Hvala vam na ovome i vi ste veoma precizno dali sliku.
Hoću da se osvrnem samo na poslednju stvar koju ste rekli, koja doduše nije samo u okviru ove teme, ali je veoma važna i za ovo, jer upravo i sve veći broj sporazuma koje potpisujemo sa drugim državama svedoči o ugledu naše zemlje. Kada budemo uspeli da završimo, a u pripremi je, i na jednoj od narednih sednica Odbora ćemo možda razgovarati o tome, u pripremi je veći broj strateških sporazuma o međupolicijskoj saradnji o kojoj neće biti samo reči na papiru, na tome insistiram i o tome dosta razgovaramo sa našim kolegama, razgovaram ja sa svojim i ljudi na operativnom nivou sa svojim, želimo konkretne rezultate i ono što je vidljivo za saradnju između dve policije, između dva ministarstva, pogotovo u oblasti evropske integracije.
Kao što ste rekli, mislim da svet prepoznaje i reformske aktivnosti Vlade i ministarstva i ugled naše zemlje raste i nadam se, kao što ste rekli, da će naš pasoš imati takvu tražnju kakvu je nekada imao pasoš SFJR i idemo ka tome, a svakako je tačan podatak, do sada zbog dobre zaštite i dobre izrade dokumenata do sada, čini mi se, preko tri i po miliona samo pasoša, skoro četiri miliona svedoče o dobroj zaštiti, bez falsifikata, ali i o tome da naša zemlja zaista beleži jedan ozbiljan napredak. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, zaista cenim vaše napore da se svi narodni poslanici drže dnevnog reda i poštuju Poslovnik i da danas u narednom toku ove sednice raspravljamo o predloženim zakonima.
Gospodine ministre, više puta ste rekli, to je zaista činjenica, da je ova oblast dugo bila nerešena i 26. novembar 2013. godine je konačno bio dan kada je prethodni saziv usvojio Zakon o privatnom obezbeđenju. Tada je u raspravi o ovom zakonu više puta rečeno da su prisutne brojne zloupotrebe ovlašćenja prilikom vršenja usluga privatnog obezbeđenja. Ideja je i bila da se ovim zakonom ova oblast uredi na jedan moderan način i da se otklone brojne nepravilnosti uočene u radu subjekata koji se bave ovom delatnošću.
Razlozi za donošenje ovog zakona su bili više nego očigledni zbog toga što se beleži porast angažovanih lica u ovoj oblasti i on iznosi negde do 60.000, kao što je kolega iz JS rekao, otprilike sa računa da se barata sa oko 47.000 komada oružja, a negde je i oko 180 miliona evra, odnosno na tu cifru se godišnje procenjuje finansijski obrt u privatnom sektoru bezbednosti, iako je to samo deo ukupne zarade kompanija koje se bave ovom delatnošću. Još uvek je veliki deo u nelegalnoj, sivoj zoni i zbog toga su podzakonski akti koji uređuju ovaj zakon veoma važni, između ostalog, i zbog toga.
Danas se konstatuje da je navedeni rok za donošenje svih neophodnih podzakonskih akata prekratak i imajući u vidu složenost i raznovrsnost pitanja koja se ovim propisima bave, razumem potpuno nadležne organe da se ovaj rok produži i zaista nije bilo logično očekivati da se u ovom roku sve to završi. Nije to prvi put, nije to ni neuobičajeno i imam potpuno razumevanje za inicijativu predlagača zakona da se rok produži za još osam meseci, jer kakva bi inače bila svrha zakona ukoliko ne dođe do kvalitetnog pomaka u pružanju usluga privatnog obezbeđenja. Da bi se do ovog pomaka došlo neophodno je da svi pripadnici firmi koje se bave privatnim obezbeđenjem prođu adekvatnu obuku.
Što se tiče druge dve predložene izmene, Ministarstvo je verovatno u toku rada na podzakonskim aktima primetilo manjkavosti u članu 4.62. Zakona i predložilo navedene korekcije. Mislim da je ovo principijelno gledano dobar put da se dođe do najboljih mogućih rešenja u zakonima, nezavisno od toga koja se oblast uređuje. Potrebno je da svaka institucija ili nadležni organ koji se na bilo koji način bavi zakonima zauzme proaktivan stav i da adekvatno odreaguje čim primeti određene manjkavosti ili nelogičnosti u tekstu zakona koji treba da se primenjuje, čime se nesumnjivo doprinosi poboljšanju kvaliteta zakonske regulative u celini.
