasno sredstvo za borbu protiv neažurnih sudija i previše tolerantnih sudija. I nije samo ovaj zakon dovoljan. Ja opet apelujem na Ministarstvo pravde jer smatram da je potrebno da se poveća i broj zaposlenih u sudovima, posebno saradnika, koji nose veliki teret, broj sudija, da bi se rasteretili sudovi. Ali, takođe mislim da predsednici sudova treba da snose najveću odgovornost za rad svojih sudija.
Poražavajuće je da je u toku 2013. godine na osnovu odluke Ustavnog suda država morala da plati čak 831 hiljadu evra na ime odštete građanima Srbije, i to sa pravom, iz razloga što sudovi opet nisu radili svoj posao.
Usvajanjem ovakvog zakona, građani se konačno dobiti mehanizam da se izbore za svoja prava i da se izbore da se njihovi sudski postupci okončavaju u razumnom roku. Zaista smatram da u Danu za glasanje, svi kojima je interes građana glavni, treba da glasaju i da podrže ove zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i 87, st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pitam da li još neko od predstavnika odnosno predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Prelazimo na spisak narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

U ovoj raspravi imamo nekoliko predloga zakona, gde se posebno ističu prva dva – Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama.
Poslanici Nove stranke će glasati za Predlog zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pod uslovom da se prihvate amandmani, koji za cilj imaju da poboljšaju solidan Predlog zakona. Znači, mislimo da je dobro što imamo ovaj Predlog zakona, što se uopšte reguliše ova materija u našem ustavno-pravnom sistemu. Već su prethodni govornici i predlagač rekli puno razloga za, tako da tu nema nikakve sumnje da treba ući u ovaj proces.
Naše je mišljenje da je to moglo da bude urađeno i na jedan bolji način. Da ne bismo trpeli kritike, ni gospodin Pavićević ni ja nismo pravnici, i naši amandmani koji su dati, pre svega na član 7. ovog zakona, su posledica iskustva, pameti i ruke i energije Vesne Rakić Podinelić, koja nam je ukazala na ove propuste. Mi u toj seriji amandmana praktično mislimo da je bolje da o žalbi na vreme suđenja, da se izrazim kolokvijalno, ne odlučuje o tome predsednik suda, nego da o tome odlučuje najstariji sudija u tom sudu, da njegov mandat za taj deo posla bude godinu dana i da svake sledeće godine sledeći sudija po stažu ili starosti preuzima taj deo. Time bismo stvorili po našem mišljenju manje uslove za zloupotrebu ove funkcije, ovog novog mehanizma, a takođe mislimo da je to u skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa 2013-2018. godine.
Nadam se da su nadležno ministarstvo, Vlada Srbije i nadležni odbori upoznati sa predlogom amandmana i da će imati pozitivan aktivan odnos prema tim amandmanima.
Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama je sušta suprotnost ovog prvog zakona, a to je zakon koji je potpuno nepotreban i koji se donosi samo da bi se po našem saznanju dvojici sudija Kasacionog suda produžio radni staž, odnosno njihove funkcije. Dvojica sudija su, mislim da je jedan predsednik, a da je drugi sudija, koji očigledno ima neke zasluge za aktuelni režim, i ceo zakon se donosi samo iz tog razloga.
Opravdanja zašto se to donosi kažu da je to najviši sud. Pa šta ako ne najviši sud? Zašto bi to važilo samo za najviši sud. Valjda je važno da svi sudovi sude po Zakonu o razumnom roku i na dobar način i teško da dve godine života mogu da utiču bitno na to kakav će da bude kvalitet suđenja.
Da su u tom sudu najbolje sudije, to bih voleo da vidim po kojim kriterijumima neko može da tvrdi da su u Vrhovnom kasacionom sudu najbolje sudije. Možda su u Ustavnom sudu, možda su u Upravnom sudu, možda su u Prvom opštinskom beogradskom sudu. Voleo bih za to da dobijem neko dobro obrazloženje.
Ovo je leks specijalis, ovo je zakon koji se donosi zbog dvojice sudija i kao svaki leks specijalis, setimo se onog Gonzalesovog, setimo se ovog vezanog za „Beograd na vodi“, setimo se onog vezanog za NIS. Čim se pomene leks specijalis u Srbiji, građani znaju da je neka prevara u pitanju, veća, manja, aktivna, pasivna, nešto da pokrije, neku staru prevaru ili da stvori uslove za neku novu. U svakom slučaju, to ne treba da se radi.