Što se tiče potvrđivanja Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, zaista bih se složila sa vašom konstatacijom, gospodine ministre, da ovo nisu sporazumi na papiru, da su veoma važni za stabilnost u regionu.
Poslanička grupa Nove Srbije će podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, pre svega iz dva razloga. Prvi je što se našim državljanima koji iz bilo kojih razloga borave duže vreme u Albaniji omogućava da bez dodatnih troškova steknu albansku vozačku dozvolu na osnovu vozačke dozvole koju im je izdala matična država.
Drugi razlog za ratifikovanje ovog sporazuma svakako predstavlja i činjenica da sporazum sa najbližim komšijama i državama iz regiona ima posebnu, specifičnu težinu, a uzela bih u obzir i složenost odnosa u pojedinim trenucima između države Srbije i Albanije. Ne mogu ovom prilikom da ne spomenem slučaj „drona“ i zapaljivih izjava pojedinih albanskih zvaničnika, ali će svakako ovakvi sporazumi, ali i važni najavljeni zajednički infrastrukturni projekti, kao što su auto put Niš-Tirana ili železnička komunikacija sa albanskim lukama na Jadranu, uz neophodnu finansijsku podršku međunarodne zajednice, svakako predstavljati preko potreban balans kojim se doprinosi stabilnosti u regionu.
Na kraju svog izlaganja samo želim da vas obavestim da će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati oba ova zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Dobar dan gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege.
Imamo izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju. Uvek je veliko zadovoljstvo videti ovde dr Stefanovića, ministra policije, koji dolazi u Skupštinu i čini mi se da je raspoložen da odgovara na pitanja poslanika, naravno vezana za tematiku i za zakon. Ono što je sigurno je da godinu i po dana niste bili u stanju da primenite zakon koji ste doneli, to su činjenice broj jedan. Rok za usklađivanje od 18 meseci od dana stupanja na snagu Zakona o privatnom obezbeđenju ističe 5. maja 2015. godine.
Kako navodi predlagač, produženje roka do 1. januara 2016. godine imaće uticaj i na Ministarstvo da se organizaciono pripremi itd, radi pune implementacije ovog zakona. Ja mislim da ovim zakonom nije moguće ispuniti ono što se samim zakonom predviđa, jer nadležni organi nisu stvorili preduslove za to. Postavlja se pitanje – kako nadležni misle da stvore sve neophodne uslove za svega još nekoliko meseci, kada u tome nisu uspeli u prethodnih 18 meseci? Dakle, mislim da je to jedno logično pitanje i nadam se logičnom i preciznom odgovoru.
Takođe nam je nejasna ta matematika kojom ste se vi, ministre, služili u računanju vremena neophodnog za završetak prilagođavanja, kada u samom obrazloženju zakona navodite da nije poznat tačan broj ljudi zaposlenih u privatnom obezbeđenju, niti broj aktivnih subjekata koji se bave ovim poslom. Dakle, nemate jednu od suštinskih segmenata jednačine da biste doneli bilo kakvu računicu.
Vi znate da su predstavnici privatnog sektora na poslednjem okruglom stolu, održanom početkom aprila meseca ove godine, zatražili da se rokovi za usklađivanje sa odredbama zakona produže do 2018. godine. Mi smatramo da je to mnogo realniji rok, znajući kako će se ceo proces odvijati, znajući koliko ima firmi koje se time bave, znajući koliko se njih de fakto bavi, koje su u procesu akreditacije, koje su podnele prijave, znajući koji su kapaciteti, koliko su suženi i znajući vaše komisije, znajući kvadratne metre i zahvata kiseonika koliko jedan polaznik treba da uzme. Po svim mogućim segmentima apsolutno je nemoguće da ispunite ovo što danas donosite. Kao što niste mogli ni pre godinu i po dana, tako ponovo donosite zakon koji nema šanse da se primeni u zadatom roku. Mi smatramo da je realno da se to uradi do 2018. godine. Naravno, pokušaću da obrazložim zašto.
Mi smatramo, takođe, da ovde postoji nedostatak sluha za preporuke koje su se davale od strane samog privatnog sektora i dovešće do većih finansijskih troškova za same firme koje se bave privatnim obezbeđenjem. Primena zakona na ovakav način će povećati broj nezaposlenih, jer veliki broj zaposlenih u ovoj branši neće moći da plati obuku i licenciranje, poštovane kolege. I to je jedan od razloga zašto treba produžiti rok do 1. janura 2018. godine.