Reforme su bile loše, ove koje se sprovode navodno zadnjih deset godina. Loše reforme su pre tri godine zamenjene još gorim reformama, odnosno reformama koje su čista kozmetika i tamo gde se nešto dešava. Voleo bih da Ministarstvo pravde, Vlada predlažu više zakona koji su po svojoj suštini zakoni kao što je Zakon o pravu na suđenje u razumnom roku, a da nas ne opterećuju ovakvim leks specijalisima kao što je zakon za ovu dvojicu sudija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, smatram gospodine Arsiću da je prekršen član 96. i član 98. Poslovnika kojima se uređuje tok sednice i učešće narodnih poslanika u raspravi na sednici Narodne skupštine.
Dobili smo redosled narodnih poslanika, poštovani gospodine Arsiću, prema prijavama za reč i na osnovu Poslovnika, npr. član 96. kaže: „u osnovnom postupku po otvaranju načelnog pretresa svake tačke dnevnog reda sednica Narodne skupštine pravo da govore po sledećem redosledu imaju“, pa se onda navodi: „predlagač akta, izvestilac nadležnog odbora, predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe i narodni poslanici naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navode u prijavi za reč“. Dakle, da imamo jednu diskusiju ovde – za, protiv, za, protiv, za, protiv, a onda u članu 98. fino piše, gospodine Arsiću: „ako su za raspravu prijavljeni narodni poslanici iz više poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine im daje reč naizmenično, tako da prvo govori narodni poslanik koji je član brojčano najmanje poslaničke grupe pa do brojčano najveće, sve dok ima prijavljenih govornika“.
Sve je bilo u redu do sada. Gospodin Živković je samostalni narodni poslanik. On je fino prijavio „za“ ovaj predlog zakona, a onda bi po Poslovniku, gospodine Arsiću, prvi naredni trebalo da govori neki drugi samostalni narodni poslanik, a ovde imamo takvog koji se prijavio protiv ovog predloga zakona, pa onda ponovo da ide za, to bi mogla da bude Dubravka Filipovski, naša koleginica ovde, pa protiv da ide Marko Đurišić i tako redom.
Ako se ne pridržavamo Poslovnika, gospodine Arsiću, onda nema smisla nikakva prijava za reč. Molim vas da se držimo Poslovnika i ovim povodom. Hvala vam.

Zahvaljujem kolega Pavićeviću.
Međutim, jedini zvanični dokument koji dobijam jeste spisak narodnih poslanika koji priprema stručna služba Narodne skupštine i ja radim po tom spisku, ne mogu po drugom spisku da radim.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Predsednik određuje, gospodine Arsiću.)
Ne određuje predsednik, određuju stručne službe. Ne mislite valjda da ja sedim i pravim spisak govornika?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Piše u Poslovniku.)
Predsednik ne određuje redosled govornika, nego radi po spisku, a redosled govornika određuje stručna služba Narodne skupštine.
Da li želite u danu za glasanje da se Narodna skupština izjasni? (Da.)
U redu.
Reč ima ministar Nikola Selaković, izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, razmatraćemo amandmane koji su podneti u raspravi o pojedinostima i izjasniti se o njima.
Kada je malo pre izneto da je Predlog zakona o dopuni Zakona o sudijama leks specijalis, moram apsolutno da negiram jednu takvu tvrdnju iz nekoliko razloga. Prvi razlog jeste što je apsolutno netačno da se radi o bilo kakvom leks specijalisu, s obzirom da se on primenjuje i na sadašnje i na sve buduće sudije Vrhovnog kasacionog suda, dakle, na sve one koji će postati sudije Vrhovnog kasacionog suda i u budućnosti.
Šta je bila pravna nesigurnost i narušavanje potencijalne sudijske nezavisnosti? To je bila odredba člana Zakona o sudijama, jedan stav ovog člana koji je dozvoljavao Visokom savetu sudstva da arbitrarno odlučujući određenom sudiji bilo kog suda produžuje mandat na period do još dve godine. Odgovorno tvrdim da je ta odredba, koja je pretprošle godine, 2013. godine, brisana, da je u suprotnosti sa načelom sudijske nezavisnosti zato što je omogućavala da se jednom sudiji produži period rada, a nekome ne.