Inače, odmah da kažem, dobro je da donosimo ovakav zakon i dobro je da se ovaj segment našeg društva najzad zakonski reguliše. Jako je dobro što je to urađeno najzad i šteta je što to nije urađeno ranije, ali vas podsećam da je potrebno…
To ne dokazuje ništa, ne znam šta se smejete.
Dakle, potrebno je ovo uraditi kao svet, normalno, segmentski, detaljno, precizno i sa jasno odmerenim datumima i rokovima, a ne ovako. Ovakav predlog izmena i dopuna zakona će dovesti do otaljavanja posla.
Moram da kažem, pazite, imate osnov, zapreminu i površinu prostora za obuku firmi koje su podnele zahtev za akreditaciju. Ne pominje se da rade samo šest centara, da u razumnim grupama od 25 ljudi tom dinamikom do kraja produženog perioda može samo 2.000 ljudi da se obuči. To je matematika. Dakle, samo 2.000 ljudi.
Takođe, nije predviđena ni sezona godišnjih odmora, kao ni broj komisija koje MUP treba da obuči i pripremi da ispituju sve ove ljude. Mislim da godišnje odmore i u tim firmama, a i u samom MUP-u. Mi smo tu zaista izvršili detaljan pregled i ustanovili smo nekoliko stvari.
Glavni povod za ove izmene, poštovani građani i poštovane kolege poslanici, ogleda se u tromosti donošenja podzakonske regulative i sledstvenih rokova za primenu zakona. Od usvajanja zakona u novembru 2013. godine, podzakonska akta su trebala da budu usvojena do maja 2014. godine, a da se proces obuke i licenciranja zaposlenih završi do maja 2015. godine. Od toga, naravno, nema ništa. Kao ni jedno vaše predizborno obećanje koje niste ispunili, niste u stanju da ispunite ni ono što radite svaki dan.
Zato ću kolegi Babiću predložiti da se u okviru ustavnih promena uvede, evo, ovo je i vama zanimljivo, gospodine predsedavajući, kategorija truda i zalaganja sa nula rezultatima. Dakle, da vi imate kao ustavnu kategoriju da je vama dozvoljeno da se trudite i zalažete, a da nemate rezultate i da je to zaštićeno Ustavom Srbije, pri čemu je, naravno, jedno ime koje ne sme da se spominje, naše prevashodstvo koji treba da vlada večno ovom državom. Ovo je digresija.
Ja mislim da su na ovaj način rokovi, koje su firme za privatno obezbeđenje i njihovi zaposleni trebali da ispoštuju, svedeni suštinski, na kraju kada se podvuče crta, na nerealan rok od samo mesec dana da se završe svi ovi radovi. Dakle, kada se sve pogleda, i podzakonski akti, i površina, i licenciranje, i prostor, i broj prijavljenih, i naplata, i koliko imate meseci, i koliko ima procena da ima ljudi zaposlenih u ovoj branši, poštovane kolege, ostaće 30 dana da se sve završi. To je nemoguće.
Moja je dužnost kao narodnog poslanika, ne samo kao pripadnika opozicije u ovoj Skupštini, da ministru dobronamerno ukažem na to da nije dobro da ponovo dolazite u ovu Skupštinu sa novim rokovima, jer ovo nećete moći, ljudi, da izvedete. Nema ničeg ni zlobnog ni negativnog u ovome što vam kažem. Vi polazite od pretpostavke da će zakon biti izmenjen i novi rokovi uspostavljeni, a vi kao predlagači tvrdite da će trening centri sa ovim kapacitetima biti u stanju da u punom obimu u 10 ciklusa obuke obuče čak 74.850 polaznika. Ljudi, to je nemoguće.
Predviđeni rokovi su u postojećim uslovima nerealni, kao što sam rekao. Od 17 akreditovanih centara radi samo šest. Pošto je šest časova dnevni radni fond, moguće je trenirati po smenama dve grupe polaznika u zavisnosti od raspoloživog broja predavača i prostornih kapaciteta. Za veličinu grupe odabrano je 25 polaznika, što je optimum za kvalitetno izvođenje nastave. Procena sa ovim parametrima urađena je za četiri do šest operativnih centara, 17 akreditovanih i 27 koji su podneli zahtev.