Ovde zakon uvodi pravnu izvesnost i kaže – sudijama Vrhovnog kasacionog suda. Zašto samo tim sudijama, to se postavlja kao pitanje? Kome nije jasno, samo lepo da uzme i da pročita član 31. Zakona o uređenju sudova.
Iskoristiću jednu lepu staru formulaciju koju je, po mom mišljenju, jedan od najboljih srpskih Ustava u istoriji naše ustavnosti, a to je Ustav iz 1888. godine rekao. Kaže – šta je posao Kasacionog suda? To je sud koji ne odlučuje o delu, već o pravu.
Kada uzmete i pročitate zaista član 31. Zakona o uređenju sudova, koji kaže: „Vrhovni kasacioni sud obezbeđuje jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova, imenuje sudove Ustavnog suda, daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom“. Jedini sud koji je ustavna kategorija, jedini sud koji razmatra jedinstvenu primenu prava.
Mi spadamo u zemlje evropske kontinentalne porodice prava, kod nas sudska praksa ne predstavlja izričiti izvor prava, ali ujednačavanje sudske prakse koja je u nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda je jedan izuzetno važan, izuzetno bitan posao.
Mogu slobodno da kažem, sa time će se složiti veliki broj sudija i Vrhovnog kasacionog suda i drugih sudova da u jednom periodu od 2010. godine Vrhovni kasacioni sud nije bio prilično aktivan kada je u pitanju ujednačavanje sudske prakse. Gospodin Živković je iz Niša. Imali smo slučajeve gde se za jedno isto krivično delo, identično činjenično pravno stanje, Apelacioni sud u Nišu donosi jednu, Apelacioni sud u Novom Sadu sasvim drugačiju presudu. To je bio trenutak kada je trebalo da se uključi Vrhovni kasacioni sud.
Vrhovni kasacioni sud je, na naše veliko zadovoljstvo, time počeo da se bavi. Ako treba, imenovaću nekoga ko je za to veoma zaslužan i složiće se, uveren sam, ubedljiv broj sudija, ne samo Kasacionog suda, nego i drugih, nižih sudova, to je recimo sudija Snežana Andrejević, sudija Snežana Andrejević koja vodi Odeljenje sudske prakse u Vrhovnom kasacionom sudu, izuzetan sudija građanac. Na našu veliku žalost, mi sudija tog kalibra nemamo mnogo, a kada pogledate, takvim poslom kojim se bavi jedan sudija u Vrhovnom kasacionom sudu, na takav način ne bave se sudije u drugim nižim sudovima. To sudije kasacije izdvaja negde u odnosu na sve druge sudije.
Hoćete da vam kažem šta je to još što ih izdvaja? To je što do sada nismo imali slučaj da se za sudiju Vrhovno kasacionog suda bira lice koje nije prošlo kroz jedan karijerni sistem napredovanja isključivo u sudstvu. Mi smo 2010. godine imali slučajeve da se za sudije apelacionih sudova biraju ljudi koji nisu imali dan sudijskog staža pre toga. U Vrhovnom kasacionom sudu nismo imali nikada. Visok je uslov koji je postavljen za sudije Vrhovno kasacionog suda kada se biraju.
I moram da reagujem, gospodine Živkoviću, kako to da ovako niste reagovali kada smo donosili Zakon o organizaciji državnih organa za procesuiranje ratnih zločina? Tu bismo mogli da razmišljamo o ovome što ste vi rekli, zato što je reč o tome da imate jednog javnog tužioca. Ovde se radi o svim sudijama Vrhovnog kasacionog suda. Da ste ovde rekli da je to predsednik Vrhovno kasacionog suda, a nije, a mislim da imamo u ovom trenutku 37 ili 38 sudija Vrhovno kasacionog suda.
Mislim da je ovo rešenje, ako se ima u vidu da je izbrisana ona odredba istoga člana u kojoj je bilo dozvoljeno Visokom savetu sudstva da pojedinim sudijama produži rad na još godinu ili dve godine, a ovde gde se napravi jasna starosna razlika, jasni starosni uslov, daleko da može da se priča o bilo kakvom leks specijalisu. U onom slučaju čak nije bilo ni izričite zakonske odredbe, nije bilo kriterijuma jasnih i predvidivih po osnovu kojih možete nekome da produžite, a nekome ne.