Iz tabelarnog prikaza koji mi imamo, koji vam mogu dostaviti, vidi se da u idealnim uslovima nije moguće obučiti 40.000 službenika obezbeđenja u predviđenim rokovima. U najboljoj varijanti, gde su svi centri dobili dozvolu za rad, hajde da to zamislimo, u ovom periodu i sa ovim kapacitetima moguće je obučiti trećinu službenika obezbeđenja. Sa trenutnim kapacitetima biće moguće obučiti tek 5% službenika. To su činjenice. Ja bih voleo da nisam u pravu.
Vi znate da ste doneli Predlog zakona kojim ćete da zbrzate, otaljate i pokušate nešto da uradite preko noći, znajući ili da će biti falinke u obuci ili da će biti manji broj onih koji treba da se prijave, jer prosto ili nemaju para ili nemaju mogućnosti za tako nešto. Dakle, kako god okrenete, vi ponovo sistem ne postavljate na zdrave noge i ponovo stavljate rokove za koje znate da nećete moći da ih ispunite. Samim tim, mislim da je zaključak i posledica da primena zakona neće postići svoj efekat, ako se bude vodilo računa o kvalitetu obuke. U ovako kratkim rokovima nije moguće završiti obuku službenika obezbeđenja, pod jedan. Pod dva, nije moguće na kvalitetan način.
Dalje, nekoliko je mogućnosti za intervenciju. Evo, nudim određene predloge, za koje se nadam da nećete automatski da ih odbijete. Povećati broj uporednih grupa u centrima za obuku, što iziskuje da se koriste svi raspoloživi materijalni resursi tih centara i da se angažuje veći broj predavača. To je, kao što znate, limitirano prostorom i predavačima koje centri poseduju.
Druga opcija je povećanje grupa polaznika, što je limitirano takođe raspoloživim prostorom, a ima uticaj na opadanje kvaliteta nastave. Ili da uzmete Arenu u zakup, pa da ih tamo obučavate. Učenje na daljinu, kao što znate, gospodine ministre, koje predlažu određeni segmenti stručne javnosti, je takođe moguće, zato što bi teorijski deo nastave, a to je nekih 70%, bar na taj način mogao da se reši. Naravno, dok je za praktični deo obuke neophodno dolaziti na vežbe.
Treća opcija je povećanje broja centara, ali to zavisi od spremnosti tržišnih aktera da se upuštaju u taj posao, kao što ste i sami napomenuli u svom izlaganju.
Čim se sudarimo sa tržištem, prvo nema šanse da pobedimo ni kao narod ni kao građani, i drugo, bićemo apsolutno u podređenom položaju gde nikad ništa nećemo moći da uradimo, jer bože moj, to je zlatno tele koje se zove tržište i mi nikakvog napretka u ovoj zemlji nećemo imati zato što vaša Vlada slepo služi tržištu. Evo, ovo vam je samo jedan primer, mali, da tako nešto apsolutno ubija i duh zakona koji ste predložili i njegovo efektivno sprovođenje i mogućnost da se zaista to tako desi.
Moram da kažem, ovo sve iziskuje vreme i ozbiljno ispitivanje svih segmenata ovog postupka. MUP treba da obrazuje dovoljno veliki broj komisija, kao što znate, kako bi ispitao sve službenike obezbeđenja na dosledan način. U postojećim uslovima, na osnovu ovog predloga zakona, neće se dobiti očekivani rezultati, u boljem slučaju, znatan deo pripadnika obezbeđenja neće završiti obuku u zakonskom roku i biće podložan sankcionoj politici nadzornog organa.
U gorem slučaju, akteri u obuci u ispitivanju će snižavati kriterijume, ne bi li stigli do predviđenog roka da ostvare određene rezultate koje sam zakon nameće. Bojazan je da će doći do otaljavanja posla, kao što sam rekao, kako bi se ostvarili zadati ciljevi. To bi ostavilo srpsko društvo, tj. naše društvo, u neizvesnosti jer je naredni ciklus obnavljanja licenci tek za pet godina, poštovani građani, uvaženi narodni poslanici.
Ovo je deo koji sam za 12 minuta imao da kažem o ovom Predlogu zakona. Nadam se da, ministre, prihvatate da je bilo sadržajno, da se vidi da smo se potrudili, da smo konsultovali ljude, da želimo kvalitativne promene, da vam ukazujemo na realni aspekt ovog problema, da vam dajemo određene predloge. Nije lako ovo sprovesti. Ovaj deo našeg društva, ako hoćete i našeg tržišta, iako prezirem tu reč, dugo, dugo je neregulisan.