Dobro se sećam, kada sam postao ministar u Vladi i kada sam počeo da obavljam ovu funkciju, da smo imali slučajeva da se, recimo, sudiji jednog suda produži rad na još godinu dana da bi završio jedan predmet koji je od velikog interesa za javnost, jer uznemirava javnost, a posle godinu dana vidimo da taj sudija uopšte nije završio taj predmet. Taj sudija i kada je otišao u penziju nije ga završio. Tek je sudija kojem je predmet dodeljen završio predmet u jednom razumnom roku.
Tako da, apsolutno smatram da ovde nema mesta priči o bilo kakvom leks specijalisu. Lek specijalis definiše, odnosno reguliše jedan poseban slučaj. Ovo je dopuna Zakona o sudijama. Moje mišljenje je da je dobra. Mislim da u ovom trenutku nismo još uvek spremi da idemo na ono što je prisutno u drugim zakonodavstvima.
Rekao sam vam malo pre, zamislite, kod nas sudija po sili zakona ide u penziju sa 65 navršenih godina života. Malo pre sam pomenuo Italiju, do pre godinu do dve dana sa 75 godina života sudija ide u penziju. Sada su smanjili to na 70. Imate pravnih sistema u kojima je funkcija sudije doživotna funkcija. Ima i toga. Možda ćemo mi naš pravni sistem i pravosudni sistem izgraditi da jednog dana mogu neki naši naslednici da razmišljaju o takvom jednom koraku. Mislim da je postupno uvođenje toga na ovakav način kad imamo…
Samo ću vam skrenuti pažnju na jednu činjenicu. Republika Srbija je jedna od dve evropske zemlje koja ima Vrhovni kasacioni sud. Od 47 zemalja članica Saveta Evrope samo dve imaju Vrhovni kasacioni sud. Druga je Bugarska. Postoji jedna verzija priče zašto mi imamo Vrhovni kasacioni, a ne samo vrhovni ili ne samo kasacioni sud. To je tema za neku drugu sednicu, ali zaista mislim da ovde, uz uvažavanje onoga što ste govorili o Predlogu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, nema mesta tezi da je ovo leks specijalis. Naravno, funkcija je razlog. Postojanje opozicije jeste da oponira vlasti i da upozorava na neke eventualne probleme, manjkavosti i greške. Ja to uvažavam i poštujem različitost mišljenja, ali mislim da ovde nema mesta tome. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, pravo na repliku. Izvolite.

Hvala lepo.
Ne znam ja zašto ste vi morali tužiocu za ratne zločine da produžavate mandat, ali stvarno je potpuno besmisleno da mene pitate zašto tada nisam bio protiv toga. Pa to je vaš predlog. To rešite vi sami sa sobom zašto predlažete nešto za šta mislite da nije dobro. Ako vas je neko naterao na to, ja nisam institucija gde možete da zaštite svoja prava.
Drugo, jednom, kako kažete o sebi, vrsnom pravniku da ja objašnjavam razliku između tužioca, funkcije tužioca i funkcije sudije, to mi ne pada na pamet. Mislim da bi to trebalo da znate po difoltu, što bi rekli Srbi.
Drugo, u Ustavu se pominje i Ustavni sud, nije Vrhovni kasacioni jedina ustavna kategorija.
Konačno, koja to promisao, pravna, božija ili ne znam koja, daje tu dodatnu mudrost ljudima između 65 i 67 godine? Zašto je to baš sada važno u ovom trenutku da se izvrši ta izmena? Vi ste rekli da nemate dovoljno dobrih sudija. To nije pitanje kojim ja treba da se bavim. To je pitanje kojim vi treba da se bavite i kao pravnik i kao ministar i kao neko ko kaže da sprovodi reforme. Verovatno da postoje razlozi zašto je to tako, ali ja se slažem da danas nije dan da o tome govorimo.
Ali, šta se to dešava, koja je to magija koja ljudima između 65 i 67 daje tu posebnu moć da oni budu posebno sposobni da vrše posebno visoke, posebno odgovorne državne funkcije? Ako je to tako, daj svima da produžimo na 67 ili možda na 70. Možda postoje neka nova istraživanja koja govore da i do 70 možemo da dobijemo. Ja se potpuno slažem sa tim, samo stavite to u objašnjenje. Ne tako koji se vama Ustav najviše sviđa, iz 1888, nego dajte neki drugi argument. Hvala.