Kada treba nešto uraditi od početka uvek je teško. Ali, da bi bili uspešni u tom poduhvatu, kao država, mi moramo imati dobru pripremu, moramo imati logistiku, moramo imati dobre procene. Ne možemo raditi stvari stalno na pola puta i paušalno. Plašim se, imam zebnju, što se kaže, i opozicionu i građansku, da neće biti moguće ispuniti predviđanja, rokove, sadržinu Predloga izmena i dopuna Zakona o privatnom obezbeđenju.
Želeo sam da vam ukažem na to. Molio bih vas, kao ministra, i vaše uvažene saradnike, da odgovorite na ova pitanja, ako ima prostora za odgovor, da pokušamo zajednički da ovu materiju, dugo neregulisanu, najzad regulišemo na adekvatan način, da vi, kao ministar unutrašnjih poslova, u čijem je ovo domenu i čiji je ovo deo posla, zaista pokušate da ne dolazite ponovo u Skupštinu sa novim rokovima i da možete da se posvetite zaista svom poslu, što smatram da je ovaj akt deo vašeg posla. Tu se slažem i sa kolegom Đurišićem, da mnoge stvari koje radite nisu deo vašeg posla, ali to su već politički razlozi u koje u ovom trenutku neću da ulazim.
Smatram da imate puno problema u MUP-u, da treba doneti novi zakon o policiji. Vi ste ga pripremili, bila je javna rasprava, učestvovali smo. Ima puno nedostataka, ima puno nedoslednosti, opet se izbegavaju nova, hrabra rešenja, stvari prosto ne idu u skladu sa vašom proklamovanom politikom, vašim obećanjima, vašim, kako kažete – budućnost u koju verujem. Koraci koje preduzimate, i u samom zakonu, suviše su u procesu stagnacije. Vi suviše tapkate, a puno pričate. Prestanite da tapkate, počnite da radite i manje da pričate i da se svađate sa opozicijom. Shvatite to kao apel, zaista se ne svađam. Zaista. Evo, ko je slušao ovo izlaganje, mogao je čuti da trunke svađe nema.
Apelujem na vašu svest da zakonskim predlozima priđemo sa ove strane. Vaša veličina će uvek biti u tome ako prihvatite vaše greške i biće u tome ako kažete da poštujete drugačije mišljenje, što do sada nikada nismo čuli u ovoj Skupštini. Možda ćete vi, doktore Stefanoviću, biti prvi koji će to ovde da kaže. Možda ćete imati tu snagu u sebi da izbegnete obračun sa neistomišljenicima, čak i kada vam donose konkretne predloge i ukazuju na očigledne, činjenično potkovane nedostatke, hajde da ne budem grub. Dakle, to je pred vama i vi ste ministar unutrašnjih poslova. Molim vas da mi odgovorite na ove komentare, primedbe, predloge, kako god. Znajući da imate oko sebe vrlo stručnu ekipu ljudi koji znaju da rade svoj posao i zaista njima se u tom delu zahvaljujem zato što su se potrudili da jednu neregulisanu oblast najzad dovedu u kakvo-takvo stanje.
Ono što smatram i time zaključujem, da ovaj predlog zakona, tj. dopuna i izmena zakona, neće dovesti ni do poboljšanja, ni do rešavanja problema, kao i mnogi zakoni koje donosite u Skupštinu. On samo otvara Pandorinu kutiju, ne zatvara je. Mi smo i dalje država započetih a nezavršenih projekata. Plašim se da ćemo to ostati sve dok ste vi na vlasti, ništa živo nećemo, u vašem slučaju, ni početi, a kamoli završiti. Hvala.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.

Mislim da mogu da kažem, svi smo potpuno svesni vaših dobrih namera prema Vladi kada to govorite, to izbija iz svake vaše rečenice i to može jasno da se vidi.
Hoću da vam kažem, kada govorimo o Zakonu o policiji, podsetiću vas da je 29. novembra 2005. godine donet poslednji Zakon o policiji. Nažalost, iako je imao ozbiljnih manjkavosti i tada, ne da nije bilo hrabrih poteza da se nešto izmeni, nije bilo televizijske emisije u kojoj ste raspravljali o eventualno novom zakonu o policiji. Ni na jedan način tadašnja vlast, koja je bila sve i svja u Srbiji i držala apsolutno sve poluge sistema u svojim rukama, od Vrhovnog saveta odbrane pa nadalje, nije napravila napor da olakša i poboljša položaj policije, nije napravila napor da definiše na hrabriji i ozbiljniji način bilo šta u ovom sektoru i resoru i taj posao je prepušten nama.
Dakle, možda mi imamo svojih nedostataka, kao što ih imamo, i možda nismo dovoljno brzi, ali smo svetlosna brzina u odnosu na reforme koje je sprovodila tadašnja Vlada. Tadašnja Vlada, njene reforme ne povratile se u Srbiji. Zaista mislim da su bile toliko štetne, da se građani Srbije dugo neće oporaviti od takve politike koja je vođena, pa i u ovom veoma važnom sistemu.
Što se tiče primedbi koje ste dali, moram da kažem da ne stoje stvari koje ste rekli, daću vam konkretno obrazloženje. Prvo, mi tačno nemamo evidenciju, što i nije nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova, da broji svakog pripadnika privatnih kompanija koje se bave privatnim obezbeđenjem, do ovog zakona, da kažem, do definisanja svega što je ovaj zakon predvideo. Tako da mi imamo projekciju zato što su i, naravno, portfelji tih kompanija drugačiji. Mi imamo projekciju koja se kreće između 50 i 60 hiljada zaposlenih, što ne mora da znači da će se, naravno, svi ti zaposleni prijaviti za obuku i ne mora da znači da će sve te kompanije učestvovati u daljem postupku. Međutim, naravno, mi moramo da procenimo da će to biti baš tako.
Mi smo predvideli da ukoliko bi rok bio, kao što sam ja rekao da sam voljan da prihvatim rok koji je gospodin Đurišić ponudio, 1. april 2016. godine, otprilike u ovom trenutku moram da vam kažem, niste u pravu, 29 ustanova za sprovođenje stručne obuke je akreditovano. Od toga, 19 u Beogradu, četiri u Novom Sadu, dve u Zrenjaninu, po jedna u Kragujevcu, Nišu, Sremskoj Mitrovici i Šapcu. Dakle, 29 je već akreditovano, deset je u postupku dobijanja dozvole. Znači, 39 možemo da kažemo da ćemo sigurno imati ustanova, a možda i više i to je proces koji će teći po interesovanju, među kojima ima i nekoliko fakulteta koji imaju ozbiljne kapacitete da mogu nekoliko stotina polaznika da uzmu u proces. To pokazuje da će interesovanje za ovo biti sve veće i veće.
Dakle, po jednoj relativno lakoj računici gde bi iskoristili 40 ustanova puta sto kandidata, što je jedan normalan broj za godinu dana, može biti u nekim ustanovama i daleko veći, kada se pomnoži sa vremenom koje je potrebno, dobije se faktički da bi do aprila 2016. godine moglo da prođe 44.000 kandidata ovu obuku, što je neki relativno pristojan broj na koji možemo da računamo.
Naravno, MUP je već formirao 45 ispitivača kroz deset ispitnih komisija. Naravno, nismo radili veći broj iz razloga što nemamo potrebu u ovom trenutku, prema broju prijavljenih. Kada se bude taj broj povećavao, Ministarstvo unutrašnjih poslova će izaći u susret i što se toga tiče, tu neće biti problem po svim linijama rada da se nađe dovoljan broj ljudi koji će učestvovati u tim stručnim komisijama.
Moram da kažem da je do sada potpuno neuređen sistem bio takav da privredni subjekti nisu imali nikakav trošak, apsolutno nikakav trošak i nisu imali nikakvu obavezu da ovo urede na jedan drugačiji način nego što je potpuno do sada bilo neuređeno. Oni su određivali uglavnom minimalnu cenu rada za sve te zaposlene i ti ljudi nisu bili u uređenom sistemu koji im je garantovao bilo kakvu ozbiljnu budućnost.
Mi to sada radimo prvi put na odgovoran i ozbiljan način. Prvi put uvodimo šta su propisi, šta je to što oni moraju da ispune da bi mogli da nose uniformu i oružje i da se bave poslom gde se primenjuju, da kažem, određena sredstva prinude.
Takođe, moram da vam kažem da su prvo bili doneti zašto mislim da je dovoljno vreme od ovih nekoliko meseci koji su pred nama, jer mi smo prvo radili na donošenju propisa koji omogućavaju obuku jer je to proces koji traje. Kasnije doneti akti ne zahtevaju toliki period prilagođavanja ili su gotovo odmah primenjena. Primer, propis uniformi gde je potrebno da se stare uniforme zamene novim ili na primer Pravilnik o sredstvima prinude koji se faktički primenjuje odmah i ne zahteva prilagođavanje. Zbog toga ti pravilnici neće uzeti toliko vremena.
Istovremeno, kao što ste sami rekli, i zahtev privatnog sektora je da se rokovi produže. Ni oni nisu spremni da u potpunosti izađu u susret i da u potpunosti ispune sve ono što treba da urade da bi bili u skladu sa zakonom, ali, naravno, to je jedan samo od razloga. Moramo da vodimo računa i o tome da u budućnosti ti, da kažem, brzina donošenja tih propisa bude veća i mi ćemo u narednih nekoliko meseci dopuniti svim pravilnicima koji treba da postoje.
Ono što je takođe bilo veoma značajno, o tome sam govorio nešto ranije, imali smo dosta posla usaglašavanju sa Privrednom komorom, sa Ministarstvom finansija i našim zakonodavstvom. Naprosto, proces u kome hoćete odgovorno i ozbiljno da se posvetite donošenju jednog zakona kroz dugu i ozbiljnu javnu raspravu. Prosto zahteva dugo usaglašavanje, usaglašavanje sa više subjekata koji svi nekada imaju potpuno pomešane interese i interese da se stvari sagledavaju na način kako oni to žele. Potrudili smo se da većini izađemo u susret, a da ne naškodimo duhu zakona i načinu kako je, da kažem, zakon pisan.
Istovremeno, želim da vas podsetim da smo u ovom parlamentu u periodu od kako sam ministar doneo novi Zakon o oružju i municiji, novi Zakon o zaštiti od požara, pred nama je u parlamentarnoj proceduri novi Zakon o zaštiti od grada, imaćemo uskoro novi, po završenoj javnoj raspravi, Zakon o vanrednim situacijama. Takođe, danas je usvojen na Vladi Zakon o zapaljivim i gorivim tečnostima. Naravno imaćemo veoma skoro, dugo traje procedura pošto se menja gotovo 180 članova novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, odnosno izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja jer je to manje od polovine članova zakona.
Tako da su rezultati našeg ministarstva i u zapleni droge, i u bezbednosti saobraćaja da imamo preko 100 ljudi manje poginulih na ulicama nego u prethodnim periodima i preko tri tone zaplenjene droge više nego što smo imali u prethodnim godinama i značajnije suzbijanje kriminaliteta na ulicama iako to i dalje nije dovoljno i radićemo i dalje, ali rezultati rada ovog ministarstva su izuzetno dobri, mogu da budu bolji radićemo na tome. Međutim, zaista ne mogu da se složim da je rad ovih ljudi ocenjen tako da ništa nisu odradili.
Svi ovi ljudi koji su u MUP ulažu ogromne napore da bi građani Srbije bili što bezbedniji, jer naše tri osnovne delatnosti su svakako pružanje javnih usluga, tu spada i ono što je narodni poslanik Stefana Miladinović rekla i u izdavanju ličnih dokumenata ali i svega drugog. Obezbeđenje javnog reda i mira i naravno omogućavanje poštovanja zakona, odnosno sprovođenja zakona.
To su stvari zbog kojih sam ponosan što ljudi, najveći broj ljudi u MUP zaista veoma naporno radi da bismo imali ozbiljne rezultate u ovoj zemlji. Rezultati koje ova Vlada postiže i u smislu budžetskog deficita koji jeste glavni generator spoljnog duga i što će omogućiti više sredstava naravno za MUP, pa i bolje uslove za sprovođenje zakona, svakako pokazuje da je Vlada ozbiljna odgovorna i da daje ozbiljne i mnogo ozbiljnije rezultate nego što su to radili naši prethodnici.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.
(Borislav Stefanović, s mesta: Otkud sad Babić.)
Na izlaganje vaše. Spominjali ste gospodine Stefanoviću vezano za Ustav. Ja sam zato i smatrao da je to osnovni razlog. Videću da li sam ja u pravu ili ne.
Izvolite Babiću.

Računaćete mi ovih 20 sekundi gospodine predsedavajući.

Molim vas da se prijavite ponovo, zbog vremena.